Hvala vama. Taj izveštaj smo već zatražili. Obavestio sam vas da nema povrede Poslovnika. Ja je nisam izvršio neposredno pre ovoga.
Reč ima gospodin Dragan Stevanović.

Gospodine ministre, s obzirom da ste tu, mislim da ovaj amandman zaista zaslužuje vaš komentar i da nam kažete zašto suštinski niste ovo prihvatili kao Vlada, kao predlagač, jer mislim da je ovo što piše u obrazloženju pomalo smešno. Kaže se: „... iz razloga što rok u predloženom amandmanu, a to je 1. januar 2004. godine, nije zasnovan na odgovarajućem propisu, na osnovu koga bi se mogao utvrditi razlog za umanjenje iznosa u pogledu plaćanja poreza na imovinu.“
Imam dva pitanja. Zašto vam nije sporan datum iz 2016. godine? Kojom ste se logikom rukovodili kada ste postavljali ovaj datum kao sporan? To je jedno pitanje.
Zaista bih hteo da mi kažete vi i vaše kolege, ili bilo ko iz skupštinske većine, koji su to odgovarajući propisi na osnovu kojih će biti oslobođeni plaćanja naknade u iznosu od 99% svi oni koji dobijaju mogućnost na osnovu ovog zakona? Koji su to propisi koji su njih oslobodili obaveze da plate naknadu za uređenje građevinskog zemljišta?
Znači, ovde je samo pitanje vaše političke volje, da li hoćete da prihvatite. Evo propisa, ovo treba da bude propis na osnovu kog će se utvrditi razlozi za umanjenje poreza na imovinu u iznosu od 50%.
Kolege poslanici, gospodine ministre, ja sam na načelnu raspravu doneo svoj projekat i ugovor sa Direkcijom za građevinsko zemljište.
Dakle, 2005. godine me je koštalo 3000 evra, u dinarskoj protivvrednosti, da uđem u postupak izgradnje potpuno legalno. Ja sam tada, gospodine ministre, rekao da sam bio predsednik Skupštine opštine i pitao sam vaše kolege da li bi neki građevinski inspektor smeo da mi dođe u dvorište. Naravno da ne bi, ali ja nisam čekao ni Šumarčev zakon, odnosno ni zakon iz 2009. godine, niti ove izmene i dopune. Trudio sam se da kao lokalni funkcioner ispred SRS pokažem primer kako bi trebalo da se radi.
Tražim, u ime svih ljudi koji su pokušali da budu savesni i odgovorni, SRS traži da ti ljudi budu ravnopravni sa svima onima kojima ćete omogućiti (što je dobro) da legalizuju svoje objekte. Dobro je zbog poreza na imovinu, dobro je zbog svega onoga što je koleginica Radeta govorila, a tiče se uknjiženja, katastra, za sve je dobro. Hajde pokažite dobru volju i prema ovim ljudima koji su to uradili na jedan legalan način.
Zašto 2004. godina? Zato što nismo hteli da piše 22. april 2003. godine, kada je usvojen Zakon iz 2003. godine. Lakše vam je da na neki način uđete od 1. aprila 2004. godine, zbog obračunavanja poreza na imovinu, jer se on radi godišnje, i da krenete naovamo. One koji su to uradili legalno narednih pet godina oslobodite 50% poreza na imovinu. Šta je tu sporno, šta tu izaziva potrebu i razlog za sumnju, za pitanje, ili nema utemeljenja u zakonu i propisima? To je zaista besmisleno.
Dakle, kao što hoćete da pokažete volju da legalizujete ovo bez novca, pokažite volju i nametnite i tu obavezu lokalnim samoupravama da oslobode ljude koji su bili korektni poreza na imovinu, tih 50% vrednosti koju treba da plate. Prvo, to nije puno, neće lokalne samouprave trpeti veliki pritisak ili manjak u budžetu, pošto je porez na imovinu njihov izvorni prihod, a mislim da ćete vi pokazati volju i opredeljenje da poštujete Ustav, zakone i ravnopravnost svih građana u ovoj državi. U suprotnom, nažalost, to će baciti debelu senku na ovaj zakon, tako da, i ako bi ovaj posao uspeo jednog dana da se privede kraju, to bi ga obeležilo kao nešto što je bilo diskriminatorski.

Gospodine Lapčeviću, po ovom amandmanu? Izvolite.

Poštovano predsedništvo, poštovani gospodine ministre, reč je o jednom amandmanu koji je sasvim smislen i ne vidim zašto nije usvojen. Ali, suština čitave priče ovde je, između ostalog, način na koji će se vršiti legalizacija bespravno podignutih objekata.
Pre godinu i po dana, kada je donošen ovaj zakon, negde jula 2009. godine, u tadašnjem izlaganju ministar je obrazložio da su suštinski razlozi da se uvede red u oblasti građenja, da se planski pokrije čitava zemlja kako bi se stvorili uslovi za dalje legalno građenje i, naravno, da se skrati procedura, da se ubrza proces dobijanja potrebnih dozvola za gradnju, kao i da se omogući legalizacija bespravno podignutih objekata, kojih ima veoma mnogo po evidenciji koju ima Ministarstvo. Radi se uglavnom o ljudima koji su te objekte gradili dugi niz godina unazad i koji nisu imali mogućnosti, zbog svog socijalnog statusa, da plate određene naknade za uređenje gradskog građevinskog zemljišta. Prosto su morali, da bi obezbedili sebi i svojoj porodici krov nad glavom, da više ulažu novac u izgradnju samog objekta, a nisu imali novaca da reše probleme papirologije i naknade koje se plaćaju, bilo lokalnim, bilo republičkim organima vlasti.
Tada je data preporuka da lokalne samouprave donesu posebne propise, gde će se legalizacija omogućiti na takav način da se uz minimalnu papirologiju i uz simboličnu cenu izvrši legalizacija svih mogućih objekata, legalizacija svuda gde je moguće. Taj proces je otpočeo, dakle, primenom zakona, od septembra 2009. godine, pa nadalje.
Prema podacima koje posedujem, u Beogradu je primljeno oko 250.000 zahteva za legalizaciju objekata, a od toga je obrađeno jedva oko 5% tih zahteva. Dakle, ako je za godinu ili godinu i po dana bilo potrebno da se obradi 5% zahteva, otprilike nam treba 20 godina da obradimo sve zahteve za legalizaciju koji su do sada podneti. U Nišu je sličan slučaj. Otprilike se tu kreće između 5% i 10%. Dakle, trebaće nam dugi niz godina da se samo obrade predmeti koji su predmet legalizacije.
Posle godinu i po dana primene ovog zakona koji smo doneli 2009. godine, mi danas menjamo ovaj zakon u nekim bitnim stvarima. Ministar Dulić nam reče, krajem decembra prošle godine, da će se sada dodatno umanjiti naknade za legalizaciju objekata, da će praktično biti skoro potpuno besplatne. Na pitanje da li to znači da će novac biti vraćen onima koji su se u međuvremenu, u tih godinu i po dana, prijavili za legalizaciju objekata i platili naknade, koje su daleko niže od onih koje su stvarne, rečeno je – ne, neće biti, naravno. onaj ko je platio, platio je, a ovi koji nisu do sada platili, koji ulaze u novi postupak, oni će dobiti besplatnu legalizaciju.
Sad se tu postavlja pitanje – šta je suština jednog zakona koji se donosi u Narodnoj skupštini? Da li je suština da se on izvrgava ruglu ili da na podjednak način tretira sve građane ove zemlje? Imate jednu kategoriju ljudi koji su savesni i koji su gradili sve svoje objekte onako kako predviđa zakon, uz svu predviđenu proceduru i papirologiju, plaćali naknade koje su u redovnoj proceduri daleko veće nego što su ove za legalizaciju. Takvih je verovatno, ne možemo da se igramo procentima, ali sigurno preko 70-80%, oni koji su gradili i koji poseduju objekte. Oni su plaćali naknade.
Evo, uzeću jedan primer: moj komšija, koji je gradio objekat potpuno legalno, sa svim papirima, plaćao je naknadu za uređivanje građevinskog zemljišta u Nišu. Platio je oko 5.000 evra naknadu za uređenje gradskog građevinskog zemljišta. Dvadesetak metara od njega je gradio čovek bez i jednog papira, na divlje. Građevinska inspekcija i nadležni organi nisu, naravno, sprečavali to. Čovek je podneo zahtev, po Zakonu o legalizaciji, da mu se legalizuje objekat i platio je oko 600 evra. Gradili su u razmaku od jedne godine.
Sad mi vi recite koju poruku šalje ovakav zakon i ovakav pristup ljudima koji, s jedne strane, grade legalno, po slovu zakona i onima koji ne poštuju zakon? Šalje se jasna poruka da ćete vi koji ne poštujete zakon mnogo bolje proći. Pa, i oni koji su okasnili, ili su u poslednjem trenutku predali dokumentaciju za legalizaciju po ovom zakonu od pretprošle godine, nisu platili tu naknadu, sada će ponovo biti nagrađeni, pa neće platiti ni onih simboličnih 10-15% od redovne cene, nego će biti potpuno nagrađeni pa neće platiti ništa.
To je zaista apsolutno neprihvatljiva praksa, koja neće uneti red u ovu oblast, nego će, naprotiv, dalje degradirati oblast stanogradnje u Srbiji i poslati jednu ružnu poruku – da su ljudi koji poštuju zakon diskriminisani u odnosu na one koji ne poštuju zakon.
S druge strane, red je reći par reči i o samom ministarstvu i o njegovoj ulozi u čitavoj priči. Prošle nedelje smo imali raspravu o Vladi. Vi ste kao ministar po drugi put izabrani da vodite resor urbanizma, prostornog planiranja, zaštite životne sredine, a sada vam je pridodato i rudarstvo, ne znam zaista po kom osnovu i po kom kriterijumu. Tada je bilo prilike i očekivao sam da će premijer, predlažući vas i druge ministre u Vladi, reći koju reč o tome kako su pojedini ministri vodili određena ministarstva i na osnovu čega su se ministri koji su ponovo predloženi kvalifikovali da budu predloženi da nastave posao u određenom ministarstvu i u novoj vladi. Logično bi bilo zaključiti da su oni koji su vodili određene resore u prethodne tri godine u Vladi Republike Srbije tu oblast vodili kako treba, da su poboljšali stanje u tim resorima, da imaju određene uspehe i da, naravno, zbog toga treba da nastave da vode ta ministarstva, kako bi dali još bolje rezultate.
Koje rezultate je dalo ministarstvo koje vi vodite, gospodine Duliću? Nisam siguran da je dalo bilo koji dobar rezultat, ako samo posle godinu i po dana menjamo zakon. Nisam siguran da je dalo rezultate ni u oblasti bržih i kraćih procedura za izdavanje građevinskih dozvola…
(Predsedavajući: Gospodine Lapčeviću, izvinjavam se, moram da vas prekinem. Zamolio bih vas da povežete tu vašu generalizovanu diskusiju sa amandmanom narodnog poslanika Radiše Ilića, o kojem raspravljamo. Budite ljubazni.)
Ako ste pažljivo pratili, sve vreme sam do sada pričao o legalizaciji i načinu legalizacije objekata. Završiću za minut, ako vam smeta ta priča. Znam da istina vrlo često boli, ali prosto, činjenice su takve da se nagrađuju ministri koji ne da nisu ništa uradili, nego su napravili haos u određenim oblastima. To se može slobodno reći i za ovo ministarstvo, jer po broju izdatih dozvola u prethodnih godinu i po dana jasno se može zaključiti da su procedure znatno duže i da je građenje u Srbiji zastalo.
Izmišljanje predizbornog zakona, a ne zakona za smanjenje posledica ekonomske krize, o gradnji objekata i pomoći građevinskoj industriji Srbije jeste još jedan način na koji će novac građana Srbije biti vrlo loše upotrebljen, da ne kažem zloupotrebljen, jer će samo podobna preduzeća, koja su bliska određenim partijama na vlasti, moći da grade po tom zakonu, bez tenderskih procedura, procedura javnih nabavki. Jasno je da su takav zakon i takva procedura potpuno protivustavni. U prošloj godini uopšte nije ni bilo efekata te pomoći građevinskoj industriji, jer skoro da nije počet nijedan objekat da se gradi po tom zakonu. Gle čuda, počeće uglavnom u toku ove godine, sa velikim investicijama, i to slučajno pred predstojeće izbore. Dakle, zato je taj zakon predizborni i zato su sve one stvari koje su se dešavale u vezi s ovim ministarstvom apsolutno neprihvatljive. Ovaj zakon neće ništa dobro doneti.
Da ne pominjem 400.000.0000 dinara, ili koliko već, potrošenih za kampanju „Očistimo Srbiju“; da ne pominjem da je preko milion evra dato samo za bilborde za tu kampanju; da ne pominjem 25.000 evra koji su dati za izradu sajta Ministarstva itd. Apsolutno je sve pod velom tajne. Niti će ovaj zakon, niti vaša skupština većina, koja će verovatno to podržati, doprineti da se građevinska industrija pokrene, a ona je pokretač mnogih drugih, niti će se uvesti red u ove oblasti. Hvala.

Smeta mi, naravno, kada god zloupotrebljavate Poslovnik i reč koju vam dam da govorite o temi koja je na dnevnom redu, jer pretpostavljam da ni gospodin Radiša Ilić, podnosilac amandmana, ne bi mogao da prepozna svoj amandman u vašoj diskusiji.
Gospodin Oliver Dulić ima reč i posle toga ću odrediti pauzu.

Zahvaljujem se. Dobro, mislim da bih zaista imao problem da sada ulazim u debatu sa gospodinom Lapčevićem povodom svih ovih stvari koje je naveo. Ne moram vama da objašnjavam razloge zbog kojih smatram da je ovo ministarstvo ne samo ispunilo svoje ciljeve i zadatke u protekle dve i po godine, nego i uradilo stvari koje mogu slobodno, a jednog dana ćete i vi možda biti u situaciji da to primetite i prihvatite, nazvati istorijskim.
Mi smo uveli red u mnoge oblasti u kojima red nije postojao, u kojima nisu postojali ni zakoni ni norme. Kada pričamo o Ministarstvu ekologije ili segmentu ekologije, mi smo doneli 20 vrlo važnih zakona, preko 300 podzakonskih akata. Što se tiče ispunjavanja naših obaveza u skladu sa našim putem ka Evropskoj uniji, ovo ministarstvo postiže najbolje rezultate.
Što se tiče akcije „Očistimo Srbiju“, izuzetno sam ponosan na nju. Ona je po prvi put u novijoj istoriji popularizovala nešto što je očigledno ogroman problem, i predstavlja civilizacijski iskorak; ona će nastaviti i dalje da funkcioniše, bez obzira na sve zlurade napade koji dolaze od onih koji pokušavaju da ama baš svaki mogući rezultat koji je nesporan i koji je toliko očigledan negiraju.
U oblasti građevine i urbanizma nasledili smo ogromne probleme. Jedan deo njih ćemo rešavati kroz zakonsku inicijativu. Pad u građevinskoj industriji nije posledica bilo kog zakona, jer on postoji u celoj Evropi i u celom svetu. Pad u građevinskoj industrija je posledica svetske ekonomske krize. Samo zahvaljujući merama Vlade Republike Srbije, što kroz investicije u stanogradnji, što kroz izvođenje velikih građevinskih projekata, u ovoj godini, budite sigurni, zabeležićemo jedan veliki rast, koji će spasti građevinsku operativu i svakako doprineti rastu našeg BDP-a. Nije na vama da procenjujete da li su to rezultati ili nisu. Ne očekujem od vas da vi te rezultate pohvalite, ali su oni nesporni.
Ono što pokušavate da uradite dovodeći mene u vezu sa bilo kakvim aferama je zaista sramno, pogotovo kada iznosite cifre koje apsolutno ne stoje.
Sa velikim ponosom mogu da kažem da je Vlada Republike Srbije pomogla održavanje teniskog turnira. Da nije te pomoći bilo, on ne bi bio održan, a mora da se održava. To je urađeno u protekle dve godine preko Ministarstva životne sredine. U ovoj i narednim godinama, ukoliko bude bilo potrebe, biće pomognuto sa neke druge strane, ali država mora da radi i te stvari, bez obzira na to da li javnost to shvata ili ne.
Kada otvarate pitanje sajta, samo mogu da kažem da je portal „Očistimo Srbiju“ izuzetno uspešan portal i verovatno jedan od najjeftinijih koje je ova država izradila. Postoje mnogo skuplji, koji su takođe plaćani po realnoj tržišnoj ceni. Čak sam u jednom trenutku, očekujući to pitanje, imao za vas spremne odgovore, vezano i za to koliko su koštali veb portali i sajtovi…
(Predsedavajući: Gospodine ministre, moram i vas da upozorim da pričate o amandmanu.)
Samo odgovaram na pitanje. U vreme dok su članovi DSS-a …
(Predsedavajući: Nije ovo vreme odgovora na pitanja.)
Samo na kraju da se vratim na amandman, vrlo kratko. To je, u stvari, bila tema. Samo ne znam od kada nemam pravo da odgovorim na pitanje koja su mi postavili? Ne znam kojim je to promenama Poslovnika meni onemogućeno, pošto je ovde gospodin Lapčević meni postavio pitanje i optuživao me direktno za neke stvari, ne znam po kojem Poslovniku ne mogu da odgovorim, kao što on ima pravo da meni postavlja sva ta pitanja?
Dobro. Što se tiče pravedne naknade ili nadoknade za one koji su sve radili u skladu sa zakonom, najviše bih voleo da nelegalno izgrađeni objekti nisu postojali u Srbiji. Lično sam bio sklon tome da se nađe način da se oni koji su stajali u redovima, čekali dozvole ili plaćali legalizaciju po drugim cenovnicima na neki način kompenzuju. To, nažalost, nije moguće preko poreza na imovinu. Porezi su, odnosno porez na imovinu, potpuno druge kategorije, koje predstavljaju izvorne prihode lokalnih samouprava. Plašim se da bismo prihvatanjem ovog amandmana naneli štetu lokalnim samoupravama, jer bismo ih ostavili bez određenih prihoda.
S druge strane, kategorija onih lica koja će biti obuhvaćena popustima je značajno manja u odnosu na cifru nelegalno izgrađenih objekata, koja je prikazana u svakoj mogućoj statistici. Popustima će biti obuhvaćene samo socijalne kategorije stanovništva, koje su vrlo precizno definisane zakonom, koje bi inače država trebalo da pomaže i pomoći će im na ovaj način.
Svi oni koji su gradili objekte u prvoj i ekstra zoni, koji su gradili ekonomske objekte za tržište, koji su gradili industrijske objekte, hale, postrojenja itd. moraće da plate punu cenu legalizacije, kao i građani koji su legalizovali objekte po nekim drugim zakonima i po nekim drugim cenovnicima. Ovde pričamo o najugroženijim kategorijama stanovništva, koje bismo u slučaju da pokušamo da nađemo kompenzaciju za sve ostale suštinski uskratili za ovu vrstu pomoći, jer bi lakše bilo da i njima kažemo – vi plaćate punu cenu, nego da se vraćamo unazad po datumima i da one koji su takođe nelegalno gradili, ali su platili po nekom drugom cenovniku, sada na neki način nagrađujemo.
Cela legalizacija je jedan vrlo komplikovan proces, koji podrazumeva opraštanje od greha kršenja zakona iz prošlosti. Verujte mi, mnogo smo više sati i dana provodili pokušavajući da nađemo adekvatna rešenja za ovaj problem, nego što vi uopšte možete da mislite. Mi se bavimo ovim problemom mesecima. Ovo nije najbolji mogući, ovo je najmanje loš mogući način da iz ovog problema izađemo. Dobrog načina da se izađe iz problema nelegalno izgrađenih objekata u Srbiji nema, nema pravednog modela, nema načina da sada kažemo – napravićemo model kojim će svako da bude zadovoljan.
Svesni smo činjenice da će mnogi da kažu – zašto sam stajao u redu i plaćao punu cenu, a nekome sad to opraštate? Da, ali ukoliko krene da se gradi određena infrastruktura, on neće moći da očekuje da će na tu infrastrukturu da se priključi kao onaj ko je platio naknadu za uređenje zemljišta. On će morati da plati segmente izgradnje te infrastrukture. On će imati, takođe, i neke druge obaveze koje su neki pre njega platili.
Kada malo pokušate da razložite ovaj problem... Ponovo kažem, bio sam sklon da se nađe način da se oni kompenzuju, ali to nije bilo realno u ovom trenutku i meni je žao zbog toga. Hvala.

Zahvaljujem vama. Podsećanja radi, član 106. stav 1 – govornik može da govori samo o tački dnevnog reda o kojoj se vodi pretres – obavezuje me da upozorim svakog ko se toga ne pridržava na ovu obavezu.
Na osnovu člana 87, određujem pauzu u trajanju od jednog sata. Nastavljamo u 15.15 časova. Hvala. Reč će prvi dobiti gospodin Stevanović.
(Posle pauze – 15.15)

Nastavljamo rad. Na član 79. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika Poslaničke grupe Napred Srbijo.
Vlada i Odbor za urbanizam i građevinarstvo nisu prihvatili amandman.
Da li neko želi reč? (Da.) Gospodin Antić. Izvolite.

Srpska napredna stranka je intervenisala u dva stava ovog člana zato što smatramo da ima jako puno nedorečenosti kada je u pitanju ovaj institut javnog interesa i da su moguće ozbiljne zloupotrebe zato što nemamo jasan pravilnik šta je močvaran, šta je nestabilan teren. Desetine hiljada građevinskih objekata koji se nalaze na takvom terenu dolaze pod znak pitanja. Pokušali smo svojim amandmanom da rešimo ovaj problem u korist građana.
Treba podsetiti da bi, na osnovu člana 198, ukoliko se odbije legalizacija takvih objekata, trebalo da sledi rušenje. Šteta bi bila prevelika, a postavlja se i pitanje odgovornosti države, u smislu da se pojedina klizišta i vodoplavni tereni eventualno saniraju i da se na taj način poboljšaju uslovi života kada su u pitanju ti građani.
Smatramo da ovaj amandman ima svoju logiku, a posebno nam smeta to što ne postoji pravilnik na osnovu koga bi se moglo zaključiti koji su to objekti koji bi mogli da potpadnu pod ovu kategoriju.
U drugom delu smo intervenisali na stav 4. ovog člana. To se odnosi na različit tretman fizičkih i pravnih lica s jedne strane i, s druge strane, države, državnih institucija, koje su isto kao i građani često gradile objekte bez građevinskih dozvola. Načelo jednakosti pred Ustavom neophodno je poštovati, po nama. Mi imamo često praksu, kada su u pitanju državni organi, da se dozvole jako brzo izdaju, što se kaže preko noći, da su građani i pravna lica u drugom planu i da je mnogo više vremena neophodno da se njihov status i njihovi zahtevi rešavaju.
Prema tome, i u narednom amandmanu koji sledi ispred SNS zahtevamo da se na istovetan način urede prava kako državnih organa, tako i fizičkih i pravnih lica. Hvala.

Zahvaljujem. Htela bih samo da vas obavestim da ćemo danas završiti ovu tačku dnevnog reda, a sutra u 10.00 časova nastavljamo rad.

Pošto će sutra u poseti Narodnoj skupštini Republike Srbije biti gospodin Putin, premijer Ruske Federacije, radićemo pre podne, sat vremena do njegovog dolaska. Orijentaciono, taj dolazak bi trebalo da bude između 14.30 i 15.00 časova, tako da pre podne radimo normalno. Zbog toga ćemo danas po završetku ove tačke i okončati rad, sutra nastavljamo. Sutra po podne... ocenićemo, mislim da ćemo raditi samo pre podne. Dogovorićemo se sutra.

Na član 79. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Nenad Konstantinović i Edip Šerifov.

Vlada i Odbor za urbanizam i građevinarstvo prihvatili su amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.

Na član 80. amandman je podneo narodni poslanik Milisav Petronijević.

Narodni poslanik Petronijević povukao je amandman pisanim putem 22. marta 2011. godine.

Na član 82. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika Poslaničke grupe Napred Srbijo. Da li neko želi reč? (Da.) Gospodin Milan Knežević.