Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, uvažena gospođo ministarka, poslanički klub SPS – JS, u načelu je podržao predlog zakona o budžetu Republike Srbije sa pratećim poreskim i finansijskim zakonima, pre svega zbog okvira u kome se radio ovaj budžet, a naravno i zbog osnovnih odredbi i smernica ekonomske politike Vlade Republike Srbije za 2011. godinu, koje su prihvatljive za naš poslanički klub, a tiču se težnje Vlade Republike Srbije da poštuje fiskalna pravila koja smo ustrojili izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu, dakle, postojeći ciljani deficit za 2011. godinu na nivou od 4,1% BDP ili 120,5 milijardi dinara.
Za nas su jako bitna izdvajanja za socijalno najugroženije kategorije, čistih 90 milijardi dinara, što potvrđuje našu težnju i želju da svaka ekonomska politika mora biti socijalno održiva i na kratak i dug rok i to je jedina moguća
ekonomska politika, svaka druga vrsta vođenja ekonomske politike bi bila neka vrsta
teorijske i nesprovodljive ekonomske politike. Kada su u pitanju bili poreski i finansijski zakoni, još tada u načelnoj raspravi rekli smo da mi želimo i podržavamo korenite izmene poreskog sistema sa željom da podataka koji govori da se u Republici Srbiji poreske utaje kreću na nivou od 30% BDP, a da u razvijenijim državama su te utaje negde na nivou 15% BDP.
Znači, da ova vrsta izmena poreskih zakona, pre svega, ima isključivo fiskalni cilj i ubiranje dodatnih prihoda koji nedostaju u budžetu usled ukidanja poreza na upotrebu mobilnih telefona, zatim određenih poreskih podsticaja i olakšica. To u suštini ne predstavlja korenitu poresku reformu i onu koju mi smatramo da bi bila potrebna Republici Srbiji. Naprotiv smatramo da treba iskazati značajnu materijalnu tehničku podršku radu Poreske uprave, a takođe poraditi na izmenama Zakona o porezu na dohodak građana, gde postoji siva zona, gde postoji zarade koje se kreću u okvirima koji se ne oporezuju. To bi svakako bio način da se značajno pospeši punjenje budžeta Republike Srbije.
Tada smo rekli i sada mislimo da je su nedostajuće prihode trebalo obezbediti putem, pre svega, akciza, jer su akcize najstariji porezi na potrošnju, trošarina, to su porezi specijalni koji se odnose na posebne proizvode koji se supstituišu. Mala je poreska erozija i u tom smislu ne predstavlja značajan udar pojedine slojeve stanovništva vezano, pre svega, za njihove ekonomske potencijale. Iz tog razloga, mi smo predložili jedan amandman koji se, pre svega, tiče utvrđivanjem akciza na derivate nafte. Mi smo predvideli da se članom 1. Zakona o akcizama na derivate nafte, akciza se plaća u sledećim iznosima i to: na sve vrste motornih benzina iz tačke 2. ovog stava 45 dinara, motorne benzine evro BNB 98 i evro Premijum BNB 95 – 49, 5 dinara, sve vrste dizel goriva izuzev dizel goriva iz tačke 4. ovog stava 35 dinara, evro dizel 37 dinara, ostale derivate nafte koji se dobijaju od frakcije nafte koje imaju raspon destilacije do 380 stepeni celzijusa 53,34 dinara i tečni naftni gas za pogon motornih vozila 17,95 dinara.
Šta se postiže sa ovim amandmanom? Sa ovim amandmanom, pre svega, i ovim predviđenim iznosima plaćanje akciza na derivate nafte, obezbediće se dodatnih 2,3 milijarde dinara u odnosu na one projektovane 73 milijarde u budžetu 2011. godine. Dakle, na ovaj način putem akciza mislimo da je potrebno obezbediti dodatne prihode i popuniti budžet. Pre svega, ideja je bila i u tom pravcu da se iznosi akciza na derivate nafte, odnosno derivate nafte uzimaju u obzir i relativne cene proizvoda u okruženju, konkurentnost na domaćem tržištu i liberalizaciju uvoznog tržišta. Iznos akciza na derivate nafte u tačkama koje sam pomenuo, ima ih pet, dakle na motorne benzine, evro BNB 98 i ostale derivate nafte, utvrđeno u iznosu usklađenim za procenjenu stopu rasta cena na malo, odnosno inflaciju 10,6%.
Takođe, poslednja promena direktive u minimalnim iznosima akcize koja je izvršena 2008. godine, propisuje izmene minimalnih akciza za bezolovni benzin i dizel gorivo. Članice EU imaju obavezu da do 1. januara 2015. godine se prilagode ovoj izmeni. Budući da to prilagođavanje u tom smislu kojoj direktivi treba da bude postupno, mi cenimo da na ovaj način utvrđenim akcizama se omogućuje da to prilagođavanje bude postupno sa mnogo manjih koraka i na jedan drastičan način. To je, pre svega, jedan put da se ovim povećanjem napravi jedan korak ka posebnom usklađivanju sa pravilima EU.
Takođe, što smatramo bitnim jeste sporiji rast iznosa akciza na ostale dizele, dakle, sve vrste dizel goriva izuzev dizel goriva iz tačke 4. ovog člana. Smatramo da pravdamo činjenicom da oni pretežno koriste se kao pogon poljoprivrednih i ostalih mašina. Imaju karakter proizvodnog inputa. Sasvim je opravdano da porast ovih akciza bude niži u odnosu na ostali iznos akciza. Smatrajući da je ovim celishodnijim rešenjem i predlogom da se nakon predloženih ukidanja određenih, pre svega, PDV dodatni prihodi na ovaj način mogu obezbediti, predlažemo Vladi Republike Srbije da ovaj amandman koji smo dodatno izmenili u
postupku usvoji, a takođe, pozivam i sve narodne poslanike da podrže ovaj amandman. Hvala.