Dame i gospodo, u trenucima kada se u parlamentu raspravlja o tako važnoj stvari kao što je promenjeni sastav ili promenjen način na koji će Vlada ubuduće funkcionisati, za sve nas koji smo učestvovali ili svedočili dovoljno dugo stvaranju i odgovaranju za rad raznih vlada, neminovno je da se toga setimo.
Probaću u pet minuta da kroz brojke prikažem šta je moj stav i šta je razlog zbog čega ću glasati za predlog predsednika Vlade gospodina Mirka Cvetkovića o promenjenom načinu funkcionisanja Vlade i o promenjenim personalnim rešenjima.
Kada kažem da je dovoljno nas koji smo svedočili i učestvovali, to se vezuje za nedovoljni broj godina, gde je taj broj godina razvoja demokratije taman toliki da većina učesnika u celom razvoju demokratije bude prisutna i da može da svedoči o tome u čemu je učestvovala. To je, otprilike, kao da smo u Engleskoj u 16. ili 17. veku, u prvim godinama.
Dakle, sasvim kratko u brojkama šta je moj fokus ili moje posebno sočivo kroz koje gledam valja li glasati za predlog Vlade koja mi se predlaže. To su bilansi šta je Vlada preuzela i koliko je od toga što je preuzela dužna, da li je napravila nove dugove bilo koje vrste ili je dugove popravljala.
Iz ovih deset godina, koliko svedočim i učestvujem, svedočila sam u stvaranju pet Vlada i učestvovala u staranju pet Vlada i četiri predsednika Vlade, Zorana Đinđića, Zorana Živkovića, Vojislava Koštunice u dva mandata, i sada predsednika Vlade Mirka Cvetkovića.
Svaka od tih vlada je preuzimala neurađeno od prethodne Vlade i uradila još nešto nabolje. Za deset godina je dovoljno da vidimo koliko je tih pet vlada, koje su Srbijom upravljale u proteklih deset godina, stvarno promenilo sve u javnim poslovima, koje im je dato na upravljanje, nabolje.
U trenutku kada je 25. januara 2001. godine Zoran Đinđić govorio o programu Vlade i mislim u govoru rekao program ne samo Vlade kojom je predsedavao nego i mnogih budućih vlada, pa i onih koji su vodili njegovi politički suparnici i neistomišljenici, mi smo imali situaciju da je plata iznosila u proseku 35 evra. Danas je 330 evra, sa jednim dobrim periodom većeg proseka od 400 i nešto evra za vreme prve vlade, koju je vodio Vojislav Koštunica. Dakle, svi idemo nabolje.
Kada smo preuzeli tu prvu vladu, neplaćene obaveze države su bile takve da dečiji dodaci nisu plaćani dve godine, da penzije nisu plaćene do tri godine, razne vrste obaveza prema raznim klasama penzionera, pomoć nezaposlenima je kasnila dve i po godine, iz potpuno razumljivih razloga. Ovo ne kvalifikujem drugačije nego kao bilans i dug.
Dakle, ukupan dug u tom trenutku je bio 230 miliona evra i taj dug je vraćen, isplate su već odavno redovne, a dugovi izmireni. Svaka od tih pet vlada je obavljala svoj deo posla u onome što je država obavezna prema građanima koji za nju glasaju.
Devizne rezerve Srbije u tom trenutku su bile oko 300 miliona evra. Danas, kako sam razumela predsednika Vlade Mirka Cvetkovića, to je 10 milijardi evra. Svaka od tih vlada je uradila nešto za to da se devizne rezerve uvećaju.
Pre deset godina, skoro 70% porodica se moglo po statistikama računati ispod linije siromaštva. Danas je taj procenat užasno veliki, još uvek. U jednom periodu je bio smanjen i iznosio je negde oko 8,8%. Sada je već blizu 10%. Svaka od tih vlada je imala za program borbu protiv siromaštva, iskorenjivanje siromaštva, izvlačenje najsiromašnijih iz marginalnih grupa i pokazivanje države da brine o onima koji sami o sebi brinu na najteži mogući način.
Procene unutrašnjeg duga pre deset godina su bile 15 milijardi evra. Sada, kada govorimo o stotinama miliona evra, vrlo se žučne rasprave vode o tome ko je u pravu.
BDP je po glavi stanovnika iznosio 829 dolara, sada je to više hiljada dolara. Svaka od tih vlada je nešto uradila. To je razlog zašto je važno vrlo brižljivo ispitivati predsednika Vlade, Mirka Cvetkovića, kakav će on bilans ostaviti sledećoj Vladi, bez obzira da li će je voditi on, neko koga bude podržavala DS ili neko koga bude podržavao bilo ko iz opozicije.
Moj lični utisak je da su vlade radile dobro, i one vlade u kojima sam bila opozicija i vlade koje sam podržavala, i zato što je bilo dobre opozicije u Narodnoj skupštini, jer bez toga nijedna vlada neće biti dobra. Nema toliko dobrog samosvesnog člana Vlade koji će bez mača kontrole opozicije ili skupštinskih tela dati najbolje od sebe i najbolji rezultat.
Zašto govorim o nekoliko Vlada? Zato što bih volela da tema koju je danas uneo predsednik Vlade Mirko Cvetković, dakle, glasajte za novi sastav Vlade, da bude i početak jedne nove vrste dijaloga ovde u Skupštini, među nama, kada su u pitanju rezultati bilo koje vlade, jer se ovde čulo nekoliko stvari za koje svedočim da nisu istinite, a to je da opozicija nikada ne glasa za Vladine predloge. Netačno.
DS je bila opozicija, jedan dobar deo zakona je tada vladajuća većina, po prirodi stvari, kao urađene zakone unosila na dnevni red Skupštini, a u stvari smo mi to glasali.
DS je glasala za tadašnjeg kandidata za predsednika Skupštine Predraga Markovića. Zašto? Da pokažemo da je Skupština nešto drugo u odnosu na Vladu, i da je nenormalno da nas 250 glasa za potpredsednike Skupštine, a za predsednika Skupštine da glasa samo vladajuća većina. Sada će Predrag Marković imati mnogo većih problema da opravda glas koji dajem za ovu vladu i za njega kao ministra u resoru kulture i informisanja i pogotovo informacionog društva.
Dakle, vreme nam je da mi u Skupštini sami između sebe, i na nama je odgovornost koji trenutno pripadamo vladajućoj većini, promenimo odnos i stav prema kritici Vlade, ne odustajući nikad od kritike, ali razumevajući šta kritikujemo. Ako se govori o programu Srbija 20-20, koji Vlada Srbije ima, onda je to tema.
Deset godina o kojima sada govorim je proletelo kao tren i ovih deset sledećih će biti. Da li ćemo danas razgovarati o tome hoće li i može li prosečna zarada da bude hiljadu evra? Ako može – zašto može, ako ne može – zašto ne može?
Hoćemo li u svim sektorima nastaviti da gradimo zajedno, svako zadržavajući svoj politički stav, svoj politički ukus i svoje političke ideje, ali ne sporeći temelj demokratije, a to je dijalog kao strategija i nastavljanje rezultata jedne Vlade na druge koje dolaze posle nje.
Kada pogledamo tih proteklih deset godina, spomenuću još samo da su sve te vlade imale rezultat u Srbiji i u teškoćama koje je podrazumevao odnos s bivšim državama, zajednicom i nerešen problem KiM, ali i 17 izbora koji su u Srbiji održani između 24. septembra 2000. i . maja 2008. godine. I činjenica da su ovi majski izbori iz 2008, koji su kao rezultat imali koalicionu Vladu, poslednji izbori za evo skoro tri godine su nama svima trebalo da budu dokaz da je vreme sazrelo da Srbija ponovo dobije četvorogodišnju Vladu.
Glasaću za predlog Mirka Cvetkovića i nikada neću odustati od kontrole Vlade i od postavljanja pitanja, koja nije uobičajeno, kažu, da postavlja predstavnica vladajuće većine, ali to ću učiniti zato što znam šta najviše nervira ljude u Srbiji, mnogo više nego siromaštvo, mnogo više nego socijalni strahovi, mnogo više nego nezaposlenost, nervira ih strančarenje, bahatost, arogancija i nervira ih činjenica da gledaju sve nas u televizoru i da imaju nepogrešiv osećaj da se mi bavimo samima sobom, a ne njihovim problemima.
Svaki predstavnik Vlade, za kojeg ću danas glasati, biće detaljno propitivan. Odustaje li dobrovoljno od takvog ponašanja ili treba na nekom od odbora da mu se dokaže da je strančarenje višak sujete i višak arogancije, zabranjen oblik ponašanja u jednom timu, koji se zove Vlada Republike Srbije. To je sramota da se radi.
Hvala i želim vam da radite tako da vas vidimo sasvim uspešne na kraju ove godine, odnosno za nekoliko meseci kada budemo ušli u izbornu godinu.

Narodni poslanik Paja Momčilov ima reč.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsednice, poštovani gospodine Cvetkoviću i poštovane dame i gospodo kandidati za novu rekonstruisanu Vladu, šta reći posle ekspozea premijera?
Poštovana gospođa Čomić je dala jedan osvrt na zadnjih 10 godina, ističući da su rezultati svih vlada posle 2000. godine bili značajni. Samo da vas podsetim, u tih 10 godina nije bilo genocidnih sankcija, u tih 10 godina nije bilo rata i razaranja i u tih 10 godina imali ste bespovratne materijalne i finansijske pomoći i imali ste čitav niz kredita kojima smo i danas opterećeni.
Ne znam zašto se gospođa Čomić vratila u 16. vek, u srednji vek, ali kad se već vratila, posle ovog ekspozea, meni pada na pamet jedna latinska poslovica, baš iz tog srednjeg veka. Otprilike glasi: Mel in ore – verba lactis; fel in corde – fraus in factis.
Sada da prevedem šta bi to otprilike značilo, biće sigurno potrebno. To znači otprilike ovo: "Med u ustima, mleko u rečima, žuč u srcu, a prevara u delima". Jednostavno, kada sam ovaj ekspoze čuo i kada sam ga detaljno pročitao, dva fakta su mi se apsolutno zabola u oči. Nema nijednog problema koji je ova vlada imala i u ekspozeu imate samo uspehe, s druge strane ni reči o kandidatima novim. Šta ih to kvalifikuje sem energije, za koju smo ranije čuli da je potrebno upumpati u ovu Vladu i malo više sloge.
Interesantan je taj ekspoze i onda su se s pravom mnogi od nas zapitali – pa što menjate Vladu? Nepotrebno je kad problema nema, a nema ni obrazloženja šta ove ljude nove kvalifikuje da bi bili bolji.
Ne volim da pričam napamet. Držaću se fakata. Počeću od premijerovog ekspozea 2008. godine. Tu ima jedna dobra rečenica. "Na kraju mandata svako će imati mogućnost da donese sud o uspešnosti rada Vlade". Nažalost, mi smo dočekali kraj mandata, pa evo na neki način u parlamentu vam možda i sudimo. Drugo, taj sud treba dati na osnovu činjenica, a ne na osnovu predubeđenja.
Sada čitamo ono za šta se zalažete i šta su vaši glavni prioriteti koje ste zadali svojoj vladi oko koje ste se okupili kao koalicija i, gle, na prvom mestu je evropska budućnost Srbije.
Gospodine premijeru, bili bismo daleko sretniji u SRS da vam je prvi prioritet bio sadašnjost, politička, ekonomska i socijalna, građana Srbije. To za vas nema nigde da u ekspozeu ima negde periferno naznačeno u naznakama.
Kada govorite o ekonomskim problemima, vi ste stručnjak za finansije i ekonomiju, to je nesporno, onda vi lepo kažete dinamičan privredni rast, rast zaposlenosti i povećanje standarda i ravnomeran regionalni razvoj. Tako ste nam kazali.
Šta su rezultati? Rezultati su valjda najvažniji i na osnovu toga mislim da treba da budete cenjeni i procenjivani. Šta je sa siromaštvom? Ono je u porastu, gospodine premijeru, prema podacima statističkog zavoda Srbije. Neću sada citirati dokumente.
Šta je sa zaposlenošću? Nezaposlenost je u porastu. Šta je sa ličnim dohocima? Najniži u regionu. Kako i zašto? Šta je sa inflacijom – 11,2, prema podacima koje smo čuli. Vi ćete me možda ispraviti da to možda i nije tačno, vi to bolje znate, ali kažu da je jedna od najvećih u regionu. Šta je sa rastom zaduženosti? To su rezultati. Kako na osnovu tih rezultata možete da budete zadovoljni i da takođe posedujete osećanje časti? Ne znam.
Moja centralna zamerka vama i vašoj vladi, to sam u ovom parlamentu više puta ponavljao, sastoji se u tome da vi uopšte niste svesni ili nećete da budete svesni osnovnog problema građana Srbije i države Srbije, a to je biološka ugroženost nacije.
Gospodine premijeru, da li vi ne znate da mi nestajemo biološki sa ovih prostora? Zbog čega? Zbog bele kuge koja stagnira, ali i zbog nečeg što je daleko strašnije, zbog prevelike opšte smrtnosti koja je uzrokovana dvema epidemijama, epidemijom kardio-vaskularnih bolesti i raka, koje haraju zemljom Srbijom, a to su preventabilne kategorije koje se dobrom zdravstvenom politikom mogu suzbiti.
Moj osnovni zahtev je da vi konačno toga postanete svesni. Šta je zadatak jedne demokratske vlade, savremene, evropske, kakvi bi vi voleli da budete? To je blagostanje građana. Nije ulazak u EU nešto fiktivno, blagostanje se meri kvalitetom života.
Kako žive građani Srbije? Kad Svetska zdravstvena organizacija istražuje kako se leče naši građani, onda deset posto naše populacije kaže da ne može da ode kod lekara zato što ne može da plati lekove i troškove lečenja. Ta studija je ovde. Svetska zdravstvena organizacija je to objavila prošle godine. Radili su i naši stručnjaci zajedno.
Merilo kvaliteta života, ako gledamo šta je najvažnije, to je zdravlje, a kako zdravlje izgleda, ja sam vam rekao. Gospodine premijeru, vas uopšte ne buni podatak, dajem vam podatak iz Cije, volite vi tu stranu, stopa smrtnosti je 13,80 na hiljadu stanovnika i po tome smo na 19. mestu od 230 zemalja.
Znate ko je ispred? Angola, Zambija, da ne brojim dalje. Kako to, gospodine premijeru, odgovorite mi, molim vas, za vas nije problem centralni biološko nestajanje građana Srbije sa ovih prostora zbog stvari koje sam ovde izneo.
Kada toga nema u vašim ekspozeima, onda ne mogu da verujem da ste vi objektivan procenitelj situacije i čovek koji je sposoban da u interesu svih građana ove zemlje odgovorno vodi i Vladu Republike Srbije.
Hajde malo da vidimo ove ostavke. Ako ih pogledate, koga ste isterali? Uglavnom stručnjake koji imaju akademske priznate karijere, a ja sam slobodan da kažem čak i neke dobre rezultate. Izjurili ste gospodina Škundrića, profesora tehnologije, čoveka koji ima apsolutne rezultate.
Krajnji ishod iz tih rezultata gasnog sporazuma koji mnogi kritikuju, moje čestite kolege sa desne strane će često kazati kako je i privatizacija NIS nekorektno urađena, nikad ne spomenu jedan evro šećerana, nikad ne spomenu Smederevo i "U.S. still", doduše tu pate od amnezije, ali ono što je NIS uradio, da od gubitaša ostvari profit, u prošloj godini 50 i nešto milijardi gubitka preveo je prošle godine u 15 ili 16 milijardi dobitka. To je postignuti rezultat i delo rada čoveka koji je vodio ovaj resor. Da ne nabrajamo ostale kojih ste se olako rešili i koji više neće biti članovi ove vaše vlade.
Vi nam nijedan podatak niste dali kojim biste nas ubedili da će novi sastav biti bolji od staroga, nijedan. Mi imamo pred sobom biografije. Neke od ovih biografija mogu odmah da idu u sinopsis, kako se zova ova emisija nedeljom što ide "Bela lađa".
Evo, da pročitam nešto samo. Jedan od kandidata je osposobljen za samostalni rad na kompjuteru. Drugi je aktivan učesnik svih antirežimskih mitinga i demonstracija, zaključno sa 5. oktobrom 2000. godine, član je itd.
Nemojte me pogrešno shvatiti, jedan kandidat kaže 2005, pa povlaku stavi i kaže danas. Ako je danas 2005. godina na jednoj stranici, ne znam kako se onda ni zovem. Imate interesantno od gospodina Markovića jedno njegovo vešto navođenje podataka. Kaže, nisam član stranke, onda kaže osnivač G 17, pa onda kaže potpredsednik do 2004. godine, pa kaže 2006. godine me izaberu za počasnog predsednika stranke i nije član stranke. Svaka čast.
Šta je G 17? Eksperti, je l' tako? Vidimo, nažalost, i to je tako. Nešto kasnije kaže da je i osnivač nove ove regije, je l' tako, regiona, i opet nije član stranke. Dobro.
No, kakvu vi nama Vladu, na osnovu ovog što ste nam dali kao papir, nudite? Pa slobodan sam da kažem da nam vi nudite jednu paktokratsku Vladu, to je i priznao premijer, rekao je – pa da, mi dobijemo ponude od stranaka, pa onda postupimo shodno tome.
To je jedna laička vlada, zašto? Moj kolega Dulić, on se bavi građevinom i bavi se svim onim što učio nikad u životu nije. I nije jedini. Tako je svuda. Ovo je za mene jedna laička vlada, ovde imate ljude i sa fakultetom i sa stručnim znanjima, ali se ne bave svojim dužnostima kojima bi trebalo da se bave. To je jedna krajnja laička vlada.
Dalje, kakva je još ovo vlada? Pa, naravno, to je jedna medikokratska vlada. Od 17 članova četiri lekara imaju. Šta će im lekari? Ne leče. Kakvi su to lekari koji se ne bave pozivom svojim?
Ako idemo dalje, pitam vas, mi imamo strategiju o rodnoj ravnopravnosti. Vi u svom ekspozeu kažete – Vlada će se zauzeti za ekonomsku i političku ravnopravnost žena. Koliko ovde ima muškaraca među vama, 14 i tri žene. To je takva diskriminacija da je to bruka i sramota.
Tako vi obmanjujete građane Srbije stalno. Jedno proklamujete, drugo radite, a pretpostavljam čak treće nešto i mislite. Takva ste vi vlada koja je sad nama ponuđena, koja treba da unese energiju i slogu. Razbila se vaša čaša, a kad se čaša razbije, nema tu popravke. To je poznata stvar.
Ovde je još nama naznačeno da mi možemo da maštamo, neka nesloga je došla. Niko ne veruje da je došlo do nesloge. Ovo je prvi čin događanja koja se zbivaju u zemlji Srbiji, prvo upumpavanje energije.
Sledeća nova energija je spremna da zauzme pozicije i vi ćete morati zajedno vrlo brzo sa novom energijom da krenete u izvršavanje ne interesa građana Srbije i boljitka, nego imaginarnih centara moći koji, nažalost, nisu u našim institucijama, kao što je parlament i vlada.
Ti imaginarni centri moći se nalaze, nažalost, u sferi globalizma i verovatno multinacionalnog kapitala. To je jedino što je izvesno. Niko od nas ozbiljnih ljudi ne može da poveruje da je gospodin Mlađan Dinkić uradio to što je uradio slučajno. Uradio je planski, svesno, namerno i po dogovoru. Zamajavate građane Srbije, pošto je neizdrživa situacija socijalna, da ste sad nešto događa novo.
(Predsedavajući: Završite jer je vreme.)
Završavam. Moje direktno pitanje, i time završavam, gospodine premijeru, kako ste mogli da lupite šamar političkim strankama iz pozicije da ne predložite iz redova pozicije kandidata za ministra zdravlja nego nestranačku ličnost? Kako ste drugi šamar lupili aktivnim akademskim građanima, ljudima koji se apsolutno razumeju u svoj poziv i treći šamar ste lupili vrhunskim stručnjacima za organizaciju medicinske službe u penziji, profesoru Jakovljeviću, Radovanoviću i da ne nabrajam, zašto ih vi niste predložili za odgovornu dužnost ministra zdravlja. Hvala.

Zahvaljujem. Nije bilo toliko šamaranja. Reč ima gospodin Cvetković.

Poštovani narodni poslaniče, biću relativno kratak i pokušaću da dam odgovore na dve-tri stvari koje ste pomenuli.
Prvo mislim da je sasvim na mestu vaša primedba vezana za biološku ugroženost naše države, našeg naroda. Primedba nije u smislu samog ekspozea, nego primedba da je to nešto s čim je suočena ova država. Vlada je potpuno svesna tog problema.
Znam da više umire ljudi nego što se rađa. To je, nažalost, problem koji nije samo naš, ali sigurno je da se o tom razmišlja. Izaći ćemo sa nekim merama koje možda neće biti potpuno uspešne u svemu, ali na neki način ćemo stimulisati rađanje i podmlađivanje ove države. U svakom slučaju, javio sam se da bih vam rekao da to osećam kao zaista veliki problem.
Drugo, nije mi baš sasvim jasna vaša primedba vezana za članove, za to da se vlada bira tako što stranke, koalicije daju svoje predstavnike koji su članovi stranaka. Koliko je meni poznato, to je klasična situacija u bilo kojoj državi, da stranka koja pobedi da za ministre svoje predloge i ređa je situacija da ti predlozi nisu članovi stranaka. Upravo je najčešće i normalno da to budu članovi stranaka, a upravo će ti članovi sprovoditi politiku stranaka.
Ne znam, ne sećam se, kad ste vi bili u vlasti svojevremeno devedesetih, da li ste vi nudili neke eksperte ili su vaši glavni članovi bili predloženi da budu ministri, zamenici itd. Koliko se sećam onih glavnih, sve su to bili vaši članovi. U svakom slučaju, primedba da je trebalo raščistiti sa političkim strankama i uvesti neke eksperte, mislim da je potpuno besmisleno.
Na kraju, samo da vam pomognem, u tumačenju, ona crtica između 2005. godine to znači "do". Prema tome, to treba čitati "2005. do danas" tako da nije greška, nego se to tako piše u CV.

Zahvaljujem. Gospodin Momčilov.

Poštovani gospodine premijeru, evo da razjasnimo. Vi ste sami lično rekli kako se dođe do predloga. Uzmite zapisnik, to gospođa Čomić bi vas uputila, ona je uvek dobronamerna i uvek nađe pravo rešenje. Pogledajte da li ste vi to sami pre par minuta rekli da evo kako se dolazi do predloga, pa stranke daju, pa mi gledamo.
Šta je neobično? Da stranke ne daju. Mi kad smo bili u vladi, mi smo imali svoje predstavnike i mi smo davali. To nekako smatram i ja da je to normalno. Nemojte da me ubedite da evo u poslaničkoj klupi G17 nemate kandidata dobrih za ministra. Imali ste državnog sekretara, imali ste pomoćnika ministra, pomoćnik ministra zdravlja trenutno nije ovde, u ovim klupama. Ona je sad i naš kolega. Imate još lekara. Zamislite veliku DS nema nijednog sposobnog da vodi sektor zdravstva, a ovako veliki problemi. To sam ukazao da je to stravičan paradoks.
Ukazao sam vam i na treći paradoks, da vi ovde u vrlo nezgodnu situaciju dovodite čoveka koji neće moći, nažalost, da kvalitetno uradi reforme u zdravstvu, da bi ove negativne trendove uspeo da vrati u normalu. Zašto?
Za to je potrebno znanje iz socijalne medicine, iz organizacije medicine, a takvih imamo na gomile. Imamo eksperte današnje Svetske zdravstvene organizacije koji su priznati u svetu. Ako ste ''Politiku'' otvorili pre neki dan, da li ste videli prezime prof. Radovanović, savetnik na Harvardu, u penziji. Zašto ga niste angažovali?
(Predsedavajući: Zahvaljujem.)
To je jednostavno bila moja…

Zahvaljujem gospodinu Momčilovu. Razumeli smo. Mislim da je ovim završen ovaj deo.
Gospodine Markićeviću, vrlo rado ću vam dati reč, ako se prijavite. Izvolite.

Poštovani gospodine potpredsedniče, poštovani gospodine predsedniče Vlade, poštovane kolege narodni poslanici i poštovani građani Srbije koji još uvek imate strpljenja da slušate ovu raspravu ceo dan, gospodine predsedniče Vlade, da nismo dobili vaše izlaganje odnosno, kako neki to vole da kažu – ekspoze, odštampano posle sat pauze, ne bih verovao, pošto verujem da niko ne može da zapamti sve ono što ste vi rekli, da ste vi rekli ovo što ovde piše.
Počeo bih od sledeće stvari, ali priznajem da to može da se kvalifikuje da je istrgnuto iz konteksta, a ipak je vrlo značajno. Kažete vi: "Zbog toga, u narednih godinu dana, pred Vladom Republike Srbije stoji najveći izazov, a to je svakodnevni intenzivni rad na smanjenju nezaposlenosti i povećanju životnog standarda građana Srbije. Želeo bih sa ovog mesta da poručim da Vlada Republike Srbije neće žaliti truda kako bi uspela u ostvarenju ovog cilja. Građani Srbije treba da žive bolje danas, odmah."
Po statistikama državnih organa, za koje mislim da su pod vašom ingerencijom, gospodine predsedniče, dakle, Zavoda za statistiku, danas je 555 građana Srbije ostalo bez posla, ne znam s kojom platom.
Šta ste dalje rekli? Pod jedan, od ovih deset stavki koje ćete vi da preduzmete odmah, protiv kojih nemam ništa protiv, samo ne znam zašto ste čekali tri godine, u cilju olakšanja građana Srbije, vi kažete sledeće: "Snabdevenost osnovnim – a vi, građani Srbije, dobro slušajte, da čujete šta nam nudi reformska, proevropska Vlada Republike Srbije posle tri godine vladavine – životnim namirnicama po prihvatljivim cenama za sve građane".
Gospodine predsedniče, je li Srbija Sudan, je li Darfur ili je 2009. godina, koliko se sećam, bila najrodnija godina u istoriji Srbije. Za poslednje tri godine povećava se broj građana ispod onog najminimalnijeg stepena, neću da kažem prihvatljivog, siromaštva, jer nijedan stepen siromaštva za mene nije prihvatljiv. Da li je moguće da posle tri godine vi to nudite?
Šta znače prihvatljive cene? Ako dobro razumem, cena iz robnih rezervi, kad je u pitanju šećer, iznosi 98 dinara. Monopolisti prodaju po 101 dinar. Da li vi mislite da je to neka uteha za građane? Prema tome, postavlja se pitanje i ceo dan razmišljam o tome, a i ovih dana, govoreći pre neki dan rekao sam da sam malo po nekim političkim i istorijskim arhivima listao i da nisam našao da se Vlada ovako obimno rekonstruiše na nekoliko meseci, a možda i na mesec dana pred izbore, šta je onda cilj svega ovoga?
Da li preraspodela moći u okviru vladajuće koalicije? Da li ste konačno uspeli da jednom šefu stranke, koji je u sastavu svih koalicija od 2000. godine, pokažete gde je njegovo mesto, da on danas ne sme da uzme ni reč? Mislim da je i on nešto pozitivno radio u ove tri godine, kao što mislim i za sve ministre koji su, neću da kažem smenjeni, nego neće raditi u sledećoj vladi, da je svako od njih, kao i svaki čovek, imao nešto pozitivno u svom radu.
Ali, gledajući ove tri godine, gospodine predsedniče, i ono što ste vi obećali građanima Srbije, to se nije ostvarilo. Prema tome, zaključujem da vi ovu tzv. rekonstrukciju Vlade ne radite zbog građana. Kad bih bio licemeran, rekao bih da je "Stratedžik marketing" kriv zbog ovoga jer je u svojim anketama pokazao šta misle građani Srbije. Desetine, a možda i stotine hiljada građana 5. februara su vam pokazali, pred ovim zdanjem ovde su vam pokazali, šta misle o svojoj vladi.
Dakle, uopšte nemam iluzije da tvrdim da sav onaj narod onoliki koji se skupio, da su to sve fanovi Tomislava Nikolića, Velimira Ilića ili ne znam kojih još vođa opozicije. Inače, kad sam već pomenuo njih dvojicu, čini mi se da su samo njih dvojica danas govorili o potrebama običnog građanina.
Verujte, gospodine predsedniče, da su građani siti filozofskih predavanja ovde, koje volim da slušam, pogotovo profesora Mićunovića, ali Srbija gladuje, gospodine predsedniče. Ovo je lepo za uzan krug ljudi koji imaju neku egzistenciju i koji mogu u raznim medijima, štampanim i ne znam kojim drugim, da se nadgornjavaju sa svojim zabludelim marksističkim idejama.
U Srbiji je trenutno borba za život. Gospodine Stankoviću, donedavno sam bio pacijent, možda ću uskoro opet, sistema kojim ćete vi da rukovodite za nekoliko dana. Pokazaću vam, iz najbolje namere, kakav sam odgovor dobio kao poslanik na pitanje od pojave i prevare sa svinjskim gripom i potrošenih 20 miliona evra.
Dakle, video sam kako funkcioniše iznutra vaš zdravstveni sistem. Svaka čast lekarima i sestrama. Nemojmo samo da pričamo o nekome ko je uzeo 300 ili više evra. Neka takvi budu osuđeni, to nije sporno. Svaka čast lekarima i sestrama i svima ostalima koji su tamo zaposleni.
Samo da znate da u najelitnijim ustanovama koje ova zemlja ima u Beogradu ljudi nemaju mantile po pet godina. Rade u teškim uslovima za po 30 hiljada dinara. To je teško psihofizički izdržati. Ja sam gledao svojim očima kako spasavaju živote ljudima i dužan sam zbog onoga što su pomogli meni, a vidim da pomažu i mnogim drugim građanima Srbije, da to kažem.
Pet godina, gospodine ministre, nisu dobili mantile. A neko je, pa neka i dobijem sada opomenu, ukrao od građana 20 miliona evra, izmišljajući svinjski grip. Tu je bilo nečega svinjskog, to je sigurno, samo gripa nije bilo, gospodine ministre.
Vama ovo govorim zato što ste oficir i general. Bili u penziji ili ne, mislim da general treba uvek da ostane general. Uradite nešto tamo. Ako ni zbog čega drugog, bar zbog onoga čega sam bio svedok. Možda sam imao privilegiju što sam poslanik, što sam neko lice koje je neko prepoznao i hitno mi pomogao, ali verujte da su ljudi srećni.
Bio sam svedok – zakazuju čoveku, duša mu u nosu, za 27. jun pregled. E, to vam je Srbija, gospodine Cvetkoviću, u kojoj mi živimo. Vi se sad saberite šta ste ponudili građanima Srbije u ovom ekspozeu.
Dakle, čvrsto sam danas ubeđen da ova rekonstrukcija nije zbog građana Srbije nego zbog stranaka koje čine vladajuću koaliciju i, ako se ovako nastavi, nećete mnogo toga moći da promenite, nažalost, a voleo bih da promenite nešto pozitivno, izgubićete izbore. Prema tome, pre svega DS, uspela je da građanima nametne jednu formulu – Evropska unija jednako bolji život jednako Demokratska stranka. Ta formula je pala.
Ne vidim ovde parlamentarnu stranku koja je protiv ulaska u EU. Ali, ako vi kažete šta ste vi obećali građanima 2008. godine, pa rekli da Srbija dobije status kandidata za punopravno članstvo u EU, čime će ova vlada ispuniti najvažniji zadatak koji su pred nju postavili građani Srbije, nije to najvažniji zadatak, gospodine Cvetkoviću. Najvažniji zadatak u ovom trenutku jeste da se leče deca, jer njihovi roditelji nemaju para za osnovne lekove, da se prehrane deca, da imaju za doručak.
Što se tiče EU, mi treba dosta tih standarda da ispunimo. Akobogda da u oktobru dobijemo status kandidata, da li vi mislite da će građani bolje da žive? Pitajte ih. Izađite na ulicu i pitajte ih. Postavite im pitanje – da im se povećaju plate za 50 evra ili status kandidata, šta mislite, šta će da izaberu?
Ili, još bolje, postavimo im pitanje da se ukinu sve stranke, da se ukine i Skupština i Vlada, a da im se poveća plata za 100 evra, verujte da bi 90% građana Srbije glasalo za to, koliko god to bilo suludo.
Prema tome, molim da najozbiljnije shvatite ova upozorenja koja vam kažem. Nijedan razuman čovek, nijedan patriota, nijedan građanin Srbije ne bi želeo da se desi ono što se dešava u nekim zemljama gde su veliki socijalni nemiri. Verujte da će Srbija proključati. Neće moći nikakve opozicione vođe da zaustave taj narod. Obrisaće taj narod, kad izađe na ulice, i vas, kao najodgovornije, a i opoziciju.
Vi možete da učinite nešto, gospodine Cvetkoviću, ali da zaboravite one sa Kopaonika. Dobro pamtim šta je rekao onaj stranac koji je bio u Davosu na sličnom skupu, pošto je Kopaonik naš Davos. Šta reče čovek? Pa, Davos je siromašan za ovaj Kopaonik. Nigde nije video besna kola, džipova, nego na Kopaoniku.
E, ti su opljačkali Srbiju, a mene grize savest zbog toga, gospodine Cvetkoviću, jer sam verovao vama, verovao gospodinu Vlahoviću, Đeliću i glasao za Zakon o privatizaciji. Vaša je odgovornost, gospodine Cvetkoviću, to vam kažem kao čoveku, za koga mislim da je dobar čovek, vaša odgovornost je mnogo veća nego moja. Vi ste bili direktor Agencije za privatizaciju, vi ste prodali šećerane za po jedan evro, zbog vas su mnogi radnici ostali bez tih bednih plata.
Prema tome, molim vas da dobro razmislite koje ćete korake vući. Iz ovoga što vidim, imali ste čestitu ponudu od opozicije, odgovorili ste bahato i arogantno. Setite se nedavne prošlosti Srbije, kako su prošli oni koji su se tako ponašali.

Reč ima gospodin Mirko Cvetković.