Zahvaljujem, gospođo ministar.

Prelazimo na 8. tačku dnevnog reda - PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O BUDžETSKOM SISTEMU

Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici: Tomislav Nikolić, Jorgovanka Tabaković, Zoran Antić, Veroljub Arsić, Zoran Babić, Igor Bečić, Jelena Budimirović, Božidar Delić, Stefan Zankov, Oto Kišmarton, Milan Knežević, Saša Maksimović, Zoran Mašić, Predrag Mijatović, Ljiljana Miladinović, Borislav Pelević, Mileta Poskurica, Gojko Radić, Mićo Rogović, Vučeta Tošković, Dragan Čolić, Dragan Šormaz, Zoran Krasić, Rodojko Obradović, Milorad Buha, Dejan Mirović, Vladan Jeremić i Dragan Stevanović i amandman Odbora za finansije.

Primili ste mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.

Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 157. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.

Na član 1. amandman je podnela grupa od 22 narodna poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo.

Izvolite, gospođo Tabaković.

Zakon o budžetskom sistemu i to što ste ga prekršili na način da ste nam ovaj transparentni od 1.113 strana budžet dostavili uz još šest poreskih pratećih i neophodnih zakona, govori o tome u kojoj meri poštujete transparentnost ili naše pravo da o ovom budžetu uopšte govorimo.
Sada ću da iskoristim vreme da u raspravi o budžetu kažem nešto što nisam stigla maločas u replici. Koji god dug da je, uvek ga vraćaju građani Srbije preko budžeta, kako god ga vi metodološki nazvali. U ovom budžetu se vraćaju i oni tzv. kockarski dugovi stare štednje devizne Jezde i Dafine, znači, i oni privatni koje ne želite da obuhvatite, nazvali to konsolidovanim dugom države, javnim dugom, na kraju se kroz ovaj budžet vraćaju. Da jednog dana dođete na ono što govorimo, govori član 1. zakona o kojem razgovaramo. Jula meseca 2009. godine rekla sam da ne možete biti odgovorni za izvršenje budžeta, kao jedinka i kao ministar, jer vi ne odlučujete, niti potpisujete sve naloge o trošenju novca.
Ali, ono što vi članom 1. tražite je nedopustivo. Tražite da uskratite izdavanje sredstava iz budžeta lokalnim samoupravama i posebnim zakonima utvrđene obaveze za socijalno osiguranje, ukoliko imate neki problem sa izvršavanjem ostalih zakonom ustanovljenih obaveza. Kako može neka obaveza da bude zakonitija od neke druge? Može li da bude zakonitija obaveza vraćanja duga od obaveze da zakonom ustanovljeno socijalno davanje isplatite nekome? To je prosto nedopustivo, gospođo Dragutinović.
Ovim amandmanom tražim brisanje tog stava kojim vi omogućavate sebi da zakonom uskratite isplatu već ustanovljenih prava.

Vi imate još tri minuta i 30 sekundi.

Na član 1. amandman, sa ispravkom, podnelo je narodni poslanik Zoran Krasić.

Da li neko želi reč? (Da.)

Izvolite, gospodine Krasiću.

Ovo je samo nastavak malopređašnje diskusije. Suštinski, u ovom članu vi menjate ovlašćenja, tako da neće biti nadležan više ministar, nego Vlada i to ja mogu da podržim jer ipak Vlada treba da odlučuje o ovim stvarima. Ali, da li uopšte može da postoji ovakva odredba gde Vlada treba da kaže – ove zakone izvršavamo, ove zakone ne izvršavamo? Mislim da to ovlašćenje ne može čak da ima ni Vlada, jer Zakon o budžetskom sistemu je u suštinski pravno-tehnički propis fiskalne politike. Vi ne možete jednim pravno-tehničkim propisom fiskalne politike da ulazite u nešto što su prava i obaveze, prava građana i obaveze države.
Ukoliko treba nešto da se menja u pogledu obima, onda promenite taj materijalni propis, taj zakon, a ne da prenosite diskreciju sa ministra na Vladu, kao da bi to bila neka veća garancija. U prevodu, ovo znači da lokalna samouprava može da ostane bez onih transfera koje ćete da izglasate u Zakonu o budžetu, koji pripadaju, prema Zakonu o finansiranju lokalne samouprave, a Đuro, i tvoji penzioneri mogu da ostanu bez onih 230 milijardi transfera iz budžeta Republike Srbije.
(Predsednik: Nemojte se, molim vas, obraćati poslaniku.)
Izvinite, molim vas, uopšte vas ne razumem šta pričate.
(Predsednik: Direktno ste se obratili poslaniku i ja sam vas zamolila da to ne činite.)
Kom poslaniku sam se obratio?
(Predsednik: Hoćete li da nastavite?)
Kom poslaniku sam se obratio­? Protumačite mi, da znam da li sam se obratio nekom poslaniku.
(Predsednik: Pogledaćete stenogram ako imate amneziju za period iz bliske prošlosti.)
Nemam nikakve ambicije, samo mi kažite kome sam se obratio.
(Predsednik: Poslaniku Đuri.)
Kom Đuri?
(Predsednik: Nadam se da vi znate.)
Vi znate, a ja ne znam ko je Đura. Ima ih dvojica.
(Predsednik: Nemojte, molim vas, sa mnom tako razgovarati. Molim vas, moramo poštovati dostojanstvo Skupštine. Razumem vaš smisao za humor, on je nama svima simpatičan, ali van ove sale i ove atmosfere, molim vas. Nastavite, imate 30 sekundi.)
Vi izigravate većeg katolika od pape. Molim vas, to nemate potrebe. Dvojica se zovu Đuro, Perić i onaj iz DS, što ga nema. Sada ste vi prepoznali jednog od njih.

Nemate više reč.

Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Radojko Obradović.

Izvolite, gospodine Obradoviću.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo Dragutinović, videćemo se mi još, pa ćemo govoriti, pošto je ovde vreme vrlo kratko, govorićemo o svim onim stvarima koje ste otvorili kada budemo imali vremena.
Nažalost, Poslovnik daje neuporedivo veća prava ministrima, nego poslanicima, pa ja imam svega dva minuta plus dva minuta za poslaničku grupu.
Pozvali ste nas da glasamo za budžet i mi bi to vrlo rado uradili kada bi znali šta u tom budžetu piše. Mi smo juče u 14,45 časova, neposredno pred početak rasprave o amandmanima, dobili amandman koji bitno menja suštinu i poreskog sistema i budžet. Da, vladajuća većina nam je dostavila amandman kojim se ukida porez na hotelske usluge. Na koji način i šta sve piše, to ne zna niko živ. Da li će računari biti usvojeni ili neće, to niko ne zna.
Ja sam slušao kolege koje su držale konferenciju za štampu i oni ne znaju šta biti ni sa Zakonom o PIO. Kada bismo mi znali šta tamo piše danas, kada završavamo budžet, završili smo raspravu o budžetu, mi ne znamo o čemu se tu radi.
Što se tiče ovog amandmana, ja sam mislio da ćete ga prihvatiti i ja u stvari pokušavam da sačuvam kredibilitet Vlade. Predložio sam da se predloženi član zakona briše. Zašto? Zato što je ovaj zakon usvojen, a ovaj amandman definiše da penzije treba da rastu od 1. januara za rast cena u poslednjih šest meseci. Ovaj zakon je usvojen pre samo dva meseca.
Da li je moguće, pošto ste nam održali interesantno predavanje iz koga smo mnogo toga naučili, da vi 12. oktobra, niste imali predstavu, tri meseca je već prošlo, ako je poslednjih šest meseci, onda je to rast cena od 1. jula, pa je već tri meseca prošlo. Kada ste 12. oktobra usvajali taj zakon i kada ste ga ovde branili na sličan način sa sličnim predavanjem, da li je moguće da samo dva meseca kasnije se to iz temelja menja? Ja u stvari pokušavam da sačuvam vaš kredibilitet. Kažem, nije moguće i ne mogu da verujem da Vlada moje zemlje nema predstavu šta će biti mesec dva unapred. Ne mogu to da prihvatim. Vi kažete, ne, neće biti toliko, nego će biti samo 2%. Mi smo ovde zaključili nekoliko interesantnih stvari. Zaključili smo da ne treba da trošimo, to nam je objasnio jedan kolega, ne smem da mu se obratim direktno, da ovaj program koji smo predstavili i videli pre nekoliko dana, da je u stvari samo politički program jedne stranke i da Vlada nema ništa sa tim. To je potpuno logično, zato što u budžetu nema nikakvih naznaka o tome. Zaključili smo da je prosečna penzija već sada 58% od prosečne plate. Zaključili smo da u sporazumu sa MMF, a on se pita ovde mnogo više nego poslanici i Vlada, piše, da će penzije biti 10% ukupne…

Vaša poslanička grupa više nema vremena, samo ovlašćeni predstavnik. Nenad Popović je ovlašćen, ali možete i vi kao zamenik, izvolite.

Šta to u prevodu znači? Pošto je BDP 3.400 milijardi i kada bi danas stupio na snagu taj dugoročni sporazum, to piše i u ovom istom članu koji ja predlažem da se obriše, penzije bi bile samo 10% BDP, a to znači 340 milijardi i kada se to prevede u dinare, prosečna penzija bi danas, odnosno kada ovo stupi na snagu punom svom obimu, biće 13.800 dinara. To je krajnja instanca i to je krajnja želja i ovog zakona i ovih zakona o kojima ćemo danas razgovarati. Tu nema nikakve dileme.
Ako je 10%, kako ste rekli, budžetska cifra, to je matematika i to je vrlo jednostavno. Mi se protiv toga borimo, jer taj zakon treba da definiše mnogo toga, a ne samo da smanji penzije i da onemogući ljudima da pristojno žive.

Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Milorad Buha.

Da li neko želi reč? (Da.)

Dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je Predlog zakona kojim bismo trebali u 2011. godini da povećamo plate i penzije za 2% i to je predlog predlagača Vlade Srbije. Ja sam u ovom amandmanu predložio povećanje na 12%. Zašto? Zbog toga što je u toku 2010. godine porast cena na malo i inflacija negde u nivou između 10-12%. Ako tome dodamo da su plate i penzije u 2009. godini bile zamrznute i da je tada porast cena na malo i inflacija bila negde između 9,5 i 10%, mi vidimo koliko su one male. Zašto se Vlada opredelila za ovako malo povećanje? Gledajte, po meni je problematičan i način kako je ona to napisala u predlogu ovog zakona. Kaže ovako – pojedinačne plate i penzije u decembru 2010. godine povećaće se za 2%. Ne može u decembru. Ako znamo budžetski sistem, ako primenjujemo odredbe zakona o budžetskom sistemu i ako važi budžetska godina koja počinje sa 1. januarom i završava sa 31. decembrom, onda ne može biti decembar.
Kada sam ovo video mislio sam da će to biti stvarno povećanje u decembru za 2% i ja sam predložio u svom amandmanu 12% jer ove godine inflacija će biti između 10 i 12%, a porast cena na malo između 11 i 12%, pa je to povećanje jednokratno. Da ste to hteli da napravite, morali ste novi rebalans da date pa da ga usvojimo do kraja godine.
Vi u obrazloženju kažete da se to u stvari odnosi na januar. Kako januar, ako kažete decembar i da li vi vidite koliko je to loše sa aspekta jezičkog pristupa, normiranja pravnih propisa.
Kada predstavnici vlasti izađu sa informacijom u decembru, šta će penzioneri i radnici pomisliti?