Reč ima narodna poslanica gospođa Radeta.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovaj član je, čini se, najbolji primer za ono što smo pričali i u načelnoj raspravi i inače, kada se govori o Zakonu o planiranju i izgradnji, da ovakav zakon ne može i ne sme da se predlaže sedenjem u kancelariji. Ne možete vi, gospodo, na kompjuteru da vidite pravo stanje na terenu. Da biste ovakav zakon uradili i da on zaista ima efekta, trebalo je da se obiđe teren, da se vidi kakvo je stvarno stanje, a ne samo na osnovu zvučnog naziva nekog dela, konkretno, Beograda, a svakako i drugih gradova, da donosite ovakve propise.
Zašto vam kriterijum nije bio, recimo, stepen luksuza objekta, bez obzira na to gde je? Ne mogu samo lokacija i sama površina objekta biti kriterijumi za utvrđivanje ekstra zone, prve zone, kako ste vi to predvideli. Ako neko pravi kuću koja u osnovi ima sto kvadrata i radi, recimo, prizemlje, sprat i potkrovlje zato što ima dvoje punoletne dece koja već imaju formirane porodice, a objekat se vodi na onome ko je vlasnik, jer nisu mogli da rade drugačije, onda bi tu takođe trebalo da vodite računa da ne možete isto da ga tretirate, kada je u pitanju umanjenje, kao nekoga ko za dva ili tri člana porodice ima luksuzne vile koje liče na zamkove itd. Dakle, morali ste da vidite kako to stvarno izgleda.
Sama činjenica da neko ima kuću, kolega Avramović je pričao o Dedinju, ili, recimo, na Gardošu u Zemunu, ne daje vam za pravo da to proglašavate prvom zonom. Da li ste možda nekad bili na Gardošu, koji jeste ukras Zemuna, da li ste videli kakve su tamo kuće, kakve su tamo ulice? Da li vi znate da taj deo Zemuna nema kanalizaciju? Kada smo mi srpski radikali tamo bili vlast uspeli smo da uradimo kanalizaciju u Gajevoj ulici; verovali ili ne, ako znate, to je „najsuvlji“ centar Zemuna, a nisu imali kanalizaciju! Dakle, mnogo je elemenata koje je trebalo imati na umu pre nego što ste se opredelili za ovakvo zakonsko rešenje.
Šta vi kažete u obrazloženju, to je zaista interesantno – da se umanjenje naknade za uređivanje građevinskog zemljišta ne odnosi na ekstra zonu i prvu urbanističku zonu, ma šta to značilo. „Umanjenje naknade, kako je to ovim zakonom predloženo, odnosi se samo na lica koja su bespravno izgradila objekte, do određene površine, vodeći pri tom računa o broju članova porodičnog domaćinstva.“
Onda bi trebalo da nam date odgovor zašto neko ko sa dva ili tri člana porodičnog domaćinstva ima vilu od 500-600 kvadrata, to su uglavnom javne ličnosti, ne plaća naknadu 120%? Sa kim to možete da izjednačite? Vi obmanjujete građane Srbije ovim zakonom.
Pitala sam prošli put, pitam i danas, zato što će ljudi koji budu zaključivali ugovore, koji ne mogu odjedanput da plate, kao ovaj predsednik opštine o kome je Avramović govorio, desetine hiljada evra, nego ne mogu da plate ni 500 evra odjedanput... A vi ih dovodite u zabludu određivanjem mogućnosti da naknadu plaćaju na duži rok. Ponovo vas pitam, ako je neko pre tri i po godine zaključio ugovor sa Direkcijom i počeo da otplaćuje iznos od 380.000 dinara i ako mu je ostalo da plati još 17 rata, prva rata mu je bila 4.300 dinara, sada mu je rata 6.800 dinara, ostatak duga mu je oko 50.000 dinara, a ako nastavi da plaća 17 rata po 6.800 dinara, čak i da se dalje ne povećava taj iznos, on mora da plati 115.600 dinara, da li možete da objasnite tu računicu građanima Srbije? Ta ista računica čeka građane Srbije kada se bude primenjivao ovaj zakon.
U obrazloženju ste nam otkrili šta zapravo mislite. Ovo je zaista zaprepašćujuće. Kažete pod kojim uslovima se dozvoljava umanjenje plaćanja naknade za legalizaciju, između ostalog: „... vodeći računa o tome da lica koja su izgradnjom objekta trajno rešavala svoju stambenu potrebu“, što nije sporno, ali gledajte dalje, „kao i da nemaju drugu nepokretnost u svojini na teritoriji jedinice lokalne samouprave na kojoj je objekat koji je predmet legalizacije izgrađen.“
Da li je to normalno? Da li to znači da neko može da ima vilu na Dedinju, pa tamo neće dobiti određena umanjenja, ali istovremeno može da ima vilu u zemunskoj Kalvariji, pa će tamo da dobije umanjenje; ili može da ima jednu vilu u Beogradu, a drugu na Zlatiboru ili Kopaoniku, na jednu će da dobije umanjenje, za drugu neće da dobije. Kako ste vi to procenili? Da li ima logike da vi procenjujete i da kažete da se umanjuje taj iznos samo ako utvrdite da neko na toj istoj opštini, istoj jedinici lokalne samouprave nema neki drugi objekat?
Da li vidite nelogičnost ovoga što ste propisali i da li vidite, a vidite sigurno, ne samo nelogičnost, nego da na ovaj način idete na ruku tajkunima, bogatunima, koji su ko zna kako postali bogati, koji mogu zloupotrebom ovog zakona da imaju i po pet vila bespravno izgrađenih, gde će moći da ostvare ova prava jer će posebno na svakoj opštini ostvarivati pravo umanjenja, bez obzira na to da li su u prvoj, ekstra zoni itd.
Dakle, evo, ovaj član je najbolji dokaz koliko ste nepromišljeno uradili ovaj predlog zakona. Hvala.

Zahvaljujem. Na član 78. amandman je podneo narodni poslanik Dušan Marić.
Za reč se javio narodni poslanik Bojan Đurić. Izvinjavam se, prvo će gospodin Marić. Izvolite, Mariću.

Dame i gospodo, Srpska radikalna stranka smatra da porodice koje imaju četiri člana, ako imaju stan ili kuću površine do sto metara kvadratnih, ne treba da plaćaju naknadu za njihovu legalizaciju. Zbog toga smo predložili da se u članu 78. stav 1. procenat umanjenja poreza sa 99 poveća na svih 100%. Prihvatanje amandmana ne bi ljudima koji treba da legalizuju svoj objekat omogućilo bilo kakvu finansijsku korist, bilo kakvu uštedu, taj jedan procenat, međutim, to bi pojednostavilo postupak legalizacije.
Koristim priliku da se osvrnem i na izgradnju 5.000 takozvanih jeftinih stanova u naselju „Stepa Stepanović“ u Beogradu i da postavim pitanje zašto se svi ti stanovi grade u Beogradu i zašto se uopšte grade u Beogradu? Hoće li to doprineti ravnomernom razvoju Republike Srbije? U svakom slučaju, neće. Takva politika će dovesti do toga da već pretrpani Beograd postane još pretrpaniji, a unutrašnjost Srbije još nenaseljenija. Jer, ako vi građanima iz unutrašnjosti ponudite jeftine stanove samo u Beogradu, u svakom slučaju će se naći jedan broj građana koji će pokušati da kupe te stanove i da se presele u Beograd.
Podsećam na činjenicu da u Srbiji ima više od 80.000 potpuno napuštenih seoskih imanja. Postavljam pitanje – zar nije bilo korisnije i društveno odgovornije ove desetine miliona evra koji će se uložiti u izgradnju stanova u Beogradu uložiti za otkup i revitalizaciju ovih napuštenih seoskih imanja? Ili, ako se već moraju izgrađivati stanovi, za izgradnju stanova u unutrašnjosti? Za iste pare u unutrašnjosti Srbije može da se napravi više od 7.500 stanova.
Drugo, izgradnja tih stanova motivisala bi ljude iz Surdulice, Crne Trave, Velike Plane, Smederevske Palanke, Arilja i drugih manjih mesta u Srbiji da ostanu u svom zavičaju, što bi u svakom slučaju doprinelo ravnomernijoj naseljenosti Republike Srbije. Čak bi i politička korist za vladajuću koaliciju bila veća, jer u svakom slučaju lepše zvuči ako se kaže da je u unutrašnjosti u 200 opština napravljeno 7.500 stanova, 150 u svakoj opštini, nego ako se kaže da je u Beogradu napravljeno 5.000 stanova.

Zahvaljujem. Reč ima narodni poslanik gospodin Bojan Đurić.

Potpredsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, javio sam se formalno po ovom amandmanu, ali čitav ovaj član 185, odnosno član 78. predloga izmena Zakona je u nekoliko segmenata problematičan. Ministra sada ovde nema, ali Ministarstvo se opredelilo za ovaj koncept gde je praktično glavna ideja, glavna vest to umanjenje do 99%. Gospodin Marić je u svom amandmanu predložio da to bude potpuno ukidanje ove naknade, odnosno da bude potpuno oslobođenje i da se procenat 99 zameni procentom 100.
Vi ste dali dosta zanimljivo obrazloženje zašto se amandman odbija. Kažete, kada su u pitanju objekti izgrađeni bez građevinske dozvole, da je naknadu u skladu sa zakonom moguće umanjiti, i to pod jednakim uslovima za sva lica koja su bespravno gradila te objekte. Mislim da je suština u ovome: „pod jednakim uslovima za sva lica koja su bespravno gradila objekte“. Tu se vraćamo i na one uslove koji su dati, recimo, u stavu 6, odnosno stavu 8. i stavu 11. ovog člana, koji su problematični. Gospođa Radeta je govorila o tome jednim delom.
Sada se zaista otvorilo pitanje na koje Ministarstvo ili Vlada moraju da daju odgovor. Gospođa Radeta je govorila o situaciji kada lice koje je u postupku legalizacije, koje treba da ostvari pravo na popust, odnosno član njegovog porodičnog domaćinstva, možda ima neku drugu nepokretnost na teritoriji iste jedinice lokalne samouprave. Nisam siguran da je moguć ovaj primer iz Beograda o kome je ona govorila, dakle, Dedinje, odnosno Savski venac i recimo Zemun, pošto po zakonu gradske opštine u Beogradu nisu jedinice lokalne samouprave, ali tu situaciju moramo da razjasnimo.
Najgora situacija bi bila da kada počne primena ovog zakona desetine, stotine ili hiljade građana budu suočene sa problemom. Dakle, za te ljude taj problem već predugo traje: prvo zakon iz 2003, pa zakon iz 2009. godine, pa ove najnovije izmene Zakona. Ako pogledate komentare ljudi ovih dana na internet sajtovima i u neposrednom kontaktu, ljudi su potpuno sluđeni, oni ne znaju kako će funkcionisati primena ovog dela zakona, a to je ono što njih najviše interesuje – u kom procentu, pod kojim uslovima i u kom roku će moći da ostvare pravo na popust.
Drugi problem je ova odredba, odnosno uslov gde se kaže da ta lica moraju da imaju prebivalište u neprekidnom trajanju od najmanje jedne godine na onoj adresi gde se nalazi objekat koji se legalizuje. O kojih godinu dana se radi? Pretpostavljam da ste mislili na rok od godinu dana pre podnošenja zakona za legalizaciju ili pre stupanja na snagu ovog zakona. Verovatno je u stotinama, u hiljadama slučajeva taj datum, odnosno ta mogućnost da se ostvari ovo pravo različita.
Drugi problem je onaj koji postoji u praksi. Vi verovatno vrlo dobro znate da su ljudi vrlo često imali ozbiljne probleme da prijave prebivalište na onoj adresi gde se nalazi nelegalni, odnosno nelegalizovani objekat. Ta situacija je bila različita i različiti su uslovi, odnosno različite papire su tražili od ljudi, u zavisnosti od toga o teritoriji koje policijske uprave se radi. To otvara još jedan problem, da se najčešće samo jedno lice, samo jedan član domaćinstva prijavljivao formalno na toj adresi, a da su drugi ljudi ostajali na nekoj staroj adresi, na onoj adresi gde su ranije živeli. To će vam napraviti problem kada praktično jedinica lokalne samouprave bude tumačila ovaj uslov da li članovi porodičnog domaćinstva imaju drugu nepokretnost na teritoriji iste jedinice lokalne samouprave.
Konačno (tu se već radi o sledećem amandmanu, ali da se ne bih ponovo javio), vi ste jedan amandman poslanika Petronijevića odbili uz obrazloženje da se ovde ne radi o imperativnoj normi, kada govorite o tome da pravo na ostvarivanje ovog popusta imaju ona lica koja su zaključila ugovor o pribavljanju dokumentacije sa jedinicom lokalne samouprave. Tačno je da to formalno nije imperativna norma, nego samo mogućnost, ali u realnom životu to će se dešavati praktično u svim situacijama. Ako je pravo na popust vezano za zaključivanje takvog ugovora, onda je prirodno očekivati da će ljudi ulaziti u takav aranžman, silom prilika isključivo zbog toga da bi ostvarili taj popust. Naravno, u nekim situacijama i zbog toga da bi im bilo lakše, prosto da bi lakše pribavili dokumentaciju, ali onako izgleda, na dublje čitanje, da je to obrazloženje da nije reč o imperativnoj normi prilično površno ili, da kažem, formalno. Hvala vam.

Reč ima gospođa Vjerica Radeta.

Pretpostavljam da dozvoljavate pravo na repliku?       

Nemate pravo na repliku. Imate vreme poslaničke grupe. Izvolite.

Dobro. Iskoristiću samo jedan minut poslaničke grupe. Neverovatno je da nemam pravo na repliku, s obzirom na to da me je kolega Đurić prozvao imenom i prezimenom.
Samo želim da objasnim, nažalost, da je moguće da neko može da ostvari pravo iz ovog člana i u dve gradske opštine na teritoriji Beograda zato što su katastri podeljeni po jedinicama gradskih opština, a ne samo za Beograd kao lokalnu samoupravu i zato što se porezi plaćaju na nivou gradskih opština. Dakle, potpuno je omogućeno ovim zakonom da neko ostvaruje ovo pravo, odnosno da ostvaruje popust za plaćanje objekata za legalizaciju, iako je u potpuno neravnopravnom položaju sa ostalim građanima, zato što je moguće da na teritoriji Beograda ima 17 objekata, koliko ima i lokalnih samouprava. Hvala.