Hvala. Dame i gospodo narodni poslanici, od trenutka kada je Zakon o planiranju i izgradnji stupio na snagu, septembra 2009. godine, čuju se oprečni stavovi o kvalitetu samog teksta, da li je ili nije primenljiv i o njegovim efektima u praksi.
S jedne strane, iz ministarstva koje je radilo na ovom zakonu i iz većeg dela Vlade smo više puta čuli da je ovim sistemskim zakonom uveden ili će biti uveden red u oblast urbanizma i građevinarstva, što smo, doduše, slušali i 2003. godine kada je usvojen prethodni zakon o planiranju i izgradnji, ali i da je donet u vreme velike ekonomske krize. S druge strane, od većeg dela stručne javnosti, pre svega onih koji na terenu, u praksi treba da se rukovode ovim zakonom u obavljanju poslova za građane, privredu itd., čujemo da je primena zakona praktično nemoguća jer je veoma loš, da je zaustavio investicije u Srbiji, koje su inače bile jedan od proklamovanih ciljeva donošenja Zakona o planiranju i izgradnji.
U svakom slučaju, ništa nije crno ili belo, ali da je zakon bio odličan ne bismo danas razgovarali o izmenama i dopunama Zakona u čak 90 članova. I, ono što je sigurno loše to je činjenica da zakon sa mnogo pratećih podzakonskih akata nije predvideo posledice koje će proizvesti po dubini, što je dovelo do brojnih problema, pa smo mi pokušali da amandmanima otklonimo neke nedostatke.
Tako amandman na član 41. glasi – u dosadašnjem stavu 8, koji postaje stav 9. člana 96. Zakona, na kraju prve rečenice posle reči „između vlasnika građevinskog zemljišta u javnoj svojini“ dodaju se reči „uz saglasnost Vlade“.
Imajući u vidu da se radi o prodaji ili davanju u zakup nepokretnosti u javnoj svojini po cenama nižim od tržišne ili besplatno, smatramo da je za takvo raspolaganje javnom svojinom neophodna saglasnost Vlade u svakom pojedinačnom slučaju.
Iz obrazloženja predlagača zašto ovaj amandman nije prihvaćen vidi se da je amandman mogao biti prihvaćen, ali je rečeno da će ovo pitanje biti bliže uređeno kroz podzakonski akt. Mi smatramo da je bolje bilo da se ovaj amandman prihvati i da se na ovaj način ovo reguliše.
Iskoristiću još nekoliko minuta od vremena poslaničke grupe da ukažem na neke ideje ljudi iz struke koje se tiču članova koji jesu predmet izmena i dopuna Zakona, ali iz određenih razloga nismo reagovali amandmanima. Sugestije su krajnje dobronamerne, predstavljaju probleme u praksi. Ako ništa drugo, do sledećih izmena Zakona možda date iz Ministarstva tumačenje ili objašnjenje ljudima koji rade na ovim poslovima, pa smo opet nešto korisno uradili.
U članu 46. Predloga zakona o izmenama i dopunama, u vezi s članom 101a Zakona, u 3. stavu potrebno je definisati šta je potrebno dostaviti uz zahtev, dakle, dokaze da su oni koji su zahtev podneli i nosioci prava korišćenja na građevinskom zemljištu.
U članu 63. Predloga zakona o izmenama i dopunama, u vezi s članom 144. Zakona, trebalo je jasno odrediti da za postavljanje klima-uređaja na fasadi objekta nije potrebno pribavljati akt nadležnog organa za gradnju.
U članu 80. trebalo je definisati kako legalizovati ekonomski objekat i uskladiti ono što je u Pravilniku o kriterijumima za određivanje naknade u postupcima legalizacije naznačeno – da tehnički izveštaj o stanju objekta, instalacija, infrastrukturne mreže i spoljnjeg uređenja radi lice koje poseduje ličnu licencu, što je u primeni zakona već zaživelo.
U članu 81. Predloga zakona o izmenama i dopunama, a u vezi s članom 190. tog zakona, zbog primene je potrebno definisati ko izrađuje skicu, dakle, lice koje ispunjava uslove za odgovornog projektanta ili odgovornog izvođača radova, u skladu sa odredbama ovog zakona.
Na kraju, sigurno je da rešenja iz ovog sistemskog zakona treba da budu praktično podsticaj gradnje, koja može da dovede do bržeg sveobuhvatnog razvoja naše zemlje. Zabrinjava činjenica da je Srbija u prethodne dve godine na listi Svetskog ekonomskog foruma pala po brzini izdavanja građevinskih dozvola sa 171. na 178. mesto, od 181 zemlje, kao i činjenica da niko više ništa ne gradi.
Obrazloženje iz Ministarstva, što se tiče ove rang-liste, da je u pitanju metodologija, odnosno cena izdavanja građevinskih dozvola, koja uključuje i naknadu za uređenje građevinskog zemljišta, broj i trajanje procedure, može biti iskorišćeno i izgovor je, da tako kažem, za unutrašnju upotrebu, ali kako mislite da reaguju strani investitori kada dođu do ovakvih analiza? Upravo je to nešto što je trebalo da bude otklonjeno ovim zakonom. Zato, dajte da menjamo stvari koje prave probleme našoj državi da ide napred, da privlači neophodne investicije, zbog naših građana i njihove budućnosti. Zahvaljujem se na pažnji.
