Molim vas, narodni poslanici, pošto je potpuno jasno da staranje o redu na ovakvoj sednici podrazumeva da postoji pravo na repliku i da postoji najšira moguća kreativnost kada je diskusija u pitanju, ali da ipak koristite pravo na repliku. Jer, ako dobijemo pravo na repliku, onda repliciramo na izgovoreno od sagovornika. Kršenje tog prava podrazumevalo bi da ja ne umem da se staram o redu. To se jednostavno rešava, tako što od vas dobijam poruku da ne treba da bude replika. Tako da vas molim, ako je replika, onda se replicira. Zahvaljujem.
Ministar Milan Marković ima reč.

Sada sam čuo od vas za to pismo i za mene je to potpuno očekivano. Ja stvarno spadam u red onih teških formalista i često mi se zamera da preterujem u tom formalizmu, ali zar ne mislite da bi stvarno bilo besmisleno da premijer danas uputi predlog za ministre ministarstava koja po novom zakonu o ministarstvima ne postoje? I, zar ne mislite da je teško naći u Srbiji čoveka koji bi sebe izložio tome da učestvuje u takvoj farsi da ga sada, recimo, predložimo za ministarstvo koje se ukida, koje više ne postoji?
Mislim da je premijer uradio pravu stvar i da je ovo potpuno logično. Dakle, vi smatrate da je trebalo da on sad nađe nekog čoveka i da mu kaže – hajde da te predložim za ministarstvo koje, inače, ukidamo. Zar ne mislite da to nema smisla?

Reč ima narodni poslanik Branko Ružić. Izvolite.

Poštovana predsedavajuća, uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici, današnja zakonodavna aktivnost se svodi, praktično, na donošenje zakona o izmenama i dopunama Zakona o Vladi, takođe i novog zakona o ministarstvima, i mislim da, pored ove formalne, normirajuće strane našeg današnjeg zasedanja, postoji i činjenica da ovo jeste na neki način i politička tema par ekselans i da je veoma važno da, kada pristupamo jednom ovakvom zakonskom predlogu, povedemo računa o samoj intenciji onih koji su predlog izneli.
Siguran sam da se svi slažemo da odavno obezbeđenu političku stabilnost u Srbiji ne treba ni na koji način narušavati. Takođe, ne smemo očekivati da će se, ukoliko se donese ovakav zakon, bilo šta epohalno desiti na štetu interesa nosilaca suvereniteta naše države, a to su građani Srbije. Takođe, smatram da ovo jeste odgovoran potez Vlade Republike Srbije, vladajuće koalicije. Mislim da godinu i po dana medijskih spekulacija koje su, nažalost, postojale u našoj medijskoj sferi, u javnosti, prosto nisu doprinosile očuvanju digniteta i autoriteta Vlade na adekvatan način.
Ono što mogu u ime koalicije SPS–PUPS–JS da kažem, to je da mi nikada nismo bili prepreka bilo kojoj rekonstrukciji. Uvek smo se zalagali da ne vodimo tu polemiku u medijima, nego da nam se iznese jasan predlog. Onog momenta kada je taj predlog iznet, mi smo dali pozitivan odgovor i po pitanju modela, i po pitanju strukture i po pitanju uvažavanja političke realnosti.
Jer, ovo je politička realnost. I sam predsednik SPS gospodin Dačić je u više navrata govorio da se mi, pre svega, zalažemo za jedan sistemski pristup rekonstrukciji Vlade, da se donese jedan zakon o ministarstvima koji će na sistemski način rešiti ovo pitanje, ne samo ad hok, nego i za neke buduće vlade, i da bi oko toga trebalo postići konsenzus svih relevantnih političkih aktera.
Naravno, s obzirom da je politička realnost takva da to u ovom momentu nije moguće, mislim da je ovo dobra inicijativa, dobar inicijalni potez, da se u nekom budućem vremenu dođe do zakona o ministarstvima koji više niko, ni opozicija ni pozicija, neće dovoditi u pitanje i stavljati ga u kontekst nekog narušavanja, bilo političke stabilnosti ili interesa građana Srbije.
Ono što nam predstoji u nekom budućem vremenskom periodu, a nadam se da će to uslediti vrlo brzo, nakon izbora novog sastava Vlade ili rekonstrukcije Vlade, to je da ta vlada radi efikasnije i da stvorimo ambijent u kome će se raditi odgovornije. Smatram da, kada građani ukažu na neku slabost rada Vlade, nije greh priznati da se tako nešto dešava, a još je manje greh na to reagovati na ovaj način.
Ukoliko neko može da nas ubedi da će pet proklamovanih ciljeva Vlade na ovaj način biti ugroženo, mislim da neće imati tu priliku, niti dovoljno dobru argumentaciju da to građanima i dokaže. Dakle, da li će evropska budućnost Srbije biti ugrožena ovim izmenama i dopunama Zakona o Vladi i donošenjem novog zakona o ministarstvima? Siguran sam da neće.
Drugi cilj je očuvanje suvereniteta i integriteta. Na tom polju je Vlada Republike Srbije pokazala izuzetnu sposobnost, mudrost i korelaciju sa realnim stanjem na globalnoj političkoj sceni.
Jačanje ekonomije, naravno, neće biti ugroženo. Mislim da, nakon onih negativnih efekata svetske ekonomske krize kojih smo svi svesni, imamo malu, skromnu, ali u svakom slučaju uzlaznu putanju po pitanju naše ekonomije.
Socijalna odgovornost Vlade u ne tako zavidnoj socijalno-ekonomskoj situaciji nije nikada bila dovođena u pitanje i mislim da ni ovim zakonom o ministarstvima ona neće biti dovedena u pitanje.
Oštra borba protiv korupcije i kriminala ne samo da neće biti dovedena u pitanje, nego će biti još oštrija. Mislim da je ova vlada upravo pokazala, i sam ministar unutrašnjih poslova, da ukoliko imate hrabrosti, ukoliko imate želju, ukoliko imate razumevanje koalicionih partnera i ukoliko ste iskreno posvećeni tome, onda na ovom polju možete uraditi mnogo.
Mislim da do kraja ove godine imamo izgledne šanse da dobijemo status zemlje kandidata za ulazak u EU. Bilo bi optimistično reći da očekujemo da se otpočnu pregovori na tu temu, ali zašto i to ne reći? Ne vidim razlog da neko na jedan nihilistički, fatalistički način sagledava ovakav predlog.
Jedna od zemalja članica EU, Francuska, formirala je vladu mislim 2007. godine, i ta vlada je u kontinuiranoj rekonstrukciji. Imali ste ministra spoljnih poslova Bernara Kušnera, zatim je to bila Mišel Alio Mari, pre neki dan je na to mesto došao Alen Žipe, i ništa se epohalno u Francuskoj nije desilo zbog toga. Pod novim mandatarom je vraćeno 50% starih, nekih ranijih ministara u vladu Francuske, pa se opet ništa epohalno nije desilo bilo po pitanju narušavanja ljudskih ili manjinskih prava ili narušavanja interesa građana Francuske.
Ono što ovoj raspravi daje jasan kolorit i praktično nas stavlja u jednu političku arenu, jeste jedna, moram reći, veoma studiozna i detaljna argumentacija resornog ministra, koji je ovde želeo da ukaže na ono što jeste intencija predlagača. Nekima možda to smeta, ali mislim da on na veoma temeljan način upravo ukazuje na sve ono što ovaj zakon o izmenama i dopunama Zakona o Vladi, praktično, predviđa. Ukoliko želite stručnu raspravu, dobili ste čoveka koji to sve može da objasni.
Što se tiče političke dimenzije samog problema, važno je da i sami građani ne prepoznaju ovu vladu isključivo po, kako neki kažu, spletkarenju, manipulacijama, marketinškim trikovima itd.
Ovo nije marketinški trik. Sačekajmo taj ponedeljak ili utorak, kada se izabere nova vlada, kada mandatar, odnosno predsednik Vlade, premijer, iznese svoj program – taj program će biti, naravno, naslonjen na ovih pet proklamovanih ciljeva – i dajmo malo vremena da vidimo da li je to marketinški trik, da li je to kupovina vremena ili smo mi svi zajedno u vladajućoj koaliciji zaista opredeljeni da ponesemo odgovornost za ono što nas očekuje i što nam predstoji.
Oni koji imaju pravo da kritikuju, a to jeste opozicija, naravno i sami znaju da nemaju neku veliku i kvalitetnu alternativu oko koje mogu da se okupe i da formiraju tu vladajuću većinu i krenu napred, a da se ona mnogo razlikuje od ovih pet proklamovanih ciljeva. Uveren sam da, ko god bude tvorio neku buduću vladu, to će biti vlada kontinuiteta u odnosu na ovih pet proklamovanih ciljeva.
Zato treba ponekad povesti računa, imati odgovornost prema građanima, koji, ponavljam, jesu nosioci suvereniteta, koji su nas birali da ih predstavljamo ovde, zastupamo njihove interese i da u njihovo ime vladamo ovom državom i realizujemo ciljeve oko kojih se okupimo.
Svaka koaliciona vlada je plod kompromisa. Svaki kompromis svim akterima u toj igri donosi pomalo nečega što oni inicijalno možda nisu želeli. Tako je i svaki koalicioni dogovor plod političke realnosti. Neko će reći da ovo jeste refleks političke realnosti. Da, mogu se složiti i mislim da to uopšte ne može da bude sporno.
Ono što je najvažnije za nas iz SPS, PUPS i JS je da su resorni ministri naše koalicije radili na častan, kvalitetan način i radiće to i dalje. Radili su kvalitetno, u interesu građana, radili su na realizaciji ovih pet proklamovanih ciljeva, uložili su svoj maksimum, a dobili su, narodski rečeno – vruć krompir. Nije isto voditi Ministarstvo unutrašnjih poslova, rudarstva i energetike, infrastrukture, prosvete... Naravno, ne želim da bilo koga stavim na neki niži nivo, ali upoređujem sa nekim drugim ministarstvima koja se ovim predlogom zakona o ministarstvima ukidaju.
Prema tome, kada govorimo o dignitetu i autoritetu SPS, njenih ministara, moram reći da mi s ponosom možemo da kažemo da smo dali pun doprinos. Takođe, možemo da konstatujemo, ukoliko neko želi da nas kritikuje, da onaj ko radi može i da greši, a onaj ko nije radio, nego samo konstatovao i kritikovao, nije proizvodio nikakav efekat.
Takođe, i završiću time, ova rasprava, koju ponekad ovde vodimo na pojednostavljen način, ne vodeći možda dovoljno računa o veoma ozbiljnoj temi kojom se bavimo i reperkusijama koje će ova tema izazvati, moramo svi zajedno da se složimo da smo praktično svi ovde mnogo puta na istu temu raspravljali i nosili odgovornost za mnoge odluke koje su nekada bile neutemeljene u normama, koje su nekada bile možda i neozbiljne. Da ne podsećam na to da smo birali predsednika Parlamenta zahvaljujući nekim opozicionim partijama koje su ovde prisutne, pa je taj mandat trajao praktično 12 časova, pa se sada to nikome ne javlja, nego neki pate od amnezije.
Mislim da svi delimo odgovornost. Dajte da tu odgovornost podelimo svi zajedno. Vaša konstruktivna kritika iz opozicije je uvek dobrodošla, ovo je država koja baštini demokratske vrednosti, mislim da sve ono što može da bude korektiv vlasti treba da bude prisutno i u ovom domu i u srpskoj političkoj javnosti, ali takođe mogu da ustvrdim da će ovakav zakon o ministarstvima i zakon o izmenama i dopunama Zakona o Vladi praktično biti inicijacija jednog zaista kvalitetnijeg normiranja ove problematike i da će ona biti finalizirana, nadam se, u nekom političkom trenutku kada se za to steknu uslovi, odnosno kada bude mnogo širi konsenzualni pristup svih političkih aktera.
Poslanici SPS i JS će, naravno, u Danu za glasanje glasati za ova dva predloga. Zahvaljujem.

Iskorišćeno je 13 minuta i 10 sekundi vremena predsednika poslaničke grupe.
Reč ima narodni poslanik Tomislav Nikolić.

Kažu ljudi da je Zoran Đinđić, jedini predsednik vlade iz DOS-a koji je imao hrabrosti i viziju, na pitanje šta da se radi kad nestane pruge, govorio – ljuljajte vagon. A ova situacija u kojoj se danas nalazi Vlada podseća me na ono u prirodi kad naiđete na splet zmija otrovnica – pojele bi sve živo oko sebe, ali između sebe se ne ujedaju.
To je otprilike priča o rekonstrukciji Vlade i priča gospodina ministra o tome kako ne treba biti formalista. Pa, ako predsednik Vlade ne ispoštuje zakon i za 15 dana ne dostavi imena novih ministara, čije smo ostavke mi pre 15 dana usvojili, hajde, bože moj, biće, usvojićete neke nove, zakoni postoje da se gaze. A jedino poštovanje Narodne skupštine je poštovanje zakona. Nama ne morate ovde da govorite fino, lepo, milo, drago. Samo poštujte zakone koje donesemo.
Ovo prepakivanje liči na nove kutije i nove etikete. Celu noć je gorelo svetlo u kabinetu predsednika Vlade. Mislio bi čovek – evo smišlja se novi ekonomski plan za oporavak Srbije, evo dogovaraju se kako da se izađe iz krize, evo priče o novim investicijama, a vi se tučete oko ministarstava. Nova energija, nova mladost, a sve isti ljudi, ista ideologija, isti sastav Vlade. Smanjeni broj ministarstava, to je rekonstrukcija Vlade.
Jedan mlad, školovan čovek, pametan, maločas kaže – ako bismo sad držali izbore, to bi bilo pogubno za Srbiju. Mislim da bi za Srbiju bilo pogubno da ostane ova vlada i pogubno bi bilo da dođe do nemira, a izbori ne mogu da budu pogubni za državu. Nisu pogubni ni za vlast, osim za one koji su ogrezli u kriminal, mito i korupciju.
Mi održimo pre šest meseci miting u sportskoj hali "Arena", predsednik države kaže – izvršićemo rekonstrukciju Vlade. Petog februara održimo novi miting, po nama najbolji u novijoj istoriji, vi ga minimizirajte koliko god hoćete, predsednik Vlade kaže – izvršićemo rekonstrukciju Vlade. I sad smo došli do toga da vi vršite rekonstrukciju Vlade, a želeli biste da kažete građanima Srbije kako je naša priča o vanrednim parlamentarnim izborima pogubna jer ćemo baš sad da sprečimo Srbiju da dobije status kandidata za članstvo u EU.
Zakazali smo novi miting za 16. april. Sad vam otvoreno pružamo priliku da Srbija iz ovoga izađe kao dostojanstvena, civilizovana, demokratska zemlja, koja želi da bude članica EU. Vi želite prednost koja se zove status kandidata. Evo da vam damo tu prednost. Ako u oktobru Evropska komisija predlaže Savetu EU da Srbija dobije status kandidata, u novembru da održimo vanredne parlamentarne izbore, pa da onda Savet EU u decembru, kada odlučuje, zna sa kojom vladom će imati posla četiri godine.
I teoretski i praktično će doći do promene vlade. Teoretski čak može da dođe i do promena odnosa nove vlade prema EU. Što bi EU rizikovala da uloži mnogo toga u Srbiju, a da na vlast dođu stranke koje ne žele da Srbija bude članica EU? Kako vi vodite državu, želja da budemo član EU je sa 70% podrške među građanima spala na 58%. Danas 58% građana Srbije želi da Srbija bude u EU. Da li se promenila EU? Nije. Vi ste krivi. Sad tu odgovornost treba prebaciti najpre na EU, a potom na opoziciju. Na EU, pošto ona traži da se povuku neki teški potezi (kao da nikad nije ni tražila), i na opoziciju, zato što traži da se dođe do legitimne Narodne skupštine.
U čije ime vi danas vodite državu? U čije ime donosite ove zakone? U čije ime birate Vladu? U ime birača iz 2008. godine? Nisu oni više za ovakav sastav Parlamenta. Niste vi ni za ovakav sastav Vlade. Inače, ne biste donosili zakon o Vladi isključivo zbog Mlađana Dinkića.
Ne mogu da zamislim da menjamo Zakon o Vladi da bismo upozorili ministre, sekretare, činovnike da moraju da slušaju predsednika Vlade i da poštuju njegove stavove i da u javnosti moraju da iznose stavove koji su zajednički stavovi za celu Vladu. Šta je to bilo pre toga? Ko je to iznosio drugačije stavove? Da li to samo predviđate da bi moglo da bude ili se već dešavalo?
Potom kažete da razrađujete ustavnu odredbu da o ovlašćenjima ministra kome je prestao mandat odlučuje Vlada. To bi sve bilo u redu da niste za sekretara rekli da mu mandat prestaje postavljenjem novog generalnog sekretara Vlade, ostavkom ili razrešenjem. A šta je sa njegovim ovlašćenjima od momenta ostavke ili razrešenja do izbora novog sekretara? Pa, zar nije ista pravna logika? Ako ministar nije znao šta će da radi kad mu se ovde prihvati ostavka, šta će da radi sekretar kad Vlada prihvati njegovu ostavku, a nije izabrala novog sekretara?
Nešto su vas guje ujedale, a nećete da kažete koja se zmija u tom spletu usudila da ujede ostale zmije. Naravno, regione ponovo dajete preimenovanom Mlađanu Dinkiću. Ma, može on da se zove i Meri Popins, zna se šta je radio poslednjih deset godina, zna se šta je upropastio, zna se ko mu je to omogućio. U ovoj se Srbiji sve zna, gospodo. Nema skrivanja, nema preimenovanja, nema otimanja, nego – pred narod, pred građane.
Šta kažete, izgubiće Skupština dva meseca, neće da radi ako bude izbora? Pa tri meseca nismo radili. Baš vas briga hoće li Skupština da radi ili da ne radi.
Da budemo jasni još jedanput, recite onom svom predsedniku države – izbori u novembru i više nećemo da tražimo vanredne parlamentarne izbore. Ako nam ne odgovorite, a nama treba mesec dana da spremimo miting za 16. april, mi ćemo održati miting 16. aprila. Na vama je, mi smo svoje učinili. Mi se ponašamo odgovorno. Mi pružamo šansu vama da vam Srbija baš ne zamera previše na svemu onome što ste uradili. Vi pružite šansu Srbiji, a ne morate.
Poznajući vas, nisam baš previše ubeđen da nećemo da se vidimo 16. aprila. Zato što, za razliku od vas koji ste u sali i vrlo dobro znate šta je potrebno, oni koji vas vode o tome ne znaju ništa. Neki od njih će da se liše unosnih poslova da bi bili ministri, a možda neće ni da se liše. Možda će sad još bolje da obavljaju te poslove. A Srbiju čekaju velike promene, za koje vi niste spremni. Vi nemate hrabrosti da vučete teške poteze.
Želite da vas narod voli, a ne umete to da uradite. Kako će da vas voli? Osamdeset milijardi iz privatizacije – gde su? Dolara ili evra, da li je to bitno? Sve ulažete u milijardu od "Telekoma". Osamdeset takvih milijardi je ušlo u Srbiju. Gde su te milijarde, gde su ti putevi, gde su te saobraćajnice, infrastruktura? Gde su kapitalni objekti? Gde su fabrike za izvoz u Rusiju? Gde je zadovoljni seljak? Cena hrane, trenutno najbolja od svih proizvoda koje možemo da proizvedemo. Šta je naš proizvod, novi zakon o Vladi i ministarstvima?
Da li iste političke stranke vode iste resore samo da ih sastavljaju? Kao da će ovi ostali da ostanu siročići. Da Dinkić bude poslanik, a njegov poslanik negde bude direktor. Šta time dobija Srbija? Šta tu ima dobro za Srbiju? Što ne smete na odmeravanje snaga? Pa, sve je u vašim rukama – novac, moć, naša loša prošlost. Evo, sad ste rekli nije ova vlada kriva za krizu, krivi su Sloveni što su u šestom veku došli na Balkan. Od onda vučemo krizu, kako će ova vlada da ispravi tu krizu?
Mediji. Možete čoveka da potpuno ocrnite, da mu promenite izjavu, da pogrešno tumačite. Posle izvinjenje dođe ko skupljanje perja. Istražujete tuđe živote, šta drugo možete, da nije nekad neko negde nabio prst u nos. Malopre ste rekli da nije pristojno lepo diskutovati, nije pristojno nabiti prst u nos. Evo, ako imamo i taj greh. Ali jednu stvar morate da znate – onaj ko vodi državu, mora da pokaže ozbiljnost.
Juče sam čitao kolumnu jednog vašeg člana, nema ga danas u Skupštini, pa se i njemu otelo da kaže – vlast je važnija od ideologije, to se videlo pri sastavljanju ove vlade. Tačno, ova vlast nije na ideologiji, inače ne biste danas aplaudirali jednom poslaniku opozicije koji je nešto govorio protiv opšteg mišljenja većinskog dela Vlade.
Ne mislim ja da je dobro za Srbiju da se vi svađate. Za Srbiju je dobro da je vi vodite jedinstveno i složno ili da se sklonite ukoliko to niste u stanju. Ne mislim da je dobro da vas skloni neko ko će da izađe na ulice, ali vi niste razumeli onaj govor tišine na mitingu 5. februara. To do vas nije doprlo. Ta strašna tišina u kojoj se nije reagovalo ni na naše govore. A da je neko rekao "dole Vlada", videli biste šta bi se desilo. Da je samo neko krenuo prema zgradi Vlade.
Imate ogorčene ljude. Imate ojađene ljude. Imate nezadovoljne ljude. Imate sirotinju. Optužili ste Mlađana Dinkića da je izgubio starih 200.000 radnih mesta. Je l' to prilika da njegova stranka bude u Vladi? Kakav je to tek odnos između vas – predsednik Vlade saopšti da hoće da odjuri jednog ministra jer je direktni krivac, predsednik Narodne skupštine kaže – o tome će da se otvori rasprava. Ministar podnese ostavku, predsednik Vlade prosledi njegovu ostavku u Parlament i o njoj se raspravlja pre zahteva o smeni, da ne biste ovde raspravljali, da biste ponovo nekakvu vladu skupili.
Biće tu i potpredsednik Verica Kalanović. Tog dana je rekla: "Ja sam moralna osoba, napuštam Vladu zajedno s mojim predsednikom". A vi ostali ćete, izgleda, da budete nemoralni. Na kraju, izgleda da je i ona nemoralna, pošto je prihvatila da bude u Vladi.
I, kakva je to politička stranka čijeg predsednika oteraju, a stranka ostane u Vladi? Tu ima ideologije? Nema, tu ima samo želje. Ali pogledajte, od kada niste u medijima, vrtoglavo vam opada popularnost. Sad tek ljudi vide da je sve bilo laž – novo zapošljavanje, svaki dan nova fabrika… A i ''žuti'' vide kakvu su grešku napravili kad su vas puštali iz veče u veče na televiziji. I socijalisti. Oni ratuju s decom i njihovim učiteljima, a vi otvarate fabrike.
Pa naravno, zapomažite sad, cvilite sad. Ali niste ni vi baš u svemu ovome potpuno nevini, gospodo socijalisti. Onaj ko vidi da je situacija teška, treba da da građanima mogućnost da biraju ponovo, a ne da ih drži kao taoce jednog dogovora koji više ne postoji.
Videćete ekspoze predsednika Cvetkovića – 90% će da ponovi tzv. proklamovane ciljeve. Pa, dokle da slušamo vaše ciljeve? Trebalo je do kraja pretprošle godine da dobijemo status kandidata, po Cvetkoviću. Trebalo je do kraja prošle godine 300.000 automobila da proizvedemo u ''Zastavi''. Zar vas nije sramota?
Hteli ste da otmete seljacima zemlju u Kragujevcu, pa kada vam se učinilo da je cena visoka, poklonili ste kasarne. Čije vi to poklanjate? Čiju imovinu? Čiju očevinu? Jeste li vi to stekli, jeste vi to zarađivali, ili onaj veseli narod što misli da će tamo da radi? Šta da radi? Proglasili ste da samo hiljadu ljudi iz Kragujevca može da pravi automobile. U Srbiji niko osim njih ne zna da pravi automobile. Ako ne znaju ovi u Kragujevcu, onda ne zna niko. Nisu položili testove, ne znaju kolika je udaljenost Marsa od Sunca. To je bio nivo testova koje su polagali radnici koji montiraju automobile.
Upropastili ste političku situaciju u Raškoj oblasti, ili Sandžaku, kako da je nazovem, izborom nacionalnih saveta nacionalnih manjina. Neću da vređam osećanja onih koji to nazivaju Sandžakom, neka zovu kako god hoće. Izborom nacionalnih saveta nacionalnih manjina direktno ste ugrozili mir, red, sigurnost, stabilnost. I sa dva nesposobna ministra u Raškoj oblasti.
Što se mešate u to? Kako ste vi skrpili Vladu? Je l' neko izdao ideologiju s kojom je išao u izbore da bi otišao u Vladu? Jeste. Pa, tako rade i izabrani u savetima nacionalnih manjina. I oni prelaze s liste na listu. To je sloboda, sloboda čoveka da ide gde god hoće. To nije ropstvo, nije slugeranje, nije ponašanje kao da nemaš svoju glavu i svoj mozak. To je kad misliš svojom glavom. Što im smetate, što im ne date da misle svojom glavom? Jeste li sigurni da će da bude sve mirno tamo?
I ajde da ukinemo Ministarstvo za manjinska prava, da ga podvedemo pod neku državnu upravu. Ajde za sve što ste upropastili ukidajte ministarstva. Lepo kaže ministar – demagogija je govoriti o smanjenju Vlade. Ali onda 15 puta kaže – ovo je najmanja vlada. Ima li veće demagogije? Ako je demagogija pričati o smanjenju vlade, nemojte da to favorizujete, da to veličate. Smanjili ste Vladu, idemo dalje. I da je imala 40 članova, meni to ne bi smetalo ako bi u Srbiji bilo nade za bolji život. Ovako nema.
Govorite o osnivanju razvojne banke. Deset godina uzimamo kredite od Nemačke razvojne banke. To vam je kao Kolubara – nećeš da kupiš svoje mašine, nego uzimaš pod zakup. To su vam krediti od Nemačke razvojne banke, kad vi nemate svoju razvojnu banku. U Vojvodini, naravno, može da bude razvojna banka, pa makar i da je na nezakonit način stvorena.
Dakle, naša ponuda je ponuda Srbiji, a ne vama. Da razmišljam isključivo o vama, kao o ljudima koji se bave politikom i koji treba da snose posledice svog lošeg rada, verovatno bih poslušao najtvrđe jezgro SNS-a i ne bih sa vama možda ni razgovarao. Možda, pošto nisam takav čovek. Ali vam još jednom kažem – ko ima uši, neka sluša; ko ima oči, neka gleda. Ovo je poslednja prilika da stvari u Srbiji rešimo kao normalni ljudi. Da pokažemo da brinemo o građanima, da nas je narod izabrao da o njemu brinemo, a ne da on brine zato što nas je izabrao. Ne da strahuje zato što nas je izabrao.
Mi vremena imamo. Ne želimo da koristimo svoju snagu, kao što se to radili vi kada ste bili besni i jarosni i puni snage. Nama je snaga potrebna da vodimo Srbiju, i mi ćemo sigurno da je vodimo mnogo bolje od vas. Gre'ota je da Srbija izgubi godinu dana pod vašom vlašću čekajući ono što neminovno mora da se dogodi. I samo još jednu stvar – razmislite dobro, mnogo je bolje da vas smenimo mi normalni, nego da vam se slučajno desi da vas smeni neko ko nije toliko normalan. Hvala.

Pre nego što dam reč narodnom poslaniku Nemanji Šaroviću, samo da dam obaveštenje, u skladu sa članom 90, da je i ovaj tok sednice u direktnom prenosu. S obzirom na to da je produžen rad, obaveštavam poslanike da ćemo danas okončati popodnevni deo rada u 19.30 časova.
Narodni poslanik Nemanja Šarović. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, mislio sam najpre da iskažem svoj protest i protest SRS-a zbog činjenice da gospodin Cvetković, predsednik Vlade Republike Srbije, nije ovde. Međutim, razmislio sam malo u međuvremenu i shvatio da on, u stvari, nama nije imao ništa ni da kaže. To što je imao da kaže, rekao nam je kroz ovaj papirić koji je malopre poslao.
Očekivao sam da čujem od vas šta je to sprečilo Mirka Cvetkovića da danas bude u Narodnoj skupštini Republike Srbije, šta mu je to bilo važnije, da li je negde možda delio karanfile po Vladi ili ministarstvu, ali se na kraju ispostavilo da je on vredno sedeo u kancelariji i smišljao ovaj dopis kojim nas je obavestio da on poznaje Ustav Republike Srbije, da ga je pročitao, da poznaje zakon o Vladi koji nam je predložio, ali da smatra da bi bila uvreda poslanika i povreda dostojanstva Narodne skupštine da je i ispoštovao taj Ustav. I ne radi se ovde o bilo kakvom formalizmu i formalnosti, nego se radi upravo o tome, u suštini.
Međutim, ono što je sledeće bilo uvredljivo je obrazloženje gospodina Markovića. Zaista sam očekivao od vas malo više. Očekivao sam nove informacije, a vi ste umesto toga pročitali ono šturo objašnjenje koje smo dobili uz ovaj zakon i time praktično izneli pretpostavku kako mi nismo ni pročitali ono što ste nam poslali. Možda ste tako obavestili o tome šta stoji u predlogu deo poslanika vladajuće koalicije koji svakako nisu ni pročitali ovaj predlog i koji neće ni učestvovati u raspravi, već samo čekaju da se rasprava završi i da glasaju o predlogu.
Ali je ostala činjenica, i to se mora konstatovati, da je ovo jedna od sednica i da je ovo jedan od zakona kada je Mirko Cvetković morao biti u Narodnoj skupštini i kada je, jednostavno, nezamislivo da bilo ko drugi, bio to ministar Marković, Oliver Dulić ili svi ostali zajedno, zamenjuje Mirka Cvetkovića.
Tokom rasprave smo čuli dosta stvari. Čuli smo i to da će čak i oni koji će glasati za ovaj zakon i koji će glasati za tu buduću vladu to učiniti ne zato što smatraju da je kvalitetna, nego će to učiniti, kako kažu, zato što se nadaju da će konačno u toj poslednjoj godini biti reformisano pravosuđe, da će biti donet zakon o restituciji i da će konačno Srbija dobiti status kandidata za EU.
Moram vas podsetiti da vi pravosuđe reformišete punih 11 godina. Pravosuđe nikad nije bilo u lošijoj situaciji nego što je danas i gospođa Malović, koja će biti i u narednoj vladi, apsolutno ničim nije zaslužila još jedan ministarski mandat. Bilo ko može da pokuša da odgovori na pitanje koliko danas imamo sudija u Srbiji, kao što se nekada za vreme vlasti DS-a nije znalo koliko ima poslanika, tako se danas ne zna, nakon svih tih silnih reformi, koliko imamo sudija, pa su neki razrešeni pre više od godinu dana a i dalje primaju platu, produžavate im tu agoniju i još uvek niste definisali koliko sudija ima.
Što se tiče zakona o restituciji, to je zakon koji vrlo rado pominjete u predizbornim kampanjama, i to činite od 2000. godine. Evo, kako se približavaju izbori, činite to i danas. Imali ste, svi vi koji ste u DOS-u učestvovali i kroz različite oblike tog dosovog režima i danas vladate Srbijom, punih 11 godina da taj zakon o restituciji donesete, a to nećete uraditi ni još pet mandata da dobijete, jer niste u stanju da ispunite ni redovne obaveze Vlade koje se odnose na penzije, zdravstvo, pravosuđe, prosvetu, a kamoli da isplatite milijarde i milijarde po zakonu o restituciji.
Čuli smo i to, kako kaže gospodin Marković, da samo najzlonamerniji mogu da kažu da je sadašnje stanje posledica rada ove vlade. Ne znam da li vi, gospodine Markoviću, vidite svoju odgovornost negde, a znate veoma dobro da je imate, kao i Boris Tadić i čitava ova vlada. Vi ste upravo odgovorni za ovu političku anomaliju koja vam se malopre obraćala i vi ste odgovorni što ta politička anomalija deli lekcije o moralu u Narodnoj skupštini, a nalazi se i dalje u Narodnoj skupštini zato što je krađom došla do ostavki narodnih poslanika SRS.
Vaša politička volja je bila da "gospodin stiropor", koji plaća Vilijema Montgomerija više nego sve ostale zaposlene u stranci, danas govori o boljoj budućnosti Srbije. I vi ste, gospodine Markoviću, krivi zbog vaše inertnosti. Krivi ste zbog toga što niste odgovorili na poslaničko pitanje SRS-a i ispitali finansiranje SNS-a. Oni planiraju novi miting, a još nisu objasnili ni odakle im desetine miliona dinara kojima su platili prethodni. To je, gospodine Markoviću, vaša odgovornost.
Očekujem da ćete u narednom mandatu početi da poštujete zakone Republike Srbije, da ćete početi da ih primenjujete, da ćete ispitivati poreklo imovine. Do sada smo bezbroj puta čuli da tužilaštvo kreće da ispituje imovinu Dragana Džajića, bivšeg poznatog fudbalera, ovoga ili onoga, ali dajte da vidimo kada će ispitati imovinu onih koji su se za vreme osmogodišnjeg tamnovanja Vojislava Šešelja iz nekakvih nacionalista transformisali u Evropejce, a danas pitaju vas da li vi poznajete nekoga ko je odstupio od svoje ideologije da bi ušao u vlast.
Da, ja poznajem. Poznajem njih 20 i oni sede tamo, ali nije, gospodine Markoviću, bio moj posao da na ovo odgovaram, nego vaš. Umesto što ste potrošili 20 minuta na DSS, koji svoju ideologiju nije menjao, a niste imali hrabrosti da odgovarate gospodinu Evropejcu, pretpostavljam, zbog te nove koalicije i buduće koalicije koju on malo-malo pominje. Pretpostavljam da ćete vi to obrazložiti zahtevima Evrope, da ćete reći – evo, to je najbolje, to je jedini put ka EU, ali vas upozoravam da ne ulazite u vlast sa onima koji danas kažu – znate, to je sloboda mišljenja, to je razmišljanje svojom glavom, a zaboravljaju da su tu svoju glavu našli tek u šestoj deceniji života, a da je pre toga umesto njih očigledno razmišljao Vojislav Šešelj.
Ne razmišljate o tome da danas neko kaže – sramota me je što sam bio štaka Socijalističkoj partiji Srbije u vladi od 1998. do 2000. godine, a danas ga nije sramota da bude u koaliciji sa portparolom Jula, koji je bio najgori deo te koalicione vlasti. Ne kažete mu da prvo preispita onog svog koalicionog partnera, koga je 2007. godine nazivao najvećim lopovom u istoriji Srbije, za koga je tvrdio da je 600 miliona evra ukrao od "Mobtela", da se prvo obruši na tog tajkuna, pa onda one ostale koji ga finansiraju, pa da onda tek vama prigovori na tajkune i one koji vas pomažu i koji su pomogli vaš dolazak na vlast.
Što se tiče same ove vlade, rekao sam vam i 2008. godine, kada ste je formirali, da će ova vlada biti dugog veka, uprkos mnogim procenama, ne zato što je kvalitetna, ne zato što ima stručne ministre, već zato što je ova vlada zasnovana samo na jednom principu, a taj princip je želja za vlašću. Najveći strah poslaničke grupe SRS je da će i neka naredna vlada biti zasnovana samo na želji za vlašću, a ne na principima.
Mi smo, za razliku od mnogih drugih, vas koji sedite ovde, pre izbora govorili s kim možemo i s kim ne možemo, i nije nam se dešavalo da budemo na vlasti (kada pogledate, evo, na primer SPS) sa onima koji su s balonima u ruci na Trgu Republike slavili smrt Slobodana Miloševića u Haškom tribunalu ili da poput LDP-a budemo u koaliciji sa omraženim Miloševićevim režimom ili da, poput Vuka Draškovića, budemo u koaliciji sa naslednicima politike i stranke onoga čoveka koga je optuživao za dva atentata i ubistvo četvoro najbližih saradnika i sva ostala zla koja su se desila u Srbiji tokom 90-ih godina.
Ove izmene Zakona o Vladi predstavljaju i pokazuju u punoj meri frustraciju Mirka Cvetkovića onim što se dešavalo u prethodne tri godine. Apsolutno ništa drugo ne pokazuju. Pokazuju da vi pokušavate nekakve urođene bolesti ove vlade da rešite nakon tri i po godine mandata, a tako nešto je nemoguće. Pričali ste o kozmetičkim promenama i mi smo mislili možda na početku da će to biti kozmetičke promene, ali smo onda načuli i čuli preko medija da u Vladu uvodite Zorana Stankovića i Dušana Petrovića.
Ako je to ulepšavanje Vlade o kom ste govorili, onda budite sigurni da to neće biti dovoljno, jer je vama mnogo više potrebna ozbiljna plastična operacija nego ovakvo lagano ulepšavanje i nekakvo prolećno doterivanje. A ovo što sada radite više liči na pucanj u koleno i ovoj prethodnoj vladi, jer će ljudi koji su se dokazali nesposobnim da vode određene resore biti u situaciji da ubuduće, pored tog resora gde su se dokazali kao nesposobni, vode još neki resor. To je nešto što apsolutno ne može dati bilo kakve rezultate.
Za Mirka Cvetkovića rekonstrukcija, to je sigurno, nije bilo rešenje. Jedino rešenje za Mirka Cvetkovića je bila ostavka. Dakle, autoritet ili imate ili nemate. Autoritet nije nešto što se može propisati Zakonom o Vladi, a odredbe koje su dodate su upravo pokušaj ozakonjivanja ili zakonskog propisivanja autoriteta Mirka Cvetkovića. U krajnjoj liniji, ako Mirko Cvetković nije imao autoritet i ako je mogao bez autoriteta da vodi Vladu pune tri godine, što je sad baš toliko zapeo, u ovoj četvrtoj, da se i on oproba i da vidi kako to ima autoritet? Tako nešto je nemoguće jer je svima dobro poznato da nije Mirko Cvetković taj koji u Vladi Republike Srbije odlučuje o bilo čemu.
Mi znamo da je Boris Tadić bio i taj koji je poklanjao gas, i taj koji je kritikovao ministre, i taj koji je hvalio ministre, da je on bio čovek koji je ministru inostranih poslova Vuku Jeremiću es-em-esom dojavljivao da li će odustati od konvencija koje smo već predali bilo UN, bilo Briselu. Ne može se politika zemlje voditi putem es-em-es poruka i to je svakako nešto što ne može činiti predsednik Republike. Jedan od članova koji ste morali upisati je da predsednik Republike ne može istovremeno biti i predsednik Vlade, i da je predsednik Republike dužan da se uzdrži od mešanja u poslove predsednika Vlade, a da je predsednik Vlade dužan da počne da se meša u svoj posao.
Vi ste ovu rekonstrukciju sveli na veliku medijsku halabuku. Pričate o tome godinu i po dana. Nažalost, neću imati dovoljno vremena da vam pročitam šta ste sve pričali, jer ste čas pričali jedno, čas drugo, demantovali sami sebe veliki broj puta, ali ne treba zaboraviti ni to da su iz ove vlade već otišli neki koji su svakako morali biti smenjeni, poput Tomice Milosavljevića, koji je to zaslužio bezbroj puta, i Mlađana Dinkića, koji se na kraju, kao gospodin čovek, okrenuo i izašao iz te bare ili močvare, kako ju je nazvao vaš koalicioni partner Vuk Drašković.
Ova rekonstrukcija nije zasnovana na bilo kakvoj želji za promenama, na želji za efikasnošću, već pre svega na želji da zaustavite pad poverenja građana Srbije u državne institucije, što vas možda i ne zanima toliko, ali i pre svega pad poverenja građana Srbije u stranke vladajuće koalicije, koje je sve veće i sve žešće iz dana u dan.
Osnovni problem će, naravno, biti ta raspodela moći i buduća vlada će u tom pogledu biti još gora u odnosu na prethodnu, jer sada u ovoj vladi neće sedeti ni Mlađan Dinkić, a svi znate da se Mlađan Dinkić, barem što se tiče resora G17 plus, pita o svemu, i on će se i ubuduće pitati o svemu ali više neće sedeti u Vladi, nego će se i dalje sve rešavati na sastancima predsednika vladajuće koalicije, a ljudi u Vladi koji se nazivaju ministrima će čekati da im neko dojavi šta je to na tim komitetima DOS-a odlučeno.
Naravno, ovu vladu opterećuju brojni problemi i jasno je da vi ovim nećete moći, niti ste ponudili način na koji ćete rešiti bilo koji od tih problema. Pre tri meseca je Mirko Cvetković rekao: ''Pitanje rekonstrukcije je večna tema, koja povremeno doživi vrhunac. Ako se pogledaju rezultati koje smo ostvarili ove godine, mislim da tim koji pobeđuje ne treba menjati''. Sad ja vas pitam – zašto menjate tim koji pobeđuje i gde ste to pobedili? Da li je pobedio pojedinačno Mirko Cvetković, ovaj ili onaj koji ostaje u Vladi, da li su pobedili ovi koji sada izlaze pa ih zamenjujete novim, svežim igračima, da i oni pobede­?
Ali mnogo više zabrinjava izjava drugog funkcionera vaše stranke, koji kaže da se mora pokazati da postoji princip smenjivosti i lične odgovornosti, a vi ovde onda tvrdite kako su svi ministri radili divno i kako su svi bili izuzetno uspešni, a da je za stanje u kome se Srbija danas nalazi krivo to što smo imali probleme u poslednjih 20 godina. Vas građani Srbije nisu 2000. godine birali da biste se vi 2011. godine pozivali na ratne devedesete, na sankcije i ne znam šta još. Imali ste više nego dovoljno vremena da sve što nije valjalo izmenite.
Što se tiče samog zakona o izmenama i dopunama Zakona o Vladi, to je veoma kratak zakon, od svega šest članova, i pokazaću vam da su oni praktično besmisleni, i pravno i logički i kako god hoćete.
Prvo, kažete u članu 2: ''Potpredsednik Vlade može biti i ministar''. Zar do sada nije mogao? Zar Ivica Dačić nije bio ministar policije? Je l' on to protivzakonito tri godine obavlja ministarsku funkciju? To je nešto što ste tada podrazumevali, što je moglo, a sada odjednom to ne može.
Dalje kažete: ''Od podnošenja predloga predsednika Vlade za razrešenje ministra do odluke Narodne skupštine ministar ne može vršiti svoja ovlašćenja, već njih preuzima član Vlade koga predsednik Vlade ovlasti''.
Vi ste ovu odredbu koristili i pre nego što ste je uneli u zakon. Zar nije Mirko Cvetković ovlastio određene ministre da preuzmu pojedine resore? Vi kažete, gospodine Markoviću, kako je to normalno i prirodno i dosta funkcionalno i kako je to postojalo do pre dve godine, ali nam ne rekoste zašto ste pre dve godine izmenili nešto što je normalno, što je prirodno i što je dosta funkcionalno. Dakle, vi čas brišete, čas ponovo vraćate određena rešenja.
Apsolutni je hit i nešto što će, mislim, ući u političku istoriju i Srbije i parlamentarizma, naravno ne po političkoj mudrosti, sledeći član, gde se kaže da su članovi Vlade, državni sekretari i direktori posebnih organizacija u službi Vlade dužni da u javnim izjavama i nastupima u javnosti izražavaju stavove Vlade.
Da li to znači da do sada ta obaveza nije postojala? To bi značilo da ste sirotog Mlađu iz čista mira, ni krivog ni dužnog, izbacili iz Vlade. Zašto, kada čovek nije imao obavezu da zastupa stavove Vlade? To tek sada propisujete. Onda ispada da je ipak kriv Mirko Cvetković, da je ustao na pogrešnu nogu jedan dan, najurio Mlađu, a da je Mlađa kao heroj to izdržao i zarad interesa građana Srbije rekao – i dalje ću podržavati Vladu, nema veze što je Mirko ustao na pogrešnu nogu.
Nije li ovo afirmacija političkog jednoumlja? Ako su već ministri eksperti i stručnjaci i ukoliko kažete da je normalno da narodni poslanici samostalno odlučuju u koju će poslaničku grupu, za šta će glasati, šta će zastupati, zašto onda to isto pravilo ne primenite i na ministre?
Ono na šta bih još želeo da ukažem je da ovde niste obuhvatili zamenike i pomoćnike ministara, da li i oni imaju obavezu da zastupaju stavove Vlade, i onda kažete u drugom stavu: ''Odluku Vlade dužan je da zastupa u javnosti i član Vlade koji je glasao protiv nje ili je bio uzdržan''. Ko će sada tu procenjivati da li je neko bio dovoljno vatren u obrazlaganju i zalaganju za taj stav Vlade ili ne?
I, gde su vam, gospodine Markoviću, kaznene odredbe? Ako propisujete određenu dužnost, onda ste morali propisati i kaznene odredbe, pa reći – na taj i taj način će biti kažnjen od strane toga i toga onaj ko se ne bude pridržavao Zakona o Vladi.
Suština je da odnosi u Vladi RS nisu normalni i ovo je još jedan dokaz. Da su odnosi među vama normalni, ovo bi bilo nešto što se podrazumeva, ne bi vam palo na pamet da to kodifikujete. To su neka običajna prava i ovo je moglo biti samo na nivou nekakvog džentlmenskog dogovora, a nikako niste mogli ovo uneti u Vladu, jer ako nema normalnih odnosa među vama, nema toga ko će vas uterati u red.
Ono što bi možda Narodna skupština mogla da učini, mogli smo gospođu Čomić da pošaljemo u Vladu, da malo vama drži sednice, da vas ona disciplinuje, pa kad neko pretera ili kaže nešto pogrešno, onda mu gospođa Čomić kokne opomenu, pa prva 10%, druga 30%, pa da vidite kako bi sednice Vlade bile skladne kao i sednice Narodne skupštine.
Pošto je isteklo vreme, zahvaljujem.

Replika, gospodin Tomislav Nikolić.

Obično ne odgovaram na uvrede jer mislim da Srbiju to previše ne interesuje, a posebno je ne interesuju oni od kojih meni stižu uvrede u ovoj skupštini, ali ima jedna latinska poslovica koja kaže: "Miš i na brdo kada se popne, ostane mali".