Zahvaljujem, gospodine ministre.
Gospodine Obradoviću, ne možemo sad u ovoj fazi sednice imati replike, ali imate dva minuta kao ovlašćeni predstavnik i možete ta dva minuta iskoristiti.

Zašto ne bih imao, gospođo predsednice, pravo na repliku? To nigde nije ograničeno u Poslovniku. Vrlo je teško u dva minuta odgovoriti na sve ovo što je rekao gospodin Dulić.
Podsetio bih vas, taj svetski... Tu sam analizu iskoristio zato što ste je vi koristili pre dve godine, jer je to bio povod da se promeni zakon tada, a tada niste imali tu vrstu primedaba. Analizira se mnogo faktora, Srbija nije u svemu na 176. mestu, po nekima od njih je i na petnaestom. Recimo, po dobijanju kredita, po zaštiti investitora je mnogo bolje rangirana. Ne četiri, nego se ukupno šest parametara kontroliše.
Niste me ubedili da će strašno ubrzanje biti zbog toga što će da se fundira bez statičkog proračuna. Ako neko ima analizu i ako već ima građevinski projekat, onda će da uradi i fundiranje i sve ostalo. Ako nema, onda je to ozbiljan problem.
U zakonu piše da je moguća legalizacija objekata i postoji procedura šta treba da se preda ako se gradi sredstvima iz budžeta. Ako je rok za legalizaciju prošao, onda je prošao i za državne objekte, nije prošao samo za privatne. Onda taj objekat ne može da se legalizuje. Ne znam zašto menjamo član zakona koji se tiče dokumentacije potrebne za legalizaciju ako je rok nepovratno prošao i ako se nećemo vraćati nazad. Ako se vraćamo sad na 2003, 2002. godinu i na sve ostale stvari, bojim se da nećemo daleko stići.
Kao što ćemo nastaviti ovu raspravu raspravom u pojedinostima, naravno da ćemo vam čestitati za sve dobro što uradite, ali na ovom zakonu ne možemo da vam čestitamo. Samo bih vam savetovao da razgovarate sa nekim iz struke, zato što ja ni na koji način ne mogu da prenesem sve ono što struka misli o ovom zakonu.

Gospodine Obradoviću, ne znam da li ste razumeli, htela sam da kažem da nije bilo procesnih, niti materijalnih razloga za repliku, odnosno ni forma, ni suština kazivanja gospodina ministra nisu bile razlog da replicirate.
Reč ima narodni poslanik Dejan Radenković.

Poštovana predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi ministre, Poslanička grupa SPS-JS će u načelu podržati zakon, da ne kažem iz jednog jedinog razloga, navešću i više drugih razloga, ali ističem jedan krupan razlog koji je za nas bitan – zato što je zakon u interesu socijalno ugroženih građana.
Predloženim zakonom obezbeđuju se uslovi za pojednostavljenje administrativnih postupaka i transparentnost u ostvarivanju prava u ovoj oblasti i pojačava se odgovornost svih učesnika u procesu uređenja prostora, odnosno u izgradnji objekata.
Polazeći od rezultata prethodne analize važećeg zakona, kao i podzakonskih akata u oblasti planiranja i uređenja prostora, podzakonskih akata što se tiče građevinskog zemljišta i izgradnje objekata, ocenjujem da bi se donošenjem ovog zakona stvorio osnov za ostvarivanje sledećih ciljeva, pa ću navesti nekoliko ciljeva koji su bitni.
Samim pojednostavljenjem administrativnih procedura koje se sprovode, što je bitno za građane, u procesu ostvarivanja prava na gradnju, od faze donošenja odluke o izradi planskog dokumenta do izdavanja upotrebne dozvole, i eliminisanjem dokaza koji se pribavljaju pred drugim organima i organizacijama koji su bili potrebni istovremeno će se skratiti procedura i potrebno vreme za ostvarivanje ovog prava.
Ono što je bitno, precizirana su prava i obaveze svih učesnika u postupcima koji prethode upisu prava svojine na novoizgrađenom objektu, tako da će se izbeći da nadležni organi arbitriraju između učesnika kada je ova stvar u pitanju.
Između ostalog, proširio se i krug lica koja mogu ostvariti pravo na konverziju prava korišćenja, što je dobro, u pravo svojine bez naknade, čime se omogućava privođenje građevinskog zemljišta nameni, nameni za izgradnju objekta, u skladu sa planskim dokumentom, što doprinosi racionalnom korišćenju postojećeg građevinskog zemljišta.
Ono što isto ističemo kao bitno i zbog čega između ostalog podržavamo ove izmene i dopune Zakona o planiranju i izgradnji jeste da se smanjuje obim i vrsta tehničke dokumentacije, čime se smanjuje vreme potrebno za ostvarivanje prava na gradnju.
Ono što je u proteklom periodu izazivalo razne dileme, to je ona odluka Ustavnog suda Republike Srbije. Između ostalog, ovim izmenama Zakona o planiranju i izgradnji je i to rešeno, kada je u pitanju onaj član 104. stav 4. Zakona.
Ono što moram posebno da istaknem jeste da se zakonom posredno ostvaruju i drugi ciljevi, čime se direktno doprinosi ekonomskom razvoju i prosperitetu Republike Srbije.
Prilikom izrade ovog zakona uzeta su u obzir i alternativna rešenja u pogledu prava svojine na građevinskom zemljištu, kao i svojine u postupku legalizacije bespravno izgrađenih objekata, rekonstrukcije i dogradnje postojećih objekata i drugo.
Sistemskim rešenjima predviđenim u nacrtu zakona stvaraju se, pored ostalog, uslovi za ulaganje domaćeg i stranog kapitala u izgradnju objekata, u funkciji privrednog razvoja naše republike. Ono što je bitno, tu se ostvaruje i puna pravna zaštita svih investitora, tj. svih ulaganja.
Poslove koji se odnose na planiranje i izgradnju mogu obavljati i domaća i strana pravna lica, kao i građani, čime se pospešuje zdrava konkurencija, što je najbitnije sa tog ekonomskog aspekta, a to će dovesti i do osnivanja novih privrednih subjekata.
Primena ovog zakona neće izazvati, što je bitno za građane koji gledaju prenos, dodatne troškove ni za građane ni za privredu, tako da je i to jedan od razloga zbog kojih Poslanička grupa SPS-JS podržava ove izmene i dopune.
U raspravama koje je Ministarstvo imalo, u kojima smo i mi poslanici uzimali učešća, u saradnji sa organima i organizacijama, kao i pojedinim opštinama i predstavnicima AP Vojvodina, uz učešće svih zainteresovanih strana, imali smo priliku da iznesemo svoje stavove, koji su, koliko mogu da primetim, u velikoj meri uticali na konačna rešenja u ovom zakonu.
Moram da napomenem da smo mi kao poslanička grupa uložili par amandmana koji preciziraju neke stvari, pa se nadam, ako bude bilo mogućnosti i prostora, da nešto ne remeti posebno izmene i dopune zakona, da će ih ministar i predstavnici Ministarstva uzeti u obzir, pa da eventualno tim amandmanima pojasnimo neke stvari.
Naravno, ono što prati jedan zakon su i podzakonski akti. Koliko sam shvatio na Odboru, predstavnici Ministarstva su rekli da su oni već pripremljeni, samo čekaju donošenje ovog zakona, da bi se ubrzala primena ovog zakona.
U samoj fazi primene ovo zakona jedinicama lokalne samouprave, organizacijama, preduzećima, građanima će se pružiti neophodna stručna pomoć, što je mnogo bitno da bi došlo do ostvarivanja ovih ciljeva zbog kojih se i donosi ovaj zakon.
Zakon o planiranju i izgradnji pruža i nova rešenja iz ove oblasti, o tome su već govorili neki prethodnici, a ja ću pojasniti par delova zbog čega kao poslanička grupa podržavamo zakon. Zakon pruža nova rešenja iz oblasti urbanizma i prostornog planiranja, iz oblasti građevinskog zemljišta, iz oblasti legalizacije objekata i iz oblasti izgradnje objekata.
Kada su u pitanju nova rešenja iz oblasti urbanizma i prostornog planiranja, možemo reći da je pojednostavljena procedura u slučaju izmene planskog dokumenta, čime se stvara mogućnost za bržu realizaciju projekata značajnih za razvoj svih lokalnih samouprava.
Plan detaljne regulacije za izgradnju objekata komunalne infrastrukture može se izuzetno doneti i kada prostornim planom jedinice lokalne samouprave nije to predviđeno, nije određena njegova izrada. Samim tim se omogućava ubrzani postupak izgradnje komunalne infrastrukture u svim opštinama, što je mnogo bitno za razvoj svake opštine.
Lokacijska dozvola se izdaje samo za izgradnju novih objekata, što je vrlo pozitivno. Za dogradnju postojećih objekata, za radove na rekonstrukciji više nije potrebno pribavljati lokacijsku i građevinsku dozvolu, što će verovatno mnoge obradovati. Lokacijska dozvola izdaje se za katastarsku parcelu koja ispunjava uslove za građevinsku parcelu, što utvrđuje organ koji je nadležan za izdavanje lokacijske dozvole, a može se izdati i za više katastarskih parcela koje čine građevinski kompleks, u skladu sa planskim dokumentom.
Što se tiče još jednog novog rešenja iz oblasti urbanizma i prostornog planiranja, mogu reći da je pojednostavljena i precizirana procedura za postupak izrade projekata parcelacije i preparcelacije, kao i za utvrđivanje zemljišta za redovnu upotrebu objekata.
Kada su u pitanju nova rešenja iz oblasti građevinskog zemljišta, i ministar je u svom uvodnom izlaganju rekao da se neće plaćati naknada za prenamenu zemljišta ako je pre 15. 7. 1992. godine, na osnovu Zakona o poljoprivrednom zemljištu, kada je stupio taj zakon na snagu... neće se plaćati naknada za prenamenu tog zemljišta.
Jedno od novih rešenja iz ove oblasti, kada je u pitanju građevinsko zemljište, jeste da su data veća i preciznija ovlašćenja jedinicama lokalne samouprave za raspolaganje građevinskim zemljištem. Naravno da će biti doneti i prateći akti koji regulišu i uređuju ova pitanja.
Svi vlasnici koji u javnoj svojini imaju isti obim ovlašćenja i prava u pogledu raspolaganja, u tom smislu i Republika Srbija i AP Vojvodina, imaće mogućnost da otuđe ili daju u zakup određeno građevinsko zemljište.
Kada je u pitanju konverzija prava bez naknade, ne podnosi se izvod iz javne knjige, evidencije o nepokretnosti, što značajno doprinosi ubrzanju i pojeftinjenju postupka. Možemo slobodno i posle ovog dela da kažemo da mnoge od ovih izmena i dopuna pojednostavljuju i ubrzavaju regulisanje tih pitanja.
Licima koja su upisana kao nosioci prava korišćenja na novoizgrađenom građevinskom zemljištu u državnoj svojini prestaje pravo korišćenja građevinskog zemljišta i prelazi u pravo svojine, bez naknade. Moram da napomenem da se ova odredba ne odnosi na lica koja po zakonu moraju da plate naknadu, kao ni na lica koja su regulisana čl. 105. i 106. pomenutog zakona.
Kada je u pitanju još par novih rešenja iz oblasti građevinskog zemljišta, moram da kažem da se u postupku konverzije uz naknadu tržišna cena građevinskog zemljišta određuje u skladu sa podzakonskim aktima koja donosi Vlada ili na osnovu opšteg akta jedinice lokalne samouprave, prema urbanističkim zonama, čime se značajno ubrzava ovaj postupak.
Zamolio bih predstavnike Ministarstva da pogledaju amandman kojim smo predložili da definišemo i razjasnimo šta je u nadležnosti Vlade, šta je u čijoj nadležnosti, da ne bi dolazilo do preklapanja i do nejasnoća.
Ono što je bitno, neizgrađeno građevinsko zemljište u javnoj svojini može se unositi kao osnivački ulog u privredna društva, a vlasnik građevinskog zemljišta u javnoj svojini može sa fizičkim i pravnim licima da pravi ugovore o zajedničkoj izgradnji objekata, čime se ostvaruje ono načelo o kome se dugo pričalo, javno-privatno partnerstvo; biće u skladu sa podzakonskim aktom i nadam se da Vlada neće čekati ovih 60 dana do stupanja na snagu zakona.
Dame i gospodo narodni poslanici, kada su u pitanju izmene i dopune i nova rešenja u oblasti izgradnje objekata, mogu da kažem da je pozitivno to što investitor nije dužan da pribavi saglasnost na glavni projekat od organa za priključenje na infrastrukturu, osim ako to nije sadržano u lokacijskoj dozvoli, ali su isti dužni da priključe objekat na infrastrukturu ako je utvrđeno da je objekat podoban za upotrebu, u skladu sa ovim zakonom. Naravno da su tu propisane i sankcije za privredni prestup ako do toga dođe.
Ono što mogu još da kažem kada su nova rešenja iz oblasti izgradnje objekata u pitanju jeste da nadležni organ može samo jednom da traži dopunu dokumentacije i po dobijanju traženih dokumenata on više nema pravo da traži dodatnu dokumentaciju. Mislim da se time smanjuje, hajde da se tako izrazim, maltretiranje naših građana koji bi da ostvare svoje pravo. Naravno, opet se vraćamo na preciziranje nekih odredaba o nadležnosti organa za rešavanje po žalbi, što je dobro.
Kada je u pitanju građevinska dozvola koja se izdaje rešenjem u roku od osam dana od dana podnošenja urednog zahteva, kao upravni akt na osnovu koga investitor stiče pravo da gradi objekat ona je prenosiva, što do sada nije bilo moguće. Naime, ako se u toku građenja objekta, odnosno izvođenja radova promeni investitor, novi investitor je u obavezi da u određenom roku podnese zahtev za izmenu rešenja kojim je izdata građevinska dozvola.
Što se tiče još nekih detalja oko građevinske dozvole, postoji tu i neki skepticizam, hajde da tako kažemo, ona važi pet godina od pravosnažnosti rešenja, kada je izdata; ona može da se produži, uz zahtev, na još dve godine, ali se mora pružiti dokaz o završenosti objekta preko 80%. Pa se onda kaže šta sve podrazumeva stepen završenosti objekta, da li je niskogradnja, visokogradnja. Ovde samo možda preciziramo kada je u pitanju visokogradnja, ali to znači da se omogućava njegovo pravo priključenja na infrastrukturnu mrežu.
Posle isteka roka, što je mnogo bitno, jer će to povećati poreski prihod, investitori će morati da plate porez na imovinu, koji je regulisan Zakonom o porezu na imovinu; on bi se plaćao, u skladu sa tim zakonom, za ceo objekat.
Izuzetno, objekat se može koristiti i bez izdate upotrebne dozvole ako u roku od 90 dana od dana formiranja komisije za tehnički pregled objekta nadležni organ nije izdao dozvolu, niti je rešenjem odbio izdavanje iste.
Jasno je definisano, za tekuće održavanje se ne pribavlja nikakva dozvola. To će omogućiti našim građanima, ako već planiraju neko tekuće održavanje, da to urade odmah.
Preciziraju se odredbe o dostavi rešenja građevinskog inspektora. To bi trebalo da doprinese, svima nam je to bitno i svi znamo koliko problema postoji, da se efikasnije obavi taj inspekcijski nadzor.
Kada je u pitanju pravna sigurnost, ona je povećana. Na tržištu nepokretnosti destimulisaće se nesavesni investitori i oni naravno neće započinjati investiciju bez obezbeđenih sredstava za njeno sprovođenje.
Takođe, predloženim izmenama i dopunama Zakona ubrzaće se završetak nerealizovanih investicija. Da napomenem ono što je bitno, povećaće se visina poreskih prihoda, koji se ne ostvaruju zbog nerealizovane investicije.
Na samom kraju, rekao bih par detalja o novim rešenjima kada je u pitanju oblast legalizacije objekata, što naravno najviše skreće pažnju na pomenute izmene i dopune Zakona. Moramo da kažemo, i ako treba da ponovimo nekoliko puta, da se predloženim izmenama i dopunama Zakona otklanjaju pojedine nejasnoće u postupcima legalizacije objekata.
Izmenama pojedinih odredaba su precizirane površine po članu domaćinstva za porodične i stambene objekte. Tu se sada vraćamo do onog umanjenja od 99% za te socijalne kategorije, zbog čega mi kao poslanička grupa prioritetno dajemo podršku ovom zakonu. To je u skladu sa našim progresivnim opredeljenjima i, naravno, to je jedan od pet principa oko kojih je i okupljena ova vlada. Tu ima određenih smanjenja, da ne detaljišem, tih 60% koje ostvaruju oni koji ne ispunjavaju uslove, što će dodatno pomoći građanima da legalizuju svoje objekte.
Rekao bih ono što je bitno: prijava prebivališta najmanje godinu dana na određenoj teritoriji, da nema nepokretnosti u toj opštini, i povećan i preciziran broj dokaza kojima se u postupku utvrđuje da podnosilac ima rešen imovinsko-pravni osnov, a to je konvalidacija ugovora o prodaji građevinskog zemljišta, davanje na korišćenje i slično.
Moram da kažem da je dobro što sada postoji mogućnost privremenog priključenja bespravno izgrađenih objekata, do okončanja postupka legalizacije. Predloženo rešenje odnosi se na sve objekte koji su izgrađeni do stupanja na snagu Zakona o planiranju, a to je 11. septembar 2009. godine. Propisan je postupak za njihovo isključenje sa infrastrukturne mreže po pravnosnažnom okončanju postupka legalizacije, a do uklanjanja objekta, što je vrlo bitno. Predviđena je mogućnost da jedinica lokalne samouprave u ime i za račun podnosioca prikupi potrebnu dokumentaciju u postupku. Ono što je pozitivno za naše građane zbog cele situacije jeste da mogu to da plate u roku od dve do četiri godine.
Naravno, ono što moram da kažem je da će odmah po stupanju na snagu zakona o izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji stupiti na snagu i pravilnik o legalizaciji, koji je, koliko sam informisan kao član Odbora, već spreman, naravno, uz podršku svih. Nadam se da će opozicija imati razumevanja za ovakve izmene i dopune, koje su u korist građana, a pogotovo u interesu onih koji su socijalno ugroženi.
Još jednom kažem, Poslanička grupa SPS-JS će glasati za predložene izmene i dopune Zakona. Hvala.

Zaista zahvaljujem gospodinu Radenkoviću. Dajem reč narodnom poslaniku magistru Jorgovanki Tabaković.        

Priču o izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji počela bih krajem ovog zakona i pričom o čl. 89. i 88. predloga, koji u stvari ilustruju probleme u ovoj oblasti.
Moram da budem potpuno iskrena i da kažem, ne kao stručnjak za ovu oblast, ali kao neko ko je vrlo odgovoran političar, da problemi vezani za bespravnu gradnju, koji jesu glavna tema ovog zakona, jesu problemi koji dugo traju, problemi koje je stvorila sama država nejasnim i zakasnelim propisima, neblagovremenim postupanjem inspekcijskih organa, često se pravdajući objektivnim okolnostima, željom da građanima izađe u susret, a sada donosi zakone kojima te tako dugo stvarane probleme, u velikoj meri svojom krivicom, u stvari želi da reši opet preko leđa građana i na njihovu štetu.
To što vam priznajem da su problemi dugo trajali, da su dugo stvarani ne znači da u jednom trenutku oni ne moraju... Oni moraju da počnu da se rešavaju na jasan i precizan način, a to, na primer, član 89. ovih izmena i dopuna sigurno ne govori, jer ako je članom 89. Predloga predviđeno da se licima koja iz nekog razloga nisu mogla da podnesu zahtev za legalizaciju naknada za građevinsko zemljište naplaćuje u trostrukom iznosu... Hoću da ovim primerom ilustrujem kako država nema ispravan odnos prema onome ko nije na vreme predao zahtev za legalizaciju. Ova naknada nije kaznena mera, njome treba da se plate stvarni troškovi komunalnog uređenja, kao što je i sam ministar govorio, i uslovi da se obezbedi rad komunalnih službi.
Pitam svakog od prisutnih i građane koji nas gledaju da li smatraju da bi ovako trebalo da izgleda i odredba za one koji prekrše Zakon o saobraćaju, pa, na primer, vozač koji napravi neki saobraćajni prekršaj treba da plati putarinu i gorivo po trostrukoj ceni?
Da li je ovakva analogija primerena i da li država, kad joj nedostaje novac ili kad treba da uredi neku oblast, treba da pribegava ovakvim merama, koje je ne promovišu kao pravednu i uređenu državu koja radi u interesu građana, već naprotiv, kao državu koja želi da uradi nešto što je u njenom interesu, ali samo u njenom interesu, ne u najvećoj meri u interesu građana?
Rekoh da, kao nestručnjak za ovu oblast, neću davati ni lake ni definitivne ocene, ali imam pravo da iznesem svoj sud i da postavim neka, smatram, vrlo ozbiljna pitanja kada je reč o ovom zakonu.
Da li je zaista bilo potrebno da članom 71. ustanovimo postojanje Republičke agencije za prostorno planiranje, ako ona obavlja nadležnosti Vlade? Zaista nema nikakvih opravdanih razloga da to radi agencija umesto same Vlade, odnosno njenog organa.
Kada agencije mogu da obavljaju neke poslove? Samo ako mogu da ih obave bolje i delotvornije nego sam organ državne uprave i ako ti poslovi zahtevaju stalan politički nadzor. Spremna sam da tvrdim, na osnovu svog iskustva sa nekim ljudima iz ministarstva koje vi ovde danas predstavljate, da ne verujem da u Agenciji mogu da postoje stručniji i sposobniji od vas koji radite u Ministarstvu. Niti treba da postoji neki drugačiji politički nadzor nad poslovima koje Ministarstvo radi da bismo morali da u šumi agencija imamo još jednu koja sebi stvara kontinuirane poslove koji se nikad ne završavaju, da bi te i takve agencije mogle da opravdaju svoje postojanje, da ne kažem svoje velike plate.
Da li u agenciji ti ljudi, koji nisu stručni kao vi u Ministarstvu, imaju plate kao vaše? Ne, imaju višestruko veće plate. Nemaju odgovornost koju imate vi, što je još jedan dopunski razlog da se taj deo poslova državne uprave vrati u vašu nadležnost koja je vama izvorna i za koju vi treba da odgovarate pred Skupštinom i građanima.
Dopunski razlog za to, koliko ljudi radi u takvim agencijama? Nepoznat broj. Na hiljade. Ni Vlada nema o tome informaciju. Po kom kriterijumu se primaju kao zaposleni? Uglavnom, stranačka pripadnost. Ko kontroliše njihov rad? Vlada kaže – ne, ili preko posrednika, članova upravnih odbora.
Nije poznato da se u nekoj od tih agencija primaju zaposleni po javno obavljenom konkursu, a svi se zalažemo za konkurentnost tržišta, privrede, pa i radne snage. To nam ne obezbeđuje ova vlast, a kada govorimo o kvalitetu licenciranih inženjera, o poštovanju struke, poštovanju i pravničke struke, koja je vrlo važna u ovoj oblasti, to se ne obezbeđuje u agencijama, već naprotiv, u samom ministarstvu.
Znači, nije mi ovo samo prilika da iznesem načelni stav SNS da je šuma agencija, za koje niko ne zna pouzdan podatak, u kojima ljudi primaju višestruko veće plate za manje poslove, za koje ne odgovaraju nikome, za koje nemamo dokaz stručnosti... Ne usputni komentar, već potpuno namerno, izrečen je na ovom mestu, gde treba da uredimo oblast koja je dugo neuređena i iz koje država ne sme da izađe, jer ovo jeste nadležnost države, najdirektnija.
Sledeća moja primedba, primedba javnosti, uglavnom se tiče konverzije prava korišćenja što je proizvelo mnogo buke u javnosti, s pravom. Insistiramo da kada se ova konverzija prava korišćenja u pravo svojine vrši na zahtev nosioca prava korišćenja mora da postoji naknada tržišne vrednosti zemljišta, mora da se plati prava cena, kao što svaki građanin mora da plati pravu cenu svake robe koju kupuje, ali da pravedno postupimo, država mora da taj iznos, tržišno određen, umanji za revalorizovani iznos zakupnina koje su već isplaćene. Zar nije namera svakog zakona da makar bude pravedan?
Zašto je to neophodno? Izmenama, svojim amandmanima predložili smo vam da ne možete korisnika da dovedete u situaciju u kojoj će da mu prestane pravo korišćenja ako u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu ne podnese zahtev za konverziju. Da li stvarno mislite da svaki građanin kupuje „Službeni glasnik“ i da podrobno proučava svaki propis i rok koji se tiče konkretno njega i njegovog života? Uverena sam, a i mnogi građani, da bi donošenje ovakvog zakona zaista predstavljalo ogoljeno pravno nasilje, da vi onima koji u roku od 30 dana ne podnesu takav zahtev bukvalno oduzmete ono što su stekli, npr. po tržišnim cenama, i već platili.
U tom spornom članu 49. Predloga ste propisali da nadležni organ po službenoj dužnosti utvrđuje prestanak prava korišćenja, pri čemu (molim vas da obratite na ovo pažnju) uopšte niste propisali postupak u kojem bi onaj ko je tim postupanjem oštećen ili mu se oduzima zemljište imao mogućnost da podnese žalbu. Čime opravdavate ovakav preki sud? Kakav je to izuzetan značaj ili izuzetna korist za državu da kršite pravo na pravnu zaštitu i pravna sredstva za tu zaštitu, koju jamči Ustav članom 36?
Hoću još da kažem da niste propisali da u ovom slučaju treba da postoji izuzetan javni interes i pravična naknada da biste nekome mogli da oduzmete zemljište na ovakav način. Iz ovog teksta to nisam mogla da utvrdim. Zaista ne vidim da postoji pravni interes takve snage da bi ova skupština mogla da izglasa takav predlog u kojem ćete vi nekome oduzeti stečeno imovinsko pravo.
Mislim da pravnici dobro znaju da oduzimanje stečenog imovinskog prava jeste, na neki način, ono retroaktivno, povratno dejstvo, za koje nemamo obrazloženje zašto bi trebalo da ga primenimo, a u gradu Beogradu, koji je u mnogim situacijama reper za ispitivanje na kojem se to mestu nalazimo po vremenu dobijanja građevinske dozvole, imamo poseban problem.
U zakonu kažete da se utvrđuje pravo svojine u korist jedinice lokalne samouprave, ali se ne navodi koji je to nivo lokalne samouprave, pa je, po pitanju grada Beograda, tu sada dilema da li je to opština, gradovi, grad Beograd ili opštine u sastavu grada Beograda. Postavljam pitanje, a vi ćete rešiti taj nerešivi problem, ko će biti srećan dobitnik besplatnog građevinskog zemljišta, koje će moći kasnije da se proda, pretpostavljam po visokoj ceni? To ove izmene i dopune koje ste nam predložili ni u naznakama ne rešavaju, a ako mi kažete da će to biti nekim pravilnikom rešeno, bojim se da ćemo ga dugo čekati, kao jedan koji ću kasnije pomenuti.
Član 60. Predloga izmena i dopuna Zakona govori da će se i ovog puta desiti da će najsiromašniji građani da trpe posledice ovakvih, na brzinu donetih, propisa. Kažu da je svaki propis i zakon nešto nalik na klavir ili glinu, pa onaj ko ume da svira na klaviru iz tog zakona izvuče najbolje, ili onaj ko ume da oblikuje glinu ume da napravi najbolje primenljiv propis, odnosno zakon, koji ovde usvojimo.
Bojim se da u samom startu imamo feler ugrađen u ovaj zakon, jer ste zaboravili da članom 60. izuzmete porodične stambene zgrade koje investitor gradi radi rešavanja svojih stambenih potreba. Postavlja se pitanje, kada jednom takvom građaninu koji gradi porodičnu stambenu zgradu za stanovanje oduzmete građevinsku dozvolu, kakvu vi to dobrobit za građanina činite obavljanjem svog državnog posla?
Očigledno je da niste vodili računa o tome, nego, kao što sam i rekla na početku izlaganja, isključivo o dobrobiti države, u kojoj vidite sopstvenu administraciju. Pitam se, zar vam se nije učinilo pravno spornim ovo rešenje kako će se regulisati imovinski odnosi u takvim objektima gde su već izvedeni građevinski radovi do nekog nivoa? Sada, kada se oduzme dozvola, što reguliše ovaj član 60, kako će se regulisati odnosi sa novim investitorom i onim koji je do neke faze završio objekat koji je predmet ovog člana zakona? Bojim se da zbog sporosti administracije, stalne promene propisa, njihovih nedostataka, upotrebna dozvola za ove i ovakve objekte može da ne bude izdata i nakon više godina.
Jednostavno, ne treba zaboraviti činjenicu da postoje i mnogi objekti u državnom vlasništvu koji nemaju upotrebnu dozvolu. Prema informacijama, možda vi imate drugačije, čak ni Beogradska arena nema upotrebnu dozvolu, a njena gradnja je započeta još pre 20 godina. Kako će se sada u tom galimatijasu propisa, nedoslednosti i državne strogosti, koja nije jednaka za sve jer se država ne ponaša kao majka, nego negde majka, negde maćeha, biti primenjena na one koji grade porodične stambene zgrade, ostaje da vidimo.
Želim da ukažem i na specifičan položaj skupština lokalnih samouprava, gde mi se ne čini baš primerenim da vi u njihovo ime oslobađate lokalne samouprave određenih prihoda, iako to utvrđujete zakonom. Uskraćujete lokalnim samoupravama izvorne prihode time što od njih tražite tu vrstu dobročinstva i to činite članom 78. predloga, odnosno osnovnim članom Zakona 185.
Smatramo potpuno neprihvatljivim da ograničite rok do kojeg vlasnik mora da zaključi ugovor jer to u najvećoj meri ne zavisi od onog ko podnosi zahtev nego od brzine rešavanja zahteva, gde građanin nije zaštićen nikakvim rokom da ako mu ne odgovorite u nekom primerenom roku može da dobije dozvolu u svakom slučaju. Već je poznato, po dinamici rešavanje sadašnjih zahteva, da će najmanje još pet godina biti potrebno da se ti i takvi zahtevi reše.
Ima još jedna sporna stvar, koja vam je možda u brzini promakla. Novim stavom 8. izvornog člana 185. Zakona vi ste pokazali dobronamernost prema građanima jer nudite pomoć u postupku legalizacije, i to tako da organi lokalne samouprave pribavljaju određenu dokumentaciju. Moram da priznam da je to pozitivna inicijativa, ali mislim da bi bilo mnogo bolje da je to uređeno kao pomoć određenim kategorijama građana, a ne kao opšte pravilo, jer će se opštinski organi pretvoriti u organ, odnosno u agenciju za vršenje usluga uz naknadu i postaće stranka u postupku sami sebi.
Možda vam je u brzini to promaklo. Mnogi se naši zakoni tako preko noći pišu, preko noći se menjaju. Imali smo slučaj sa poslednjim vraćanjem zakona, ali ovo nije moguća opasnost, ovo je realnost koju proizvodi zakon, da se opštinski organ pojavi kao agencija za vršenje poslova uz naknadu za tu uslugu i sama kao stranka u postupku.
Mislim da ste u ime Republike ovog puta ovlastili sebe da oslobodite plaćanja naknade nekoga, ali na štetu lokalne samouprave, pa i građana posredno, jer ta lokalna samouprava iz prihoda, koji joj se ovim putem uskraćuju, neće moći da izvrši neke usluge koje bi inače uradila za građane. Osnovna je činjenica da te lokalne samouprave moraju nekako da obezbede sredstva za izvršenje onih poslova koji predstavljaju stvarne troškove. Kada država oslobodi samu sebe, mora na neki način ta nedostajuća sredstva da nadoknadi. Kako će? Pa, opet od građana koji stanuju u dotičnoj opštini i opet na njihov teret.
Znači, taj privid da građane oslobađate nekog troška, a opštini ta sredstva opet nedostaju... Ona će morati preko tih istih građana da uvede neki novi namet, da poveća neku taksu ili naknadu, ili će oni ostati uskraćeni za neku uslugu. Znači, princip uzmi iz levog džepa ili daj iz desnog da bi uzeo građanima iz levog primenjen je i ovde.
Član 79. predloga, koji govori o izvornom članu 187, nam ne daje, gospodo, jasne kriterijume kako predviđate rušenje objekata izgrađenih na močvarnim terenima koji su nestabilni, gde predviđate ili rušenje ili odbijanje da izdate dozvolu. Mislim da to nije u redu, pogotovo kada ovaj član kombinujete sa članom 198, gde se propisuje rušenje objekta ako zahtev za legalizaciju bude odbijen. Ne znam da li imate u vidu visinu troškova rušenja objekata, da li imate na umu koliko je objekata izgrađeno na klizištima i nestabilnim terenima. Da li znate primer Holandije, koja je izgrađena kao država na močvarnom terenu? Pa, da li je nekome palo na pamet da je mnogo bolje da te objekte sanira ili uloži nešto u bezbednost takvih terena, a ne da pribegne onoj krajnjoj i najlošijoj meri, a to je rušenje objekata izgrađenih na takvim terenima, a vi znate koliko to košta.
Drugo, ono što je već pominjano u raspravi, moram da pomenem da ono što smatrate zaštićenim objektima, zaista, u praksi se pokazuje da postoje zaštićeni objekti, ali da ne mogu da važe različita pravila…
(Predsednik: Vreme.)
Nastaviću u kasnijoj raspravi. Hvala.

Narodni poslanik Dragan Stevanović ima reč. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodo iz Vlade, pošto ministra nema, ono što je Srpska radikalna stranka zamerala još kada se donosio zakon, pa jedne izmene, evo sada i druge izmene, ne tiče se konkretno materije ovog zakona, jeste činjenica da ministar zaista nikada nije mogao da prepozna ili da nađe meru kojom će jedan zakonski projekat da predstavi ovoj skupštini. To nije bilo pitanje sa Zakonom o planiranju i izgradnji i nekim drugim zakonskim projektima koji su dolazili iz tog ministarstva, ali ništa nije za čuditi se. Iz vašeg ministarstva, gospodo, došla je poruka da jun u Srbiji ima 31 dan, a u državi u kojoj jun ima 31 dan sve je moguće. Pročitajte u zakonu šta ste napisali pa ćete da vidite.
Sve može za ovaj zakon da se kaže, samo ne može da se kaže da ste prednost dali nauci i da je ovo kvalitativni pomak. Izmene i dopune koje su danas na dnevnom redu možda jesu u korist finansijske i vremenske efikasnosti, kako ih vi doživljavate, ali su zaista na uštrb kvaliteta pre svega postupka u izradi planske dokumentacije, a onda i svega ostalog što ovaj zakon podrazumeva i rešava.
Pokušaću da u vremenu koje pripada SRS kažem šta je to što bismo generalno ili načelno mogli da osporimo a tiče se ovog zakona.
Znači, ponavljam, sve ste mogli da kažete, ali da u ovom zakonu pričate o činjenici da dajete prednost struci, to zaista niste mogli da kažete. To se naročito odnosi na onaj segment zakona koji reguliše postupak izrade planske dokumentacije.
Još kada ste usvajali zakon govorili smo vam da bi bilo pametno da postupak planiranja kroz zakon odvojite od postupka legalizacije, da jedan drugog ne opterećuju, da bi se država pre svega mogla baviti adekvatnim planiranjem. To tada niste poslušali. Dve godine posle usvajanja Zakona, ili koliko je već vremena prošlo, kada saberete i oduzmete sve što danas imate u sektoru prostora i izgradnje u Srbiji rezime ili rezultat je – duplo golo. Svaki put smo na nekom istorijskom početku. Svaki put – biće ovo, biće ono.
Da ne bih ponavljao ono što su rekle neke kolege poslanici koji su citirali ministra iz neke od prethodnih rasprava, ja ću samo kratko reći da je govorio da je ovo istorijski pomak u procesu velikog spremanja prostora Srbije, da imate plan u odnosu na izazove koji će zbog svega toga doći, da ćete uporno insistirati na njegovom sprovođenju itd. Umesto da Srbija dobije sve ovo, Srbija je pod pritiscima nesposobnosti Vlade i nadležnih državnih organa, interesnih grupa, o kojima smo slušali takođe u poslednje vreme. Vlada i Ministarstvo za prostorno planiranje menjaju zakonske norme i, u principu, sistem planiranja i uvođenja reda u prostoru samo komplikuju.
Zašto sada to kažem? Pogledajte samo ovo što se odnosi na deo planiranja. Od usvajanja Zakona 2009. godine, kojim je data obaveza svim lokalnim samoupravama da urade plansku dokumentaciju do 2012. godine, bilo je lokalnih samouprava koje su bile odgovorne i odmah su pristupile izradi. Na početku 2010. godine, skupštine su donele odluke i krenule su da rade. Sada pogledajte, izrada planskog dokumenta ima faze: koncept, nacrt, predlog, usvajanje.
Pogledajte kroz kakvu je šumu propisa prošao jedan prostorni plan koji se usvajao poslednjih godinu dana, i šta je sve to moralo da trpi: najpre zakon, pa u maju mesecu pravilnik na osnovu tog zakona, pa pod raznim okolnostima i pritiscima izmene pravilnika, pa se ponovo menja zakon, pa sad menjamo ponovo zakon i tim izmenama predviđamo donošenje novih pravilnika i novih podzakonskih akata.
Vi pričate da dajete prednost struci, vi tražite da vas neko shvati ozbiljno, odgovorno, razumete prostor i značaj prostora. Rekli smo u raspravi o prostornom planu, sreća što niste vi imali, kako bih rekao, veliki upliv u to, nego su radili relativno slobodni ljudi i ljudi iz struke, pa može da se prepozna neki kvalitet, ali iz tog kvaliteta koji treba da bude osnova za sve akte nižeg reda, kako mogu da proisteknu kvalitetni dokumenti nižeg reda kada ih Vlada, Ministarstvo maltretira sa ovakvim izmenama i dopunama zakonskih i podzakonskih akata?
Počinjemo da pričamo o onome na čemu vi insistirate – o kvalitetu i struci. Kada govorite o kvalitetu, ja vas pitam zašto ste ukinuli izmenama konačnu saglasnost? Bila je prethodna, pa je bila konačna saglasnost. Zašto je za kvalitet planskog dokumenta bila bitna konačna saglasnost? Zato što gospoda iz Vlade dobro znaju šta se na lokalnim telima, gde se usvajaju ti dokumenti, dešava, kakvi se pojedinačni i grupni interesi ugrađuju u planske dokumente.
Onda vam se desi slučaj da u jednoj opštini navrat-nanos skupljena većina donese odluku da se izmeni PGR (plan generalne regulacije) i da se usred grada pravi sportska hala. Onda projektanti izađu i kažu – projekat je ekstra, šeststo mesta za sedenje i 30 parking mesta. Vi tome dajete blagoslov, zato što perete i skidate odgovornost sa sebe da kontrolišete šta se na terenu dešava. To je vaša misija i to je vaš posao.
Samo se vi smejte. To se neće ispraviti ni za sto godina posle vas. Naša je sreća što ova vlada neće potrajati još dugo. Ubeđeni smo da biste još deset puta menjali zakone, a da ne govorimo koliko biste puta menjali podzakonske akte.
Kada već govorite o struci, pitamo vas zašto licencirane stručnjake povlačite iz komisije? Zašto više nije obaveza da licencirani stručnjaci sede u komisijama za planove? Da li te komisije nemaju značaja ili možda neko, recimo u Gradskoj upravi u Subotici, treba da ostane u komisiji? Navodim ovo primera radi. Nema ko da ga zameni, mora on da sedi. Bez veze, iz Subotice, a nije ni bitno. Lupio sam. Može Surdulica, nije bitno, Velika Plana itd. Zbog čega? Taj posao nije težak, taj posao nije ne znam ni ja kolikog intenziteta. Ako negde treba da je koncentrisana pamet i struka, onda je to u tim komisijama za planove, pošto ste vi posvećeni poslu uređenja države, strateškom planiranju u ovoj državi.
Govorite o davanju prednosti struci. Pogledajte prostorne planove predela posebnih namena. Više nećete imati obavezu da donosite program implementacije tih planova. Srpska radikalna stranka vam je još u postupku usvajanja zakona rekla – prihvatite predlog i neka programi implementacije prostornih planova budu sastavni deo upravo prostornih planova. Tada to niste hteli da prihvatite.
Sada, pogledajte za koje planove, za područja posebne namene, znači, za prostorne planove za ona područja koja su od nacionalnog značaja, koja su nacionalni interes države Srbije, da biste sebi olakšali posao, nemate obavezu da definišete programe implementacije. Isto tako, u sadržaju prostornog plana posebne namene nemate predviđenu izradu programa implementacije. I vi govorite o struci, govorite o kvalitetu.
Neko je malopre to spomenuo, ako ministar ne da saglasnost na neki planski dokument, sada ne u roku od 30 dana, nego u roku od 45 dana, smatra se da je dokument prihvaćen. Ponavljam pitanje – da li znate šta se sve i kakvi interesi ugrađuju u te planske dokumente? Šta je vaš posao? Da se reklamirate na Dejvis kupu? Čime to Ministarstvo treba da se bavi, ako ne ovim? Šta je značajnije za jednu državu od strateškog planiranja? Ovo je suština, a ne forumi na Kopaoniku. Ovde se utemeljuje razvoj, kroz ove dokumente. Ali, vas to ne interesuje.
Da se ne dotičemo parcijalnih, pojedinačnih primera iz područja zaštićenih dobara itd., možda će biti vremena u raspravi u pojedinostima da pokažemo javnosti, ali bogami i vama, koliko ste opredeljeni za strateško planiranje i zaštitu i razumevanje prostora u Srbiji.
Pazite sada apsurd: nametnete obavezu lokalnim samoupravama da donesu prostorne planove, i deo tih prostornih planova moraju da budu i pravila opšte parcelacije u toj maloj sredini, opštini, lokalnoj samoupravi, jedinici lokalne samouprave, a onda zakonom menjate ili tražite da ministar donese opšta pravila parcelacije itd.
S obzirom na to da postoji drugi segment zakona koji je jako važan i treba ga pomenuti, a nema dovoljno vremena, o detaljima i svim amandmanima koje smo podneli razgovaraćemo u raspravi o pojedinostima. Međutim, SRS vam šalje poruku da nađete meru kada predstavljate i promovišete svoje projekte i kada sebe pokušavate predstaviti svesnim značaja prostora, njegovog uređenja, njegove zaštite i njegovog tretiranja.
Sada dolazimo i do onog drugog dela koji je za javnost možda interesantniji, za vlast verovatno interesantniji, a to je ta legalizacija i pokušaj vlasti da kroz, kako oni kažu, pojednostavljivanje procedure i ponudu da građani bez novca, gotovo besplatno, legalizuju svoje objekte takođe uvede red.
Znate li šta je interesantno? Ministar Dulić je pre nekoliko dana u javnosti rekao da odgovornost za propali postupak legalizacije do sada snose neodgovorne lokalne samouprave sa niskim administrativnim kapacitetima, a drugi razlog je siromaštvo. Pa, ne mogu u siromašnoj državi, u državi u kojoj su građani siromašni, opštine da budu bogate. I te opštine su siromašne.
Šta se to u lokalnim samoupravama promenilo u poslednje dve godine, od dana stupanja na snagu ovog zakona, pa su administrativno i kadrovski, u smislu ljudskih resursa, sazrele da nose ovaj posao?
Da vi isti nivo posla ostavljate lokalnim samoupravama i da se procedura menjala u nekom drugom smislu, mogli bismo da razumemo – mi ne osporavamo nameru da se procedura ubrza, pojednostavi i pojeftini, na kraju krajeva – ali vi ćete lokalnim samoupravama sada dati gomilu novih obaveza i nadležnosti.
Sad čujemo da će tu biti javni radovi, pa će se mnogi angažovati, ići po Srbiji da registruju šupe, kuće, garaže, da popisuju i da rade u ime opštine. Prvo pitanje – ko će to da finansira? Te iste lokalne samouprave koje se žale na transferna sredstva, koje nemaju pare da finansiraju tekuće obaveze sad će da finansiraju sve one predradnje za postupak legalizacije, a onda će na četiri godine tražiti od građana da im vrate. Onda će ti isti građani doći da ih pitaju – pa, na konto toga mi nemamo ni put, ni školu, ni ovo, zato što opštine troše pare na nešto drugo, neće dobiti ništa kroz postupak naplate naknade za uređenje, jer će ona biti svedena na minimum ili je neće ni biti.
Istovremeno, te lokalne samouprave niste ubedili, niste podigli svest na tom nivou da i oni razumeju koliki je i od kolikog značaja postupak legalizacije za njih. Šta su uradili? Imate primere od opštine do opštine, pa je u jednoj opštini za kvadratni metar 1.000 dinara, u drugoj opštini 6.000 dinara, a u trećoj 10.000 dinara.
Šta je bila vaša misija i posao? Malopre je ministar govorio zašto smo nisko na onoj rang-listi. Velika je naknada. Velika je naknada jer je niste kontrolisali, niste oktroisali pravila po kojima će to moći da se radi po lokalnim samoupravama, nego je svaki lokalni šeik i kabadahija to radio kako je hteo. Bilo je savesnih i odgovornih, pa su donekle posao i uspeli da urade, ali svi ostali to su shvatili kao sredstvo za trenutno zgrtanje para. Tu smo još godinu-dve, da zahvatimo šta možemo da zahvatimo, posle ko dođe, šta nas briga. Šta će biti s prostorom, baš nas briga.
Šta ste uradili da podignete svest tih ljudi da je bitno da se to legalizuje zbog poreza na imovinu, da obezbede za sebe konstantne i permanentne prihode u perspektivi, da mogu ozbiljno da se bave svojim razvojem, svojom budućnošću? Vi se tako pojavite u Skupštini i kažete „Evo, mi dajemo prednost struci“, a niko živ ne može da prepozna gde je prednost struke i gde je prednost kvaliteta.
Na kraju krajeva, nije legalizacija objekata jedini posao koji lokalna samouprava treba da radi. Čime će se vaše lokalne samouprave baviti u narednom periodu? Popisivaće, rekao sam malopre, šupe i garaže. Tekući poslovi, gde su? Ko će da finansira tekuće poslove, a ko će da obavlja tekuće poslove?
Srpska radikalna stranka zaista nema ništa protiv toga što je opredeljenje da se pod najpovoljnijim uslovima omogući legalizacija, ali ja vas, gospodo iz Vlade, pitam, pošto nas je ministar uputio na lokalnu samoupravu, šta će da rade oni koji su platili legalizaciju?
Gospođo iz Ministarstva, ovo je lično moj dokument. Meni nisu trebali ni vaš zakon iz 2009. godine, niti ove izmene da pokažem svest o javnom interesu i da izmirim svoje obaveze. Gospodo, u to vreme sam bio predsednik skupštine opštine. Gospodine, vi što se smejete, u moje dvorište nijedan građevinski inspektor nije smeo da uđe, kao lokalni funkcioner, pa sam kao odgovoran i savestan pristupio i 2005. godine platio 280.000 dinara naknadu, podigao kredit da bih regulisao.
Pitam vas, pošto Dulića nema, ko će da me obešteti? Na koju adresu da se obratim ja i svi ostali savesni građani, pa da i mi budemo ravnopravni, kao i svi ostali, pred Ustavom i pred zakonom? Pošaljite danas tu poruku, a ne da se bavite političkim populizmom. Lepo je i podržavamo, neka ljudi ništa ne plate za legalizaciju, ali pokažite odgovornost i za ove ljude. Ko će o ovim ljudima da misli i da brine? Kome da se jave?
Mi smo jedan amandman predložili u tom smislu. Predložili smo amandman i tražili smo da se svi oni savesni građani koji su poštovali zakon, oni koji su od 2003. godine, od Šumarčevog zakona o planiranju, ne nazad, pa do dana današnjeg, odnosno do dana stupanja na snagu ovog zakona, u narednih pet godina oslobode 50% plaćanja poreza na imovinu. Na vašu sreću, nije puno savesnih bilo u tom smislu, pa vas neće puno koštati.
Ali, ako ste spremni da se odreknete sredstava u postupku legalizacije kojih ćete se odreći, evo, pokažite dobru volju i angažujte se u smislu da prihvatite ovaj amandman, jer SRS smatra da ako imate obavezu prema onima koji nisu svoju imovinu uveli u legalne tokove, imate obavezu i prema onima koji su to učinili.
Na kraju, u ime SRS mogu samo da vam dam jednu poruku – što se grbo rodi, vreme ne ispravi, a bogami, ni ortoped. Hvala.

Zahvaljujem. Da li još neko od predsednika, odnosno predstavnika poslaničkih grupa želi reč? Bojana Stanojević ima reč. Izvolite.

Poštovana predsednice, poštovani predstavnici Ministarstva, kolege narodni poslanici, posle godinu i po dana od usvajanja Zakona o planiranju i izgradnji ponovo imamo na dnevnom redu isti zakon, sa njegovim izmenama i dopunama. Razlog za to je svakako haotično nasleđe, odnosno činjenica da danas trpimo brojne posledice prošlih vremena, kada se o urbanističkom i prostornom razvoju Srbije nije razmišljalo smisleno i kada je struka često ostajala po strani. Zato smo danas u situaciji da neprestano iznalazimo načine za prevazilaženje brojnih problema i otuda je i logično da u relativno kratkom vremenskom periodu razmatramo nove varijante zakona i menjamo nešto radi boljeg funkcionisanja.
Urbanistički i prostorni razvoj nekog područja utiče na razvoj brojnih grana privrede. To ću vam jednostavno objasniti na primeru Vrnjačke Banje, mesta iz koga dolazim. Ova nekadašnja kraljica kontinentalnog turizma u poslednjoj deceniji susrela se sa pogrešnim urbanističkim i prostornim razvojem. Došlo je do prekomerne stambene izgradnje, koja je direktno ugrozila turistički razvoj. Ove stanove uglavnom su kupovali ljudi koji ne žive u Vrnjačkoj Banji. Tu dolaze i oni i njihovi rođaci, prijatelji. Tu su neprijavljeni gosti koji ne plaćaju boravišnu taksu, hotelski kapaciteti ostaju neiskorišćeni i sve to, naravno, negativno utiče na budžet opštine i razvoj povezanih privrednih grana.
S druge strane, neprimereno veliki objekti su loše arhitektonski oblikovani, zidani su u centru i po njegovom obodu, čak i u zaštitnim zonama termomineralnih izvora, i na najružniji način ugrozili su ambijentalnu celinu po kojoj je Vrnjačka Banja bila čuvena.
To je slučaj i sa mnogim drugim gradovima i predelima u Srbiji. Nekada su se u Srbiji izdvajali arhitektonski stilovi, raspoznavali su se tipovi seoskih kuća prema podneblju u kojem su zidane, a u gradovima su svoje tragove ostavljali čuveni evropski graditelji. Nažalost, danas se o arhitektonskom oblikovanju vodi jako malo računa, a dozvoljava se da objekti iz graditeljskog nasleđa budu ruinirani, dotrajali, a često i bespravno dograđivani i rekonstruisani.
Tu sada neminovno dolazimo na gorući problem bespravne gradnje. Gotovo je nezamislivo da jedna evropska zemlja u 21. veku ima toliki broj nelegalno izgrađenih objekata. S obzirom na to da sam svoj radni vek provela na izradi i sprovođenju urbanističkih i prostornih planova, teško mi pada što sada u procesu legalizacije moramo da previdimo mnoge urbanističke principe, ali to je prosto neminovnost ako hoćemo konačno da uvedemo red i povučemo crvenu liniju.
Da bismo opravdali ovakve radikalne poteze, neophodno je i najvažnije da se sada zaustavi bespravna gradnja. Najveća odgovornost leži na lokalnim samoupravama i pre svega na građevinskoj inspekciji. Upravo je njihov loš rad doveo čitavu zemlju u ovakvu situaciju. Loša primena planova, nepoštovanje urbanističkih parametara, mešetarenja u delovima gde nema planskih akata i vrlo loš rad ili nerad urbanističke i građevinske inspekcije doveli su do tačke usijanja.
Iskoristiću ovu priliku da još jednom pomenem i problem sa korišćenjem sredstava od naplate naknade za uređenje građevinskog zemljišta. Ovo je fond iz koga se finansira izgradnja i rekonstrukcija infrastrukturne mreže, a proletos smo bili svedoci da su poplave gotovo uništile mnoga naselja i poljoprivredne površine upravo zbog nepostojanja ili lošeg funkcionisanja atmosferske kanalizacije. Osim toga, brojna su naselja sa lošom uličnom rasvetom, putna mreža mora biti na mnogo višem nivou, a da ne govorim o prolasku gasovoda, toplovoda i slično. Sve se to finansira od naplaćene naknade za uređenje građevinskog zemljišta. Nažalost, praksa govori da se ta sredstva vrlo često troše nenamenski. Mislim da bi se morala sprovesti opsežna kontrola po lokalnim zajednicama i insistirati na striktnom poštovanju zakona, odnosno na strogo namenskom korišćenju ovih sredstava.
U čitavoj ovoj gruboj analizi i nabrajanju većih problema sa kojima se susreće urbanizam i prostorno planiranje danas u Srbiji može zaista zvučati minorno, ali ja moram da iskoristim priliku i pomenem zloupotrebu što se tiče postavljanja privremenih objekata, odnosno kioska i tezgi. Kažem, moram to da pomenem, jer se radi o problemu koji je tako čest kod nas, koji ostavlja jako ružnu sliku, a koji je možda najjednostavniji za rešavanje.
U mnogim svetskim metropolama i turističkim mestima postoje kiosci i tezge, ali na određenim lokacijama, strogo određenog izgleda i sadržaja. Kako je to kod nas, pokazaću opet na primeru Vrnjačke Banje. Njeno najveće bogatstvo su centralni banjski park i vrnjačka promenada. Park su krajem 19. veka postavile čuvene bečke arhitekte i češki inženjeri hortikulture. Brojne pešačke staze spajaju sve termomineralne izvore, evidentiran je veliki broj biljnih vrsta i park je danas zaštićen od strane Republičkog zavoda za zaštitu prirode. Nažalost, na vrnjačkoj promenadi, kao i u centralnom parku, uz odobrenje lokalne samouprave postavljene su brojne tezge i kiosci potpuno neprimerenog izgleda i sadržaja, koji ostavljaju vrlo ružnu sliku i kod gostiju i kod meštana.
Ne smemo žmuriti pred ovim problemima, koliko god delovali mali u odnosu na čitav sistem koji muči ovu oblast, jer se tu stvara prva slika o nekom mestu, o nekom kraju, gradu, pa i u čitavoj državi. Pored zakona, postoje pravilnici kojima i ova pojava može biti uređena.
Ovo je samo gruba analiza, deo problema koji muči urbanizam i prostorno planiranje u Srbiji. Potpuno je razumljiva situacija u kojoj se nalazi nadležno ministarstvo i logično je da se iznalaženje rešenja za sve probleme odvija kroz jedan dugoročan proces. Sigurno je da se i ovim izmenama i dopunama neće ukloniti sve nepravilnosti i negativne pojave, ali je isto tako sigurno da se mora insistirati na strogom poštovanju zakona, odnosno na adekvatnoj primeni propisa. Neophodno je i da nadležno ministarstvo, kao i parlament preko svog Odbora za urbanizam, sprovedu kontrolu da li se zakon adekvatno primenjuje. Tu pre svega mislim na lokalnu samoupravu, na rad njihovih stručnih službi, poštovanje rokova za donošenje planskih i drugih akata.
Demokratska stranka će insistirati na ovim principima i podržaće svaku inicijativu, akciju, zakonska rešenja koja će doprineti uvođenju reda u urbanistički i prostorni razvoj Srbije. Srbija će, između ostalog, i na taj način poručiti Evropi da je spremna da i zvanično postane njena članica. Da bismo nesmetano išli tim putem, neophodna je aktivna saradnja i što veći stepen saglasja između Ministarstva za životnu sredinu i prostorno planiranje, inženjerske komore, nadležnog zavoda i lokalnih samouprava.
Konačno, u danu za glasanje Poslanička grupa ZES izjasniće se za usvajanje ovog zakona. Zahvaljujem se.