Narodni poslanik Ivan Andrić ima reč.

Ostalo je još vremena ovlašćenim predstavnicima, pa kada se već razvila rasprava da iskoristimo to vreme sada do kraja. Mogu reći da se u najvećoj meri slažem sa gospodinom Senićem, svojim kolegom, osim u ovoj poslednjoj rečenici. Sve je tačno što ste rekli, samo mi nije jasno kako na kraju ipak podržavate budžet, pošto je to izlaganje bilo prilično iskreno i stručno i to protiv budžeta, a nije ni čudo pošto čitamo istu literaturu. To je postkrizni model ekonomskog razvoja i rasta u Srbiji od 2011. do 2020. godine. On je mnogo ozbiljniji dokument od Plana 2020.

To moram da priznam. On je dosta realan i u njemu svako ko je objektivan, može da vidi razliku između onoga što Vlada govori, onoga što radi i kao treću stvar, onoga što je potrebno da se radi.

Dakle, mi sad možemo da krenemo od početka. Nije sporan i to su manje ili više svi poslanici opozicije rekli, nije sporna veličina javnog duga koji Srbija ima. To je tako. Mi smo siromašna zemlja, kako ćemo da živimo, moramo da se zadužujemo. Naravno, da treba da se zadužujemo sa što je mogućim manjim kamatama.

Ono što je sporno to je, zašto se taj novac troši? Da li se on troši u nešto što će u budućnosti novac donositi ili se troši tako što se baca kroz prozor? Po mišljenju, koliko vidim svih opozicionih stranaka, baca se kroz prozor. Po mišljenju predstavnika Evropske komisije u Srbiji od subote, ako se milijardu evra godišnje u Srbiji u javnim nabavkama slije u njegove džepove, ili je on u ovoj zemlji, Dežer, "persona non grata", pa mora zbog te izjave da ide iz zemlje, ili ćutanje znači da smo svi mi toga svesni. Znači, to je rekao predstavnik Evropske komisije.

Mi smo pitali ko je kontrola? Pa, naša parlamentarna i usvajanje završnog računa, usvajanje izveštaja revizora, diskusija o tim stvarima. Prosto, način na kojima se u stvari demokratija kontroliše. Mi za to nismo imali priliku. Nismo imali priliku ni da pročitamo budžet koji je stigao u nedelju, a u sredu se 1200 strana raspravlja. Pa, poslanici šta rade, oni snalažljiviji napišu "briše se, briše se, briše se", pa time kupe vreme da mogu o tome da diskutuju posle. Ovo je daleko od ozbiljne rasprave.

Program razvoja 20 20, pa nije potrebno gospodine Popoviću, ni da ga pročitate, zato što on nikakvog uticaja na naše živote nema. On je jedna "pi-ar" kako se to popularno kaže, kampanje koje služe da se izdrži i do kraja godine, pa ga zato predstavlja i nije važno, predstavlja ga ko je bio u Beogradu tog dana, kakve veze ima ko je. Tu je sve moguće u tom programu i sve će da bude super, ali mi u realnom životu nećemo uraditi ništa.

Taj program i bilo koji ozbiljniji ekonomski program `kada se čita, on treba da krene, ako je ovoj zemlji potrebna reforma finansijskog sektora, prvo i osnovno pitanje je da se pogledaju koji su najveći potrošači našeg budžeta? Jedno je javni dug. Prvo pitanje je – kako se taj novac troši? Da li se troši na subvencije "Železnice", kao da otvorite prozor od voza, pa bacate kroz taj prozor? Da li se daje "Srbijagasu" koji postoje vlasnik pola Srbije, privatizujući druge fabrike? Nama se nudi objašnjenje pošto neko nije imao para da plati gas "Srbijagasu", Srbija iz budžeta odvaja deo novca i subvencijama plaća da bi to preduzeće moglo da posluje.

Znači, kakva je situacija koju imamo? Da se razumemo, tu se ne radi o građanima koji troše gas. Građani kada potroše gas, ako ga ne plate dođu ljudi u crnim odelima i iseku im gas. Ovde se radi o preduzećima gubitašima, kojima država daje subvencije da daju i da postoje zašto, a onda još, kada ne plate gas i energente koje trošak, onda opet iz budžeta dajemo i tamo. Subvencije koje imamo i postoje ovde je lažan, on nije tačan, kao što je nivo subvencije u poljoprivredi – od 11,5 miliona evra koliko je dato u poljoprivredu u protekla tri meseca, dve trećine je otišlo u PIO fond.

To su te subvencije individualnim proizvođačima, a da bi dobili subvencije, oni moraju da se registruju, što znači da plaćaju svoje obaveze po socijalnom i penzionom osiguranju. Oni su se onda registrovali i sada individualni proizvođač mora da da 70-80 hiljada godišnje. To je ta vrednost subvencije koju je dobio. Toliko zemlje ljudi u Srbiji imaju. Oni nemaju hiljade hektara. Imaju hektar, dva, tri.

Pomnožite to sa 100 evra i od toga oduzmite penzione i socijalne obaveze i vidite kolika je stvarna subvencija. Ona nije ta, ona je lažno prikazana.

Jedna iluzija koju Vlada kreira, praveći ovakav budžet, jedinu svrhu ima da se zadrži status kvo i da se preživi do sledećih izbora, bez obzira na posledice. Svi problemi će biti odloženi za 2013. godinu, godinu nakon izbora. Tada će ti problemi biti nekoliko puta gori nego što su danas. Na to niko nema pravo. Mi vas na to upozoravamo, bez obzira ko bude tada činio Vladu. Bez obzira ko bude tada činio Vladu, niko danas nema pravo to da uradi toj budućoj Vladi, a u krajnjoj instanci i građanima, kao što je porez na imovinu.

Dali smo vam primer, tu su stvari vrlo jednostavne. Porez na imovinu i akcize, povećanje akciza na duvan su direktno prenošenje tereta krize sa, ne znam ni ja koga u ovom trenutku, na najšire i na najsiromašnije slojeve građanstva u Srbiji, koji puše zato što su nervozni i ne znaju gde će i gde udaraju, ne znaju kada će prvi i šta će da urade. Drugo, sada će i na najmanju udžericu da plaćaju tri ili četiri puta veći porez na imovinu nego što su to radili do sada. Oni koji su imali kuće od milion ili dva miliona evra će od usvajanja ovog zakona plaćati 50% manji porez na imovinu. To je realna politika Vlade. Toga nema u programu 20 20.

U programu 20 20 je svaki dan lepo vreme. Ne pada kiša i svi su srećni i nasmejani. Zato smo rekli da to nije ovo zemlja u kojoj mi živimo, to je neka druga zemlja. Bez obzira što se gospodin Mrkonjić smeje, njemu je život lep. Ali, postoje milioni ljudi u ovoj zemlji kojima život nije lep i kojima ništa ovo nije smešno. Oni ne razumeju možda o čemu mi pričamo, ali mi vas lepo pitamo – zašto je to tako? Zašto se postkrizni model ekonomskog rasta i razvoja Srbije razlikuje od našeg budžeta? Zašto se plan 20 20 razlikuje od našeg budžeta? Zašto se ono što Vlada priča razlikuje od našeg budžeta?

Penzije neće porasti 2% i 2% i 2% sledeće godine. Ne, penzije su realno manje, manje su u januaru nego što su bile prošle godine. Vi ste kao odgovorni to rekli, da treba da se vežu za plate. Plate su, gospodo, danas manje nego što su bile pre godinu dana i penzije su manje i sve je manje zato što vam inflacija jede to. I kakav god vam zakon bio tu, vaši potezi su pogrešni i ljudi svaki dan sve gore žive. Jedini način da se to prekine da se promeni politika ekonomska u ovoj zemlji.

To znači da nema više laži. Nema laži, ko ne plati gas, nema gas. Nema gas, bez obzira ko je direktor "Srbijagasa". Znate, ko ne plati struju, nema struju. Ne govorimo o građanima, govorim o onome što je akademija partijskih kadrova, a to su preko 800 javnih preduzeća, koje jedu džigericu građanima ove zemlje. Oni žive na iluziji, ne vašom greškom. Oni žive u toj iluziji 10 ili 15 godina unazad. Vaša je krivica što u proteklih nekoliko niste ništa uradila da i njima život bude bolji sutra. Apsolutno ništa.

Gde su planovi trošenja novca od te "Železnice"? Gde su planovi trošenja novca bilo koga? "Srbijagasa"? Da li mi dajemo novac "Srbijagasu", fabrici stakla u Paraćinu ili ne znam kome? Kome dajemo taj novac? Čemu? Za šta taj novac služi? Zbog toga su razlike takve, zato što mi, i pored toga, da se vratim na početak ne možemo kao ni jedan budžet do sada, nećemo ni ovaj podržati. Ne, zbog toga što je on, on je realan. To znamo, znamo da je on realan. Ono što nije realno, to je izbegavanje odgovornosti i političke volje vladajuće većine da uradi bilo šta u ovoj zemlji, čekajući samo dan do novih izbora i samo da preživi 19 stranaka vladajuće koalicije, da bi opet mogli nekog da prevare, pa da budu u istoj situaciji 2012. godine.

Zato ne možete da dobijete podršku bilo koga u ovoj skupštini osim vas. Zbog toga, ovaj razgovor, da li sedi gospodin Mrkonjić, Diana Dragutinović, Božidar Đelić, ko god da dođe, oni nemaju komentar na ovo, zato što oni znaju da smo mi u pravu, ali ih baš briga.

(Gorica Mojović sa mesta: Nemojte da se derete toliko.)

Znate šta, izvinjavam se, stvarno ovo – nemojte da se derete, ako imate neki problem, javite se. Stvarno ne razumem. Stvarno, molim vas predsednice, ovo je van svake, da se ne derem. Znate šta, mogao bih vama da kažem šta da vi ne radite sa ovim budžetom. Bolje to da slušate, nego da li se ja derem. Da. Hvala.

Reč ima gospodin, ministar Mrkonjić.

Prijavite, gospodine ministre.

Diana dolazi, ali da ipak opravdam ovo što sam sedeo jedan sat ovde i sa posebnim zadovoljstvom beležio sve ovo što ste vi rekli. Opet, kao i uvek, puno stvari naučim ovde, naravno. Mada, u inspirativnom govoru, gospodin Andrić je bio najagresivniji. To poštujem i ja sam agresivan čovek.

Idemo redom, prvo damama. Gospođo Tabaković, ako se ja budem pitao, prihvatam amandman koji ste postavili.

Gospođa Vojić-Marković, takođe, ako se ja budem pitao, to je član 36. – prihvatam.

Gospođa Donka Banović je diskutovala. Tu nisam siguran. Mislim da je primedba opravdana i ja ću se potruditi da i to predložim da se prihvati.

Sada idemo redom. Gospodin Popović je u konkretnom istupu nekoliko stvari rekao sa kojima se apsolutno ovde svi možemo složiti i što je potpuno tačno. Ali, podsetio bih, ne zato da branim Vladu ili sebe kao ministra – isti je rezon potpuno imala i ova vlada kada se zaduživala, barem za one projekte koji se odnose na infrastrukturu. U tom delu odgovaram i gospodinu Antiću – nijedan kredit koji je uzet u infrastrukturi nije uzet bez studije koja opravdava njegovo uzimanje.

Dakle, najveći krediti su za auto-put od Subotice prema Nišu, Dimitrovgradu i dole Vranju. Ukupna vrednost tih kredita je negde oko milijardu i 100 miliona – 600 miliona od Evropske investicione banke, 400 miliona od Svetske banke i 150 miliona od Evropske banke za obnovu i razvoj. Ulaganje u auto-put, molio bih gospodu radikale da me saslušaju, posebno moj prijatelj, gospodin Krasić, dakle, najveći je neto devizni priliv, ja to treći put govorim ovde u Skupštini, je u oblasti saobraćaja. Mislim da većina vas to zna i molim da to i prihvatite. Znači, najveći neto devizni priliv. Moramo napraviti auto-put i uzimati pare od prevoza. Moramo napraviti prugu i takođe uzimati novac od prevoza. Moramo napraviti aerodrom i uzimati pare od sletanja aviona. Tu nekih velikih troškova nema. To je neto devizni priliv.

Ako je sada, prema računicama, uvek sam spreman na kritiku i da me ispravite, jer taj posao radim samo 40 godina, neto devizni priliv po osnovu prihoda od putarina 150 miliona, sa završetkom auto-puta biće 300. Dakle, svi pametni ljudi mogu da sračunaju da je to osam, devet godina rok otplate tog kredita ako u njega uložimo. To je tako. Ako neko misli da nije tako, neka kaže. Naravno, ima i poslova u biznisu, posebno gospodin Popović to zna, koji donose veće profite. Nisu zato Amerikanci i Nemci ludi kada ulažu u infrastrukturu.

Gospodine Antiću, ista je stvar i sa železnicom. Sa time se, dakle, slažete. Ali, imam tu privilegiju da sam radio u vreme gospodina Miloševića. I tada je železnica bila u trećem planu. I zato smo danas ovde gde smo. Zato dajemo subvencije železnici, da bi tih 25 hiljada radnika, i danas su hteli da štrajkuju pa smo se dogovorili da ne štrajkuju, ipak dobili neke uslove za život.

Od mene ne očekujte nikada, možda sam sada i poslednji put ovde jer se sprema rekonstrukcija Vlade pa više neću biti ovde, da otpuštam nijednog radnika u ovoj zemlji. Ja sam zato socijalista. Zbog toga imam probleme i u Vladi. Po meni – otpuštanja nema. Izašla je sada Nada Kolundžija. Znači, onaj koga smo primili, taj ima da radi, a zadatak mene kao ministra je da ih zaposlim. Prema tome, to je zadatak i svih vas koji ste ovde u Skupštini – da ih zaposlimo.

Znači, železnica ima tih 12 milijardi, ali, ove godine smo počeli rekonstrukciju odnosno reformu tih železnica. Iduće godine je završavamo, gde će se odvojiti infrastruktura od prometa. Ove godine ćemo stvoriti uslove da i železnica smanji svoje subvencije, odnosno uzimanje iz države. To je danas 12 milijardi. Ovo što je u budžetu 16 milijardi, pošto je bilo neko pitanje, čini mi se, jutros, zašto 16. To su bili neki dugovi koji se odnose na EPS i na "Energoprojekt" kojima železnica duguje. To nije povećanje subvencija železnici.

Od iduće godine, ponavljam još jednom, ako budem pred vama ovde, subvencije železnici će biti znatno manje. Ne mogu da garantujem koliko, ali sigurno znatno manje. Dakle, moramo stvoriti uslove da ta železnica bude evropska železnica. A ona je naša najveća razvojna šansa, isto toliko koliko i auto-put.

Što se tiče odnosa o kojima sam počeo da govorim u budžetu, naravno da je prvo pitanje i moje bilo, gospodine Popoviću, predsedniku Vlade, tadašnjem kandidatu za predsednika Vlade – da li smo zemlja zadužena, nismo zadužena ili prezadužena? Dobio sam ovaj odgovor o kome ste vi sada govorili. Zbog toga i dalje tvrdim da zaduženja u ovoj oblasti nisu preterana. Za sada nisu preterana. Ali, naravno da je ta famozna granica od 43%, Diana se čak ljuti, misli da može da bude i manja i tera nas svaki dan da bude još manja, da je upozoravajuća.

Zato, ponavljam još jednom, apsolutno prihvatam kao ministar u Vladi Republike Srbije kritike na projekte koji nemaju opravdanost, barem ne ovakvu o kojima sam ja govorio ovde, u odnosu na putnu privredu i železničku infrastrukturu.

Gospodine iz Ljiga, naravno da je to nasleđe vremena u kome smo živeli i u kome sam i ja bio jedan od rukovodilaca. Gospodin iz Ljiga, Petković. Mi smo i danas razgovarali o tome da deo sredstava, na predlog gospođe Diane, izdvojimo i da damo ljudima koji imaju te probleme. Ja bih predložio da se oko ovoga vi i ja dogovorimo, da ne gubimo sada vreme, da on dođe, pa ćemo to pitanje rešiti na licu mesta. Dakle, taj vaš amandman je prihvaćen i ja to ne bih komentarisao.

Što se tiče razvojnog i evropskog, evo, Diana je došla i smeta mi, ne mogu da radim. Samo da vidite da Diana ima podršku u Vladi, nemojte da je terate ovde na suze, budite džentlmeni na kraju. Dakle, razvojni i evropski – naravno da je budžet razvojni. Opet govorim o infrastrukturi. Mi ove godine nismo tražili, to je jutros neko diskutovao, izvinjavam se, ne znam ko od poslanika, dogovoriću se oko ovih para za ova područja koja su ugrožena zemljotresom i poplavama, jutros smo o tome razgovarali. Dakle, u saobraćajnu infrastrukturu u budžetu na infrastrukturi stoji pet milijardi i 200 miliona. Naravno da su to pare koje su dovoljne. Zašto? Jer imamo za auto-put Koridor 10 pare iz kredita. Nijedan nov projekat tu nije, sem mosta preko Dunava, Žeželjevog mosta novog, gde država Srbija učestvuje sa 30% sredstava, a ostalo daje Republika, Vojvodina i strani partner, odnosno Italijani, da budem jasan. Znači, on je ipak u tom delu razvojni, jer motiviše da ulazimo u projekte koji, opet ponavljam, vraćaju novac na najbrži način.

Kada je u pitanju gospodin Andrić i njegova oštra kritika, ne samo za železnicu, nisam se smejao zbog toga što sam slušao njegovu diskusiju nego je jedno drugo pitanje bilo ovde, ja mislim da je on, prihvatajući i Vlajka Senića, koji je pročitao program, mislim da je on potpuno u pravu. Ali, ja bih podsetio da svako od ministarstava, pa i moje, ima svoj plan razvoja do 20-te godine. Ja sam ga čak publikovao, pre roka sam izašao u javnost i bio sam malo kritikovan.

Znači, uz punu saradnju sa Evropskom komisijom, mi smo napravili plan razvoja infrastrukture u našoj zemlji do 2020. godine. To je sastavni deo dokumenta o kome je gospodin Senić govorio i koji gospodin Andrić verovatno ima. Dakle, tu se tačno zna, prvi put, šta u ovoj zemlji treba da se radi u dogovoru sa Evropom za narednih deset godina. To je vrlo važno jer znamo da takvi projekti, kao što su infrastrukturni projekti, ne mogu da trpe promene vlada. Oni moraju da se rade u kontinuitetu, dok se ne završe. Zbog toga taj deo kritike prihvatam, ali, ponavljam – sigurno da će Vlada Republike Srbije izaći sa kompletnim dokumentom i da će on biti na usvajanju ovde pred vama.

Zahvaljujem na poverenju koje ste pokazali slušajući mene i molim gospođu Dianu da preuzme komandu.

Narodni poslanik Dragan Šormaz reklamira Poslovnik.

Ja sam Poslovnik reklamirao još odavno.

Gospodine Obradoviću, pre nego što sam dala reč gospodinu Mrkonjiću, gospodin Šormaz se javio. Nisam u tom momentu shvatila da je reklamirao Poslovnik, ali čim je gospodin ministar počeo da govori, pokazao je Poslovnik. Molim vas da ne ometate gospodina Šormaza.

Izvolite, gospodine Šormaz.

Ja sam još odmah posle gospodina Senića, zaista, član 107. i o tome treba da vodite računa. Vi znate, gospodin Senić mi se obratio direktno, lično što ne treba, pa mi se obratio sa "ti", što je meni drago, jer se i ja njemu obraćam sa "ti", ali nikada u ovoj sali neću, nego ću ga uvažavati kao kolegu poslanika sa "vi". Verovatno sam i ja delom kriv za tu njegovu reakciju koja je bila, izvinjavam se zbog toga, ali sam bio i još uvek sam revoltiran zbog nečega što ovde slušamo dva dana, malo je otišla i rasprava, kasnićemo i večeras.
Pogledajte, juče u dnevnom listu "Danas", šef gospodina Senića kaže da je znao da neće biti 1000 evra akcije i da je svesno banuo na narod, da bi gospodin Tadić pobedio na izborima, ali da je to znao i gospodin Tadić. Sada gospodin Senić kaže da je gospodin Tadić prepisivao ovaj program iz ove knjige. Ja moram da zaštitim predsednika Republike, znao je za obmanjivanje prilikom davanja obećanja, prepisuje čovek program koji izgleda nema i vi ste trebali da zaštitite predsednika Republike.

Nema povrede Poslovnika, niti se na taj način štiti institucija sistema, kako vi to činite, bilo gde da sedite gospodine Šormaz.

Narodni poslanik Ivan Andrić ima reč.

Prvo da raščistimo, iako mi ne smeta, ali mislim da je važno za vas da upamtite, prezime Andrić, to je jedini nobelovac iz ove zemlje, a to Nobel, to je ona nagrada koju je vaša Vlada bojkotovala pre nekih mesec dana.
Prvo pitanje predsednici Skupštine, obzirom da je sada usvojen amandman na član 35. Jorgovanke Tabaković i 36. da li možemo da dobijemo pauzu i da nam se da prečišćeni tekst.
Gospodin Mrkonjić je ovlašćeni zastupnik Vlade…