Poštovani gospodine potpredsedniče, poštovani gospodine predsedniče Vlade, poštovane kolege narodni poslanici i poštovani građani Srbije koji još uvek imate strpljenja da slušate ovu raspravu ceo dan, gospodine predsedniče Vlade, da nismo dobili vaše izlaganje odnosno, kako neki to vole da kažu – ekspoze, odštampano posle sat pauze, ne bih verovao, pošto verujem da niko ne može da zapamti sve ono što ste vi rekli, da ste vi rekli ovo što ovde piše.
Počeo bih od sledeće stvari, ali priznajem da to može da se kvalifikuje da je istrgnuto iz konteksta, a ipak je vrlo značajno. Kažete vi: "Zbog toga, u narednih godinu dana, pred Vladom Republike Srbije stoji najveći izazov, a to je svakodnevni intenzivni rad na smanjenju nezaposlenosti i povećanju životnog standarda građana Srbije. Želeo bih sa ovog mesta da poručim da Vlada Republike Srbije neće žaliti truda kako bi uspela u ostvarenju ovog cilja. Građani Srbije treba da žive bolje danas, odmah."
Po statistikama državnih organa, za koje mislim da su pod vašom ingerencijom, gospodine predsedniče, dakle, Zavoda za statistiku, danas je 555 građana Srbije ostalo bez posla, ne znam s kojom platom.
Šta ste dalje rekli? Pod jedan, od ovih deset stavki koje ćete vi da preduzmete odmah, protiv kojih nemam ništa protiv, samo ne znam zašto ste čekali tri godine, u cilju olakšanja građana Srbije, vi kažete sledeće: "Snabdevenost osnovnim – a vi, građani Srbije, dobro slušajte, da čujete šta nam nudi reformska, proevropska Vlada Republike Srbije posle tri godine vladavine – životnim namirnicama po prihvatljivim cenama za sve građane".
Gospodine predsedniče, je li Srbija Sudan, je li Darfur ili je 2009. godina, koliko se sećam, bila najrodnija godina u istoriji Srbije. Za poslednje tri godine povećava se broj građana ispod onog najminimalnijeg stepena, neću da kažem prihvatljivog, siromaštva, jer nijedan stepen siromaštva za mene nije prihvatljiv. Da li je moguće da posle tri godine vi to nudite?
Šta znače prihvatljive cene? Ako dobro razumem, cena iz robnih rezervi, kad je u pitanju šećer, iznosi 98 dinara. Monopolisti prodaju po 101 dinar. Da li vi mislite da je to neka uteha za građane? Prema tome, postavlja se pitanje i ceo dan razmišljam o tome, a i ovih dana, govoreći pre neki dan rekao sam da sam malo po nekim političkim i istorijskim arhivima listao i da nisam našao da se Vlada ovako obimno rekonstruiše na nekoliko meseci, a možda i na mesec dana pred izbore, šta je onda cilj svega ovoga?
Da li preraspodela moći u okviru vladajuće koalicije? Da li ste konačno uspeli da jednom šefu stranke, koji je u sastavu svih koalicija od 2000. godine, pokažete gde je njegovo mesto, da on danas ne sme da uzme ni reč? Mislim da je i on nešto pozitivno radio u ove tri godine, kao što mislim i za sve ministre koji su, neću da kažem smenjeni, nego neće raditi u sledećoj vladi, da je svako od njih, kao i svaki čovek, imao nešto pozitivno u svom radu.
Ali, gledajući ove tri godine, gospodine predsedniče, i ono što ste vi obećali građanima Srbije, to se nije ostvarilo. Prema tome, zaključujem da vi ovu tzv. rekonstrukciju Vlade ne radite zbog građana. Kad bih bio licemeran, rekao bih da je "Stratedžik marketing" kriv zbog ovoga jer je u svojim anketama pokazao šta misle građani Srbije. Desetine, a možda i stotine hiljada građana 5. februara su vam pokazali, pred ovim zdanjem ovde su vam pokazali, šta misle o svojoj vladi.
Dakle, uopšte nemam iluzije da tvrdim da sav onaj narod onoliki koji se skupio, da su to sve fanovi Tomislava Nikolića, Velimira Ilića ili ne znam kojih još vođa opozicije. Inače, kad sam već pomenuo njih dvojicu, čini mi se da su samo njih dvojica danas govorili o potrebama običnog građanina.
Verujte, gospodine predsedniče, da su građani siti filozofskih predavanja ovde, koje volim da slušam, pogotovo profesora Mićunovića, ali Srbija gladuje, gospodine predsedniče. Ovo je lepo za uzan krug ljudi koji imaju neku egzistenciju i koji mogu u raznim medijima, štampanim i ne znam kojim drugim, da se nadgornjavaju sa svojim zabludelim marksističkim idejama.
U Srbiji je trenutno borba za život. Gospodine Stankoviću, donedavno sam bio pacijent, možda ću uskoro opet, sistema kojim ćete vi da rukovodite za nekoliko dana. Pokazaću vam, iz najbolje namere, kakav sam odgovor dobio kao poslanik na pitanje od pojave i prevare sa svinjskim gripom i potrošenih 20 miliona evra.
Dakle, video sam kako funkcioniše iznutra vaš zdravstveni sistem. Svaka čast lekarima i sestrama. Nemojmo samo da pričamo o nekome ko je uzeo 300 ili više evra. Neka takvi budu osuđeni, to nije sporno. Svaka čast lekarima i sestrama i svima ostalima koji su tamo zaposleni.
Samo da znate da u najelitnijim ustanovama koje ova zemlja ima u Beogradu ljudi nemaju mantile po pet godina. Rade u teškim uslovima za po 30 hiljada dinara. To je teško psihofizički izdržati. Ja sam gledao svojim očima kako spasavaju živote ljudima i dužan sam zbog onoga što su pomogli meni, a vidim da pomažu i mnogim drugim građanima Srbije, da to kažem.
Pet godina, gospodine ministre, nisu dobili mantile. A neko je, pa neka i dobijem sada opomenu, ukrao od građana 20 miliona evra, izmišljajući svinjski grip. Tu je bilo nečega svinjskog, to je sigurno, samo gripa nije bilo, gospodine ministre.
Vama ovo govorim zato što ste oficir i general. Bili u penziji ili ne, mislim da general treba uvek da ostane general. Uradite nešto tamo. Ako ni zbog čega drugog, bar zbog onoga čega sam bio svedok. Možda sam imao privilegiju što sam poslanik, što sam neko lice koje je neko prepoznao i hitno mi pomogao, ali verujte da su ljudi srećni.
Bio sam svedok – zakazuju čoveku, duša mu u nosu, za 27. jun pregled. E, to vam je Srbija, gospodine Cvetkoviću, u kojoj mi živimo. Vi se sad saberite šta ste ponudili građanima Srbije u ovom ekspozeu.
Dakle, čvrsto sam danas ubeđen da ova rekonstrukcija nije zbog građana Srbije nego zbog stranaka koje čine vladajuću koaliciju i, ako se ovako nastavi, nećete mnogo toga moći da promenite, nažalost, a voleo bih da promenite nešto pozitivno, izgubićete izbore. Prema tome, pre svega DS, uspela je da građanima nametne jednu formulu – Evropska unija jednako bolji život jednako Demokratska stranka. Ta formula je pala.
Ne vidim ovde parlamentarnu stranku koja je protiv ulaska u EU. Ali, ako vi kažete šta ste vi obećali građanima 2008. godine, pa rekli da Srbija dobije status kandidata za punopravno članstvo u EU, čime će ova vlada ispuniti najvažniji zadatak koji su pred nju postavili građani Srbije, nije to najvažniji zadatak, gospodine Cvetkoviću. Najvažniji zadatak u ovom trenutku jeste da se leče deca, jer njihovi roditelji nemaju para za osnovne lekove, da se prehrane deca, da imaju za doručak.
Što se tiče EU, mi treba dosta tih standarda da ispunimo. Akobogda da u oktobru dobijemo status kandidata, da li vi mislite da će građani bolje da žive? Pitajte ih. Izađite na ulicu i pitajte ih. Postavite im pitanje – da im se povećaju plate za 50 evra ili status kandidata, šta mislite, šta će da izaberu?
Ili, još bolje, postavimo im pitanje da se ukinu sve stranke, da se ukine i Skupština i Vlada, a da im se poveća plata za 100 evra, verujte da bi 90% građana Srbije glasalo za to, koliko god to bilo suludo.
Prema tome, molim da najozbiljnije shvatite ova upozorenja koja vam kažem. Nijedan razuman čovek, nijedan patriota, nijedan građanin Srbije ne bi želeo da se desi ono što se dešava u nekim zemljama gde su veliki socijalni nemiri. Verujte da će Srbija proključati. Neće moći nikakve opozicione vođe da zaustave taj narod. Obrisaće taj narod, kad izađe na ulice, i vas, kao najodgovornije, a i opoziciju.
Vi možete da učinite nešto, gospodine Cvetkoviću, ali da zaboravite one sa Kopaonika. Dobro pamtim šta je rekao onaj stranac koji je bio u Davosu na sličnom skupu, pošto je Kopaonik naš Davos. Šta reče čovek? Pa, Davos je siromašan za ovaj Kopaonik. Nigde nije video besna kola, džipova, nego na Kopaoniku.
E, ti su opljačkali Srbiju, a mene grize savest zbog toga, gospodine Cvetkoviću, jer sam verovao vama, verovao gospodinu Vlahoviću, Đeliću i glasao za Zakon o privatizaciji. Vaša je odgovornost, gospodine Cvetkoviću, to vam kažem kao čoveku, za koga mislim da je dobar čovek, vaša odgovornost je mnogo veća nego moja. Vi ste bili direktor Agencije za privatizaciju, vi ste prodali šećerane za po jedan evro, zbog vas su mnogi radnici ostali bez tih bednih plata.
Prema tome, molim vas da dobro razmislite koje ćete korake vući. Iz ovoga što vidim, imali ste čestitu ponudu od opozicije, odgovorili ste bahato i arogantno. Setite se nedavne prošlosti Srbije, kako su prošli oni koji su se tako ponašali.