Još koliko je vremena ostalo poslaničkoj grupi?

(Predsednik: Ostalo je još 16 minuta.)

Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član 7. tačnije na razdeo 15 koji se odnosi na sredstva koja su izdvojena za MUP. Cilj ovog, a i svih ostalih amandmana koje je podnela SRS na Predlog zakona o budžetu Republike Srbije za 2011. godinu je smanjenje projektovanog deficita koji je ogroman i koji iznosi 120,5 milijardi dinara, odnosno, da bi građani shvatili koliko će se Srbija zadužiti tokom ove 2011. godine, čitavih milijardu i 150 miliona evra i tako iz godine u godinu, dok jedne godine ne dođemo u situaciju kao Grčka, samo što nama neće niko da priskače u pomoć, posle čega sledi bankrot države.

Amandman koji sam podneo mogao bi da državi uštedi čitavih 510 miliona dinara. Amandmanom se predlaže umanjenje sredstava za ekonomsku klasifikaciju u okviru ovog razdela 15 koji se odnosi na MUP i to: troškovi putovanja za 60 miliona dinara, za usluge po ugovoru za 10 miliona, tekuće popravke i održavanje za 60 miliona dinara, za materijal za 300 miliona dinara i za novčane kazne i penale po rešenju suda od 50 miliona dinara.

Ako se uzme u obzir da ukupna sredstva opredeljena na MUP iznose skoro 53 milijarde dinara, onda ova ušteda od 1% ukupnog iznosa za MUP je apsolutno prihvatljiva i lako je sprovodiva.

Vlada u obrazloženju za odbijanje amandmana, između ostalih obrazloženja, objašnjava konkretno ekonomsku klasifikaciju 426 – materijal i to novčani iznos od 2,5 milijardi dinara, pa kaže da su 2,5 milijarde dinara potrebne za plaćanje goriva i troškove nabavke odnosno zamene uniforme za policajce. Ako je za tu namenu, onda će policija videti neku korist od ovog budžeta, međutim u sledećoj rečenici u obrazloženju sve to na neki način poništavate i umesto kompletnih uniformi kažete – izvršiće se zamena samo najoštećenijih delova.

Postavljam pitanje kako će taj policajac izgledati na ulici, po vašoj zamisli, u novoj bluzi sa izlizanim ili izbledelim pantalonama ili obratno?

Ako ste već planirali trošenje sredstava za uniforme, onda i za tu namenu potrošite, umesto što ćete dozvoliti da se policajci šetaju ulicama Srbije šareni kao papagaji.

Na član 7. amandman je podneo narodni poslanik Vladan Jeremić.

Da li neko želi reč? (Da.)

Reč ima narodni poslanik Vladan Jeremić.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovaj amandman koji je podnet na član 7. stav 2. razdeo 16 funkcija 360 i kojim je predviđeno smanjenje novčanih sredstava u iznosu od 288 miliona dinara, a tiče se ekonomskih klasifikacija kao što su stalni troškovi i troškovi putovanja, usluge po ugovoru, specijalizovane usluge, tekuće popravke, održavanje, materijal itd, što nisu neke transparentne ekonomske klasifikacije, nije prihvaćen iz razloga što predlagač zakona smatra da bi se time ugrozilo funkcionisanje BIA

Da možda pravo pitanje bude jeste – šta to zapravo BIA danas radi, jer ako štiti Srbiju od političke špijunaže, to deluje prilično neuverljivo, pošto je državna politika Srbije u proteklih deset godina takva da jednostavno nema šta da se štiti? Ako je taj novac potreban da bi Srbiju štitio od privredne i naučne špijunaže, to onda deluje još neozbiljnije, jer Srbija praktično jedva da ima nekakvu privredu, a njen taj najmoćniji deo svakako nije u rukama države, nije u rukama domaćih privrednika, pa naravno da nema nikakvog razloga da naša država štiti imovinu stranih vlasnika. To je njihova briga.

Ako je možda novac potreban da bi štitili vojne tajne, složićete se da teško da uopšte danas postoji nešto što strane obaveštajne službe ne znaju. Možda je potreban novac da bi se uključili u suzbijanje organizovanog kriminala, ili bolje rečeno, privrednog kriminala, jer podsetiću da je proteklih godina, što je prilično interesantno, služba u punom kapacitetu bila uključena u taj sistem praćena i, rekao bih, zloupotrebljavanja privatizacije.

Sve vreme je pratila u kakvom je stanju kompanija, kako funkcioniše organizovani kriminal unutar nje, ko su ponuđači na licitaciji, kakve su njihove ponude, kako se kreću itd. i onda kada se kupac ili neka strana delegacija pojave na mestu licitacije posao službe je da zna svaki njihov korak, da prati njihovo kretanje, da snimi sadržaj torbi itd. U principu se operativci upoznaju sa ponudama potencijalnih kupaca i stiču određenu prednost za sebe ili bolje rečeno za tajkune ili političke moćnike kojima su bliski i na kraju krajeva u svim tim privatizacijama cilj jeste bio zadovoljenje političkih apetita, pa ću tako samo podsetiti srpsku javnost na nešto što je BIA ili nikada državna bezbednost iznedrila u ovoj fazi svog poslovanja, kao što su recimo bili Nenad Đorđević, vlasnik BTC, luksuznih hotela u Beogradu i Budvi, ostrva Sveti Nikola u Crnoj Gori, fakulteta za menadžment malih i srednjih preduzeća, akademija za diplomatiju i bezbednost ili možda bivši šef beogradskog centra državne bezbednosti, vlasnik "Univerzal holdinga", Mašinske industrije "Panonija" iz Inđije, "Kaštela" iz Ečke, Trgovinskog preduzeća "Tamiš" iz Sečnja, Preduzeća za proizvodnju konfekcije "Žako" iz Žagubice itd. Interesantno je da angažman u službi nije imao nikakve veze sa njihovim ličnim i poslovnim uspehom ili je možda novac potreban da bi BIA mogla da se bavi time što inače rade opštine pa da izdaje razno-razna uverenja kako ko i za šta zatraži.

Smatramo da bi prihvatanjem ovog amandmana bile pošteđene pare koje bi mogle da se koriste za nešto korisnije za obične građane, npr. za bolju zaštitu od požara, nesreća i sličnih zbivanja, a ako bi uspeli to, ako bi uspeli da izgradimo jednu državu koja je privredno uspešna i koja svojim građanima obezbeđuje posao, kvalitetno zdravstvo, obrazovanje, pravnu sigurnost, onda svakako ne bismo bili izloženi riziku da nas neko špijunira ili napada, pa samim tim bi i ovaj amandman imao logično opravdanje. Zahvaljujem se.

Ostalo vam je još 12 minuta i 15 sekundi.

Na član 7. amandman je podneo narodni poslanik Momčilo Duvnjak.

Na član 7. amandman je podnela narodni poslanik Gordana Paunović-Milosavljević.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 7. amandman je podneo narodni poslanik Milan Nikolić.

Gospodin Milan Nikolić se javio.

Podneo sam amandman na član 7. i stav 1. gde se iznos od 818 milijardi zamenjuje sa 815 milijardi i u stavu 2. razdeo 22, funkcija 450, klasifikacija 451 sa 16 milijardi se zamenjuje sa 13 milijardi.

Suština ovog amandmana, kao što su i moje kolege iz radikalne stranke rekli, da se umanji deficit. Naime, u ekonomskoj klasifikaciji 451 to su subvencije koje su prvenstveno namenjene za železnicu Srbije, a što je karakteristično da će se koristiti prvenstveno za isplatu plata zaposlenih. Samo jedan deo od tri milijarde i 100 miliona biće korišćen za isplatu dugova prema EPS, da bi se isplatila struja.

Zaposleni u železnici, a njih je oko 15.000 nezadovoljni su svojim statusom, odnosno sa njihovim platama koje su po 31.000 prosečna i traže da im se plate povećaju za najmanje 10%, a da se to reguliše iz subvencija. Rešavanje tih problema plata subvencijama ne može doneti nikakvo pravo rešenje jer je to samo trenutno rešenje a nikako dugoročno. Ovaj budžet je odraz lošeg rada Vlade RS i neće doprineti razvoju privrede i ostvarivanju novih radnih mesta.

Zanimljivo je da su subvencije za plate i za plaćanje dugova u železnici blizu subvencija koje se odnose na poljoprivredu, a znamo šta znači poljoprivreda u

ovoj situaciji kada je Srbija u krizi. Te subvencije su često podložne i zloupotrebama. Primera radi kod subvencija za veštačko đubrivo Vlada daje 10.000 dinara i odredila je da će da finansira i subvencionira oko 10.000 tona na nivou godine i opredelila da fizička lica, odnosno gazdinstva mogu koristiti najmanje 20 tona, a najviše 150 tona.

U mom regionu se postavlja pitanje u Arilju i okolo, ne postoji ni jedno gazdinstvo koje može da potroši 20 tona, a kamo li 150 tona. Pojave se oni koji imaju pare i iskoriste popunjene formulare. Samo na jednom dobro popunjenom formularu može da se ostvari zarada od milion i po, a to je blizu 15.000 evra. Hvala.

Na član 7. amandman je podnela narodni poslanik Dušanka Plećević.

Dame i gospodo narodni poslanici, amandmanom se traži smanjenje rashoda izdataka za nabavku nefinansijske i finansijske imovine. Odnosi se na razdeo 23, funkcija 460, ekonomska klasifikacija 612 mašine i opreme. Cilj amandmana je smanjenje budžetskog deficita. Ova sredstva su namenjena Ministarstvu za telekomunikacije i informaciono društvo. Nelogičnost ovolikog izdvajanja za ovo ministarstvo postaje očiglednija kada se zna namera Vlade da proda "Telekom". Kome su ova sredstva namenjena? Da li to Vlada želi da budućem kupcu ponudi bolju opremu na račun obveznika Srbije. Osim toga, kako smo mi to informaciono društvo kada se najavljuje veće oporezivanje računara?

Podsećam da je juna 2007. godine tadašnja Vlada prihvatila amandman predsednika Skupštine Olivera Dulića da se oporezivanje računara i računske opreme smanji sa 18 na 8%. Poznato je da je Dulić u Subotici imao ili još uvek ima firmu za promet računara i računarske opreme, pa je bio veoma zainteresovan za smanjenje poreza kako bi povećao promet i prihode. Međutim, tada je budžet mogao bez poreza na računare, a informaciono društvo nije bilo prioritet Vlade. To što smo po broju računara i njihovom korišćenju među poslednjim zemljama u svetu nikoga nije briga. Još je navodno i Zoran Đinđić pregovarao sa vlasnikom "Majkrosofta" o umrežavanju svih u RS. Međutim, vlasnik je došao, pokupio novac za korišćenje softvera korisnika i otišao. O umrežavanju ni govora. I dalje ćemo za sve što nam treba ići na šaltere.

Ista je i situacija sa fiksnom telefonijom. Taj izum iz 19 veka mnogi nemaju ni u 21 veku. Ako Ministarstvo za telekomunikacije dozvoljava "Telekomu" da sponzoriše sve i svakog, čemu ovolika izdvajanja iz budžeta? Neka izvrši bolju i pravičniju preraspodelu u okviru ovako umanjenih izdvajanja pa će i sa manjim sredstvima moći da obavlja funkciju za koju je nadležan.

Na član 7. amandman je podneo Srboljub Živanović, kome dajem reč.

Dame i gospodo poslanici, poštovani građani Srbije, podneo sam amandman na član 7. razdeo 25, vezano za Ministarstvo za nauku i tehnološki razvoj. Na Odboru za nauku i tehnološki razvoj mislim da je jedini odbor koji se sastao i raspravljao o raspodeli koja je vršena, a to je 11 milijardi, koliko je ostavljeno za Ministarstvo za nauku i tehnološki razvoj, a u stvari prilikom diskusije i svih relevantnih činioca koji su tražili od predsednika države, predsednika Skupštine, a to Srpska akademija nauka i umetnosti, Nacionalni savet za naučno-tehnološki razvoj, Zajednica instituta Srbije i Konferencija univerziteta Srbije da ova cifra bude negde oko 14,5 milijardi.

To bi, u stvari, bilo dovoljno da se izvrši projekat, a to je strategija razvoja, naučno-tehnološkog razvoja u periodu 2010. do 2015. godine. Međutim, ovim svojim amandmanom hteo da određene stavke koje su vezane za specijalističke troškove da se smanje, da bi na neki način, ova cifra od 11, 5 milijardi koliko je određeno za Ministarstvo za nauku i tehnološki razvoj, da bi se moglo poboljšati. Dobro znamo da su projekti koje su Vlada i ministarstva zacrtali je četiri hiljade novih projekata, četiri hiljade novih istraživača, potrebno finansirati, odnosno dobro znamo da je 1.700 takvih naučnih mladih istraživača uključeno u ovaj projekat.

Ako dođe do smanjenja ove cifre, sigurno da ovaj istraživački projekat koji je sebi zacrtao put jeste četiri hiljade, a to je nemoguće ostvariti. Dobro znamo da bez nauke, da bez istraživačkih centara nema perspektive ni u privredi ni u ekonomiji zemlje. Sami dobro znate da instituti koji su postojali pri velikim centrima, pri velikim gigantima su uništeni. Ovi instituti koji su bili pri državi i pri Vladi, oni danas, nažalost, ne funkcionišu. Dobro znamo šta se radi sa jednim od najvećih instituta, tj. sa Institutom "Vinča" i njemu sličnih instituta.

Smatram da bi trebali da prihvatite ovaj moj amandman. On, u stvari, ide ka realizaciji da se ovi projekti mogu u 2011. godini realizovati, odnosno da se ova strategija koja je zacrtana od 2010. do 2015. godine može realizovati. Hvala vam.

Narodni poslanik Nada Kolundžija.