Ostalo je još vremena ovlašćenim predstavnicima, pa kada se već razvila rasprava da iskoristimo to vreme sada do kraja. Mogu reći da se u najvećoj meri slažem sa gospodinom Senićem, svojim kolegom, osim u ovoj poslednjoj rečenici. Sve je tačno što ste rekli, samo mi nije jasno kako na kraju ipak podržavate budžet, pošto je to izlaganje bilo prilično iskreno i stručno i to protiv budžeta, a nije ni čudo pošto čitamo istu literaturu. To je postkrizni model ekonomskog razvoja i rasta u Srbiji od 2011. do 2020. godine. On je mnogo ozbiljniji dokument od Plana 2020.
To moram da priznam. On je dosta realan i u njemu svako ko je objektivan, može da vidi razliku između onoga što Vlada govori, onoga što radi i kao treću stvar, onoga što je potrebno da se radi.
Dakle, mi sad možemo da krenemo od početka. Nije sporan i to su manje ili više svi poslanici opozicije rekli, nije sporna veličina javnog duga koji Srbija ima. To je tako. Mi smo siromašna zemlja, kako ćemo da živimo, moramo da se zadužujemo. Naravno, da treba da se zadužujemo sa što je mogućim manjim kamatama.
Ono što je sporno to je, zašto se taj novac troši? Da li se on troši u nešto što će u budućnosti novac donositi ili se troši tako što se baca kroz prozor? Po mišljenju, koliko vidim svih opozicionih stranaka, baca se kroz prozor. Po mišljenju predstavnika Evropske komisije u Srbiji od subote, ako se milijardu evra godišnje u Srbiji u javnim nabavkama slije u njegove džepove, ili je on u ovoj zemlji, Dežer, "persona non grata", pa mora zbog te izjave da ide iz zemlje, ili ćutanje znači da smo svi mi toga svesni. Znači, to je rekao predstavnik Evropske komisije.
Mi smo pitali ko je kontrola? Pa, naša parlamentarna i usvajanje završnog računa, usvajanje izveštaja revizora, diskusija o tim stvarima. Prosto, način na kojima se u stvari demokratija kontroliše. Mi za to nismo imali priliku. Nismo imali priliku ni da pročitamo budžet koji je stigao u nedelju, a u sredu se 1200 strana raspravlja. Pa, poslanici šta rade, oni snalažljiviji napišu "briše se, briše se, briše se", pa time kupe vreme da mogu o tome da diskutuju posle. Ovo je daleko od ozbiljne rasprave.
Program razvoja 20 20, pa nije potrebno gospodine Popoviću, ni da ga pročitate, zato što on nikakvog uticaja na naše živote nema. On je jedna "pi-ar" kako se to popularno kaže, kampanje koje služe da se izdrži i do kraja godine, pa ga zato predstavlja i nije važno, predstavlja ga ko je bio u Beogradu tog dana, kakve veze ima ko je. Tu je sve moguće u tom programu i sve će da bude super, ali mi u realnom životu nećemo uraditi ništa.
Taj program i bilo koji ozbiljniji ekonomski program `kada se čita, on treba da krene, ako je ovoj zemlji potrebna reforma finansijskog sektora, prvo i osnovno pitanje je da se pogledaju koji su najveći potrošači našeg budžeta? Jedno je javni dug. Prvo pitanje je – kako se taj novac troši? Da li se troši na subvencije "Železnice", kao da otvorite prozor od voza, pa bacate kroz taj prozor? Da li se daje "Srbijagasu" koji postoje vlasnik pola Srbije, privatizujući druge fabrike? Nama se nudi objašnjenje pošto neko nije imao para da plati gas "Srbijagasu", Srbija iz budžeta odvaja deo novca i subvencijama plaća da bi to preduzeće moglo da posluje.
Znači, kakva je situacija koju imamo? Da se razumemo, tu se ne radi o građanima koji troše gas. Građani kada potroše gas, ako ga ne plate dođu ljudi u crnim odelima i iseku im gas. Ovde se radi o preduzećima gubitašima, kojima država daje subvencije da daju i da postoje zašto, a onda još, kada ne plate gas i energente koje trošak, onda opet iz budžeta dajemo i tamo. Subvencije koje imamo i postoje ovde je lažan, on nije tačan, kao što je nivo subvencije u poljoprivredi – od 11,5 miliona evra koliko je dato u poljoprivredu u protekla tri meseca, dve trećine je otišlo u PIO fond.
To su te subvencije individualnim proizvođačima, a da bi dobili subvencije, oni moraju da se registruju, što znači da plaćaju svoje obaveze po socijalnom i penzionom osiguranju. Oni su se onda registrovali i sada individualni proizvođač mora da da 70-80 hiljada godišnje. To je ta vrednost subvencije koju je dobio. Toliko zemlje ljudi u Srbiji imaju. Oni nemaju hiljade hektara. Imaju hektar, dva, tri.
Pomnožite to sa 100 evra i od toga oduzmite penzione i socijalne obaveze i vidite kolika je stvarna subvencija. Ona nije ta, ona je lažno prikazana.
Jedna iluzija koju Vlada kreira, praveći ovakav budžet, jedinu svrhu ima da se zadrži status kvo i da se preživi do sledećih izbora, bez obzira na posledice. Svi problemi će biti odloženi za 2013. godinu, godinu nakon izbora. Tada će ti problemi biti nekoliko puta gori nego što su danas. Na to niko nema pravo. Mi vas na to upozoravamo, bez obzira ko bude tada činio Vladu. Bez obzira ko bude tada činio Vladu, niko danas nema pravo to da uradi toj budućoj Vladi, a u krajnjoj instanci i građanima, kao što je porez na imovinu.
Dali smo vam primer, tu su stvari vrlo jednostavne. Porez na imovinu i akcize, povećanje akciza na duvan su direktno prenošenje tereta krize sa, ne znam ni ja koga u ovom trenutku, na najšire i na najsiromašnije slojeve građanstva u Srbiji, koji puše zato što su nervozni i ne znaju gde će i gde udaraju, ne znaju kada će prvi i šta će da urade. Drugo, sada će i na najmanju udžericu da plaćaju tri ili četiri puta veći porez na imovinu nego što su to radili do sada. Oni koji su imali kuće od milion ili dva miliona evra će od usvajanja ovog zakona plaćati 50% manji porez na imovinu. To je realna politika Vlade. Toga nema u programu 20 20.
U programu 20 20 je svaki dan lepo vreme. Ne pada kiša i svi su srećni i nasmejani. Zato smo rekli da to nije ovo zemlja u kojoj mi živimo, to je neka druga zemlja. Bez obzira što se gospodin Mrkonjić smeje, njemu je život lep. Ali, postoje milioni ljudi u ovoj zemlji kojima život nije lep i kojima ništa ovo nije smešno. Oni ne razumeju možda o čemu mi pričamo, ali mi vas lepo pitamo – zašto je to tako? Zašto se postkrizni model ekonomskog rasta i razvoja Srbije razlikuje od našeg budžeta? Zašto se plan 20 20 razlikuje od našeg budžeta? Zašto se ono što Vlada priča razlikuje od našeg budžeta?
Penzije neće porasti 2% i 2% i 2% sledeće godine. Ne, penzije su realno manje, manje su u januaru nego što su bile prošle godine. Vi ste kao odgovorni to rekli, da treba da se vežu za plate. Plate su, gospodo, danas manje nego što su bile pre godinu dana i penzije su manje i sve je manje zato što vam inflacija jede to. I kakav god vam zakon bio tu, vaši potezi su pogrešni i ljudi svaki dan sve gore žive. Jedini način da se to prekine da se promeni politika ekonomska u ovoj zemlji.
To znači da nema više laži. Nema laži, ko ne plati gas, nema gas. Nema gas, bez obzira ko je direktor "Srbijagasa". Znate, ko ne plati struju, nema struju. Ne govorimo o građanima, govorim o onome što je akademija partijskih kadrova, a to su preko 800 javnih preduzeća, koje jedu džigericu građanima ove zemlje. Oni žive na iluziji, ne vašom greškom. Oni žive u toj iluziji 10 ili 15 godina unazad. Vaša je krivica što u proteklih nekoliko niste ništa uradila da i njima život bude bolji sutra. Apsolutno ništa.
Gde su planovi trošenja novca od te "Železnice"? Gde su planovi trošenja novca bilo koga? "Srbijagasa"? Da li mi dajemo novac "Srbijagasu", fabrici stakla u Paraćinu ili ne znam kome? Kome dajemo taj novac? Čemu? Za šta taj novac služi? Zbog toga su razlike takve, zato što mi, i pored toga, da se vratim na početak ne možemo kao ni jedan budžet do sada, nećemo ni ovaj podržati. Ne, zbog toga što je on, on je realan. To znamo, znamo da je on realan. Ono što nije realno, to je izbegavanje odgovornosti i političke volje vladajuće većine da uradi bilo šta u ovoj zemlji, čekajući samo dan do novih izbora i samo da preživi 19 stranaka vladajuće koalicije, da bi opet mogli nekog da prevare, pa da budu u istoj situaciji 2012. godine.
Zato ne možete da dobijete podršku bilo koga u ovoj skupštini osim vas. Zbog toga, ovaj razgovor, da li sedi gospodin Mrkonjić, Diana Dragutinović, Božidar Đelić, ko god da dođe, oni nemaju komentar na ovo, zato što oni znaju da smo mi u pravu, ali ih baš briga.
(Gorica Mojović sa mesta: Nemojte da se derete toliko.)
Znate šta, izvinjavam se, stvarno ovo – nemojte da se derete, ako imate neki problem, javite se. Stvarno ne razumem. Stvarno, molim vas predsednice, ovo je van svake, da se ne derem. Znate šta, mogao bih vama da kažem šta da vi ne radite sa ovim budžetom. Bolje to da slušate, nego da li se ja derem. Da. Hvala.