Poštovani građani član 17. govori o otpisu dugova koje Vlada želi da izuzetno nastavi da vrši i ove godine i u javnosti su to poznate konverzije potraživanja na osnovu kojih idu i restruktuiranja, a u međuvremenu dobijamo izveštaj revizije za 2009. godinu, gde se kaže da revizor nije mogao pouzdano da utvrdi stanje vlasničkih udela Republike u kapitalu pravnih subjekata, rivolving kredite, one koji se zanavljaju, pozajmice date iz budžetskih rezervi ranijih godina, pozajmice iz sredstava privatizacije i ostalih kratkoročnih potraživanja.

Otkud vam pravo da tražite da ponovo izuzetno samo informišete Skupštinu o tome koga ste odlučili da spašavate na teret budžeta i to da budžet gubi dvostruko kada obaveze koje neko ko je uzeo iz budžeta kao pozajmicu ili nije platio poreske obaveze sada ostane trajno oštećen budžet jer to neće moći da se vrati, kada budžet oštećujete mogućnošću za korupciju time što ćete po diskrecionom pravu da birate te kojima ćete konvertovati pozajmice u vlasničke udele, ako je revizija iz 2008. godine pokazala da ste 78,5 miliona evra, strana 33. Izveštaja o reviziji iz 2008. godine, pretvarajući udele u kapital dužnika od NIS, KBC "Bežanijska kosa", Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje i "Galenike" nepovratno otišli, a sada je država vlasnik i to u trenutku dok priča o privatizaciji javnih preduzeća, vi vršite u stvari, kako je tada revizor rekao sa pravom i na zakonu zasnovana primedba, sredstava od privatizacije društvenog kapitala iskorišćena su za povećanje kapitala javnih preduzeća?

Može li neko da objasni šta ovo znači, u trenutku kada se spremate da privatizujete najvrednije preduzeće u kojem država ima 80% vlasničkog udela? Da li to neko meni može da objasni iz kojih razloga posustala preduzeća kojima dajete pozajmice pretvarate u javne? One javne koje ostvaruju prihode gledate da privatizujete i prodate u nevreme, ispod svake cene, sa lažnom procenom vrednosti kapitala, gde svako gleda da se udene preko kuće koja se pojavljuje kao finansijski savetnik, a ovde tražite da to radite i dalje izuzetno i da skupštinu o tome samo obavestite.

Amandmanom poslaničke grupe Napred Srbijo, SNS, traženo je da ovde izađete sa raspravom, zašto, kome i koliko da oprostimo dugove? Zašto nekoga treba restruktuirati na taj način? Ne, da nas informišete, nego da dobijete odluku, jer vi nemate prava kao izvršni organ da menjate strukturu kapitala mimo zakona na osnovu uredbi i kojekakvih papira diskrecionih prava ili sličnih interesa političkih ili ma kakvih.

Vi, na to nemate pravo, vi kao izvršna vlast. Vi u ovoj Skupštini morate da zatražite odobrenje da nešto tako uradite, jer u međuvremenu, od izveštaja revizija o zloupotrebi, do trenutka kada u budžetu tražite, opet izuzetak, nije došla ni jedna informacija da ste to uradili u bilo kom preduzeću. I ovo je zaista nečuveno. Hvala.

Iskorišćeno je dva minuta i 5 sekundi od vremena poslaničke grupe.

Na član 17. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Nenad Popović i Zoran Šami.

Da li neko želi reč? (Da.)

Narodni poslanik Nenad Popović.

Samo oko poreza još da dodam. Imamo jedan veliki problem oko tog finansiranja, zato što građani i privreda duguju Elektro Srbiji za struju i Srbijagasu za gas više od 110 milijardi dinara ili, da prevedem, oko 1,1 milijardu evra. Duguje se EPS i Srbijagasu.
Ono što je nelogično i po meni potpuno nejasno je da najveći deo dugovanja EPS i Srbija gasu, najveći dužnici su baš državna preduzeća, ustanove i organi vlasti. Najveći deo. Polovina od ovog duga, od milijardu i sto evra, polovina je nastala u poslednjih godinu dana, gospođo ministre.
Znači, od milijardu i sto miliona duga, najveći deo su državne ustanove, preduzeća i organi vlasti, a polovina nastala u poslednjih godinu dana.
Meni je nešto nejasno, ako budžet vi prebacujte korisnicima ova sredstva, zašto ih oni ne koriste u pravom smislu za ono za šta su potrebna? Mislim da ovde mora da se uvede velika budžetska disciplina, mnogo jača nego što je bila. Oni dobijaju pare iz budžeta, moraju namenski i da ih troše. Hvala.

Na član  17. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Arsen Đurić i Milica Vojić-Marković.

Da li neko želi reč? (Da.)

Reč ima narodna poslanica Milica Vojić-Marković.

Hvala, gospođo potpredsednice, gospođo ministar, Dame i gospodo narodni poslanici, DSS je podnela amandman na član 17. Podnela ga je sa obrazloženjem, da smo svi mi svedoci da je za mandata ove vlade nekoliko preduzeća preko Agencije za privatizaciju i drugih državnih organa promenilo vlasnike. Neke od njih su: PKB, RTB Bor, Azotara, Petrohemija, Srpska fabrika stakla, Zastava elektro-izdavača kragujevačke.
Međutim, ono što nije transparentno i ono što nije izostalo je transparentnost njihovog poslovanja nakon promena vlasničke strukture. To je jako važno, a o tome ne znamo ništa. Ovakva praksa nosi sa sobom opasnost planskog preuzimanja, ali i ne preuzimanja preduzeća koja se suočavaju sa velikim problemima u svom poslovanju. Zavisnost konkretne odluke od interesa pojedinih stranaka, što je vrlo važno, jer se tu ulazi u čarobni krug korupcije, a korupcija je nešto gde ste vi na svome.
Zašto to kažem? Iako je proklamovana borba protiv korupcije, iako se o tome deklarativno mnogo priča, iako se poneka sitna zverka uhvati u mrežu,ipak Srbija na svetskoj listi stalno pada na toj rang listi onih zemalja koje su suočene sa velikim problemom korupcije.
Nezavisni organi koje je država formirala da se bore protiv korupcije tako postaju svoj antipod i postaju, državni organi nisu više nezavisni i oni su državni organi koji zapravo štite korupciju. Evo vam jako dobar primer. Imali smo Agenciju za borbu protiv korupcije, a ovde je u Skupštini donet jedan zakon koji je potpuno preusmerio ovu nezavisnu agenciju i otupio oštricu njenog direktora, gospođe Zorane Marković, koja je samo u jednom slučaju u primeru ovog sposobnog privrednika, gospodina Olivera Dulića koji je slučajno i ministar u Vladi Mirka Cvetkovića, koji zarađuje milione prodajući kompjutere javnim preduzećima i državnim institucijama, prijavljujući učešće svoje firme u postupku javnih nabavki sa dve i po godine zakašnjenja, tri dana nakon što je "Pištaljka" o tome pisala.
Pomenuta Agencija koja se zvala Agencija za borbu protiv korupcije je promenila ovom prilikom svoje ime. Sada se zove Agencija za zaštitu korupcije. Ona kaže da je ovde sve u redu. Hvala.

Iskorišćeno je 40 sekundi od vremena poslaničke grupe.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 18. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Nenad Popović, Arsen Đurić i Donka Banović.

Da li neko želi reč? (Da.)

Reč ima narodna poslanica Donka Banović.

Hvala, gospođo Čomić. U ovom članu se govori o direktnim i o indirektnim korisnicima budžetskih sredstava i o smanjenju, odnosno povećanju amortizacije.
Naime, kaže se da ti i takvi korisnici sredstava, čija se delatnost u celini ili pretežno finansira iz budžeta, da će umanjiti obračunatu amortizaciju sredstava za rad u 2011. godini na srazmernom delu sredstava obezbeđenih iz budžeta i sredstava po osnovu donacija.
Amandmanom predlažemo da se ovaj poslednji deo ovog stava ili deo rečenice – iz sredstava ostvarenih na osnovu donacija, briše. Zašto bi donacije bile osnovu umanjenja amortizacije? Ponekad bi donacije trebale da budu uvećanje amortizacije, jer nisu sve institucije socijalne i mnoge od njih prihoduju po više osnova, a ipak imaju i donacije. Na primer, na fakultetima i institutima plate zaposlenih, da napravim poređenje između nekih budžetskih kosnika i privrede na primer, pa recimo visokoškolske ustanove, ili da kažem 90% njih koje jesu direktni korisnici budžeta imaju plate koje su dvostruko ili trostruko veće nego što su plate u privredi, pa u privredi niko nema pravo na umanjenje amortizacije.
Kada već pominjem reč donaciju, gospođo ministre, mislim da ste propustili da se možda i u ovom budžetu, kroz neke od ovih članova da budžetskim korisnicima omogućite da se snalaze i da traže donacije, kako bi platili troškove svog postojanja. Odnosno, da plate račune za struju, vodu, grejanje itd, kao što mora svaki građanin u Republici Srbiji da izmiri tu obavezu.
Kao što neko reče ovde, polovina dugovanja tih javnih preduzeća koji nam obezbeđuju sve to, otpada na državne organe i institucije. Oni ne plaćaju i oni su, pretpostavljam, zbog toga što nemaju sredstava da pokrivaju tzv materijalne troškove da su oni zbog tog dužnici.
Pre nekoliko meseci je naš predsednik države bio zapanjen što zgrada u kojoj on radi ne plaća račune, odnosno da nije platila račun za struju, vodu, grejanje za godinu dana. Na pitanje novinara – kako ste se osećali? On je rekao da se osećao veoma tužno, zapanjeno ali i tužno. Da, jeste, bila je reč tužno. Tužni su i građani Srbije koji itekako moraju da izmiruju ove obaveze i ne mogu sebi da dozvole da ne plate godinu dana račun za grejanje, nego ih odmah tada to preduzeće daje na sud. Kako ne bi i drugi koji su u tim državnim organima bili tužni, trebalo bi im omogućiti da traže donacije za naknade troškova.

Iskorišćeno je minut i 5 sekundi od vremena poslaničke grupe.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 19. amandman je podnela narodna poslanica Vjerica Radeta.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 20. amandman, u istovetnom tekstu, podneli su zajedno narodni poslanici Nenad Popović, Arsen Đurić i Željko Tomić i narodni poslanik Milovan Radovanović.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Ovo je amandman koji je Vlada prihvatila. S obzirom da nemamo izveštaj Zakonodavnog odbora, onda će se u danu za glasanje Narodna skupština izjašnjavati o ovom amandmanu.

Na član 20. amandman je podnela grupa od 22 narodna poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo.

Da li neko želi reč? (Da.)

Narodna poslanica Jorgovanka Tabaković ima reč.

Hajde da objasnimo građanima u ova dva minuta zašto je Vlada prihvatila neki drugi amandman. Taj član 20. je glasio da su direktni i indirektni korisnici budžetskih sredstava odgovorni za izvršavanje rashoda i izdataka, u skladu sa pravnim osnovom.
Amandman, koji smo mi kao poslanička grupa NS-SNS podneli, glasi da direktni i indirektni korisnici budžetskih sredstava jesu odgovorni za izvršavanje rashoda i izdataka u skladu sa zakonom.
Znači, u kojoj meri se Vlada razmazi kada joj date pravo na izuzetke i izuzeća od pravila? Zbog krize i situacije jeste da se pokušao promeniti zakon, kao osnov za trošenje para, najširim mogućim definisanjem pravni osnov. Šta je razlog? Kada smo usvajali, gospođo ministre, Zakon o budžetskom sistemu, vi ste neopravdano prihvatili da vi budete odgovorni kao ministar za izvršavanje budžeta, za koji ne možete da budete odgovorni samo vi jer premijer, Vlada o tome odlučuju, mnogim ministrima je preneto odlučivanje, čak i faktički prenos sredstava. Tada mi niste verovali. Sad ćemo o tome pričati u Zakonu o budžetskom sistemu.
Po toj istoj analogiji odgovornosti za izvršenje, vi ste pokušali da sa sebe skinete odgovornost i da onaj koji, za ono što nije zakonom definisano, potroše pare, odgovaraju eventualno oni, ali ne i vi. Ne može. To samo Mlađan Dinkić može da prisvaja rezultate, a da drugome krivicu stavlja na teret, dok mu dozvole ostali, ali ministar, odnosno sada premijer, kao predsednik Vlade, odnosno cela Vlada mora da odgovara pred građanima Srbije za zakonitost trošenja. Ja sam ekonomista, ali dovoljno znam pravo da je pravni osnov rastegljiva i nejednaka veličina sa terminom zakon. Jer pravni osnov može da bude i naredba, može da bude i ugovor koji nije zasnovan u zakonu, a trošak iz ovog budžeta, ovako teško napunjenog može da se izvlači samo iz zakonitog osnova.

Dvadeset sekundi je iskorišćeno od vremena poslaničke grupe.

Na član 21. amandman je podneo narodni poslanik Nenad Popović.

Da li neko želi reč?

To je amandman koji je Vlada prihvatila, ali imate pravo da obrazložite. On je u proceduri, tako da imate pravo da govorite. Zahvaljujem.

Na član 21. amandman je podneo narodni poslanik Dejan Mirović.