Zahvaljujem. Trinaest minuta iskorišćeno od vremena poslaničke grupe.
Reč ima narodni poslanik Janko Veselinović, posle njega narodni poslanik Zoran Babić.

Poštovana predsednice, uvažena ministarka, dame i gospodo narodni poslanici, danas je na dnevnom redu Predlog odluke o programu zvanične statistike u periodu od 2011. do 2015. godine. To je teško moglo biti prepoznatljivo iz diskusija mojih prethodnika, gotovo da niko od deset govornika koji su bili pre mene, iz opozicionih partija, nije pomenuo značaj programa zvanične statistike za jednu državu. Ja bih pokušao da dam odgovor šta za građane Srbije znači donošenje programa, a kasnije i primena programa zvanične statistike.
Naime, kakva je korist uopšte od kvalitetne statistike za jedno uređeno društvo? Direktna korist za građane, za jedno društvo su podaci, koji treba da budu od poverenja, koje mogu da koriste sve sfere sektorske politike, od nauke, istraživača, studenata, berzi, malih i srednjih preduzeća, preduzetnika, medija, ukratko, svi oni kojima su ti tačni podaci potrebni, kojima su namenjeni.
Ovaj program treba da obezbedi i praćenje i merenje svih aktivnosti koje su na neki način, naročito u ekonomskoj sferi, uslov za usaglašavanje naših standarda sa standardima EU. Naglašavam, posebno u ekonomskoj sferi.
Statistički podaci, koji su kod nas poneki put bili neuporedivi ili nedovoljno uporedivi, ne zato što imamo loše statističare, nego zato što smo imali takav sistem statistike, sa ovim programom trebalo bi do 2015. godine da budu usaglašeni sa standardima EU.
Kao što sam rekao, nije osnovni cilj harmonizacija naše statistike sa statistikom EU, generalno, statistikom na svetskom nivou, već ovaj program i Zakon o zvaničnoj statistici, koji smo, da vas podsetim, doneli 2009. godine u ovoj skupštini, treba da omoguće da tačni podaci budu korišćeni za potrebe svih građana Srbije, naše privrede, nauke itd.
Neki od mojih prethodnika su pominjali, istina, vrlo paušalno, pojedine ocene o stanju naše privrede, stanju našeg društva. Osvrnuo bih se samo na jedan egzaktan podatak koji je proizvod rada Zavoda za statistiku Republike Srbije. Istakao bih da je rast proizvodnje u Republici Srbiji u januaru mesecu ove godine u odnosu na isti mesec prošle godine 3,8%. Niko od mojih prethodnika nije izneo taj egzaktan podatak.
Zato sam prošli put rekao, ne omalovažavajući, već uvažavajući svoje kolege, da ponekad izgledaju kao katastrofičari koji za govornicom iznose samo loše vesti i loše podatke, bukvalno čekajući da kurs evra poraste u odnosu na dinar, da bi sutra to za govornicom istakli. To su činili mesecima, dok kurs evra u odnosu na dinar nije počeo da pada. Sada to...
(Predsedavajuća: Narodni poslaniče, i vi o temi dnevnog reda, evro i popis, molim da se dovedu u vezu.)
Govorim o upoređivanju statističkih podataka sa paušalnim ocenama koje su suprotne statističkim podacima, gospođo predsedavajuća. Izvinjavam se ako sam malo i ja izašao iz teme.
Preduslov za kvalitetnu statistiku i ono o čemu se danas više govorilo u odnosu na ovaj predlog programa statistike jeste kvalitetan popis stanovništva, koji će se, shodno izmenama Zakona o popisu stanovništva, domaćinstava i stanova, održati u oktobru mesecu ove godine. Prema zakonu o izmeni Zakona o popisu poljoprivrede, taj popis će se obaviti godinu dana kasnije.
Bilo je danas pitanja upućenih nadležnima iz Zavoda za statistiku. U poziciji u kojoj su ovde u Skupštini oni ne mogu da daju odgovor i pokušaću da prenesem odgovor koji su dali na Odboru za nauku, jednom od matičnih odbora. Vrlo jasno su istakli da popis poljoprivrede i popis stanovništva, domaćinstava i stanova nisu jedna te ista stvar. Popis poljoprivrede je složeniji popis, koji i faktički sadrži nekoliko desetina stranica; on pretpostavlja i uvid u stanje na terenu, uvid u stanje na poljoprivrednom gazdinstvu. Popis stanovništva je preduslov za evidentiranje poljoprivrednih domaćinstava koja treba da se popišu i on jeste baza za popis poljoprivrede.
To treba da bude jasno onima koji žele da kažu da bi bilo racionalnije da popisivač koji nema dovoljno znanja ni o poljoprivredi, ni o stočarstvu može da popisuje na isti način poljoprivredna domaćinstva kao neko ko je stručniji za tu oblast, što svakako nije tačno. Zbog toga obuka za popisivače koji popisuju poljoprivredna domaćinstva traje duže. Zbog toga je popisivački obrazac mnogo složeniji.
Dakle, popis stanovništva će se obaviti na vreme, kao i u svim zemljama u Evropi, dakle u 2011. godini. U svakom slučaju, moći će da posluži kao polazna osnova i za primenu ovog programa o kome sam malopre govorio.
Ovaj popis koji nam predstoji u oktobru, za koji smatram da je veoma važan, bez obzira na to što je šest meseci kasnije, pokazaće tačnu razvijenost pojedinih regiona. Na neki način daće i ovo o čemu smo pričali danas, socijalnu sliku našeg stanovništva, stanovništva Republike Srbije. To će biti dobar osnov ovom parlamentu prilikom razmatranja zakona iz svih ovih oblasti, regionalnog razvoja, ali i socijalne politike, biće dobar osnov Vladi Republike Srbije prilikom kreiranja svih ovih politika.
Međutim, skrenuo bih pažnju na jedan aspekt tog popisa, o kome je bilo govora i na resornom odboru, Odboru za nauku, ali i na drugim resornim odborima, a to je način prikupljanja podataka koji se propisuje ovim zakonom. Smatram, kao i svi oni koji su posebno proučili ove zakone, osnovni zakon i ove izmene, da on omogućuje popis na način da prikupljanje podataka obezbeđuje validnost podataka i, što je meni posebno važno, odnosno važnije, puno poštovanje ljudskih i građanskih prava i poštovanje privatnosti pri prikupljanju podataka.
To je ilustrovano popisnim listom, odnosno popisnicom, tako se zove, u kome je omogućeno svakom građaninu ove države da jasno i bez bilo kakvih pritisaka može da iskaže i podatke kao što su etnička pripadnost, odnosno nacionalna pripadnost, maternji jezik i veroispovest, o čemu je danas bilo dosta govora. Dakle, ovaj zakon, ali i popisni list, koji unapred ne zadaje niti nacionalnost, niti veroispovest, niti jezik kojim se govori, u skladu je sa najvišim standardima EU i razvijenih zemalja.
Ono na šta bih ipak skrenuo pažnju, i to jeste naša obaveza i prema Ustavu, prema članu koji je neko ovde citirao, i prema Zakonu o dijaspori i Srbima u regionu, jeste činjenica da je u aprilu popis i u zemljama regiona, dakle, u Albaniji, Makedoniji, Crnoj Gori, Hrvatskoj, Sloveniji, Mađarskoj i Rumuniji. Bilo bi važno da na način kako nacionalne manjine u Srbiji imaju mogućnost da se slobodno opredele o svojoj naciji, veroispovesti i jeziku kojim govore to bude omogućeno i Srbima koji žive van granica naše države usled činjenice da se bivša država SFRJ raspala i da su oni ostali da žive van granica Republike Srbije.
Bilo bi važno, dakle, da Srbi mogu slobodno da kažu svoju nacionalnost, ukoliko su pripadnici Srpske pravoslavne crkve da to slobodno kažu i da slobodno kažu kojim jezikom govore. To je polazni osnov za ostvarivanje kolektivnih i pojedinačnih manjinskih prava, dakle, učenje jezika, pisma, zastupljenost u telima državne uprave, zastupljenost u predstavničkim telima itd. To jeste i u našoj zemlji razlog da se svi pripadnici manjina slobodno izjasne o svim ovim podacima, kako bi mogli slobodno da participiraju i učestvuju u realizaciji svih ovih prava.
Kao član Demokratske stranke zalagaću se za to da se pripadnici svih manjina u Srbiji slobodno izjasne na predstojećem popisu i da koriste u punoj meri sva svoja manjinska prava, ali zalagaću se i za to da pripadnici srpskog naroda u regionu ostvare sva svoja manjinska prava. U tom smislu, ali i u smislu značaja zvanične statistike, o čemu sam maločas govorio, podržaću predložene izmene zakona i Predlog odluke o programu zvanične statistike. Hvala.

Iskorišćeno je jedanaest minuta od vremena poslaničke grupe.
Reč ima narodni poslanik Mirko Čikiriz, a posle njega narodna poslanica Jorgovanka Tabaković.

Gospođo predsedavajuća, gospođo ministre, poslanici Srpskog pokreta obnove nisu učestvovali u raspravi kad smo donosili Zakon o popisu stanovništva i Zakon o popisu poljoprivrede. Čini mi se da će biti interesantno i vama i javnosti da čujete i naše procene o značaju i jednog i drugog popisa.
Ono čime mi u početku nismo zadovoljni, kao i većina narodnih poslanika, a verujem i predstavnici Ministarstva i Republičkog zavoda za statistiku, jeste to što se popis odlaže za šest meseci, a popis poljoprivrede za godinu dana. Većina narodnih poslanika, posebno je gospodin Janko Veselinović jednom ozbiljnom diskusijom ukazao na društveni značaj popisa poljoprivrede i popisa stanovništva, domaćinstava i stanova.
Mislim da smo danas čuli zaista nekoliko katastrofičnih procena o stanju demografske politike, o stanju nataliteta, o neravnomernom razvoju i o pretpostavkama kako će izgledati konačan popis stanovništva, ali ja bih rekao da svi mi možemo da osećamo, na osnovu jednog dela pokazatelja, kakvo je stanje u zemlji, možemo da pretpostavimo, možemo da navijamo, možemo da dajemo iskrivljenu sliku, ali tek sa sveobuhvatnim popisom mi ćemo imati pravu osnovu za sprovođenje prave politike i donošenje adekvatnih mera u svim oblastima, pa i u pogledu nataliteta, demografije, decentralizacije, ravnomernog razvoja itd.
Popis stanovništva je kod nas sprovođen i kad smo bili okupirana zemlja, 500 godina pod Turcima; Turci su imali izuzetno dobre popisivače, zbog svojih interesa. Austrougarska je u zemljama koje je držala pod svojom okupacijom takođe imala dobre popisivače. Zaista, svaki popis stanovništva i popis poljoprivrede (koji nije izvršen 50 godina) višestruko je značajan za jednu državu. Morao je da se iznađe neki mehanizam da se pronađu sredstva da se ovo obavi u roku. Naravno da ćemo mi glasati za izmene i dopune i jednog i drugog zakona, ali, zaista, neko novo pomeranje rokova ne bi moglo da ima nikakvo opravdanje.
Naravno, kad se sprovede popis stanovništva, bez obzira na to što znamo u velikoj meri na osnovu drugih pokazatelja, ali ne sveobuhvatnih, moći ćemo da utvrdimo pravu demografsku politiku i politiku prema natalitetu. Utvrdiće se i brojno stanje i najbitnije karakteristike porodica, poljoprivrednih gazdinstava, zgrada, starosna struktura, veličina i stepen iskorišćenosti poljoprivrednih poseda; etnička, ekonomska, obrazovna, migraciona i druge karakteristike područja gde se bude vršio popis, a vršiće se na teritoriji cele zemlje. Stvoriće se jedinstvena baza podataka i nakon jedinstvene baze podataka preduzimaće se adekvatne mere.
Navešću samo jedan primer, interesantan je verovatno i zarad javnosti. Naravno da su demografska pražnjenja opšteprisutna. Ona nisu posledica politike ove vlade, ona su posledica dva ozbiljna procesa koja smo imali u našoj zemlji, još u vreme socijalističke Jugoslavije. To je proces industrijalizacije zemlje, i to ubrzani proces, kada su ljudi masovno napuštali sela i prelazili u gradove i kada je svako više voleo da ima sigurnost, redovnu platu i redovna primanja, nego da radi na zemlji, da se bavi poljoprivredom, kako se to popularno kaže - da radi u „fabrici pod otvorenim nebom“. Drugi uzrok svega toga je pogrešna demografska i populaciona politika.
Danas, zaista, svi mi koji putujemo po Srbiji vidimo da je demografsko pražnjenje posebno prisutno u jugoistočnoj Srbiji, istočnoj Srbiji, ali verujte da je taj proces prisutan i u „evropskoj lokomotivi Srbije“, u Vojvodini. Kao što svi Vojvođani teže da idu ka Novom Sadu, svi u Srbiji teže da idu ka Beogradu. Razlog zbog čega je to tako ne treba mnogo obrazlagati.
Država je poslednjih nekoliko godina infrastrukturno i na svakojaki način ulagala, recimo, u Guču i mnogo je pomogla manifestaciji Dragačevski sabor trubača, međutim, interesantno je da i pored takvih ulaganja imamo proces odliva stanovništva i danas Guča ima ispod dve hiljade stanovnika. Imamo jednu dobru privatizaciju „Farmakoma“, svi ostali su na budžetu, nešto malo privatne inicijative, ali ljudi se odseljavaju zbog toga što nemaju nikakve šanse i perspektive, posebno oni koji završavaju fakultete.
Pošto spadam u grupu narodnih poslanika koji za sve što tvrdi želi da da i adekvatne pokazatelje, danas se ne bih složio sa mnogim narodnim poslanicima koji su pričali o tome da je poljoprivreda, ne znam, na kolenima, da će statistički pokazatelji pokazati da je stanje katastrofalno itd.
Znači, u tom delu mislim da će sigurno statistički pokazatelji pokazati da je i ovo ministarstvo, bez obzira na to što mi smatramo da je pre svega u pogledu mnogih podsticajnih mera i subvencija i svega ostalog trebalo da se još više pomogne srpskom seljaku...
(Predsedavajuća: Narodni poslaniče, molim vas da Ministarstvo poljoprivrede povežete sa temom dnevnog reda.)
Ja ću, naravno, dovesti u vezu. Sigurno će statistički pokazatelji koji se budu utvrdili na osnovu popisa stanovništva pokazati da je naša poljoprivreda u fazi pripreme za priključenje EU, jer će priprema poljoprivrednog proizvođača i naših seljaka za pristupanje tržištu EU ići u tri pravca. Prva faza je priprema, u toj fazi smo sada. Druga je primena, implementacija. Treća je apsolutno i bespogovorno poštovanje standarda EU, a posebno u pogledu kvaliteta tržišne ekonomije i ostalog. Verujem da će posle završetka popisa poljoprivrede i stanovništva doći jedna u potpunosti ozbiljna politika, koja će se ozbiljno baviti svim temama koje su danas bile na dnevnom redu. Hvala.

Sedam minuta i pedeset sekundi iskorišćeno od vremena poslaničke grupe.
Reč ima narodni poslanik Srđan Milivojević, posle njega narodni poslanik Riza Halimi. On je poslednji prijavljeni govornik.

Poštovana gospođo predsedavajuća, uvažena gospođo ministarka, dame i gospodo narodni poslanici,  pažljivo sam pratio prepodnevno izlaganje svojih kolega, argumente koje je iznela opozicija kao razloge zbog čega ne treba glasati za ove predloge koje je dala Vlada Republike Srbije.
Na početku svog izlaganja ću, zbog zahteva određenih opozicionih poslanika da se zajedno rade popis stanovništva i popis poljoprivrede, evocirati uspomenu na našeg preminulog kolegu gospodina Vladana Batića koji je stalno govorio, znate, taj veliki čovek je stalno govorio – ne treba mešati babe i žabe. Nisu popis stanovništva i popis poljoprivrede ista stvar.
Ja sam diplomirani inženjer poljoprivrede za stočarstvo i jako dobro znam šta znači popis poljoprivrede, a takođe znam šta je popis stanovništva, jer sam imao prilike da u tom popisu i sam učestvujem nekoliko puta u svom životu, kao popisivač.
S druge strane, provejavao je u današnjoj diskusiji određenih opozicionih poslanika kritički ton zbog toga što mi želimo da radimo ovaj popis, pa je onda provejavao određen kritički ton zbog toga što se navodno popis odlaže u nedogled. Istovremeno, neki poslanici su promašili temu pa su mešali tačku dnevnog reda koja će biti danas u 15.00 časova, a koja se zove rekonstrukcija Vlade, sa popisom. Baš smo imali situaciju da su neki ljudi danas u ovoj sali govorili o rekonstrukciji Vlade, a ne o popisu. Ima jedna poslovica u Kruševcu, kaže: „Pevac koji prvi kukurikne pre zore, prvi u supi završi.“
Zaista, kada govorimo o tački dnevnog reda i razlozima zašto nešto treba da prihvatimo ili kada se pozivamo na istoriju, tradiciju, na predanja srpskog naroda, na ono što je ostalo kroz istoriju, da podsetim, pošto je gospodin Babić vrlo dobro govorio o istorijskim prikazima kako se popis razvijao kroz istoriju, pa je pomenuo i dve godine, 1084. i 1666. godinu... To su prve godine kada su rađeni popisi u Evropi, a prvi savremeni popis bio je u Kanadi i severnoj Americi. Da podsetim samo da smo te 1666. godine u Srbiji ugostili (ako tako mogu da kažem, slobodno tumačeći - „ugostili“) turskog putopisca, haračliju Evliju Čelebiju, koji je u to vreme radio popis za potrebe turske, odnosno Osmanske imperije.
One koji su govorili da je sve u Srbiji propalo i da ništa ne valja, da je ovo kataklizma podsetiću samo, a ovde postoji biblioteka gde se čuvaju stenografske beleške, na diskusiju iz 1907. godine, kada se takođe u srpskom parlamentu govorilo o popisu, iako te godine nismo imali popis u Kraljevini Srbiji. Evo šta kaže tadašnja opozicija, a vi samo izbrišite godinu, a dešava se 1907. godine, pa ćete videti da li ima razlike između onoga što čujemo danas i onoga što se u Srbiji govorilo 1907. godine i zapitajte se gde smo mi potrošili ljudski vek.
Kaže tadašnja opozicija: „Srbija je propala, sela umiru, budžet je nenamenski, naša vojska ide gola i bosa, žandarmerija ima uniforme koje se raspadaju, sela umiru, a Srbiju čeka propast. Srbija će nestati za koliko dvadeset godina, a ovo je najcrnje vreme u istoriji Srbije. Kada se neko bude bavio istorijom Srbije u ovom periodu, ta će istorija biti napisana crnim slovima, tamnim mastilom, jer nas čeka velika propast i pogibija sa ovom vladom.“
Samo ću podsetiti, 1907. godina, te godine su označene kao zlatno doba srpskog parlamentarizma, tih godina Srbija je duboko iskoračila u toliko nužne reforme, koje su doprinele pobedi u Prvom svetskom ratu, koje su doprinele reformi vojske koja je pod vođstvom vojvode Putnika izvojevala najslavnije pobede srpske vojske…
(Predsedavajuća: Narodni poslaniče, molim vas, da ne bi bila jedina veza sa 1907. godinom da ni onda ni sada ne volimo da poštujemo odredbe Poslovnika.)
Samo sam hteo da kažem o argumentima koje ni spajalicom nismo mogli da spojimo kroz ovu raspravu. Sada ću se vratiti na nešto što smo takođe čuli. Čuli smo da neko kroz popis želi nešto da sakrije, čuli smo da je popis jako jeftin, ali da država Srbija ne želi popis jer mi želimo negde nešto da sakrijemo, zakukuljimo, zamumuljimo; da želimo kroz popis da nametnemo nove harače i nove poreze građanima, da želimo da popišemo svaku krušku i čokot vinove loze da bismo neke harače iz ove istorije, 1666. godine, obnovili. To nije tačno. To je sve demagogija. To će isto ući u istoriju parlamentarizma, u ovakve knjige i stenograme, kao svedočanstvo o ljudima koji su govorili o tom vremenu na ovakav način.
Šta hoću da vam kažem? Svedoci smo da opozicija ovde, kritikujući ove pokušaje i napore, nastojanja Demokratske stranke i vladajuće većine da sprovede popis u Srbiji, pokazuje da je samo na rečima za Evropu, a da kad treba na delima pokazati da se ide u Evropu ona to u stvari ne želi. Kako možete ići u Evropu, a ne poštovati evropska pravila? To je kao da hoćete da učestvujete na fudbalskoj utakmici, u Evroligi ili na svetskom prvenstvu, ali da kažete – za nas ne važe pravila koja je formulisala FIFA, za nas važe naša srpska pravila i mi ćemo igrati i rukom, nogom i onako kako mi želimo i hoćemo.
Ako hoćete da idete u Evropu i ako imate stvarnu nameru da idete u Evropu, to morate raditi ne rečima, nego delima. Onda morate stvarno ta nastojanja, bez obzira na to da li dolaze od Vlade, da li podržavate Vladu ili ne, podržati, ili ih ne podržati.
S druge strane, čuli smo da je Turska već trideset godina kandidat za prijem u EU. To nije tačno. Građani Srbije, nemojte da vas neznalice obmanjuju. Turska je status kandidata dobila 1999. godine, a pregovore o priključenju EU počela je tek 2005. godine. Znači, tek šest godina traju pregovori Turske o pristupanju EU. Sve drugo je obmana, demagogija, i to najprizemnija demagogija, i to sve sa ciljem da se kaže građanima – znate, na dugačkom je štapu EU.
Kada je reč o popisivačima i popisu, kazaću vam samo jednu anegdotu koju sam čuo kada sam sprovodio popis dalekih osamdesetih godina u Srbiji. Došao je čovek koji nas je obučavao i kazao – znate, ima popisivača koji nisu u stanju da popišu jedno domaćinstvo u toku jednog dana, ima popisivača kojima je dao Gospod da budu i pametni i vredni pa su u stanju da urade 10, 20 domaćinstava, ima popisivača kojima je Bog dao da budu, nažalost, pametni, ali lenji, pa su i oni loši popisivači, jer taj talenat ne koriste da ga adekvatno iskažu. Šta mislite, koja je najgora kombinacija koja može da se desi jednom popisivaču? Naravno, svi smo mi kazali – da popisivač bude glup i lenj, jer to su dve najgore kombinacije koje Bog može da da čoveku. Onda je taj čovek kazao – pa nije, najgore je za popisivača, ali i za političara, da bude glup a vredan. Ne zna, a hoće. Pa se trudi, pa se napreže, pa sve što više radi sve gore radi, i po sebe, i po narod i po građane. Onda je bolje da bude glup i lenj. To isto važi i za popisivača i za političara – ako već ne znate, onda bar nemojte da se upinjete iz petnih žila da svoje neznanje pokažete građanima Srbije, ovom auditorijumu i kolegama narodnim poslanicima.
S druge strane, imam još jednu veoma ozbiljnu primedbu – kada se govorilo o popisu govorilo se o tome da ne radi ni „Srbijanka“, ni „Budimka“. Pa, znate, ne rade ni „šveđanke“; da su „šveđanke“ manje koštale, možda bi radila „Budimka“, možda bi radila i „Srbijanka“.
Drugi su, pak, izneli primedbu da je 30.000 ljudi, građana Srbije svake godine manje u Srbiji i da svake godine u Srbiji nestane jedan grad tipa Aleksandrovca, Trstenika i da će se taj trend nastaviti. Kada bi se taj trend dešavao samo za vreme mandata Vlade Mirka Cvetkovića ja bih prvi tražio ostavku te vlade, ali taj trend u Srbiji traje od 1992. godine. Ako neko misli da hiperinflacija, ratovi, egzodus mladih ljudi iz Srbije u Kanadu, Novi Zeland, Australiju, da sve to može besplatno, taj grdno greši. To ima svoju cenu i tu cenu plaćamo mi, ne samo time što nas svakog dana ima manje i što nas svake godine ima manje 30.000, tu cenu plaćamo i kroz sve ove druge statističke i ekonomske pokazatelje koji se vide kada se radi popis stanovništva.
Moram da kažem još nešto. Danas ne samo da je 8. mart, Dan žena, danas je i međunarodni Dan baksuza, ugursuza i namćora. On se obeležava u Kruševcu. Neka svi koji iznose ovakve katastrofične procene po Srbiju, svi koji misle da je u Srbiji sveopšta katastrofa i da ćemo mi nestati pročitaju zapisnik sa sednice Skupštine Srbije iz 1907. godine, kada se raspravljalo da li da se sprovede popis ili ne. I, neka zatraže počasnu kartu u nekom takvom udruženju, ali neka takve informacije ne plasiraju građanima Srbije, jer te katastrofične procene i prognoze, koje se nikada neće ostvariti, imaju za cilj samo da uplaše građane. Popis ne služi tome da građane Srbije optereti porezima i haračima, niti da uplaši građane Srbije, popis služi za to da nas pripremi, da možemo da idemo u Evropu.
Na kraju svog izlaganja moram da izrazim žestok protest i negodovanje zbog načina kako se, na međunarodni Dan žena, jedan poslanik obratio predsedavajućoj i rečnika kojim se obratio, i na međunarodni Dan žena ili u dane Časnog posta. Zahvaljujem se.

Iskorišćeno je jedanaest minuta i trideset sekundi od vremena poslaničke grupe.
Reč ima narodni poslanik Riza Halimi. On je poslednji prijavljeni govornik.

Gospođo predsedavajuća, gospođo ministarka, dame i gospodo narodni poslanici, na početku bih se odmah složio sa predlogom da se popis pomeri i odloži za oktobar. Verovatno će biti prilike da se bolje obave pripreme i onda bi verovatno bilo manje mogućnosti za politizaciju. Politizacija je najavljena iz Bujanovca peticijom koja je dostavljena Vladi, naročito na temu popisa. Takođe, znajući za praksu iz popisa 2002. godine, kada smo imali dosta problema oko popisivanja u naseljima unutar kopnene zone bezbednosti i u Medveđi, i u Bujanovcu i u Preševu, isti problemi mogli bi se očekivati i u predstojećem popisu.
Radi se o velikom broju raseljenih, kako se to zvanično kaže – interno raseljenih lica, koja su za vreme vanrednog, ratnog stanja 1999. godine masovno prešla na teritoriju Kosova. Veoma mali broj se u međuvremenu vratio. To je sada posebna problematika, delom zbog toga što u međuvremenu nisu stvoreni potrebni uslovi za povratak, ekonomska situacija... Poljoprivredna domaćinstva su zbog tog akta u to vreme propala, u toku ratnog stanja; propao je i stočni fond i uopšte čitava njihova ekonomija. Po svemu sudeći, čim problem postoji već jedanaest godina, a ne uspeva se u tom povratku, onda je tu problem dublji.
Međutim, što se predstojećeg popisa tiče, tu bi verovatno trebalo još na vreme videti da se ne pojave isti problemi koje smo imali pre skoro devet-deset godina, u aprilu 2002. godine. Ima dosta raseljenih lica koja su u međuvremenu postala punoletna, a koja sada imaju problema, na šta ja ukazujem u nekoliko navrata u Skupštini kroz poslanička pitanja. To su problemi u vezi s pravom na dobijanje ličnih dokumenata, pa čak i potvrde o prebivalištu. Pošto sam par puta ta pitanja postavljao, a za sada nemam prave odgovore, verovatno je potrebno vreme da se ti problemi i uopšte te dileme razjasne.
Potencirao bih još problem... Zapravo, ne problem, jer je 2002. godine prvi put primenjena praksa da se naši građani koji borave u inostranstvu duže od godinu dana ne računaju kao rezidenti. Tu je kod nas bilo ogromnih razlika. Na primer, što se tiče opštine Preševo, po svemu sudeći, to je tridesetak posto stanovništva. Od 48.000, koliko je opštinska popisna komisija popisala, zvanično, na kraju te godine Zavod je izdao podatak da u toj opštini ima 35.000 građana; znači, oko 13.000 hiljada naših građana je ispunjavalo taj uslov da duže od godinu dana boravi u inostranstvu. Zbog toga ima određenih posledica.
Sada postavljam pitanje, na osnovu naše prakse, jedanaestogodišnje prakse, u neku ruku su bile hendikepirane one opštine gde je ovaj procenat veći... Ne kada je u pitanju školstvo ili zdravstvo, jer ti građani te usluge ostvaruju u državama gde rade, međutim, oni imaju imovinu, kuće, stanove, za šta plaćaju porez. U tom delu, mislim da se u praksi rezultati popisa u neku ruku nepravično primenjuju, jer npr. za transferna sredstva opštinama (oni redovni transferi) kriterijum je broj stanovnika.
Ponavljam, kada su u pitanju one delatnosti gde se usluge koriste u inostranstvu, u redu, ali šta ako čovek plaća porez na tu imovinu, kada je u pitanju onaj infrastrukturni deo? On ima ista prava kao i drugi građani koji su sve vreme tu. Na ovaj način, po meni, oni se uskraćuju. U tom delu te opštine su, bar do sad, bile uskraćene, imale su manje mogućnosti da koriste redovne transfere i redovna sredstva.
Mislim da bi i tu problematiku trebalo u ovom periodu videti, da se u praksi vidi šta je moguće da ti rezultati budu pravično primenjeni. Hvala.

Pošto na listama poslaničkih grupa više nema prijavljenih za reč, pre zaključivanja pretresa ovo je trenutak u kojem bih postavila pitanje za reč predsednika, odnosno predstavnika poslaničkih grupa ili bilo koga drugog ko nije iskoristio svoje pravo iz člana 96. Poslovnika, s obzirom na prethodno dato obaveštenje da će naš današnji rad i pretres, zajednički načelni i jedinstveni pretres o tačkama biti završen u 14.00 časova.
Sada prekidamo ovu sednicu. O nastavku ćete biti blagovremeno obavešteni, o datumu i satu, s tim što se naš rad na zajedničkom načelnom i jedinstvenom pretresu po ove tri tačke dnevnog reda nastavlja pravom na reč onih koji nisu iskoristili svoje pravo iz člana 96, odnosno pravom na reč predsednika ili ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa.
Za 15.00 časova, kao što znamo, zakazana je nova sednica i u 15 časova vas, sve nas, očekujemo u sali za sednicu koja je zakazana, sa tačkama dnevnog reda – izmene i dopune Zakona o ministarstvima i Zakona o Vladi. Hvala vam.
(Sednica je prekinuta u 14.15 časova.)

DRUGA SEDNICA

PRVOG REDOVNOG ZASEDANjA

8. mart 2011. godine

(Prvi dan rada)

(Sednica je počela u 15.10 časova. Predsedava Slavica Đukić-Dejanović, predsednik Narodne skupštine.)