Na član 7. amandman je podneo narodni poslanik Petar Jojić.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 7. amandman je podneo narodni poslanik Sreto Perić.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 7. amandman je podneo narodni poslanik Milorad Buha.

Da li neko želi reč? (Da.)

Reč ima narodni poslanik Milorad Buha.

Dame i gospodo narodni poslanici, SRS već po određenoj inerciji godinama traži smanjenje budžetskih rashoda, s obzirom na ogromne probleme u monetarnoj finansijskoj i ekonomskoj sferi.

Jedan od vidova smanjenja, ono što godinama kroz amandmanske oblike tražimo smanjenje jeste smanjenje kroz ugovore o delu, specijalizovane usluge i sve drugo tamo gde nema posebno naglašenog značaja u smislu smanjenja koje će imati negativne implikacije, a posebno ne radimo to u smislu smanjenja ličnih zarada.

Ono što je bitno sa aspekta vlasti, da se svi ti naši amandmani odbijaju. Šta je suština tih amandmana? Štednja. Ono što je zahtev SRS jeste da u svakom državnom organu, u svakom obliku državnih institucija jeste da idemo sa smanjenjem, da bi na kraju taj deficit budžeta bio što manji.

Od 2006. godine, kada je skočio deficit sa 13 milijardi, sada smo dogurali preko 20 milijardi. Neću se tu zaustaviti. U 2011. godini, s obzirom na makroekonomsku politiku koju planira ova vlada, taj deficit mora biti daleko veći. Zbog toga su naši zahtevi idite u štednju, kao što to čini celokupan savremeni svet.

Iz sredstava informisanja možemo saznati da gotovo cela evropska unija ide u štednju, donose srednjoročne planove na četiri godine, pet godina. Jedino ova država, koja je siromašna država, ne ide u štednju. Zbog čega? Zbog toga što vlast ne želi da štedi. To je osnovna suština i to je štetno. Zbog toga kažemo da ovo nije štedljiv budžet, ovo je rasipnički budžet i građani Srbije će doći u poziciju da neće dobiti sve ono što je predviđeno u smislu rashoda iz ovog budžeta. Hvala.

Na član 7. amandman je podnela narodni poslanik Lidija Vukićević.

Da li neko želi reč? (Da.)

Reč ima narodni poslanik Lidija Vukićević.

Sve ove amandmane koje podnosi SRS to jest opozicija  gledam kao jednu konstruktivnu saradnju između pozicije i opozicije. Čini mi se da ovo aktivno učešće SRS tj. opozicije sa ovolikim brojem amandmana bi trebalo da ima odjeka i da se mnogi od ovih amandmana usvoje, da Vlada i ovi koji su dali Predlog zakona o budžetu bi trebalo da imaju sluha i da se mnogi amandmani usvoje, s obzirom na to da se svi borimo za bolji život građana u našoj zemlji.

SRS predlaže da Ministarstvo spoljnih poslova diplomatsko-konzularnom predstavništvu smanji budžet koji je predviđen za ovu godinu. Budžet koji je namenjen da se koristi je određen za nabavku materijala i opreme za rad, tekuće popravke i održavanje.

Smatramo da se novac, koji je predviđen za to, podrazumeva i da tu ne bi trebalo da bude diskutabilno da li se taj novac za takve stvari odvaja. To su elementarne stvari za koje se novac odvaja, ali bi shodno velikim izdacima i shodno velikim zaduživanjima naše zemlje trebalo da se ovaj budžet smanji da se ne bismo zajmili od stranih banaka jer smo već u velikim dugovima. Hvala.

Zahvaljujem.

Na član 7. amandman je podneo narodni poslanik Branimir Đokić.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 7. amandman je podneo narodni poslanik Radiša Ilić.

Da li neko želi reč? (Da.)

Reč ima narodni poslanik Radiša Ilić.

Još koliko je vremena ostalo poslaničkoj grupi?

(Predsednik: Ostalo je još 16 minuta.)

Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član 7. tačnije na razdeo 15 koji se odnosi na sredstva koja su izdvojena za MUP. Cilj ovog, a i svih ostalih amandmana koje je podnela SRS na Predlog zakona o budžetu Republike Srbije za 2011. godinu je smanjenje projektovanog deficita koji je ogroman i koji iznosi 120,5 milijardi dinara, odnosno, da bi građani shvatili koliko će se Srbija zadužiti tokom ove 2011. godine, čitavih milijardu i 150 miliona evra i tako iz godine u godinu, dok jedne godine ne dođemo u situaciju kao Grčka, samo što nama neće niko da priskače u pomoć, posle čega sledi bankrot države.

Amandman koji sam podneo mogao bi da državi uštedi čitavih 510 miliona dinara. Amandmanom se predlaže umanjenje sredstava za ekonomsku klasifikaciju u okviru ovog razdela 15 koji se odnosi na MUP i to: troškovi putovanja za 60 miliona dinara, za usluge po ugovoru za 10 miliona, tekuće popravke i održavanje za 60 miliona dinara, za materijal za 300 miliona dinara i za novčane kazne i penale po rešenju suda od 50 miliona dinara.

Ako se uzme u obzir da ukupna sredstva opredeljena na MUP iznose skoro 53 milijarde dinara, onda ova ušteda od 1% ukupnog iznosa za MUP je apsolutno prihvatljiva i lako je sprovodiva.

Vlada u obrazloženju za odbijanje amandmana, između ostalih obrazloženja, objašnjava konkretno ekonomsku klasifikaciju 426 – materijal i to novčani iznos od 2,5 milijardi dinara, pa kaže da su 2,5 milijarde dinara potrebne za plaćanje goriva i troškove nabavke odnosno zamene uniforme za policajce. Ako je za tu namenu, onda će policija videti neku korist od ovog budžeta, međutim u sledećoj rečenici u obrazloženju sve to na neki način poništavate i umesto kompletnih uniformi kažete – izvršiće se zamena samo najoštećenijih delova.

Postavljam pitanje kako će taj policajac izgledati na ulici, po vašoj zamisli, u novoj bluzi sa izlizanim ili izbledelim pantalonama ili obratno?

Ako ste već planirali trošenje sredstava za uniforme, onda i za tu namenu potrošite, umesto što ćete dozvoliti da se policajci šetaju ulicama Srbije šareni kao papagaji.

Na član 7. amandman je podneo narodni poslanik Vladan Jeremić.

Da li neko želi reč? (Da.)

Reč ima narodni poslanik Vladan Jeremić.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovaj amandman koji je podnet na član 7. stav 2. razdeo 16 funkcija 360 i kojim je predviđeno smanjenje novčanih sredstava u iznosu od 288 miliona dinara, a tiče se ekonomskih klasifikacija kao što su stalni troškovi i troškovi putovanja, usluge po ugovoru, specijalizovane usluge, tekuće popravke, održavanje, materijal itd, što nisu neke transparentne ekonomske klasifikacije, nije prihvaćen iz razloga što predlagač zakona smatra da bi se time ugrozilo funkcionisanje BIA

Da možda pravo pitanje bude jeste – šta to zapravo BIA danas radi, jer ako štiti Srbiju od političke špijunaže, to deluje prilično neuverljivo, pošto je državna politika Srbije u proteklih deset godina takva da jednostavno nema šta da se štiti? Ako je taj novac potreban da bi Srbiju štitio od privredne i naučne špijunaže, to onda deluje još neozbiljnije, jer Srbija praktično jedva da ima nekakvu privredu, a njen taj najmoćniji deo svakako nije u rukama države, nije u rukama domaćih privrednika, pa naravno da nema nikakvog razloga da naša država štiti imovinu stranih vlasnika. To je njihova briga.

Ako je možda novac potreban da bi štitili vojne tajne, složićete se da teško da uopšte danas postoji nešto što strane obaveštajne službe ne znaju. Možda je potreban novac da bi se uključili u suzbijanje organizovanog kriminala, ili bolje rečeno, privrednog kriminala, jer podsetiću da je proteklih godina, što je prilično interesantno, služba u punom kapacitetu bila uključena u taj sistem praćena i, rekao bih, zloupotrebljavanja privatizacije.

Sve vreme je pratila u kakvom je stanju kompanija, kako funkcioniše organizovani kriminal unutar nje, ko su ponuđači na licitaciji, kakve su njihove ponude, kako se kreću itd. i onda kada se kupac ili neka strana delegacija pojave na mestu licitacije posao službe je da zna svaki njihov korak, da prati njihovo kretanje, da snimi sadržaj torbi itd. U principu se operativci upoznaju sa ponudama potencijalnih kupaca i stiču određenu prednost za sebe ili bolje rečeno za tajkune ili političke moćnike kojima su bliski i na kraju krajeva u svim tim privatizacijama cilj jeste bio zadovoljenje političkih apetita, pa ću tako samo podsetiti srpsku javnost na nešto što je BIA ili nikada državna bezbednost iznedrila u ovoj fazi svog poslovanja, kao što su recimo bili Nenad Đorđević, vlasnik BTC, luksuznih hotela u Beogradu i Budvi, ostrva Sveti Nikola u Crnoj Gori, fakulteta za menadžment malih i srednjih preduzeća, akademija za diplomatiju i bezbednost ili možda bivši šef beogradskog centra državne bezbednosti, vlasnik "Univerzal holdinga", Mašinske industrije "Panonija" iz Inđije, "Kaštela" iz Ečke, Trgovinskog preduzeća "Tamiš" iz Sečnja, Preduzeća za proizvodnju konfekcije "Žako" iz Žagubice itd. Interesantno je da angažman u službi nije imao nikakve veze sa njihovim ličnim i poslovnim uspehom ili je možda novac potreban da bi BIA mogla da se bavi time što inače rade opštine pa da izdaje razno-razna uverenja kako ko i za šta zatraži.

Smatramo da bi prihvatanjem ovog amandmana bile pošteđene pare koje bi mogle da se koriste za nešto korisnije za obične građane, npr. za bolju zaštitu od požara, nesreća i sličnih zbivanja, a ako bi uspeli to, ako bi uspeli da izgradimo jednu državu koja je privredno uspešna i koja svojim građanima obezbeđuje posao, kvalitetno zdravstvo, obrazovanje, pravnu sigurnost, onda svakako ne bismo bili izloženi riziku da nas neko špijunira ili napada, pa samim tim bi i ovaj amandman imao logično opravdanje. Zahvaljujem se.

Ostalo vam je još 12 minuta i 15 sekundi.

Na član 7. amandman je podneo narodni poslanik Momčilo Duvnjak.

Na član 7. amandman je podnela narodni poslanik Gordana Paunović-Milosavljević.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 7. amandman je podneo narodni poslanik Milan Nikolić.

Gospodin Milan Nikolić se javio.

Podneo sam amandman na član 7. i stav 1. gde se iznos od 818 milijardi zamenjuje sa 815 milijardi i u stavu 2. razdeo 22, funkcija 450, klasifikacija 451 sa 16 milijardi se zamenjuje sa 13 milijardi.

Suština ovog amandmana, kao što su i moje kolege iz radikalne stranke rekli, da se umanji deficit. Naime, u ekonomskoj klasifikaciji 451 to su subvencije koje su prvenstveno namenjene za železnicu Srbije, a što je karakteristično da će se koristiti prvenstveno za isplatu plata zaposlenih. Samo jedan deo od tri milijarde i 100 miliona biće korišćen za isplatu dugova prema EPS, da bi se isplatila struja.

Zaposleni u železnici, a njih je oko 15.000 nezadovoljni su svojim statusom, odnosno sa njihovim platama koje su po 31.000 prosečna i traže da im se plate povećaju za najmanje 10%, a da se to reguliše iz subvencija. Rešavanje tih problema plata subvencijama ne može doneti nikakvo pravo rešenje jer je to samo trenutno rešenje a nikako dugoročno. Ovaj budžet je odraz lošeg rada Vlade RS i neće doprineti razvoju privrede i ostvarivanju novih radnih mesta.

Zanimljivo je da su subvencije za plate i za plaćanje dugova u železnici blizu subvencija koje se odnose na poljoprivredu, a znamo šta znači poljoprivreda u

ovoj situaciji kada je Srbija u krizi. Te subvencije su često podložne i zloupotrebama. Primera radi kod subvencija za veštačko đubrivo Vlada daje 10.000 dinara i odredila je da će da finansira i subvencionira oko 10.000 tona na nivou godine i opredelila da fizička lica, odnosno gazdinstva mogu koristiti najmanje 20 tona, a najviše 150 tona.

U mom regionu se postavlja pitanje u Arilju i okolo, ne postoji ni jedno gazdinstvo koje može da potroši 20 tona, a kamo li 150 tona. Pojave se oni koji imaju pare i iskoriste popunjene formulare. Samo na jednom dobro popunjenom formularu može da se ostvari zarada od milion i po, a to je blizu 15.000 evra. Hvala.