Na član 60. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika Poslaničke grupe Napred Srbijo.
Reč ima narodni poslanik... Izvinjavam se, najpre ministar, pa ćete vi, gospodine Babiću.

S obzirom na to da je ovo što je govorio gospodin Stevanović gotovo ista ideja kao sledeći amandman, koji je predala Poslanička grupa Napred Srbijo, ali je on precizniji, mi bismo prihvatili amandman na član 60. koji su podneli naprednjaci. U suštini, rešava ovaj problem o kojem ste vi pričali. Dakle, kada su u pitanju individualni stambeni objekti, važenje građevinske dozvole je duže od pet godina.

Reč ima narodni poslanik Zoran Babić.

Gospodine ministre, za ovo prihvatanje amandmana ja ću vam se zahvaliti, ne u ime Poslaničke grupe Napred Srbijo SNS, već u ime građana Republike Srbije koji zaista, zbog teške finansijske situacije u kojoj su, nisu u mogućnosti da završe sve te objekte. Hvala još  jednom.

Na član 62. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Judita Popović, Bojan Đurić i Kenan Hajdarević.
Vlada i Odbor za urbanizam i građevinarstvo su prihvatili amandman, Zakonodavni odbor smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 64. amandman je podnela narodni poslanik Maja Laušević.
Vlada i Odbor za urbanizam i građevinarstvo su prihvatili amandman, Zakonodavni odbor smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 70. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Judita Popović, Bojan Đurić i Kenan Hajdarević. Da li neko želi reč? (Da.)

Gospodine predsedavajući, poštovani gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, ovaj amandman je jako bitan, s obzirom na to da se bavi rokovima.
Mi smo u tekstu amandmana predvideli: „Komisiju za tehnički pregled nadležni organ je dužan formirati u roku od 30 dana od dana podnošenja zahteva, a na predlog investitora objekta, sa spiska licenciranih institucija“. Predložena dopuna je veoma važna, s obzirom na to da ova procedura često traje i po godinu dana, zbog toga što se ne donose rešenja o formiranju komisije. Mislimo da bi bilo zaista celishodno da se i ovakvo rešenje unose u tekst zakona i da se na ovaj način komisija obaveže da u jednom primerenom roku reši zahtev građanina koji je zatražio, odnosno pravnog lica koje je zatražilo tehnički pregled.

 Na član 76. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika Poslaničke grupe Napred Srbijo. Reč ima dr Milan Knežević.

Poštovani predsedavajući, gospodine ministre, mi smo podneli amandman na član 76. On se odnosi na dodati novi stav 2. u članu 182. Ja bih pročitao tu rečenicu na koju se odnosi amandman. U Predlogu ovog zakona kaže se: „Zabeleška iz stava 1. ovog člana sadrži sve relevantne podatke o danu, mestu i vrsti objekta, kao i o imenu investitora ili izvođača radova, ukoliko je ono poznato, a ukoliko nije, postupak će se voditi protiv nepoznatog lica.“
Našim amandmanom predlažemo da se u ovom stavu brišu reči „sve relevantne“. Smatramo da je prisustvo ovih reči „sve relevantne“ apsolutno nepotrebno i da može da dovede do nejasnoća u tumačenju. S druge strane, Zakon o opštem upravnom postupku i drugi procesni zakoni ne poznaju izraz „relevantni podaci“, pa ovaj izraz ne bi trebalo da stoji ni u ovim posebnim zakonima.
Kada bismo posle brisanja ovih reči pročitali rečenicu ona bi mnogo preciznije glasila: „Zabeleška iz stava 1. ovog člana sadrži podatke o danu, mestu i vrsti objekta...“ itd., da ne čitam dalje. Praktično, ove dve reči su nepotrebne.
U odgovoru Vlade je ovakvo obrazloženje: „Amandman se ne prihvata, s obzirom da je neprecizan, a da je predloženo zakonsko rešenje u skladu sa odredbama opšteg upravnog postupka.“ Mi tvrdimo da ovakvi izrazi ne postoje u tim zakonima o opštem upravnom postupku. Možda je obrazloženje trebalo da bude bolje, kaže – amandman nije precizan. Pa, ako smo mi jasno rekli – brišu se reči „sve relevantne“, obrazloženje za odbijanje amandmana je apsolutno neadekvatno, nego je napisano, eto, da bi se amandman odbio. Zato smatramo da bi prihvatanjem ovog amandman bar u ovom tehničkom smislu ovaj član zakona bolje zvučao i bio mnogo precizniji. Hvala.

Hvala vama. Na član 78. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika Poslaničke grupe Napred Srbijo. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 78. amandman je podneo narodni poslanik Milan Avramović. Da li neko želi reč? (Da.) Gospodine Avramoviću, izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, evo, tu je gospođa Saška Damnjanović, pretpostavljam da će ona biti kompetentna da odgovori ministru, pošto on nije u sali, koja je svrha ovog mog amandmana. Pod pretpostavkom da je ona davala odgovore na ove amandmane, jako bi me zanimali neki odgovori, ali Poslovnik ne dozvoljava savetnicima ili šefovima kabineta da govore. Moraću da se obratim praznoj klupi ili samom zameniku, koji nema mogućnosti da mi da odgovor.
Moj amandman se odnosi na to da je popust za naknadu za gradsko građevinsko zemljište omogućen svim građanima Srbije, osim onim građanima koji žive u prvoj i ekstra zoni.
Podsetiću vas da je 2009. godine Skupština grada Beograda donela odluku o zoniranju, koja je potpuno nepravedna, da je u tom zoniranju napravila katastrofalne greške imajući ambiciju da negde nešto gradi, i da je time stavila u nejednak položaj građane Srbije koji žive u prvoj zoni u odnosu na ostale.
Podsetiću vas i na član 19. Ustava Srbije, u kome se kaže da „jemstva neotuđivih ljudskih i manjinskih prava u Ustavu služe očuvanju ljudskog dostojanstva i ostvarivanju pune slobode i jednakosti“, podvlačim, gospođo Saška Damnjanović – jednakosti, „svakog pojedinca u pravednom, otvorenom i demokratskom društvu, zasnovanom na načelu vladavine prava“.
Vi ste meni ovde dali odgovor da su svi pred Ustavom jednaki, sa čim se ne mogu složiti. U ovom amandmanu se jasno definiše da Ustav treba da bude privilegovan i da ne budu kažnjeni oni koji žive u prvoj ili A zoni, ekstra zoni, kako god hoćete to nazovite, jer nemaju prava na popust koji imaju svi, sve druge zone, kako u Beogradu, tako i širom Srbije.
Podsetiću vas na grešku koja je napravljena 2009. godine Odlukom o zoniranju grada Beograda i grešku koja je napravljena 2010. godine Odlukom o izmeni i dopuni Odluke Gradske skupštine o zoniranju grada Beograda, tačnije od 29. decembra, u kojoj se u tu zonu koja nema pravo na popust stavljaju delovi starog Beograda, Starog grada, Vračara, Savskog venca, područja Čukarice, Novog Beograda, Zemuna, čak i Bežanije.
Podsetiću vas da svi, pa i vi, gospođo Damnjanović, koji ste radili u opštini Savski venac, vrlo dobro znate kakva je infrastruktura na opštini Savski venac. Opštinu Savski venac navodim samo kao primer. Zašto kao primer? Zato što je Zakonom o porezima na imovinu opština Savski venac ugrožena, jer se popust ostvaruje ili mogućnost da se ne plati porez na zemljište pod objektom i na sam objekat, u ovom zakonu koji je u skupštinskoj proceduri... dozvoljen svima preko 10 ari, da se to plaća, a do 10 ne. A znate da su jedine površine preko 10 ari isključivo na Savskom vencu. Time smo svi koji živimo na Savskom vencu kažnjeni. Kada spojite ovo, da nemamo pravo na naknadu za gradsko građevinsko zemljište, kad spojite porez koji je predviđen, kome se isplati da živi na Savskom vencu, Vračaru, Starom gradu i u ovim delovima Beograda koje sam naveo?
Poštujući neki princip socijalne brige, koji ste naveli u obrazloženju amandmana, nisam shvatio da poznajete infrastrukturu ovih centralnih opština, nisam shvatio da ovo što se navodi kao kriterijumi za zoniranje, a to su tržišna vrednost objekta i zemljišta, komunalna opremljenost, opremljenost javnim objektima, pokrivenost planskim dokumentima, razvojne mogućnosti lokacije, kvalitetna povezanost lokacije i centralnih delova grada, namena objekata i ostali uslovi... Dakle, granice zona, podsetiću vas, između dve opštine se razlikuju, tako da je leva strana ulice jedne opštine ekstra zona, jedan, za šta je primer regulacioni plan Dedinja, koje je takođe obuhvaćeno ovom zonom, a desna strana čak treća zona.
Postoji jedna nelogičnost koju zdrav um ne može da shvati, da je deo Beograda, poput Maleškog brda na Savskom vencu, Lisičijeg potoka, koji nema ni pijacu, ni prodavnicu, ni put, ni odvod, ni dovod kako treba, čest nedostatak struje, pa čak nema ni plansku dokumentaciju, u ekstra zoni, lišen prava na popuste koje imaju svi ostali.
Podsetiću vas i na to da je u Skupštini grada pokrenuta izmena Plana detaljne regulacije za Dedinje, a da je na osnovu tog plana doneta Odluka o zoniranju. Sada se postavlja pitanje, gospođo Saška Damnjanović, da su svi pokrenuli proces legalizacije 2003. godine, kada je to bila druga zona, a ovom odlukom su ubačeni u prvu zonu, i da se naknada za uređenje za njih naplaćuje faktički, prema pravilniku, za prvu zonu, iako su proces pokrenuli 2003. godine, dakle, pre nepunih osam godina... Sada imamo ugroženost i Ustava i građana koji žive na Savskom vencu, a treba da obratimo pažnju i na objekte male privrede, koji su takođe ugroženi i nisu oslobođeni svega ovoga. Oni plaćaju ogromne poreze državi, zapošljavaju ljude, a ugroženi su na najgori mogući način.
Zbog svega toga ja sam u Opštini Savski venac pokrenuo inicijativu da se formira komisija za poređenje prava građana ove tri opštine, posebno opštine Savski venac, sa svim ostalim građanima u Beogradu i Srbiji. Međutim, politička odluka je takva da lideri te opštine, koji predstavljaju okosnicu bivšeg DOS-a, Demokratske stranke i ostalih, ne smeju da kažu svom gradonačelniku da ne žive u sredini u kakvoj žive, zato što je to odluka višeg pravnog akta, tačnije Skupštine grada.
Zbog toga što je politika doprinela tome da jedni ne smeju da se obrate drugima da bi se poboljšao životni standard stanovnika u svima delovima Beograda, a ne u određenim, da bi se favorizovalo ono što je faktički manji prioritet, a to su prigradski delovi grada, a ne centralni, postajemo krivci što smo rođeni tu gde jesmo, što smo nasledili to što smo nasledili i što živimo tu gde živimo.
Ne bih sad ulazio u sitne detalje, pošto pretpostavljam da se ovaj moj amandman odnosi, tako sam i naveo, na to da ovo pravilo i ovaj popust važi za sve objekte u svim zonama. Potpuno ne vidim ekonomski gubitak i razlog za odgovor na moj amandman, da je upravo tako napisan da bi socijalne kategorije imale privilegiju. Da li vi mislite, gospođo Damnjanović, da nema socijalnih kategorija na Savskom vencu, Vračaru, Starom gradu, Zemunu, Novom Beogradu, Bežaniji i svemu ovome što je doneto kroz odluku Skupštine grada? Da li vi mislite da ti ljudi žive u vilama, kako je to predviđeno za Tolstojevu i Užičku ulicu, gde živi, recimo, možda gospođa Ružica Đinđić, gde živi gospodin predsednik, gde živi ministar Šutanovac? Da li vi mislite da svi građani Savskog venca žive živote tih pojedinaca iz te ulice, pa treba da dele njihovu sudbinu? Ili mislite da će svi da podobijaju besplatne objekte, pa kad su dobili besplatne objekte, onda neka barem plate porez?
Podsetiću vas da su ti ljudi većinom korisnici zemljišta površine preko deset ari, plaćaju porez na imovinu, zemljište i objekat i da su dvostruko oporezovani i nemaju pravo na popust, a da svi ispod deset imaju, a preko deset se nalaze jedino na Savskom vencu. Korisnici parcela, ne svojom voljom, već zbog ekonomske situacije, nisu mogli da izvrše preparcelaciju zemljišta, jer znate i sami da to košta 500 evra samo po prijavi i da to rade stručna lica, a ne fizička, nisu u mogućnosti da naprave sebi privilegiju da žive na zemljištu ispod deset ari, da bi mogli da ostvare pravo popusta, znači, da bi ostali da žive na Savskom vencu.
Zato vas molim da prenesete ministru da prihvati ovaj amandman, nije ekonomska šteta za budžet Republike Srbije. Onemogućujete lokalne samouprave da vrše zloupotrebu selekcijom građana na prvi i drugi red time što su izmislili zoniranje i nepravedno stavili kriterijume da je donošenje planskog dokumenta prioritet da li će neko biti u A zoni ili ne, kao da građani donose planski dokument. To rade jedinice lokalnih samouprava, uz saglasnost Skupštine grada Beograda, na primer, u Beogradu.
Podsetiću vas da je Statutom grada Beograda gradonačelnik gradske opštine Beograda stavio u status mesne zajednice; sve što se radi radi se na nivou grada, ne na nivou opština, posebno kada je u pitanju određivanje zona, poreza, određivanje građevinskih dozvola, do 800 kvadrata ide opština, preko ide grad. To su sve kriterijumi koji utiču na loš razvoj lokalnih samouprava, posebno u gradu Beogradu, jer je Statut takav, a i ovaj zakon omogućuje da ljudi u centru Beograda budu primorani da prodaju svoje objekte i da odlaze da žive na periferiju, jer nemaju takva primanja da mogu da plate i ispoštuju sve obaveze koje su im nametnute kroz Zakon o porezu na imovinu, kroz Zakon o planiranju i izgradnji, kroz naknadu za gradsko građevinsko zemljište.
Međutim, gospođo Saška Damnjanović, podsetiću vas na još jednu stvar, na vašeg prijatelja predsednika opštine Savski venac, Tomislava Đorđevića, koga ni vi ni ja ne simpatišemo. On je ugovorom sa Direkcijom za izgradnju i gradsko građevinsko zemljište napravio sebi popust od 30% i platio naknadu za uređenje gradskog građevinskog zemljišta od 85.000 evra; on je taj privilegovani koji živi u A zoni i koji sebi to može da priušti od poštenog rada u opštini i primanja od 70.000 dinara kao predsednik opštine Savski venac.
Dakle, ako budemo svi predsednici opština i ako budemo imali mogućnost da samo naknadu platimo 85.000 evra, sa popustom od 30%, jer kad platite celu sumu imate popust... Ko može da plati celu sumu u današnje vreme, na to pitanje treba da odgovori Uprava za organizovani kriminal, koja će napokon krenuti da rešava probleme po Beogradu, posebno sa predsednicima opština, poput Savskog venca, Vračara, Starog grada i, ne mogu da preskočim, Rakovice, pošto jedan deo Lisičjeg potoka pripada Rakovici, a oni su treća zona, iako su desna strana ulice.
Da bismo sve ove nedoumice rešili, predlažem da prihvatite amandman SRS, da ne selektujete građane na prvi i drugi red u odnosu na zonu, koju niko od njih nije birao, da poštujete odredbu kada su krenuli u proces legalizacije, da po tom zakonu taj proces i završe, dakle, po toj zoni, i da pustimo ljude da žive u centru Beograda, jer su tu rođeni i nisu krivi što su tu gde jesu. Hvala.