Poštovana predsednice, poštovane kolege narodni poslanici, poštovani predsedniče Vlade i kandidati za ministre, današnja rasprava je pokazala da je opozicija, čast izuzecima, mnogo zrelija za rekonstrukciju od Vlade Republike Srbije. Kritika sa puno opštih mesta, bez programa, strategije, vizije, sa osnovnom idejom vodiljom kako biti kalif umesto kalifa. Umesto programa, ponudili su sebe kao garanciju uspešnosti, računajući pre svega na kratko pamćenje građana Srbije.
Parafrazirajući jednu staru izreku, nakon svega iznetog, moglo bi se reći – vlast koja ima ovakvu opoziciju, ne treba da brine za svoju budućnost. Ali, ovo je ipak reakcija na prvu loptu. Treba biti i te kako zabrinut, kada se unutar same koalicije nevladinog sektora i građana čuju mnogo konstruktivnije, utemeljenije i argumentovanije kritike nego što smo to čuli u današnjim diskusijama od strane opozicije.
Uveren sam da bi kvalitativno jaka opozicija, sa alternativnim programom, umnogome uticala na bolje i efikasnije delovanje i same Vlade i koalicije. Ovako, zaista sam uveren da je ovakva opozicija zrela za rekonstrukciju, jer su na jasne političke ciljeve iznete u ovom ekspozeu odgovorili jeftinim političkim parolama.
Kao društvo u tranziciji, koja preti da postane trajno trpno stanje, svi potencijali društva moraju tražiti održiva rešenja, a ne ponašati se u skladu sa onom skerlićevskom – ne znam da snesem jaje, ali znam šta je mućak.
Negovanje beznađa, gospodo, nije politika. U uslovima permanentne unutrašnje krize u kojima se naše društvo nalazi bezmalo dve decenije, koje je prouzrokovano lošom politikom krajem prošlog veka, došla je i spoljna kriza koja je uzdrmala i najjače zemlje sveta.
Mislim da je danas premalo rečeno o tome da je ova vlada, kao i sve prethodne, bila u situaciji da minimalnim sredstvima rešava maksimalne potrebe. Ovaj svoj posao je obavila mnogo uspešnije nego mnoge države koje je kriza zatekla u neuporedivo boljoj ekonomskoj situaciji.
Osnovna pitanja kvaliteta jedne vlasti jesu, pre svega, sređene javne finansije, održavanje male inflacije, stabilne valute, sve boljih ekonomskih uslova. Smatram da, uzevši u obzir date uslove, Vlada je bila uspešna na ovom polju, uspostavivši stabilnost i predvidivost sistema u nemogućim uslovima, koji bi se šahovskim rečnikom mogli nazvati često i iznudicom.
Ova vlada je, kao i sve vlade posle 5. oktobra, koaliciona, a ne mandatarska vlada. Verovatno, kada bi neka od naših stranaka mogla da formira mandatarsku vladu, bila bi u situaciji da sprovodi program svoje stranke. Ova vlada je ograničena, kao i sve koalicione vlade i interesima koji se nalaze u programima koalicionih partnera. Mislim da uprkos ovome, što je to koaliciona vlada, nisu zamagljeni osnovni ciljevi ove vlade koji su izneseni u ekspozeu.
Našim kolegama iz LDP-a, slažem se da su problemi u velikoj meri nasleđeni, kako ste i vi to konstatovali u diskusiji. Slažem se i sa metodologijom – analiza problema, kandidovanje rešenja, akcija da se ta rešenja i primene i da se problemi moraju rešavati, pre nego što slome celo društvo.
Uveren sam da deleći iste vrednosti ne dovodimo u pitanje činjenicu da ako se Srbiji žuri moramo imati mnogo veću podršku od 6-7%, kako bi uopšte bili u prilici da menjamo ovo društvo. Od definicije da je politika veština mogućeg, bliža mi je ona definicija da je politika veština da učinimo mogućim ono što je potrebno.
Ovde smo i jednu novopečenu, novostvorenu opozicionu stranku slušali. Pre tri dana sam prisustvovao jednom skupu gde su mladi ljudi govorili na temu reči dr Zorana Đinđića – pre nego što baciš kamen na drugoga, kaži šta si ti učinio.
Danas nas kritikuju što ne idemo brže oni što su 20 godina pritiskali kočnicu. Samo u bajkama se može poverovati da ljudožderi preko noći mogu postati vegetarijanci. Da bi ubedili nas i građane Srbije da su se zaista promenili, prvo treba da ubede svoje članstvo da na stranačkim skupovima ne zvižde ambasadorima zemalja EU i svojim novouspostavljenim saveznicima.
Potrebno je da, kao saveznike, u novoj politici uzmu uverljivije saradnike od japijevske verzije Če Gevare, izvesnog Julina, biznismena u bekstvu, koji je kao suvlasnik "Mobtela" tvrdio da ova firma posluje bez profita, kako bi izbegao da ovaj profit podeli sa državom, za šta je kasnije, za nešto što navodno ništa ne vredi, "Telenor" dao milijardu i po evra. Ili jednog od tužnih simbola 5. oktobra, šta reći o politici o čijim kadrovima kompetentnije govore istražni organi danas nego narodni poslanici?
Lični moral mora biti osnov svake opšte politike. Ne može se, kao zaštitnik interesa osiromašenih građana Srbije, predstavljati onaj koji je izvorno odgovoran za položaj u kome se danas celokupno društvo nalazi i optuživati nas da kandidatura kasni onaj ko se 20 godina trudio da spreči kandidaturu Srbije. Isuviše je skupa cena za naše društvo da izbore raspisuje kako bi legalitet i legitimitet stekla promena nečijeg političkog mišljenja.
Što se tiče još jedne opozicione stranke, političke opcije, takođe jednog od simbola 5. oktobra, izlišno je trošiti reči. Šta reći o ksenofobičnoj i klaustrofobičnoj politici političara koji za sebe smatra da je bio najbolja vlast, a danas jedina svest i savest društva i koja ne priznaje nijednu kritičku tačku izvan sopstvenog vidokruga. Uvek su mi bili sumnjivi lideri koji se kriju iza naroda, a ne idu ispred njega.
Što se tiče SRS, njena politika mi deluje izgubljena van vremena i van prostora, koji ni sebe više ne shvata ozbiljno, iščekujući spasonosni povratak svog lidera i ne zaslužuje neki ozbiljniji komentar. Namerno ovde govorim o onima koji se ne slažu sa rekonstrukcijom Vlade Republike Srbije i koji za rekonstrukciju Vlade Srbije neće glasati.
Nismo ovde da brinemo brige funkcionera i političkih stranaka, jer generacije koje dolaze neće nas procenjivati šta je ko o kome rekao, nego pre svega šta je ko uradio za svoj narod i za svoju državu. Samo jaka i stabilna Srbija obezbeđuje uslove za ostvarivanje političkih ciljeva. Ta stabilnost je plaćena samodisciplinom i samoodricanjem građana Srbije. S tim nema kockanja.
Demokratska stranka, kao stožer ove koalicije, od početka je imala jasnu politiku s kojom nema neizvesnosti. DS je od osnivanja mirotvoračka, evropska, demokratska, okrenuta regionalnoj stabilnosti i sigurnosti i za saradnju sa susedima, povratak na stara tržišta, osvajanje novih, privlačenje investitora, stožer institucionalnih i svih ostalih reformi. Od svih ostalih stranaka opozicije, izvesna je politika samo dve stranke – SRS, kao politika povratka u prošlost, i LDP, koju i danas osećamo kao saborce u borbi za modernu evropsku i demokratsku Srbiju.
Kakvu izvesnog građani mogu očekivati od onih koji su izneverili sve ono za šta su se kao jedni od simbola 5. oktobra borili? Kakva je izvesnost da oni koji su izneverili svoja dvadesetogodišnja politička uverenja, već 20 dana nakon nekih sledećih izbora neće ponovo promeniti svoje mišljenje? Srbija nema odavno vremena za vivo-eksperimente. Zato ćemo danas pružiti punu podršku rekonstruisanoj Vladi Republike Srbije, zajedno sa svojim koalicionim partnerima.

Narodni poslanik Dragan Stevanović ima reč. Imate 28 minuta.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodo iz Vlade, zaista se slažem, prvi put, s nekim od kolega iz pozicije, da smo se danas zaista svega i naslušali ovde. Ono što ne mogu da podelim s njima jeste da se danas ovde može pričati o odgovornosti. Ovo što se ovde danas dešava za SRS je nužno. Kakva nužda, vi procenite sami, sve je samo nije odgovornost.
Vi, gospodine Stanimiroviću, koji govorite o vizijama i političkoj izvesnosti, poslužiću se ekspozeom koji je potpuno identičan s ovim koji smo danas slušali, ali ga je isti čovek predložio pre dve i po godine. Čućete i vi i kolege poslanici, a i javnost, kako to izgleda Srbija iz vaše perspektive i iz vaše vizije i političke odgovornosti.
Vidite, možete i vi i gospodin Mirko Cvetković da verujete u teoriju Čarlsa Darvina, ali ja zaista verujem, zajedno s kolegama iz SRS, da u ovoj sali, a bogami i iza malih ekrana, nema više onih koji su rasli na drveću, pa mogu da poveruju da će ova ovde ekipa za godinu dana da uradi ono što ste pre tri godine obećali da ćete da uradite za tri godine.
Šta ste obećali, piše ovde. Ja ću jednu po jednu tačku, naročito iz segmenta ekonomije, da pokušam da vam dočaram. Ponavljam, kako vaša vizija izgleda, a kako na potpuno drugom polu ili drugoj strani danas izgleda stvarnost u Srbiji.
Vidite, gospodine Cvetkoviću, šta je to što predstavlja vaš kredibilitet, koji obezbeđujete tako što menjate zakon, pa možete da nas uverite da ćete danas napraviti Vladu koja će uraditi za godinu dana ili manje ono što niste uradili za tri godine? Najlakše je ovde da se pojave oni koji će da vas podržavaju, koji će večeras da glasaju za vas i da kažu – a vi ne nudite rešenja.
Šta to treba da vam se ponudi? Rupa na saksiji ili topla voda? Šta to ozbiljan i moderni razvijeni svet već nije izmislio, da vi ovde niste mogli da upotrebite i primenite? Nije izmislio samo jednu stvar, nešto što vi niste spremni i sposobni da upropastite. To je slika i prilika vašeg kabineta, vaše Vlade i vizije koju poslanici, koji će večeras za vas da glasaju, promovišu već 10 godina u Srbiji.
Ali, za razliku od ovih poslanika ovde, neću da idem 10 godina ili 20 godina unazad i neću vas pitati kakva je vaša uloga u prodaji "Telekoma" iz 1997. godine, ne. Kao poslanik SRS, govoriću samo unazad dve i po godine, kada ste izašli pred nas poslanike i ponudili nam sada već sasvim izvesnu šarenu lažu. To je vaš ekspoze iz 2008. godine.
Tamo ste, gospodine Cvetkoviću, rekli, gospodine Stanimiroviću, ovo je sad vaša vizija, rekli ste da ćete imati rast BDP od 7% na godišnjem nivou, još malo pa kao kineski. Recite poslanicima koliki nam je rast BDP danas.
Gospodine Cvetkoviću, onda ste obećali da će nezaposlenost biti 11%, danas je 23%, a vi svoj mandat još uvek nemate nameru da okončate. Onda ste, gospodine Cvetkoviću, obećali širok spektar podsticajnih mera, od infrastrukturnih projekata, komunalnih projekata, elektroenergetskih projekata itd.
Na kraju ste obećali, gospodine Cvetkoviću, odobravanje poreskih olakšica za investicije u nerazvijena područja. Vidite, pre dva ili tri meseca usvojili smo Zakon o budžetu. U tom Zakonu o budžetu ima podatak o tome koliki su bili poreski podsticaji po ovom osnovu u Srbiji, i 2010. i 2009. godine, u nerazvijenim područjima. Znate li kolika je cifra u milionima evra? Nula, gospodine Cvetkoviću.
Dolazim iz jednog takvog nerazvijenog područja. Pitam vas šta ste u kontekstu podsticajnih mera uradili u Vranju, u Trgovištu, u Bosilegradu, u Bujanovcu, u Preševu, gde ste imali ekonomski i politički interes i obavezu da investirate i pružate podsticajne mere?
Danas, gospodine Cvetkoviću, ljudi u Trgovištu žive zajedno u sobi sa svojim svinjama. Danas, gospodine Cvetkoviću, u Trgovištu, koje je uništeno poplavama, vaša Vlada deli tanga gaćice, a vi nam ovde pričate o viziji. Opozicija ne nudi rešenje, ne nudi alternativu.
Znate šta ste još obećali, gospodine Cvetkoviću? Sada ću da vam kažem. Obećali ste smanjenje inflacije, a prošlu godinu ste završili sa najvećom inflacijom na evropskom kontinentu. Pa ste, gospodine Cvetkoviću, obećali da ćete fiskalni deficit pretvoriti u fiskalni suficit. Čime? Vašom javnom politikom? Sa vašom politikom javnih rashoda ili vašom politikom javnog duga? Da li je to ono što će da vam obezbedi finansijski i fiskalni suficit?
Smenili ste ministra finansija. Neka ste je smenili. Gospođa Dragutinović se nije snašla, nije razumela šta joj je obaveza i pozicija i dužnost kao ministra finansija. Istovremeno se postavlja pitanje – koliko je u ambijentu koji ste vi kao premijer bili dužni da obezbedite mogla da ne bude talac političkih ambicija, političkih interesa i pojedinaca u toj vladi i političkih stranaka i interesnih grupa, o kojima je jedan bivši potpredsednik govorio pre nekoliko dana, pa ste ga zbog toga izjurili iz Vlade?
Da nastavimo dalje, gospodine ministre. Sa ovakvom konkurentnošću ćete da menjate stvari s deficitom? Sa ovakvom politikom industrije? Sa ovakvom agrarnom politikom? Sa ovakvim spoljno-trgovinskim deficitom? Sa ovakvim tendencijama u sektoru javnog duga?
Da li je to ono što će da nam obezbedi perspektivu kakvu pišete ovde i nudite nam i pre dve godine i danas? Neće, gospodine Cvetkoviću, dok su vam god disonantni tonovi sa NBS. Dok vi nudite s jedne strane novi model razvoja ekonomske politike, a onda u populističke svrhe ponudite građanima grejs period od godinu dana da im olakšate vraćanje dugova i kredita, umesto da to radi NBS ili banke koje to rade i kojima narod duguje.
Vi se gurate kao premijer i Vlada da rešavate kreditnu politiku i kreditne probleme građana, umesto da im obezbeđujete radna mesta, pa da od svojih plata otplaćuju dugove koje imaju i prema bankama ili prema ne znam kome dalje.
Gospodine ministre, slušajte sad ovo, prvi ministre, obećali ste privatizaciju društvenih preduzeća, u kojima vaša vlada stavlja direktore koji primaju plate od 200.000 dinara, a radnicima, ako im daju, daju topli obrok ili regres, koji uz vaš blagoslov iznosi od 100 do 200, 300 ili 500 dinara.
Pa ste, gospodine Cvetkoviću, obećali pokretanje privatizacije javnih preduzeća. Obećali ste do 2008. godine da će se sprovesti privatizacija javnih komunalnih preduzeća, od lokalnog pa do nacionalnog nivoa. Šta ste uradili?
Završili ste priču s Telekomom. Kako? Tako što ste prvo podelili plen, a onda ste se dogovorili da raspišete tender za prodaju Telekoma. Ako ima boga, a ima ga, nećete ga prodati. Nećete ga prodati jer ne razumete ni zašto treba da se proda, niti zašto treba da ga sačuvate.
Gospodine Cvetkoviću, obećali ste sveobuhvatnu reformu propisa. Da li vam je i za to kriva svetska ekonomska kriza? Da li vam i za to trebaju rešenja opozicije? Ko vam treba za to da primenite pozitivnu pravnu i svaku drugu praksu? Ko vam brani da uvedete elemente korporativnog upravljanja u javni sektor, u sve one institucije u kojima bi to moglo da se uvede?
Ne brani vam niko, ali nemate vremena, jer se politikom bavite ad hok, od danas do sutra, a ne strateški. Koga ćete vi da ubedite u vaš program 2020? Koga? Nikoga, gospodine ministre, prvi ministre. Izvinjavam se, sad ste i ministar u stvari.
Ali, takav program za deset godina narednih se donosi u političkom konsenzusu, a ne u okviru Krunske ili u okviru jedne stranke, ili u okviru one ekipe koju okupite na Kopaoniku. One koji su nepristojno bogati vi konsultujete za ekonomsku politiku u ovoj državi, pa vam prodaju trgovinu i idu u sektor agrara zato što će tamo sad da budu najveće subvencije. Vi govorite o odgovornosti i vaše kolege poslanici o odgovornosti?
Gospodine Cvetkoviću, obećali ste, pazite ovo, privatizaciju državnog poljoprivrednog i građevinskog zemljišta delimično kroz restituciju. Pre tri ili dve godine ste usvojili Zakon o planiranju i izgradnji. Kakva su dostignuća tog zakona? Šta ste uradili s konverzijom? Ovo je konverzija. Šta ste i dokle ste stigli?
Više ste puta i podzakonsku i zakonsku regulativu menjali, nego što ste uspeli jedan jedini dokument u kontekstu legalizacije da izdate. Da li zaista verujete da će ove izmene i dopune, o kojima trenutno raspravljamo, da vam doprinesu i ubrzaju postupak legalizacije? Niste sposobni bili za deset godina da popišete katastar. Vi ćete da nas vodite u EU? Imate li ne stida, nego grižu savesti kad izađete pred poslanike ili pred javnost, da kažete da ste vi evropska budućnost i evropska perspektiva?
Ovde dođu neki vaši bivši ministri, sad potpredsednici Vlade, i ubeđuju nas kako je naš interes saradnja sa Belorusijom. Bacaju se ovde brojkama koliko nam se spoljnotrgovinski bilans sa njima menja. Onda date podršku rezoluciji koja faktički uvod sankcije sa naše strane Belorusiji. Ko bre vas da shvati ozbiljno? Gde vi vodite ovu državu? Za koga ste vi? Šta ste vi?
Obećali ste, gospodine Cvetkoviću, podizanje nivoa obrazovanosti, zamislite, naučnoistraživačkog rada. Obećali ste, gospodine Cvetkoviću, privredi i preduzećima tržište od 450 miliona stanovnika.
Koliki vam je procenat izvoza u BDP? Šta izvozite, gospodine Cvetkoviću? Na početku godine isprojektujete da ćete da izvezete 100.000 tona pšenice, a godinu završite sa 650.000 tona. Izvozite kukuruz, izvozite robu koja ima berzanske cene, da biste spoljnotrgovinski saldo popravili, a onda ostavite državu bez hrane, pa uvozite svinje iz Makedonije. Da li je to vizija? Da li je to budućnost?
Vaša jedina obaveza i smislena odluka večeras i ovih dana bila je da i vi i svi koji čine to vaše društvo i ekipu podnesete ostavku, da jednostavno postanete politički zaborav. Hvala.

Izvolite, gospodine predsedniče.

Poštovani narodni poslaniče, želeo bih da malo prokomentarišem i da dam odgovore na ova pitanja. Ostalo mi je samo nejasno, obzirom da je vaša politička opcija protiv EU, da li su ovo kritike ili su pohvale, jer ste rekli da mi nećemo stići do EU, što znači da ako to zaista mislite, to bi trebala da bude pohvala sa vaše strane.
No, da kažem nešto oko ovoga što ste vi naveli. Dakle, tačno je da su u onom ekspozeu koji je pisan u trenutku jednog velikog privrednog zaleta stavljene određene makrocifre koje zaista nisu mogle biti održane. Tako i ovaj rast od 7% koji ste spomenuli, koji je tada izgledao nadohvat ruke, jer otprilike do početka krize on je bio blizu 8, pa je onda u toj prvoj godini, pošto je kriza došla u zadnjem kvartalu, pao negde na 5,5.
Međutim, nakon konsolidacije iza krize naš rast se sada u ovoj godini očekuje da bude negde oko tri ili možda između tri i četiri posto, što znači da se stvaraju osnovi za rast koji će prema ovom našem planu 2020 u proseku biti negde između 6 i 7%.
Što se tiče pitanja odnosa Narodne banke i kreditnog zaduženja, moram da kažem da to jeste inicijativa Vlade, ali da se ona svakako ne odvija autonomno i ne odvija van Narodne banke, tako da smo mi u stalnom kontaktu i na osnovu tih kontakata, kao i kontakata sa poslovnim bankama koji se očekuju, mislim već u toku sutrašnjeg dana, mi ćemo imati jedan predlog za koji verujem da će zaista olakšati život ljudima koji su uzimali kredite, jer će im omogućiti da preko grejs perioda, praktično, smanje svoje obaveze za otplatu u narednih 18 meseci do dve godine.
Time će im se povećati kupovna moć koju oni mogu iskoristiti za neposrednu tekuću potrošnju ili, pak, za uzimanje novih kredita u tom periodu, grejs periodu, znači do dve godine, tako da mogu čak i da kupe neku trajnu potrošnu robu.
Mislim da, umesto da kritikujete ovu meru, morate biti veoma zadovoljni, jer je svima nama cilj da život ljudima bude bolji. Napominjem da je ovo tek prva mera na kojoj će raditi ova vlada, a i u narednom periodu ćemo inicirati još niz drugih mera za olakšavanje života ljudi.
Što se tiče radnih mesta da se ona obezbede, naravno, Vlada ne može obezbeđivati radna mesta kako to vi mislite, ali će ona obezbediti značajne podsticaje na svim nivoima, i kod malih i srednjih preduzeća, i u okviru poljoprivredne delatnosti, tako da mislimo da će se stvoriti fundamenti da se polako krene u pravcu kreiranja mogućnosti ljudi da rade i zarade.
Kada se radi o pitanju privatizacije društvenih preduzeća, što je bio jedan od zadataka, koliko je meni poznato, ta privatizacija jeste okončana. Preduzeća koja su ostala jesu u državnoj svojini, a mislim da društvena preduzeća više ne postoje kao organizacioni oblik.
Što se tiče pokretanja privatizacije javnih preduzeća, pa vi sami znate da je privatizovan NIS, to je jedno od najvećih javnih preduzeća koje smo imali, znate da je u toku privatizacija "Telekoma", protiv koje vi jeste, a koje je isto tako javno preduzeće. Znate isto tako da je neuspešno pokušana privatizacija JAT-a, da se sada pravi nova strategija, pa će se ići ponovo na privatizaciju. Dakle, ovde se ne radi o obećanjima koja su prazna, već o nečemu na čemu se dosta radilo.
Što se tiče sveobuhvatne reforme propisa koju ste spomenuli, ona je urađena, naravno to nije akt, nego čin, ona se i dalje sprovodi, ali je ogroman broj propisa stavljen van snage, formirana je posebna kancelarija koja se time bavi i ta aktivnost već daje neke rezultate, a još će ih više biti u budućnosti.
Konačno, kada govorite o spoljnotrgovinskom deficitu, moram da kažem ako gledamo cifre, da je spoljnotrgovinski deficit kod nas u poslednjih godinu dana bio najniži istorijski, odnosno istorijski imamo najviši stepen pokrića našeg uvoza izvozom koji je prešao 50%, negde je oko 58%, a izvoz nam beleži izuzetno visoke stope rasta, čak i ove godine te stope su dvocifrene, i to preko 20% u prošloj godini, a za početak ove godine čak i oko 30%-tak posto, tako da se može reći da određenih pozitivnih pomaka ima.
Ono što jeste najveći problem i ono na čemu će Vlada najviše da radi jeste zapravo da pomogne ljudima da lakše žive, imajući u vidu da je ekonomska kriza zaista zaustavila taj rast koji je bio do početka formiranja Vlade i praktično je Vlada bila počela sa radom u trenutku kada je startovala kriza. To je bio trenutak koji, nažalost, nismo mogli da biramo i sada je na nama da učinimo sve da ljudima olakšamo, a onima koji ne mogu da im kroz određene socijalne programe pomognemo.

Poslanik Dragan Stevanović, replika.

Gospodine Cvetkoviću, sve ste se potrudili, a od svega što ste uspeli jeste da relativizujete sve. Hajde budite ljubazni pa objasnite i poslanicima i meni kako je moguće da radna mesta gubimo, a izvoz na realnim osnovama povećavamo?
Lepo sam vam rekao, vi manipulišete brojkama, a koje se tiču našeg izvoza. Na kontu toga da ste izvozili robu niskog stepena obrade, kukuruz, pšenicu, šećer, sve ono što je podiglo izvoz zato što je cena na berzama otišla gore. I videćete koliko vam je taj izvoz ranjiv ako se negativne tendencije dese na tržištu. I videćete čime ćete da se pohvalite. Pa ste izvoz napravili boljim zato što umesto sto hiljada izvezli 600 hiljada tona pšenice ili kukuruza, sasvim je svejedno, da ne idemo dalje.
Koliki je stepen obrade proizvoda koji izlazi iz ove države? Čime možete da se pohvalite? Najveći izvoznici u ovoj državi su i najveći uvoznici. To treba reći. Nisam tražio da vaša vlada pravi radna mesta, ali ste bili dužni i u obavezi da stvarate ambijent da privatni kapital stvara i otvara radna mesta.
Kakav je nivo investicija? Kolike su vam investicije u ovoj godini? Znate li šta projektujete za ovu godinu? Četiri milijarde. Četiri milijarde stranih investicija. Gde? U državu sa ovolikim nivoom pravne i finansijske nesigurnost, gde ne možete da naplatite nesporno potraživanje, a kamoli sporno, u državi u kojoj nema katastra. U državi u kojoj ne možete da dobijete građevinsku dozvolu ni posle dve, tri godine otkako promovišete novi zakon?
Nemojte, molim vas, gospodine Cvetkoviću, mi nismo neozbiljni i nerealni ljudi i nemojte vi da preispitujete moj stav da li sam za ili protiv EU. Protiv sam EU, ali dokažite nam vi koji nas vodite u Evropu da nas razumete odnosno da razumete EU kroz uspostavljanje standarda u državi.

Dajem reč premijeru.

Želim samo kratko da kažem. Spominjete katastar. Kad neko sa strane sluša, mogao bi zaključiti kako je katastar postojao i kada je došla ova vlada, ona ga je uništila, pa ga sad nema. Taj katastar je trebalo da postoji pre 20 godina. Ova vlada je pokrenula izradu katastra i on ne može da se napravi za godinu dana, zato što je to veliki posao, ali smo pokrenuli i taj katastar će biti napravljen i onda ćemo ga imati.
Dakle, mi se nalazimo u jednoj objektivno siromašnoj zemlji koja je u mnogo čemu zaostala. Mi pokrećemo određene postupke, završavamo stvari, neke se završavaju sada, neke će se završavati u narednom periodu.
Ali je sasvim pogrešno i nekorektno kritikovati ovu vladu zašto nema institucionalne instrumente koje bi trebalo da ima. Naravno da bismo voleli da smo imali katastar, naravno da bismo voleli da smo dobili uređen sistem u svakom pogledu. Upravo suprotno tome, mi na svemu tome moramo da radimo i da ga menjamo. Pokušavamo da te promene budu brze. Voleo bih, verovatno kao i vi, da budu još brže, ali osuđivati ovu vladu što je sistem takav je potpuno besmisleno.

Potpredsednica Gordana Čomić ima reč.