Da li još neko želi reč? (Ne.)

Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Radojko Obradović.

Da li još neko želi reč? (Da.)

Gospođo Čomić, gospođo Dragutinović, dame i gospodo narodni poslanici član 2. definiše način na koji će se deficit puniti i članom 2. predloženog budžeta rečeno je da će se deficit finansirati kreditima, emitovanim državnim hartijama od vrednosti, a ako budu prihodi od privatizacije onda će se korigovati jedna od ove dve stavke.

Predložio sam da Skupština Srbije tim pre što je ministarka i što je rečeno da se objavljuju jednom mesečno svi potrebni podaci da Narodna skupština bude informisana kao Narodna skupština o visini deficita. Dobio sam odgovor da se amandman ne prihvata zato što Ministarstvo finansija štampa bilten finansija, a objavljuje podatke i na sajtu Ministarstva finansija, a isto tako postoji odeljak gde mogu da se pronađu svi potrebni podaci.

Jedna stvar obavestiti Skupštinu zvanično, jer vas ne obavezuju zakoni. Kažete – ne mora zakon da se poštuje i to nije toliko bitno, a ne obavezuje nas nešto što je objavljeno na sajtu Ministarstva finansija. Jedna stvar je obavestiti Narodnu skupštinu, druga stvar je raditi nešto drugo. Treća stvar je što u ovom trenutku dok raspravljamo o budžetu uopšte ne znamo kolike su preuzete obaveze koje Vlada i državni organi imaju. Ispostavilo se da fond PIO ima dug od 500 miliona evra, bar tako objavljuju sredstva javnog informisanja i piše na nekim internet sajtovima.

Valjda je i to nekakva informacija. Da li je to deficit? Mislim da jeste.

Druga stvar, upozoravali smo da način na koji se finansira deficit nije dobar. Emitovanje državne hartije od vrednosti po izuzetno visokim kamatnim stopama. Pre neki dan je to bilo 14,9%. Pošli smo od toga da u 2011. godini ukupno 45 milijardi dinara ili 450 miliona evra su kamate na kredite. Drastično su u odnosu na prošlu godinu porasle kamate na domaće zapise. To je prošle godine bilo 11 milijardi, a ove godine 24 milijarde dinara. To je malo manje nego što su ukupna transferna sredstva u svim opštinama i svim gradovima u Srbiji.

Budžet bi trebao da nam da sve potrebne podatke i trebali bi smo da imamo prilično jasnu sliku kada glasamo o tome. Gospođo Dragutinović, ne znam da li vam je poznat sledeći citat – planiramo da iskoristimo najveći deo očekivanog prihoda od privatizacije "Telekoma" za finansiranje, kako bismo smanjili izdvajanja na ime kamata.

36/1 AD/LjL 18,00-18,10

Naročito planiramo da izvršimo prevremenu otplatu duga na koji se obračunava visoka kamata, kao i da iskoristimo prihode od privatizacije "Telekoma" kako bismo smanjili obim emisije trezorskih zapisa za potrebe neto finansiranja. Ako se ne varam, najveći deo očekivanih prihoda od privatizacije "Telekoma" za finansiranje budžeta znači da će pare od "Telekoma" da odu u budžet. To ne piše u budžetu, ali piše u Pismu o namerama upućeno MMF-u. Mi sad ovde glasamo o jednoj stvari, a onda u Pismu o namerama čitamo kakva će biti ekonomska politika Vlade i onda glasamo. O čemu glasamo? Hajde onda da pitamo MMF šta će se dešavati u Srbiji, pa ćemo dobiti jasne informacije. Da to onda ubacimo u Poslovnik, da poslanici poslanička pitanja mogu da postavljaju i MMF-u pa ćemo onda valjda znati šta se u Srbiji dešava.

Iskorišćeno je minut i 30 sekundi od vremena poslaničke grupe.

Ovlašćeni predstavnik je Nenad Popović. Pitam zato što su u sali prisutni i predsednik poslaničke grupe i zamenik predsednika. Ne mogu ja da odlučim. Zahvaljujem. Dakle, od vremena predstavnika poslaničke grupe.

Da li još neko želi reč?

Ako ne, na osnovu člana 157. stav 6. Poslovnika Narodne skupštine, na član 3. amandman je podneo Odbor za finansije.

Da li neko želi reč? (Ne)

Na član 3. amandman je podnela grupa od 22 narodna poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo.

Da li neko želi reč? (Da)

Reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić.

Dame i gospodo narodni poslanici, već ulazimo u tu raspravu o pojedinostima i problem jeste deficit, način na koji se troše naša javna sredstva. Prilično smeta veliki broj agencija, kancelarija, uprava. Gospođa ministar reče da sve to kada bismo i sakupili na jednom mestu i svega toga se odrekli, ne bi to bila neka velika stavka u budžetu na ime ušteda. Međutim, ako to sastavimo sve zajedno, evo, ovo je već treći budžet, ja mislim da bismo 30 ili 40% našeg deficita pokrili, odnosno smanjili, da nemamo tu suvišnu, veliku, glomaznu državnu administraciju.

Sada su ovde i garancije Republike Srbije i jedna obaveza Narodne skupštine, kad izglasa ovaj zakon, da u budućnosti potvrdi da će raznim javnim preduzećima da izda sredstva u iznosu od 311 milijardi 898 miliona dinara na ime garancija za zaduživanje kod poslovnih banaka.

Mada smo ovaj budžet dobili pred samu sednicu, ja pokušavam, preturam, okrećem, čitam i našao sam da ćemo mi 7 milijardi i 200 miliona da platimo kamate po osnovu dospelih i aktiviranih garancija, ali nigde nisam našao na prihodnoj strani budžeta da je bilo ko kome smo mi izdali garanciju, platili njegov kredit, vratio sredstva u budžet. Postavljam pitanje – ima li takvih u ovoj knjižurini?

Kad počne da se lista taj član 3. kome ćemo sve da izdamo novac, odnosno garancije, a dugove ćemo verovatno dobrim delom i budžet odnosno građani da vraćaju, evo, jedna od prvih stavki je "Fijat". "Fijat" je najčešće pominjana stavka u budžetu Republike Srbije. Ima ga na još dva mesta. Ima ga u Ministarstvu finansija i u Ministarstvu ekonomije. A evo ga i ovde, izdaćemo mu i garanciju u vrednosti od 135 miliona evra. Ja bih voleo da mi neko objasni ekonomsku opravdanost svega ovoga što se dešava sa našim projektima od javnog značaja, sa "Fijatom" itd. Jedino što smo mi dobili od "Fijata" jeste, pod jednim političkim pritiskom koji je ovde napravljen, 200 miliona evra. Koliko smo uložili – ja mislim da to više niko živi ne zna.

Svi koji se hvale da učestvuju u tom projektu, moram da im postavim još jedno pitanje, a to je – da li je to jedini izlaz države Srbije iz teške ekonomske situacije u kojoj se nalazi? Ili je to samo neko deklarativno zalaganje da ćemo mi da budemo, sačuvaj bože, veliki automobilski gigant kao država? Svi ovi koji troše novac u ovu infrastrukturu, treba da se dobro zapitaju zašto to rade i koliko štete prave državi, zato što "Fijat" ima daleko više sredstava nego čitava država Srbija.

Postavio sam još neko pitanje, a to je - zašto u neke ozbiljne projekte ne uđemo kada je u pitanju poljoprivreda? Jer, Srbija je ipak poljoprivredno-agrarna zemlja. Proizvodi hranu. Ta industrija nije toliko skupa. Ali se zato za mnogo manje sredstava pokreće čitav lanac proizvodnih delatnosti. Neće biti u pitanju dve, tri ili četiri hiljade radnika. Da smo ovoliko novca uložili u poljoprivrednu industriju, mi bi danas imali otprilike 200 do 300 hiljada ljudi manje bez posla. Ovako, imamo jednu demagogiju, nekih 200 hiljada automobila koje ćemo da proizvedemo, koji samo što nisu stigli. I tako iz godine u godinu.

Što je najgore, svi oni koji se zalažu za ovaj projekat "Fijat" i koji ga sprovode, neće biti ti koji će da vraćaju te kredite. Neće biti ti koji će da vraćaju ta sredstva. Izgleda mi, neće ni da trpe posledice svojih loših poteza. U tome jeste problem. Zato smo i podneli ovaj amandman.

Ne bih ulazio u priču oko "JAT ervajza" – 140 miliona evra, itd. Ima ovde i infrastrukturnih projekata koji zavređuju mnogo više pažnje nego što je to "Fijat" i mnogo su važniji nego što je "Fijat", ali su njihove stavke po dva, tri ili četiri puta manje nego "Fijat".

Znači, ako saberemo garanciju, 135 miliona evra, par stotina miliona evra iz Ministarstva finansija, 150 miliona evra iz Ministarstva ekonomije, mi dođosmo do polovine našeg deficita. Eto toliko košta "Fijat".

Narodni poslanik Velimir Ilić ima reč.

Poštovana predsednice, gospođo ministarka, dame i gospodo narodni poslanici, danas slušamo opoziciju koja pokušava jedan izuzetno loš budžet koji je napravljen da popravi amandmanima. Ali, možemo primetiti da vi nemate dobru volju da o tome raspravljamo. Vi ste počeli jednu svoju igru i gurate je do kraja, pa taman svi propali. Važno je da vi u sredu uveče usvojite budžet i da završite ovaj posao, bez obzira kakav to bio budžet.

Nelogično je ovih dana, dok mi ovde raspravljamo o budžetu, da se u jednom danu za popodne završi načelna rasprava o budžetu koji prati još pet zakona. Nezgodno je da jednostavno Zakon o penzionom osiguranju prođe sa nijednom jedinom rečenicom u ekspozeu premijera. Zakon o imovini građana – bez ijedne rečenice premijera.

Pitanje je – da li jedan ozbiljan budžet u jednoj državi za tako kratko vreme u načelnoj raspravi se usvaja? Uz to, ekspoze predsednika Vlade traje dva minuta. Mi to završavamo, evo vidite, vladajuća koalicija nije ni prisutna, par poslanika tu sedi, čisto reda radi, doći će na dan glasanja i ovo će sve izglasati. A kako će biti? Biće još gore nego ove godine. To je sigurno.

Zato, imajte malo sluha. Saslušajte amandmane. Prihvatite neki amandman. Može biti mnogo bolje Srbiji. Sve radite svojeglavo. Sve radite stranački. Sve radite nasilnički. Sve radite većinski. Bitan je samo jedan glas preko i sve će biti u redu.

Gospodo, da li vi shvatate da za pojedine stvari koje se događaju postoji i odgovornost? Evo, ja sam ovde slušao jednog gospodina koji je ishvalio projekat "Fijata", projekat "Fijata" koji je izuzetno jedan loš projekat, gde predlagač i nosioc tog projekta ne sme da dođe u ovu salu da objasni svoj projekat, nikad nije smeo da dođe u ovu salu, da nas pogleda u oči i da nam predoči taj njegov genijalni projekat. Evo, ovde sabiraju ljudi milione evra koje košta Srbiju. Mi nismo nikada u strategiji razvoja Srbije, pa ni vi gospodo iz vladajuće koalicije niste nikad rekli da je prioritet Srbije život Srbije, automobilska industrija, nego ste uvek govorili – poljoprivreda, energetika, putna privreda, građevinarstvo, turizam. Sad, kad pogledamo budžet, život ove Srbije zavisi od "Fijata" i automobilske industrije.

Prema tome, koja je to vaša strategija? Evo, neki dan smo čuli vizionarski projekat predsednika koji je predvideo 2020. godine gde ide Srbija, kako će biti, a mi smo skromni, mi tražimo da vidimo šta će biti za mesec dana, 2011. godine, mi ne idemo tako daleko. Ali, vi sa izuzetno velikim vizijama, koji to pratite, vi vidite već i 2020. godinu kao veoma uspešnu godinu, i šta ja znam, da će Srbija biti najveći gigant u automobilskoj industriji. Kakav "Mercedes", kakav "BMV", kakav "Folcvagen", "Pežo"? Pa to neće da postoji. Sve ćemo ih pregaziti. "Audi"? Ma, nema veze.

Gospodo, vi toliko para rasipate da mi ne znamo prosto šta da se radi. Gospodin ovde jedan napominje, kaže – sve je upropastio projekat NIS-a jer je poklonjen. Pazite, NIS je poklonjen i zato je u Srbiji problem, a ja kažem da je u Srbiji poklonjeno stotine banaka, kažem da je u Srbiji poklonjena svaka pivara u bescenje, šećerane za po jedan dolar. Da ne pričam o "Sartidu", gde je sve zataškano, sve je sređeno jer je premijer bio direktor Agencije za privatizaciju. To je sve u redu. Cementare nisu uopšte poklonjene, nego u bescenje prodate, za po nekoliko desetina, stotina, hiljada evra, prema tome, kockarnice, kladionice i sve ostalo što to prati. Evo sad, "Optika" kompletno pored auto-puteva, preko "NUB Investa", to je gospodin Dulić poklonio. Tri hiljade evra je ulaganje firme koja je uzela posao bez tendera, a prihod godišnji je 200 miliona evra.

Da li smo mi toliko bogati da se rasipamo, poklanjamo? Evo, kad pogledate budžet, on je toliko konfuzan, da uopšte ne znamo šta da se radi sa pojedinim granama privrede. Pojedini ministri, o kojima je ovde bilo reči nekih pohvala, rekli su – nemoj da prodamo JAT, mi ćemo JAT, ako treba nek propadne, a sad ćemo ga sanirati i sa 51 milion evra, imali smo dobru cifru za prodaju zato što je neko naložio da ga Rusima ne prodamo. Mi smo zamorčići koji sedimo i čekamo šta će to EU nama dati, a mi ne mislimo u ovoj državi da treba živeti do ulaska u EU 2020. godine. Treba je dočekati. Sećam se kad smo bili u Vašingtonu, kao ministar, da je rečeno 2014. godine ulazite u EU, a sad kao 2016, pa 2018, sad 2020, možda će to biti i 2030. i 2040. i nije bitno.

Hajde mi da uredimo našu kuću, ovu našu državu i da je postavimo na zdrave temelje, a ne da samo popunjavamo upitnike i da se takmičimo za koliko ćemo da popunimo upitnike, 6.000 strana. To je najbitnije za Srbiju, da se pohvalimo. Ljudi iz EU, sve smo upitnike pokupili. Menjamo zakon o pravosuđu. Koliko je to koštalo? Sad ponovo radimo. Zašto? Gospodo iz vladajuće koalicije, videli ste da EU ne misli onako kao što ste vi mislili. Vi mislili, oni su nam rekli novi zakon o pravosuđu, bićete zaštićeni, e neće. Vidite, oni su tako govorili Sanaderu, pa vidite gde su završili, pa tako Tačiju, pa tako Haradinaju, pa tako i ovom predsedniku Vlade Albanije Beriši, pa vidite da će i on debelo da plati. Vidite i sami, tako i Milu

Đukanoviću, pa Sveti Maroviću. Mi smo ovde vodili žestoke borbe sa Svetom Marovićem, ali oni sada naplaćuju, ne trebaju im više. Ni vi im možda nećete više trebati. Sada vama treba neko drugo pravosuđe koje će malo da vas zaštiti.

Znate kako je bilo? Ja sam zapamtio vreme za vreme Broza. Onda je bilo, kaže – nađi mu nešto da ga uhapsimo, a vaše je sada – uhapsimo ga, pa mu nađimo nešto. Znači, potrpali ste neke ljude bez veze, a milijarde stoje u aferama koje niko nije takao. Šta je sa "Satelitom", gospodine što se lepo smeškate iz prvog reda? Smeškaš se sa "Satelitom". Tvoj šef je izašao i rekao da je to najveća prevara u istoriji Srbije. Onog Mila Dragića ste isto objavili da je haos u vojnoj industriji, itd.

U ovom parlamentu sam govorio ministru Šutanovcu, sedeo je ovde gde gospođa Dragutinović sedi - gospodine Šutanovac, nemoj se mnogo igrati sa vojnom industrijom, mnogo si se zaigrao, a nisi baš tako stručan. Ali, on se mnogo zaigrao, pa se razigrao. Gospodo, ja sam ga opomenuo sa ovog mesta ovde – nemoj da menjaš direktore i vrhunske inženjere iz "Slobode" Čačak, a danas gori "Sloboda" i dignuta je u vazduh cela "Sloboda" u Čačku. Ko će da odgovara, gospodo, za to? Evakuisano je hiljade ljudi. Svi radnici, ne zna se ko je živ, ko je mrtav, puno je saniteta, vatrogasnih kola. Što ste menjali to? Ko vas je ovlastio za takve stvari? Hoćete stranačke ljude? Hoćete vaše poslušnike? Hoćete vaše partijske drugove svugde na čelu? U bankama, u policiji, gde god zinete vaši ljudi. Zato ćete da odgovarate kad-tad za svaki prekršaj.

Govorio sam vam prošli budžet kada se usvajao – nemojte da ne napravite nasipe, slučajno! Nijedan niste uradili, a sada pričate – poplave! Ja bih vas naterao na prinudni rad, da ručno radite nasipe, gospodo iz vladajuće koalicije.

Evo, Dinkić je ovde predvideo i on da gradi neke kuće i Dulić da gradi, Ministarstvo ekonomije, dokon čovek, sve poslove rešio i sada će da gradi malo i kuće. Stanove, Dulić 5.000, pa će sada i 1.700. Gde su vam pare? U ovom budžetu ne piše. Gde su vam pare za to? Kreditne linije. Koji autoputevi? Jel predsednik izašao u ekspozeu i rekao – četiri autoputa se rade u 2010. godini, da će biti gotovo do 2012. godine. Šta nam navodite u ovom budžetu ovde od 1.000 strana? Šta ste naveli? Imate memorandum potpisan sa rukovodiocima, to vam je stav, a vi ćete odobriti zaduženja. Slušajte, vi se igrate sa ovom državom.

Ponavljam vam, nemojte da se igrate sa ovim narodom. Nemojte se više igrati, mi smo vaši zamorčići i vi morate u ovom parlamentu ozbiljno da se ponašate. Ovde, gospođo predsednice, mora da dođe Dinkić da objasni poslanicima projekat "Fijata", da vidimo je li to rupa bez dna ili je to nešto što će dati rezultat? Da sam ja neko, a vi ćete za to kad-tad polagati račune u ovom parlamentu, zaustavio bih – gospodine, dođi ovde da otvorimo raspravu, da vidimo koliko ljudi dobija posao. Sada test je položilo samo 53, ostali mentalci, ne može niko da radi. Ko je taj pametni Italijan? Što dođe baš u Srbiju? Neka radi u Italiji, brate, pa neka izvozi po celom svetu. Što to nije mogao iz Italije da izveze, sa njegovim visoko inteligentnim radnicima?

Molim vas lepo, ovo je jedna igra koja se vodi, veoma opasna igra. Kraj je godine.

Mi ulazimo u velike probleme. Gde bi nam bio kraj da smo uložili u poljoprivredu, u energetiku, da smo uložili u nešto što donosi pare. Imamo pad građevinarstva u ovoj godini 20%, 34% poskupljenje životnog standarda. O čemu mi razgovaramo ovde? Imamo inflaciju od 11%, najveću u Evropi. Samo iza nas na lestvici razvoja su BiH, Albanija nas je pretekla. Setite se pre četiri godine gde smo bili, a gde smo danas. Prema tome, ja vas upozoravam, nemojte se igrati sa ovim budžetom, nemojte ove amandmane olako odbacivati, nemojte razmišljati tako kao što razmišljate, samo da dovedete vaše partijske drugove, da ih udomite. Postoji odgovornost za sve ovo što se radi. Neko mora da odgovara i moraće da odgovara.

Nemojte da se završi na Mihalju Kertesu, kao carina, a carina je mnogo širok pojam. Nemojte da se završi na Šarančiću, mislim na "Železnicu", ima tamo, piše, a neće da počnu suđenja koliko je malverzacija bilo pre toga, pošto je nabavljen magnet, uzmite samo to, tu je razlika od milion evra. Da li vas je sramota zbog toga? Zašto ne pokrenete suđenje pa da sve izađe na videlo? Nema sada, savetnik mi kaže iz kabineta predsednika, doduše, bivši, rekao mi je predsednik – stavi to u fioku, ima tu nezgodnih stvari.

Hajde sada te nezgodne stvari na videlo, da vidi sunce, pa da vidimo ko je šta radio, da položimo račune, pa da se lepo preispita ono što se radilo.

Prema tome, ovo što radite sa budžetom, ne valja. Ovo što Kalanovićki dajete 33 milijarde, u jednoj gomili cifra, pa će ona žena da se šepuri i praviti regione, i deliti ih kao deda Mraz. Hoćemo, gospođo Dragutinović ove 33 milijarde da razbijete u pozicije, jer ovo su krediti, 25 milijardi, a samo je šest milijardi realno iz budžeta. Sve ostalo su krediti. Ne može država da se zadužuje kreditnim linijama i da neko raspolaže tim kreditima i tako dalje.

Prema tome, definišite svaku poziciju da znamo šta koje ministarstvo prihvata i da zbog toga…

(Predsednik: Gospodine Iliću, počeli ste da koristite vreme poslaničke, možete, možete, ali iskoristili ste vreme šefa i sada koristite vreme poslaničke grupe. Ponovo se prijavite, imate pravo.)

Samo da završim, ovo je veoma loše urađeno, jer ne možemo shvatiti, a vi sada pričate – ljudi, živećete bolje, biće rekonstruisana Vlada. Samo bih voleo da mi neko normalan objasni, gospodo iz vladajuće koalicije, u kojoj državi sveta se usvoji budžet, pa se onda ide u rekonstrukciju Vlade. Znate li vi da pre rekonstrukcije Vlade mora da se uradi Zakon o ministarstvima, pa da se izglasa nova Vlada, pa da se uđe u rebalans budžeta, kompletnog za nova ministarstva i to je proces koji traje šest meseci.

Da li neko normalan može da razgovara i da razmišlja o bilo kakvoj rekonstrukciji posle usvajanja budžeta? Ako ste to hteli da radite i ako sami vidite da to nije u redu, trebalo je prvo da rekonstruišete Vladu, pa da uđete u sve ove igre. Ovako ne može dalje. Vi sada zabavljate narod pred kraj godine da će se rekonstruisati Vlada, pa će nam biti bolje. To je ono – ne lipši magarče do proleća. Kako da preživimo do proleća?

Najavljuje se poskupljenje struje od 60%. Da vam nešto objasnim, mi smo pravili analizu rada EPS i svaki zaposleni je doveo celu familiju i zaposlio u EPS, sina, ćerku, snahu, ženu i to je familijarna firma.

Znate li da jedna Francuska ima 12 hiljada radnika, a proizvodi tri puta više struje nego mi? Kako sada te familijarne odnose da poremetite, kada dođe jedna partija na vlast negde, onda povede za sobom sve nezaposlene familijarno i uposli ih. Šta sada, daj da poskupimo struju. Od čega narod da plati? Daj da poskupimo porez na

imovinu. Od čega narod da plati? Kako će neko ko ne prima platu da plaća porez na imovinu? I ovaj porez će pogoditi građane, a ne privredne subjekte. Privredni subjekti imaju male knjigovodstvene vrednosti.

Da li verujete, neki dan sam gledao da jedan stan u jednom većem gradu u Beogradu, Nišu, Kragujevcu, više vredi nego fabrika, knjigovodstveno, od tri hiljade ili četiri hiljade kvadrata. Knjigovodstveno, ona je svukla cenu, nema nikakvu vrednost i plaća mali porez na imovinu.

Znači, ovaj narod mora da plati sve to. Dulić je neki dan izašao, pa je izbacio vest kao iz topa, besplatna legalizacija, a ovi posle nekoliko dana rekoše – pa dobro, nije toliko stručan.

Ja vas ne razumem. Zato vas molim, bar ove amandmane prihvatajte, da se koliko-toliko ovo popravi što može da se popravi. Ako nećete ni to, onda primite odgovornost i budite odgovorni za sve ovo što ćete usvojiti, vi gospodo, vladajuće koalicije.

Gospodin Vlajko Senić, replika.

Mogu ja da koristim vreme?  Dobro. Što se tiče, mislim da ni jedan projekat nije bio na tapetu kao ovaj projekat "Fijata" i zaista ne vidim zbog čega tolika želja da jedan projekat koji će predstavljati povratak Srbije u industrijskom smislu, u ono vreme koje je bilo obeleženo u nekom ranijem periodu, predstavlja i izaziva toliku potrebu da postoji želja da jedna takva priča propadne.

Takođe, mislim da nijedan projekat u poslednjih nekoliko godina nije do te mere pretresan sa svih strana da se znaju svi elementi zajedničkog ulaganja koje je napravila država Srbija sa "Fijat grupom" iz Italije, gde je prosto rečeno odnos 2:1, na svako ulaganje od strane "Fijata", po dva eura, ide u ulaganje Srbije i da to jeste priča koja treba da podigne industriju, da već u protekle dve godine imamo Kragujevac. Poslanici iz Kragujevca, građani Kragujevca koji žive tamo znaju šta je Kragujevac, i da je to bio simptom za dolinu gladi, za propast i za potpunu katastrofu u kojoj se zemlja nalazi, a da to danas predstavlja jedan od vodećih centara Srbije.

Zbog čega potreba da se do te mere obesmisli investicija koja zaista, a pre nekoliko godina niko nije ni pomišljao da Srbija može da bude bilo kakva zemlja koja će se baviti proizvodnjom automobila, da postane jedna od vodećih u ovom regionu, kao korak da posle "Fijata" se u Srbiji pojave i drugi proizvođači, a pored dolaska "Fijata", dobitak treba da bude i prateća industrija koja treba da uposli još nekoliko hiljada ljudi, preko 10 hiljada. Dakle, projekat je u toku, država čini šta može sa svoje strane da izvede do kraja.

Sa druge strane, postoji i jedan neverovatan politički otpor i potreba da jedna takva stvar propadne, kao da bi propašću toga mogao bilo ko u Srbiji da profitira.

Kažem vam, mi stojimo iza tog projekta, mi ne bežimo od političke odgovornosti, ali ne tražimo bilo kakvu političku podršku ili bilo kakav politički profit kada se taj projekat bude realizovao. Sama činjenica da ćemo pomoći i doprineti da se pokrene reindustrijalizacija Srbije, za nas će biti važnija satisfakcija od bilo kakve priče o dobrim izbornim rezultatima.

39/1 DM/CG 18,30-18,40

Što se tiče NIS tiče mi smatramo i danas kao što smo smatrali u vreme kada je taj sporazum pravljen, da je moralo da dođe do razdvajanja sporazuma o Južnom toku i prodaje NIS, da je NIS trebao da bude prodat kao bilo koja druga kompanija koja se prodaje u Srbiji putem javne licitacije dostavljanjem obavezujući ponuda i nakon toga direktnom licitacijom za one koji su dali najkorisnije, najkonkretnije ponude. Uvereni smo i danas da bi prihod koji bi Srbija dobija, a to je bilo vreme pre svetske ekonomske krize, bio bi višestruko puta viši nego ovo što smo dobili sada.

Takođe, ono što se desilo u Čačku je strašno i mi pratimo te vesti, još uvek nema informacija. Svi se zajedno nadamo da žrtava nema, ali ne vidi na koji način ta tragedija može da doprinese bilo kakvoj raspravi o budžetu Republike Srbije za 2011. godinu i zašto postoji potreba da se one stvari koje se dešavaju same od sebe, direktno vezuju za ono što mi danas govorimo u parlamentu. Mislim da nama treba, bez obzira na vreme koje je teško, manje, rekao bih agresije u međusobnim odnosima. Mislim da možemo da razgovaramo vrlo civilizovano, vrlo kulturno bez bilo kakve poviše energije i negativne energije usmerene ka političkim protivnicima. Oseća se ta negativna energija u sali. Što se nas tiče apsolutno dajemo podršku da svako radi svoj posao i policija, i tužilaštvo i sve druge nadležne institucije da utvrđuju gde ima korupcije, gde ima kriminala. To nije posao ni za Vladu Republike Srbije niti za Narodnu skupštinu. To mora da bude odvojeno od svakodnevnog političkog života.

Što se tiče potrebe da Vlada definiše neku svoju strategiju do 2020. godine, mislim da je to dobro i da li je to što je predložila Vlada ili grupa eksperata, ili DS, svakako je to podložno i neophodno je da se otvori javna rasprava o svemu tome. Mislim da je najzad došlo vreme da treba da živimo u zemlji koja šta će biti 2020. godine, a ne koja zna šta će biti samo za nekoliko godina ili nekoliko meseci unapred. Mi smo otvoreni za sve druge sugestije, otvoreni smo da učestvujemo u bilo kojoj drugoj otvorenoj raspravi, ako neko ponudi alternativni model razvoja. Čini mi se da smo u proteklih godinu dana dostigli određen nivo političke svesti i kulture koji nas obavezuje da međusobno razgovaramo o velikim razlikama i političkim i ekonomskim i socijalnim, a da u to ne unosimo bilo kakvu energiju ostrašćenosti ili želje da komšiji crkne krava, pa će nama zbog toga biti bolje. Hvala.

Konstantin Samofalov ima reč.

Gospođo predsednice, koristiću vreme poslaničke grupe za Evropsku Srbiju. Zaista moram da se osvrnem na ono što je govorio gospodin Velimir Ilić. Potpuno se slažem sa onim što je kolega Vlajko Senić pomenuo, da je nedopustivo da se ovakvi događaji koriste u dnevno-političke svrhe i mislim da bi gospodin Ilić trebalo da se stidi svojih reči. Upravo u mandatu ove Vlade, u mandatu u kojem je gospodin Šutanovac ministar odbrane fabrika u Čačku je uposlila radnike, postala je najjači privredni subjekt u ovom gradu, a za vreme ministrovanja gospodina Ilića štrajkovi u ovom gradu su bili svakodnevica. Prema tome vanredni događaji se dešavaju svuda. Takođe se nadam da nije bilo žrtava ovom prilikom. Siguran sam da i predstavnici Ministarstva odbrane se sada nalaze na licu mesta, ali gospodin Ilić bi trebao da se stidi ovoga. Mislim da ovakve situacije ne bi smele da se koriste za dnevno-političke svrhe. Hvala.