Reč ima narodni poslanik Miroslav Markićević.

Poštovana potpredsednice, poštovane kolege narodni poslanici, želim da iskoristim ovo svoje obraćanje da svim našim majkama, sestrama, koleginicama čestitam današnji praznik, 8. mart, sa najiskrenijom željom da što više dana u godini, od 365 dana, liči na današnji dan.

Takođe, želeo bih da iskoristim prisustvo ministarke sporta i omladine, pošto ne znam da li ću u nekoj redovnoj proceduri baš u roku dobiti odgovor na moja pitanja. Moram da kažem, politički je pošteno to što je gospođa ministarka sporta i omladine, bar što se mene tiče, bila najrevnosnija u odgovorima na pitanja koja sam postavljao. Čak me, usvojivši moj amandman, pozvala da otvorim jedno igralište za sportiste invalide, mislim na Adi Ciganliji. Ja sam se najljubaznije zahvalio (ne znam, gospođo ministarka, da li ste dobili), smatrao sam da nisam baš toliko zaslužan da baš ja otvorim to igralište. To ne znači da vam neću postaviti neka druga pitanja, u zajedničkom interesu i vas i vašeg ministarstva i građana Srbije koji su invalidi, invalidi sportisti.

Ne znam koliko prisutnih narodnih poslanika zna, zavisno od godina, mislim da poslanici i poslanice mojih godina i stariji znaju ko je Vera Đurašković. Vera Đurašković je, i red je da danas, 8. marta, to kažemo, naša slavna košarkašica; možda je bila ženski Vlade Divac u vreme zajedničke države, ne znam tačno, ali mislim da je preko 300 puta igrala za našu reprezentaciju. Zašto pominjem nju? Nije ovo omaž njoj, nije ovo hvalospev njoj, ona je selektor naše paraolimpijske reprezentacije u košarci.

Nedavno, pre nekoliko meseci, pošto je GO NS u Čačku uzeo na sebe da već tradicionalno organizuje turnir sportista invalida u kolicima koji se bave košarkom i igraju košarku, saznao sam da oni nemaju najosnovnija sredstva da se takmiče. Da ne govorimo o jednoj specijalizovanoj sali gde bi svi klubovi, a ima ih samo pet-šest u Srbiji... U zemljama koje imaju sličan broj stanovnika kao Srbija ima ih na stotine. Uopšte, paraolimpijski sport u svetu, u razvijenim zemljama, a da ne kažem u evropskim, tretira se kao i ovaj, tako da kažem, kod zdravih sportista. Tim takmičenjima prisustvuje po nekoliko desetina i stotina hiljada gledalaca.

Predlažem vam da vi, ako već nemamo specijalizovanu salu, u najskorije vreme, ako bog da i konačno jednom otopli, organizujete jednu utakmicu u košarci, gde je selektor Vera Đurašković, i da svi zajedno odemo tamo i damo podršku tim ljudima. Verujte da su to vrlo ozbiljni sportisti. Lično sam probao da sednem u kolica i da igram sa njima košarku. Izgubićemo svi ovde, i mlađi i stariji, sa nulom. Oni vrlo ozbiljno treniraju, vrlo ozbiljno se pripremaju, ali imaju neka pitanja. Osim toga što nemaju tu salu, ne želim nikog da optužim, možda je i nedostatak materijalnih sredstava za te njihove treninge...

Znate, gospođo ministarka, kad pogledate da je jedno ministarstvo, koje ćemo poslepodne da rešetamo, dalo 500.000 evra za jedan turnir, teniski, koji je privatan, 500.000 evra, da bi se slikali drug Đilas i drug Dulić pred praznim tribinama... Tad nisam znao kakve veze oni imaju sa tenisom. Pre neki dan sam saznao u novinama, ako nije to tačno, neka me neko demantuje, da su oni sponzorisali sa nekoliko hiljada evra taj turnir.

Postavljam pitanje, koliko je reketa moglo da se kupi za taj novac? Koliko loptica, pa da imamo još, ako bog da, i novih Đokovića, novih Ana, i novih Jelena i novih Viktora.

Da ne zaboravimo ovo što mi je glavno, da zajednički poradimo na tome, mislim da ste shvatili iskrenost mojih reči, da pomognemo zajedno da ovim sportistima invalidima stvarno omogućimo...

Pošto vreme već ističe, mogu da vam kažem da smo mi, kao GO NS, uplatili dve kotizacije za naše stonotenisere invalide, fali im nekoliko poena da bi stekli status da učestvuju na Paraolimpijskim igrama, a to već nešto znači u njihovom statusu. Hvala lepo i hvala vam što ste me pustili da govorim malo duže.

Reč ima narodni poslanik Mirko Čikiriz.

Gospođo predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, želim ispred poslanika SPO pre svega da čestitam svim damama, ženama, majkama i sestrama u Srbiji 8. mart, značajan datum u ostvarivanju ženskih prava.

Takođe, u ime SPO želim da podsetim da je sutra 9. mart. Neki u šali kažu da je to dan muškaraca, a mi mislimo da je to dan demokratije u Srbiji i datum za poštovanje, datum sa samo jednom mrljom i upravo u tom smislu želim da postavim pitanje, ali i da pošaljem neke političke poruke.

Srpski pokret obnove je 9. marta tražio slobodu medija, tražio ostavku urednika Televizije Beograd, koji su pripremali celu naciju za nepotreban rat. Uspeli smo u svojim zahtevima. Nekoliko meseci do početka ratne kampanje bili su slobodni svi mediji u Srbiji; urednici Televizije Beograd čije smo ostavke tražili podneli su ostavke; ostavku je podneo i tadašnji ministar unutrašnjih poslova; nekoliko dana nakon devetomartovskih demonstracija veliki miting na trgu slobode je direktno prenosila i tadašnja Televizija Beograd.

Danas, dvadeset godina posle devetomartovskih demonstracija, SPO ne želi, pre svega zbog učesnika devetomartovskih demonstracija i poštovanja prema njihovom velikom doprinosu za Srbiju, za razvoj demokratije u Srbiji i za činjenicu da pre i posle 9. marta u Srbiji ništa više nije bilo isto, i pored toga što ne želi da poništi svoju biografiju, ne želi da se više ikada u Srbiji prave kompromisi između evropskih i antievropskih snaga, jer mi smo izgubili deset godina do 2000. godine, a od 2000. godine upravo smo zbog ovih kompromisa u velikom zaostatku, koji želimo da nadoknadimo u procesu priključenja naše zemlje EU.

Nažalost, 9. marta postradala su i dvojica ljudi. Jedan je učenik Branivoje Milinović, ni dan-danas se ne zna ko su ubice tog dečaka, koji je tada ima 17 godina, u Ulici kneza Miloša, kod hotela „London“. Drugi je nastradali policajac Milinko Kosović.

Srpski pokret obnove, upravo zbog činjenice da nije odgovoran za stradanje ove dvojice ljudi, želi da postavi pitanje ministru unutrašnjih poslova – dokle je policija, otkako je na čelu gospodin Ivica Dačić, stigla u rasvetljavanju ova dva ubistva, koja ne treba da opterećuju samo SPO, već celu Srbiju, jer su to nevine žrtve? Kažem, demonstracije su bile za slobodu medija, a mi nismo želeli da se, nažalost, desi to što se desilo.

Drugo, mislim da i dvadeset godina posle 9. marta mnogi u Srbiji kažu da je SPO tada propustio šansu da smeni tadašnji režim. Naša namera i nije bila da menjamo tadašnji režim jer je, nažalost, većina građana Srbije zdušno podržavala taj režim, vojska i policija, i Milošević je pokazao spremnost da očuva vlast na taj način što je izvodio i tenkove i tadašnju vojsku na ulice Beograda. S druge strane, pored toga što je, bez obzira na izbornu krađu, imao podršku Srba u Srbiji, Milošević je tada imao podršku i međunarodne javnosti, vojske i policije, koja je bila spremna da pravi u Beogradu novi Tjenanmen.

Sve to nije bilo tako 5. oktobra. Zbog toga kažem, Srpski pokret obnove, zbog nekih kompromisa koji su od 5. oktobra pa nadalje pravljeni sa antievropskim snagama, ne želi više nikada u Srbiji da vidi kompromis sa onima koji vuku nazad. Hvala.

Da li se još neko  od predsednika ili ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa javlja za reč, da iskoristi svoje pravo iz člana 286. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine? (Ne.) Pošto se više niko ne javlja, nastavljamo rad.
Obaveštenje o pozvanima na sednicu: saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da je predsednica Narodne skupštine gospođa Slavica Đukić-Dejanović pozvala da današnjoj sednici, pored predstavnika predlagača Božidara Đelića, potpredsednika Vlade i ministra za nauku i tehnološki razvoj, Saše Dragina, ministra poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i Snežane Samardžić Marković, ministra omladine i sporta, prisustvuju i Dragan Vukmirović, direktor Republičkog zavoda za statistiku, Zoran Jančić i Miroslav Janković, pomoćnici direktora Republičkog zavoda za statistiku.
Prelazimo na zajednički načelni i jedinstveni pretres 4 - 6. tačke dnevnog reda – PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA ZAKONA O POPISU STANOVNIŠTVA, DOMAĆINSTAVA I STANOVA 2011. GODINE, PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA ZAKONA O POPISU POLjOPRIVREDE 2011. GODINE I PREDLOG ODLUKE O PROGRAMU ZVANIČNE STATISTIKE U PERIODU OD 2011. DO 2015. GODINE
Saglasno odluci Narodne skupštine da se obavi zajednički načelni i jedinstveni pretres o predlozima akata iz dnevnog reda pod tačkama 4, 5. i 6, a pre otvaranja pretresa, podsećam vas da, prema članu 193, a shodno članu 97. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika članova pojedine poslaničke grupe.
Pošto ukupno vreme rasprave za poslaničke grupe iznosi pet časova, konstatujem da je vreme rasprave po poslaničkim grupama sledeće: Poslanička grupa Za evropsku Srbiju – jedan sat, 33 minuta i 36 sekundi; Poslanička grupa SRS – jedan sat, osam minuta i 24 sekunde; Poslanička grupa G17 plus – 28 minuta i 48 sekundi; Poslanička grupa Napred Srbijo – 25 minuta i 12 sekundi; Poslanička grupa DSS - Vojislav Koštunica – 24 minuta; Poslanička grupa SPS - JS – 18 minuta; Poslanička grupa LDP – 14 minuta i 24 sekunde; Poslanička grupa Nova Srbija – 10 minuta i 48 sekundi; Poslanička grupa manjina – osam minuta i 24 sekunde i Poslanička grupa PUPS – šest minuta.
Saglasno članu 96. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, narodni poslanici koji nisu članovi nijedne poslaničke grupe imaju pravo da govore svako po jednom do pet minuta.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč, sa redosledom narodnih poslanika, pošto nas član 96. Poslovnika Narodne skupštine, stav 4, obavezuje da prijave za reč primimo do otvaranja pretresa, u ovom slučaju zajedničkog načelnog i jedinstvenog pretresa.
Obaveštavam vas, takođe, da će po ovoj tački dnevnog reda poslaničke grupe predstavljati sledeći narodni poslanici: narodni poslanik Siniša Stamenković Poslaničku grupu PUPS; narodni poslanik Zoran Bortić Poslaničku grupu SPS - JS; narodni poslanik Zoran Babić Poslaničku grupu Napred Srbijo; narodna poslanica Milica Radović Poslaničku grupu DSS i narodni poslanik Milorad Buha Poslaničku grupu SRS.
Ukoliko se još neka od poslaničkih grupa odluči da ima ovlašćenog predstavnika, molim vas da nam o tome dostavite informaciju, da bismo mogli da obavestimo Narodnu skupštinu.
Saglasno članu 157. stav 2. i članu 192. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram zajednički načelni i jedinstveni pretres o Predlogu zakona o izmenama Zakona o popisu stanovništva, domaćinstava i stanova 2011. godine, Predlogu zakona o izmenama Zakona o popisu poljoprivrede 2011. godine i Predlogu odluke o Programu zvanične statistike u periodu od 2011. do 2015. godine.
Da li predstavnica Vlade, ministarka sporta i omladine Snežana Samardžić Marković, želi reč? (Ne.)
Da li izvestilac Zakonodavnog odbora narodni poslanik Vlatko Ratković, predsednik Odbora, želi reč? (Ne.)
Da li izvestioci Odbora za nauku i tehnološki razvoj narodni poslanici Janko Veselinović, član Odbora, izvestilac za Predlog zakona o izmenama Zakona o popisu stanovništva, domaćinstava i stanova 2011. godine i Pavel Marčok, zamenik predsednika Odbora, izvestilac za Predlog zakona o izmenama Zakona o popisu poljoprivrede 2011. godine i Predlog odluke o Programu zvanične statistike u periodu od 2011. do 2015. godine, žele reč? (Ne.)
Da li žele reč predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Zoran Bortić. Izvolite.

Poštovana predsedavajuća, uvaženo predsedništvo, poštovana ministarka i predstavnici Ministarstva, cenjene kolege narodni poslanici, zakonska regulativa koja obuhvata popis ljudi i materijalnih dobara Republike Srbije, kao i modelovanje statističkog programa naše zemlje, predstavlja značajan normativni korpus, iz više razloga. Da ovom prilikom ne ulazim u dublju elaboraciju tih razloga, dovoljno je da podsetim da bez egzaktnih statističkih podataka, koji su proverljivi i sveobuhvatni, nijedna ozbiljna država ne može da planira svoju budućnost ni u jednoj oblasti.
Upravo zbog značaja statistike kao sveobuhvatne metode u planiranju manje-više svih oblasti društvenog razvoja, Srbija je kao država u svojoj novijoj istoriji pridavala i do sada veliki značaj zakonskoj regulativi ove oblasti, a, kao što je poznato, popisu svog stanovništva prema međunarodnim standardima naša zemlja prilazi već dugi niz decenija.
Polazeći od takvog značaja popisa za ukupan razvoj naše zemlje, predlagač zakona i odluka o kojima danas raspravljamo opredelio se za rešenja koja će postojeću zakonsku regulativu prilagoditi društvenom kontekstu u kome se Srbija danas nalazi i obezbediti da se naši statistički standardi usaglase sa aktuelnim međunarodnim standardima, pre svega standardima koji se primenjuju u EU.
U Predlogu zakona o izmenama Zakona o popisu stanovništva 2011. godine predlagač je, pored ustavnog osnova za donošenje ovakvog zakona, imao u vidu i činjenicu da je, gledano u svetskim razmerama, popis stanovništva najobimniji i najkompleksniji oblik statističkog istraživanja, kako po sadržaju i metodološkim rešenjima, tako i po svojoj specifičnoj organizaciji.
Takav obiman zadatak omogućiće da se obezbede normativne pretpostavke kako bi rezultatima popisa u 2011. godini bio utvrđen ukupan broj stanovnika, broj domaćinstava i stanova u Republici Srbiji, kao i njihov raspored na nižim teritorijalnim nivoima, upravnim okruzima, gradovima, opštinama i naseljima. To će omogućiti brzu i efikasniju obradu podataka o pojedinim delovima svakog naselja, i to do nivoa statističkih i popisnih krugova. Time će biti omogućeno korisnicima ovih podataka iz oblasti populacione politike, prostornog planiranja, realizacije generalnih i regionalnih urbanističkih projekata, ali i iz mnogih drugih oblasti, da koriste ove podatke na najbolji način da bi realizovali svoje projekte.
Metodologijom popisa na temelju podataka o vitalnim migracionim i drugim karakteristikama stanovništva doći će se do precizne slike o strukturnim promenama koje su nastale nakon poslednjeg popisa 2002. godine. Pored toga, prvi put nakon Drugog svetskog rata popisom će se prikupiti podaci o funkcionalnoj sposobnosti lica za obavljanje svakodnevnih aktivnosti kod kuće, na poslu, u školi i slično, čime će se obezbediti okvir za formiranje jedinstvene baze podataka o osobama sa invaliditetom.
Treba ukazati na činjenicu da će jedan od krucijalnih ciljeva popisa biti i identifikaciono povezivanje sa popisom poljoprivrede, tim pre što je popis ove oblasti poslednji put vršen u Srbiji 1960. godine. Budući da će se popis poljoprivrede vršiti nakon popisa stanovništva, biće to prilika da se racionalno iskoriste postojeći kadrovski resursi i informatička oprema, ali i da se uštede značajna materijalna sredstva.
Veoma je značajno što su predložena zakonska rešenja stvorila pretpostavke da se predstojeći popis, i po obimu sadržaja i po složenosti metodoloških rešenja, u svemu usaglasi sa međunarodnim preporukama i propisanim standardima UN i Evrostata.
Istovremeno, koliko se ozbiljno pristupa ovom poslu svedoči i podatak da će u vreme popisnih aktivnosti za ovu sveobuhvatnu terensku akciju biti angažovano oko 50.000 učesnika, čime će se nadmašiti svi dosadašnji popisi.
Predlagač zakona pomerio je rok za popis, koji je bio predviđen za period od 1. do 15. aprila, za šest meseci; tako će se popis obaviti od 1. do 15. oktobra 2011. godine. Kao razlog za ovo pomeranje predlagač navodi nedostatak finansijskih sredstava u budžetu Republike Srbije, ocenjujući da će se do tog perioda deo sredstava obezbediti iz donacije EU, koja će biti na raspolaganju tek u septembru ove godine.
Istovremeno, predlagač podseća da će odlaganjem popisa za šest meseci biti obezbeđena uporedivost statističkih podataka sa standardima međunarodne zajednice, kao i na činjenicu da je uredbom Evropskog parlamenta i Saveta Evrope definisano da svaka država, članica ovih asocijacija, treba u referentnoj 2011. godini samostalno da utvrdi period za sprovođenje popisa.
Dame i gospodo narodni poslanici, pored činjenice koju sam već istakao, da je u Republici Srbiji sveobuhvatan popis poljoprivrede obavljen daleke 1960. godine i da je Srbiji kao državi od presudne važnosti da utvrdi precizne podatke o stanju u ovoj oblasti, razlozi za donošenje zakona o izmenama Zakona o popisu poljoprivrede počivaju i na potrebi da naše zakonodavstvo usaglasimo sa evropskim normama kako bismo mogli da ostvarimo cilj za koji smo se opredelili, a to je punopravno članstvo u EU.
Da bi mogao da se prati proces prilagođavanja naše zemlje predviđenim evropskim standardima i da se ocenjuje stepen uspešnosti na tom putu, neophodno je uvesti brojne statističke indikatore u statistici poljoprivrede. U tom smislu, preduslov za početak prilagođavanja jeste sprovođenje kompletnog popisa poljoprivrede. On će imati za cilj dobijanje sveobuhvatnog pregleda strukturnih karakteristika nacionalne poljoprivrede, izradu baze podataka koja će biti međunarodno uporediva i zasnovana na ključnim poljoprivrednim obeležjima.
Na ovaj način biće formiran statistički registar poljoprivrednih gazdinstava, kojim će se obezbediti okvir za poljoprivredna istraživanja na uzorku i istraživanja o strukturi poljoprivrednih gazdinstava. Obezbediće se i statistički podaci potrebni za razvoj održive nacionalne agrarne politike. Ujedno, time će se obezbediti podaci za praćenje dostizanja ciljeva koji su predviđeni u Milenijumskim ciljevima razvoja.
Koliko je značajna oblast koju reguliše predloženi zakonski tekst najbolje ukazuje činjenica da popis poljoprivrede mora biti u potpunosti harmonizovan sa svetskim standardima i preporukama, odnosno regulativom EU za sprovođenje istraživanja o strukturi poljoprivrednih gazdinstava i proizvodnom metodu u poljoprivredi. Primenom pomenutih standarda obezbediće se podaci koji će biti osnov za sva buduća istraživanja statistike poljoprivrede i za definisanje poljoprivrede u Republici Srbiji, a pre svega osnova za obezbeđivanje potrebnih informacija u procesu pridruživanja EU.
Budući da će se popis poljoprivrede obavljati neposredno nakon popisa stanovništva, predviđeno je da se za oba popisa koriste isti organi i kadrovi zaduženi za popis stanovništva. Na ovaj način uštedeće se značajna finansijska sredstva, ali obezbediti i stručnost i osposobljenost kadrova za obavljanje ovog izuzetno obimnog i sveobuhvatnog statističkog istraživanja.
Poštovani narodni poslanici, polazeći od Zakona o zvaničnoj statistici, kojim je propisano da Narodna skupština Republike Srbije donosi petogodišnji statistički program i polazeći od Zakona o Narodnoj skupštini, koji propisuje da Narodna skupština pored ostalih akata donosi i odluke, stvorile su se normativne pretpostavke da ova skupština donese odluku o programu zvanične statistike u periodu od 2011. do 2015. godine.
Imajući u vidu činjenicu da se naša zemlja nalazi u procesu intenzivnih aktivnosti u prilagođavanju i standardizaciji naših propisa sa propisima EU, a posebno da je sprovođenje statističkih istraživanja i obezbeđivanje statističkih indikatora bitan segment tih aktivnosti, to je nametnulo potrebu za izradom petogodišnjeg statističkog programa.
Donošenje ovog programa i pristupanje EU u međusobnoj su zavisnosti, jer zvanična statistika treba da obezbedi praćenje i merenje rezultata ovih aktivnosti, naročito u ekonomskoj sferi. Ujedno, obezbediće i izradu ocene kriterijuma sposobnosti preuzimanja obaveza iz članstva EU i praćenje pokazatelja ispunjavanja ekonomskih kriterijuma za članstvo u budućim pregovorima za zaključivanje sporazuma o priključenju EU.
Takođe, obaveze zvanične statistike Republike Srbije nisu samo posledica naših aktivnosti u procesu priključenja EU, već proističu iz odnosa sa drugim međunarodnim institucijama, od OUN, MMF-a, Svetske banke, OECD-a i niza drugih.
Zbog toga program zvanične statistike Republike Srbije od 2011. do 2015. godine ima za cilj da se harmonizacija statističkih istraživanja i indikatora sa međunarodnim standardima, pre svega standardima EU, u potpunosti izvrši do kraja navedenog procesa.
Treba napomenuti da je petogodišnji program razmotren i podržan od strane Saveta za statistiku Republike Srbije, koji je formirala Vlada u skladu sa odredbama Zakona o zvaničnoj statistici.
Polazeći od toga da je Savet kao stručno telo i deo integralnog sistema zvanične statistike dao svoje mišljenje o ovom programu, kao i o neophodnosti da se normativno uredi ova izuzetno važna oblast društvenog razvoja naše zemlje, posebno kada je reč o procesu integracije u EU, mi smatramo da su predložena rešenja iz dva pomenuta zakona i odluke o programu zvanične statistike dobar normativni okvir za realizaciju ogromnog istraživačkog poduhvata kakav je popis stanovništva i poljoprivrede. Ujedno, stvoriće se uslovi za standardizaciju naših statističkih metoda i sadržaja u skladu sa svetskim i evropskim rešenjima.
Zbog toga će Poslanička grupa SPS - JS u danu za glasanje podržati predložena rešenja zakona o izmenama Zakona o popisu stanovništva, zakona o izmenama Zakona o popisu poljoprivrede i Predlog odluke o programu zvanične statistike u periodu od 2011. do 2015. godine. Hvala na pažnji.

Iskorišćeno je dvanaest minuta i petnaest sekundi od vremena ovlašćenog predstavnika poslaničke grupe.
Pre nego što dam reč narodnom poslaniku Zoranu Babiću, na osnovu člana 90. stav 2. obaveštenje narodnim poslanicima da će danas biti određena pauza u 14.00 časova, bez obzira na to da li ćemo ili nećemo završiti raspravu u zajedničkom načelnom pretresu o tri tačke dnevnog reda koja je u toku. Ukoliko je ne budemo završili, o nastavku rasprave zajedničkog načelnog pretresa bićete blagovremeno obavešteni.
Dakle, pauza će biti uobičajena, jedan sat, a za 15.00 časova je zakazana nova sednica, na kojoj ćete biti obavešteni da li će biti produžetka rada, odnosno primene člana 87. Mislim da je dobro da znamo da bismo umeli da raspolažemo svojim vremenom.
Narodni poslanik Zoran Babić.

Zahvaljujem se, gospođo predsedavajuća. Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo ministre, Vlada Republike Srbije je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o popisu stanovništva, domaćinstava i stanova 2011. godine uputila u skupštinsku proceduru 4. februara 2011. godine, samo nekoliko meseci nakon usvajanja osnovnog zakona. Za predstavnika Vlade u Narodnoj skupštini bila je predviđena gospođa Verica Kalanović, eks ministarka, za eks Ministarstvo za NIP.
Danas je 8. mart 2011. godine, međunarodni Dan žena. Pridružiću se svojim kolegama i u ime Poslaničke grupe Napred Srbijo SNS i u svoje lično ime svim suprugama, majkama, bakama, sestrama, koleginicama, svim damama, pripadnicama ženskog pola u Srbiji čestitam 8. mart, sa željom za dobro zdravlje, uspeh u poslu kojim se bave i da zauzmu u Srbiji ne samo propisani minimum funkcija, već da se u što većem broju suštinski uključe u politički život Srbije.
Predstavnik Vlade Srbije po ovoj tački dnevnog reda više nije Verica Kalanović, više nije ni član Vlade. Među ministrima su se pojavila neka nova imena koja ćemo videti na popodnevnoj sednici. Međutim, sva ta nova, a u stvari stara imena ne donose ni novu energiju, ni nove ideje, ni novu politiku. Promene su moguće jedino vanrednim parlamentarnim izborima i nikakvim kozmetičkim izmenama i spajanjem nećete uspeti da zavarate građane Srbije koji žele bolji život, više posla i perspektivu, a ne predstave i zamajavanja kojima pokušavate da još malo opstanete na vlasti u Srbiji.
Gospođo ministre, kada u Srbiji izgovorite reč „cenzus“, prva asocijacija se odnosi na izbore, na vanredne parlamentarne izbore, za koje se zalaže i SNS, ali i većina građana Republike Srbije. Reč „cenzus“ asocira i na predizbornu kampanju, mirnu, dostojanstvenu, gandijevsku, ali asocira i na promenu vlasti koja je u razvijenim demokratijama sasvim normalna i prirodna, normalan proces, kao, recimo, u Irskoj gde je samo pre desetak dana na parlamentarnim izborima opozicija dobila ubedljivu podršku građana.
Cenzus je takođe i noćna mora za većinu stranaka na političkoj sceni, kako za većinu stranaka koje vrše vlast, tako i za dobar broj stranaka koje se nalaze i deluju u opoziciji, jer je cenzus za njih prevelika i gotovo nepremostiva barijera. Ta barijera, kao i beneficije koje ima i koje koristi politička elita neki su od razloga zbog kojih se vlast u Srbiji oglušuje o poziv i zahtev SNS-a za raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora.
Međutim, reč „cenzus“ izvorno znači popis stanovništva, što predstavlja organizovano prikupljanje raznih podataka o stanovništvu koje sprovodi jedna država. Popisi stanovništva imaju dugu tradiciju, jer se veruje da su prve primitivne oblike popisa vršili Vavilonci još 3800 godina p.n.e. U istoriji su poznati i različiti motivi vršenja popisa, pa su Grci, Hebreji, Kinezi, Egipćani, Rimljani vršili popise stanovništva u svrhu ubiranja poreza ili uvida u vojnu snagu zemlje, pa su ti primitivni popisi podrazumevali samo muško stanovništvo. Posle propasti Rimskog carstva u jednom dugom periodu nije bilo popisa. Oni su se pojavili tek 1086. godine kada je Viljem Osvajač izvršio neku vrstu popisa engleskih zemljoposednika i njihovih poseda, ali je i to bilo u svrhu utvrđivanja poreza koji je trebalo da isplate kralju.
Prvi moderni popis obavljen je na francuskoj teritoriji Kanade i to 1665. i 1666. godine, zatim u SAD 1790. godine, Švedskoj i Finskoj 1800. godine, Velsu, Francuskoj i Engleskoj 1801. godine, u Rusiji 1897. godine i Kini 1953. godine. U nekim zemljama, istini za volju, ne velikom broju država, popisi nikada nisu ni održani i takav slučaj je sa Etiopijom i Omanom.
Srbija se u to postotomansko vreme, kada su se prvi popisi stanovništva i obavljali, trudila da mnogo ne zaostaje za drugim zemljama, pa je prvi popis stanovništva u Srbiji obavljen 1834. godine. Međutim, taj popis ipak nije imao odlike modernih popisa. Kako su različiti delovi naše zemlje u različitim vremenima bili pod vlašću drugih država, mi danas možemo za analizu stanovništva naše države koristiti turske, austrougarske, bugarske i mađarske popise. U bivšoj Jugoslaviji u periodu od 1921. do 1991. godine popisi stanovništva su održani osam puta. Posle raspada bivše Jugoslavije u Srbiji je popis obavljen 2002. godine.
Da bi se ispoštovala preporuka Populacione komisije UN koja je predložila da se zbog mogućnosti komparacije podataka između različitih država popisi obavljaju krajem ili početkom decenije, 2011. godina je krajnji rok za obavljanje popisa stanovništva u Srbiji.
Razlog više za neodlaganje popisa, pa makar ni za ovih šest meseci koje ste vi ovim izmenama i dopunama Zakona predložili, jeste i činjenica da će ove godine u EU biti sprovedeni popisi i da će popisima biti obuhvaćeno oko petsto miliona ljudi. U Bugarskoj je popis stanovništva već započeo. Osim u EU, ovo će biti popisna godina i za zemlje u okruženju Srbije, kao što su Makedonija, Albanija, Crna Gora, BiH i Hrvatska. Mi vam prosto ne verujemo da nekim novim izmenama i dopunama Zakona o popisu, eventualno na jesenjem zasedanju, ukoliko dotle opstanete na vlasti, nećete ponovo zatražiti neki novi rok za odlaganje popisa.
Ukoliko se zna da je popis stanovništva neophodan za ekonomsku, socijalnu i svaku drugu politiku, ako se zna da je cilj popisa poljoprivrede, i to prvog posle 1960. godine, da državi omogući najrelevantnije podatke potrebne za razvoj poljoprivrede i priključivanje Srbije EU, onda su razlozi koje ste naveli za odlaganje popisa u najmanju ruku irelevantni.
Za SNS samo održavanje popisa stanovništva, domaćinstava i stanova, kao i popis poljoprivrede, jeste nesporan i neophodan civilizacijski proces. Naše zamerke na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o popisu stanovništva odnose se na razloge zbog kojih se ovaj zakon donosi, odnosno na razloge zbog kojih se sam popis odlaže.
Naše zamerke se, kako pri usvajanju osnovnog zakona, tako i prilikom usvajanja ovih izmena i dopuna Zakona, odnose i na troškove popisa, ali i na način, odnosno tehnologiju vršenja popisa stanovništva u 2011. godini. Ni u osnovnom zakonu, ni sada u izmenama i dopunama Zakona nisu jasno definisane osnovne organizacione faze popisa, kao što su priprema, odnosno način i tehnologija prikupljanja informacija. Zašto je to od vrata do vrata, iako je to najskuplji i najklasičniji proces? Zašto se ne koriste neke druge, modernije, alternativne metode popisivanja, poštom, recimo, ili samopopisivanjem? Šta je sa analizom podataka, kontrolom popisa i objavljivanjem podataka?
Ono što je za SNS takođe veoma bitno su i pitanja koja će popisi postaviti. Da li smo kao društvo i kao država spremni da damo brze i kvalitetne odgovore na bolna pitanja i činjenice koje će nam popis stanovništva i popis poljoprivrede sasuti u lice? Da li će država trošiti vreme na jalove analize i obećanja, a problemi koji su se kumulirali decenijama će ostati isti ili će se povećavati?
Popis poljoprivrede će nam reći da u Srbiji postoji 4.800 sela, a na putu izumiranja je svako četvrto, odnosno gotovo 1.200 sela. U tim selima živi oko 260.000 neoženjenih momaka koji su zakoračili u petu deceniju života a da nisu zasnovali porodicu. Istovremeno, u okolini tih sela koja nestaju nalazi se neobrađeno čak 600.000 ha njiva i blizu 50.000 praznih kuća. Ko će napuniti te kuće? Ko će oživeti ta domaćinstva?
O ovakvim podacima svedoči i činjenica da u 702 naselja u Srbiji živi manje od po stotinu stanovnika, tačnije, u 352 naselja je manje od 50 stanovnika, a u 350 između 50 i 100 stanovnika. Po pravilu, to su naselja bez mladih i zato se i procenjuje da će se za manje od dve decenije ta naselja potpuno opusteti.
Šta ste vi kao vlast u proteklih jedanaest godina uradili da takav proces i takav trend zaustavite ili ga bar usporite?
Srbija raspolaže sa 5,11 miliona ha poljoprivrednog zemljišta, od toga obradive površine su 4,25 miliona ha. Tu srpsku njivu čine oranice i bašte sa 3,35 miliona ha, voćnjaci 244.000 ha, vinogradi 69.000 ha, livade 588.000 ha, pašnjaci 821.000, dok bare i ribnjaci zauzimaju 35.000 ha. Na ovim površinama može da se proizvede dovoljno hrane i za sopstvene potrebe i za rezerve, ali i za izvoz. Prognoze stručnjaka su da bi Srbija sa tih površina, uz intenzivnu proizvodnju, mogla da hrani skoro osamdeset miliona ljudi.
Međutim, zbog lošeg ekonomskog tretmana poljoprivrede za poslednjih pola veka, ova privredna delatnost je uglavnom bila amortizer ekonomskih i političkih zbivanja. Uvek se govorilo da nećemo da budemo agrarna zemlja, pa to ni danas ne priznajemo. Poljoprivreda, iako najveća fabrika pod otvorenim nebom, u Srbiji nije strateška delatnost i, nažalost, sa ovakvom vlašću, to neće biti ni nakon popisa poljoprivrede, koji se u Srbiji obavlja posle 50 godina, ili se očekuje njegovo obavljanje.
Da li je razlog odlaganja popisa poljoprivrede u tome što ne želite da vidite rezultate vaše pogubne politike? U odnosu na 2000. godinu broj goveda se u Srbiji smanjio za više od 300.000 grla, broj svinja se smanjio za više od 250.000 grla, broj živine se smanjio za više od četiri miliona komada, dok je proizvodnja mesa u odnosu na 2000. godinu smanjena za oko 6.000 tona. Već punu deceniju ne možemo da izvezemo ni trećinu od odobrene izvozne kvote od 9.975 tona mesa i mesnih prerađevina u EU. Pošto ne možemo da ispunimo taj kontingent izvoza, on je smanjen za 1.000 tona, tako da naš izvoz mesa i mesnih prerađevina u EU varira između 1.700 i 2.200 tona godišnje. Ko je odgovoran za ovakve katastrofalne podatke?
Razvijenost jedne zemlje se meri po učešću stočarstva u bruto proizvodu poljoprivrede. Kod nas je to samo 42%, što Srbiju svrstava u grupu nerazvijenih zemalja.
Popis stanovništva i poljoprivrede za vas je kao Pandorina kutija – kada se otvori, a mora da se otvori, mnogo toga neprijatnog za sadašnju vlast će iz te kutije izađi.
Različiti su načini i metode obavljanja popisa stanovništva. U Sloveniji će se, recimo, ove godine prvi put održati popis stanovništva po uredbi koja je pre tri godine prihvaćena u EU. Po toj uredbi, posao popisivanja na terenu neće obavljati popisivači. Umesto njih, taj posao će obavljati tela u ministarstvu unutrašnjih poslova, državnoj geodetskoj upravi i državnom statističkom uredu, bez angažovanja eksternih lica, za razliku od Srbije, gde planirate da angažujete 60.000 popisivača. Slovenački državni statistički ured je objavio da će novim registarskim načinom popisa stanovništva uštedeti najmanje deset miliona evra iz državnog budžeta. Takođe su u slovenačkom državnom statističkom uredu naglasili da će registarski popis koštati Sloveniju svega nekoliko procenata od cene koštanja klasičnog terenskog popisivanja od vrata do vrata, koji planirate da primenite u Srbiji.
Da ne pominjem da su registarski model popisa stanovništva već uvele Holandija, Island, Finska i Danska, a planiraju da to učine Austrija, Norveška i Švedska. Zar Srbija od tih država ništa nije mogla da nauči? Zar smo toliko bogati da nam uštede ne trebaju?
Znam da ćete se pohvaliti, i mislim da vam je to jedini argument, da će troškovi popisa u Srbiji biti oko 3,5 evra po stanovniku. Međutim, ako napravimo jednu malu komparaciju između popisa obavljenog 2002. godine i 2011. godine, možemo da vidimo da je u popis stanovništva 2002. godine bilo uključeno, istim ovim modelom „od vrata do vrata“, oko 45.000 popisivača, kontrolora, instruktora i stalnih saradnika statističkih zavoda. Za popis stanovništva ove godine, bilo da ga obavite u aprilu, bilo u oktobru, planirate da angažujete čak 60.000 učesnika, čitavih 15.000 ljudi više nego 2002. godine.
Da li je ovo predizborna kampanja o trošku građana Srbije? Popis 2002. godine koštao je oko 18 miliona evra ili 2,25 evra po stanovniku, dok će ove godine koštati 3,5 evra po stanovniku, odnosno više od 26 miliona evra.
Ako se zna da Srbija u proteklih deset godina, odnosno u periodu između dva popisa stanovništva nije proširivala svoju teritoriju, ako se pretpostavlja, sumnja, što su neke crne analize, da u Srbiji godišnje ima manje stanovnika za grad veličine Kikinde, zašto onda angažujete 15.000 popisivača više i sagorevate nepotrebno dodatnih deset miliona evra, koje, uzgred rečeno, i nemate?
Još jedno ističem da su popisi stanovništva i poljoprivrede neophodan civilizacijski postupak, međutim, vi ne koristite nove načina vršenja popisa, čak ih i ne planirate, ne analizirate, ni predviđate ni za neka buduća popisivanja, prekomerno trošite novac građana Srbije.
Odlaganjem popisa za ovih šest meseci rizikujete da nas udaljite od porodice evropskih naroda i zbog toga će u danu za glasanje Poslanička grupa Napred Srbijo SNS glasati protiv ovih predloga zakona.

Sedamnaest minuta i četrdeset sekundi iskorišćeno od vremena predstavnika poslaničke grupe.
Da li se još neko od predsednika ili ovlašćenih predstavnika javlja za reč? (Da.)
Narodni poslanik Velimir Ilić ima reč.

Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, gospođo ministarka, danas, uoči najavljenog popodnevnog zasedanja, pokrećemo jednu temu koja je po meni izuzetno značajna, ali nikako da se nađe za nju novca da se završi. Da li to aktuelna vlada želi da sakrije od javnosti podatke koji su, nažalost, istiniti, ali i katastrofalni u pojedinim segmentima, kao što je poljoprivreda, da skloni podatke od javnosti koliko se koji grad prazni, koliko imamo stanovnika na pojedinim područjima, da skloni od javnosti ono što je veoma bitno, a to je da smo mi svakog dana, a to Zavod za statistiku zna odlično, dalje od EU?
Sećam se odlično, 2001. godine, kad smo posetili Vašington, tadašnji premijer gospodin Đinđić i ekipa u kojoj sam ja bio, date su garancije Srbiji da će 2004. godine biti član EU. Te garancije smo dobili u Briselu, dobili smo od Šredera, dobili od mnogih tada veoma značajnih političkih aktera u Evropi i svetu, ali jednom totalno pogrešnom politikom, radom koji se skrivao od javnosti, podacima koji su bili izuzetno pripremani i filovani za javnost, da sve ide kako valja, da je sve u skladu sa dogovorom sa EU, mi smo se svake godine sve više udaljavali od Evropske unije.
Zavod za statistiku ima podatke kako se to sve kreće godinama. One parametre koje je trebalo da ispunimo toliko smo pomerili, na našu štetu, da je pitanje... Sećam se odlično ekspozea predsednika Tadića, kada je drugi put izabran za predsednika Srbije, održao je govor i rekao, i vi, gospodo iz evropske Srbije, kad ste bili u formiranju Vlade rekli ste – 2013. godina je godina ulaska u EU. Sada se pominje 2018. godina, a realno 2020. godina. Ta granica se svakim danom pomera.
Kada posmatramo podatke, koji su, nažalost, u Srbiji skriveni i od poslanika i od ovog parlamenta i od javnosti, mi smo svakog dana koji svane jedan korak dalje od EU. Mi možemo postati kandidat, popuniti upitnik, i to je dobro, da postanemo kandidati, ali kandidati možemo biti sto godina, pedeset godina. Turska je trideset godina kandidat. Ali, kad ćemo ući tamo, u EU?
Sada nekom ne odgovara da se daju pravi popisi i pravi podaci, koji su, nažalost, istiniti. Već se to u javnosti operiše, evo, slušali smo ekspoze predsednika države koji je rekao da ide nabolje. To je rečenica koja se stalno pominje, da je krenulo, da je kriza prošla, sve je sada u redu, još malo, to narod ne oseća, ali je to tu i sve je dobro.
Međutim, kada pogledate da svaki dan 550 ljudi ostane bez posla, da je 400.000 ljudi izgubilo posao, da su životne namirnice poskupele u prošloj godini 34%, da su nafta i naftni derivati sa 76 dinara, kada sam bio u Vladi, došli sada na 125 dinara, kako da se preživi? Kako Srbija da opstane?
Zato je potrebno da se nađu novci da se ovi podaci urade. Na osnovu popisa i pravih činjenica, koje su trenutno, nažalost, katastrofalne u Srbiji, ali istinite, mi moramo stvoriti jednu osnovu da bismo krenuli napred, da možemo da pratimo i da vidimo ima li pomaka ka boljem. Ako nema, da odmah stopiramo, da nađemo uzroke zašto nema i da te uzroke sklanjamo, a ne kao danas – da pravimo kozmetičke promene u Vladi, da objedinjujemo nešto što je nespojivo, da zamajavamo narod da se nešto događa. Jednostavno, sklanjamo se od istine, pod maskom da to košta puno, nema para itd.
Gospodo, da li ćete imati nešto 2012. godine da popišete u poljoprivredi? Mislim da nećete imati. Poljoprivreda je u katastrofalnom stanju i tu neće imati šta da se popisuje ako budemo još malo čekali. Vi ćete sada promeniti ministra poljoprivrede i tako ćete dati našim seljacima neku nadu da će se dogoditi nešto bolje. Dovešćete bivšeg ministra pravde, najverovatnije, i to je nagoveštaj da će biti nešto bolje. Bolje ne može biti, jer nema para. Srbija se u prva dva meseca zadužila preko milijardu i dvesta miliona evra. Koje su to investicije i koja su to nova zapošljavanja urađena?
Ministri odlaze, sklanjaju se. Nikome ne podnose izveštaj. Gospodo iz vladajuće koalicije, ponašate se veoma komotno u ovom parlamentu, sa nadom da će napisati ostavke i mi ćemo ih samo konstatovati. I guverner je napisao ostavku i mi ćemo je samo konstatovati, jer to je dobro, čovek je napisao ostavku, nema rasprave, mi samo konstatujemo.
Gospodo, da li znate da neko nekome treba da položi račune za projekat „Fijata“, za tolike pare koje su uložene tamo, za tolike para koje će se uložiti tamo? To je privatna firma. Ko privatnoj kompaniji i gazdi gura milione evra svakodnevno u kasu iz ove napaćene Srbije?
Zato se stalno beži od tog Zavoda za statistiku. Zavod za statistiku košta. Tačno je da košta, ali ovde u Srbiji jednom mora da se napravi presek, da se kaže.
Nedavno sam bio u jednoj opštini, i pitam – šta je vaše udarno u proizvodnji, a oni kažu – stočarstvo. Kada smo uzeli podatke koje su oni imali i stavili na sto, oni nemaju... Kažu, glavno je ovčarstvo, jagnjeće meso, a oni nemaju za sebe, za Uskrs, da svaka deseta kuća zakolje jagnje. Koja je to proizvodnja?
Da li shvatate da su pogrešnom ekonomskom politikom koja je vođena godinama u ovoj zemlji uništene firme koje su život značile za ovu Srbiju, a posebno za poljoprivredu? Da li je moguće da dvadeset godina ne radi jedna „Srbijanka“ u Valjevu, koja je bila motor prerade poljoprivrednih proizvoda i izvoza na rusko tržište? Jedna „Budimka“, tolike godine, koja je prerađivala sve što se proizvede na tom području? Tolike klanice, toliki proizvodni kapaciteti, to je sve uništeno. Bila je umetnost uništiti pojedine fabrike.
Ko je dao pare da se otkupe pojedine fabrike i ugase? Da li vi znate da su se pojavili tajkuni koji su kupili fabrike u Srbiji koje su bile najbolje i najprofitabilnije? Demontirali opremu i izvezli iz ove države. Odvezli opremu, tobože na neki remont, i nikad je nisu vratili.
Mi sada gubimo jednu kremaru, jednu čipsaru, velike proizvođače, velike izvoznike, a sa sumnjivim novcem je to urađeno; novac je ušao iz jedne komšijske zemlje, pojavio se kao naš novac. Ja sam više puta u ovom parlamentu i premijeru postavio pitanje šta je sa novcem koji je „Jugobanka“ uložila u Zagrebačku banku. Od tog novca, gde se naš pravobranilac iz Srbije odrekao srpskih prava na procenat... Ovo je istina, koja je razorila poljoprivredu.
(Predsedavajuća: Narodni poslaniče, tema dnevnog reda spojena u zajedničkom načelnom i jedinstvenom pretresu i odredbe Poslovnika obavezuju me da vas podsetim da ste i vi u obavezi da govorite o temi dnevnog reda – dakle, zakoni o popisu poljoprivrede i odluka.)
Tema je izuzetno povezana, govorim o Zavodu za statistiku, za koji nema para da se urade popisi, da se prezentira javnosti o čemu se radi u Srbiji. Šta Srbija trenutno ima? Šta je izgubila u poslednjih deset godina? Gde je to? Neka se pronađe šta se izgubilo, što je nestalo. Koliko je Srbija imala proizvođača mleka? Koliko je uvezeno krava visoke mlečnosti? Gde su one sada? Zašto ih više nema? Ko je odobrio uvoz mleka u prahu? Ko je uništio potpuno uvozom mesa...
(Predsedavajuća: Narodni poslaniče, sad vas upozoravam. Dakle, uz potpuno razumevanje za širinu teme, uvoz mleka u prahu i odredbe tri zakona nemaju nikakve veze, ni u najkreativnijoj nameri tumačenja odredbe Poslovnika koja vas obavezuje da govorite o dnevnom redu, a mene obavezuje da vas podsetim na to).
Slušajte, ovo je tema o kojoj ja govorim, gospođo Čomić. Ova tema vama ne odgovara, kao potpredsedniku Skupštine, i sigurno ne volite da to slušate. Vi volite neke druge teme da slušate.