Poštovana predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, ispred SNS podneli smo amandman na član 82. i taj amandman glasi: „Član 191. briše se“.
Znači, amandman se odnosi na brisanje ovog člana. Zašto? Praktično, članom 191. ovog zakona propisuju se posebni uslovi za legalizaciju objekata u državnoj svojini, koji su bitno blaži od uslova propisanih za legalizaciju objekata u vlasništvu fizičkih i pravnih lica koja nisu državno vlasništvo.
Smatramo da za legalizaciju objekata ne mogu da važe različiti aršini ili pravila, odnosno da ta pravila zavise od toga u čijem vlasništvu se nalaze ovi objekti. Ako se primeni ovaj princip, onda se krši i načelo jednakosti svih pred Ustavom i zakonom iz člana 21. Ustava i načelo ravnopravnosti svih oblika svojine iz člana 82. stav 1.
Teško je objasniti, kako objasniti da privatni vlasnici podnose sve dokaze o vlasništvu što se tiče objekata, zemljišta, izveštaje o instalacijama, infrastrukturnoj mreži, spoljašnjem uređenju, znači, svu tu potrebnu dokumentaciju vezanu za te objekte, a praktično, po ovom članu, za objekte u državnom vlasništvu to nije obavezujuće?
Zato smatramo da je brisanje ovog člana u stvari dovođenje u jedno stanje gde će svi vlasnici objekata i investitori biti u jednakom položaju, što je u skladu i sa našim Ustavom. Hvala.

Na član 83. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika Poslaničke grupe Napred Srbijo. Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 83. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Antić.

Amandman je odbačen na Zakonodavnom odboru.

Na član 83. amandman je podneo narodni poslanik Milan Avramović. Da li neko želi reč? (Da.) Gospodin Milan Avramović.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, ostali ste mi dužni odgovor u vezi s članom koji se odnosi na popust u odnosu na gradsko građevinsko zemljište i uređenje. Gospođa Saška Damnjanović je bila u sali. Voleo bih da dobijem vaš odgovor, mnogo bi mi značio, zbog toga što sam se stvarno trudio da vas ubedim da je danas utorak.
U članu 83. tražio sam dodavanje jednog stava koji kaže: „Kada je objekat koji je predmet legalizacije izgrađen na građevinskom zemljištu u državnoj svojini, bez drugih korisnika na zemljištu koji su se kasnije pojavili radi upisa u katastar nepokretnosti po bilo kom pravnom – zakonskom osnovu, država sa vlasnicima objekta u postupku legalizacije rešava imovinsko-pravne odnose“.
Zbog čega sam to tražio? Zato što postoje ogromni problemi kada je u pitanju upis u katastar. Postoji varijanta da se pri javnim uvidu ne pojave ljudi, ne dostave nikakvu dokumentaciju ili dokaz o imovini, a posle, kada tražite genezu stanja upisa u katastar, vidite da su se pojavili ljudi koji faktički tu niti žive niti imaju objekat, niti imaju ikakvo pravo svojine, a upisani su u katastar. Naravno, to pravi probleme pri procesu legalizacije, jer i sami znate da je potrebna saglasnost svih korisnika parcele za proces legalizacije.
Šta se onda dešava? Veliki broj ucena od onih vlasnika, ljudi koji su upisani u katastar na čudan način jer na javnom uvidu nisu bili i nemaju nikakav dokaz. Dolazi do sudskih sporova, potraživanja da se briše iz katastra, i proces poprilično traje.
Imamo primer u elitnom delu Beograda, na Topčiderskom brdu, gde je imovina države Srbije, koja je konkursom dodelila zemljište, do privođenja nameni, određenim licima. Oni su uspeli da izdejstvuju proces legalizacije, ali nisu uspeli da reše imovinsko-pravne odnose sa ljudima koji ne znaju da postoje na toj parceli, jer su se tek pojavili.
Podsetiću vas i na primer Ministarstva inostranih poslova, koje je takođe upisano u katastar na jednoj parceli; kada je vadilo taj izvod pravobranilac Ministarstva inostranih poslova video da je tu upisano Ministarstvo odbrane. Onda je pokrenulo postupak za brisanje iz katastra Ministarstva odbrane i određenih lica i taj postupak dobilo na sudu; katastru je poslato rešenje da se određeni upisnici izbrišu iz katastra.
Ono što je takođe loše je sprega katastra, načelnika katastarske službe u Beogradu i pojedinih predsednika opština. Zbog toga i zbog velikih grešaka i propusta koji su nastali prilikom upisa u katastar država je dužna da rešava imovinsko-pravne odnose, jer imovinsko-pravni odnosi su preduslov da biste legalizovali objekat sto posto. Dakle, kada dobijete saglasnost, dobili ste saglasnost onih korisnika koji su tada bili na parceli, ne možete da dobijete saglasnost onih koji nisu bili na parceli. Kada dođe predmet legalizacije na dnevni red, pojavljuju se ljudi koji su upisani. Dok vi tražite da se oni izbrišu i dok tražite da njihova saglasnost vama ne treba, dok to objasnite, prođe rok za legalizaciju; time ste onemogućeni da učestvujete u postupku legalizacije, kako je ovim predlogom zakona dozvoljeno.
Daću vam primer kako je predsednik opštine Savski venac sebe upisao na pogrešnoj parceli. Kaže se ovako... Ovo je iz akta između Direkcije za izgradnju i predsednika opštine, u kome se kaže da je investitor dostavio zaključak, pa broj zaključka, vreme i godina, izdato od strane Odeljenja za građevinske i komunalne poslove opštine Savski venac, kojim se ispravlja greška u stavu 1. dispozitiva rešenja iz prethodne alineje, tako što umesto „na katastarskoj parceli 11335“ treba da stoji „katastarska parcela 11335/2“.
Dakle, postoji ta mogućnost greške administracije, greške samog katastra, pogotovo na državnom zemljištu. Neka te greške rešava država. Potpuno je suludo da postupke pokreću oni ljudi koji su tu proceduru u skladu sa zakonom ispoštovali i potpuno je suludo da se neko upiše na nečiju parcelu, a da taj to ne zna, i da kada dođe proces legalizacije ili bilo koja druga pravna radnja on ima problem jer ga taj ucenjuje. Postoji mogućnost upisa u katastar i usled rehabilitacije, pojavljivanja starog vlasnika i na bilo koji drugi način koji ometa onog ko je na toj parceli, da li katastarskoj ili građevinskoj, jer jedna građevinska može da ima više katastarskih parcela. Postoji problem ucene i problem od strane opštine, koja je greškom nešto radila i upisivala. Onda neka ona ispravlja svoje greške.
Naveo sam primer da je javni pravobranilac ili pravobranilac Ministarstva inostranih poslova dobio rešenje da se izbriše upis u katastar Ministarstva odbrane, koje je tu upisano bez objekta, bez ikakvog dokaza, bez učešća na javnoj raspravi koju je pokrenuo sam katastar.
Postoje ogromni problemi u katastru, svuda. Molim vas, gospodine Duliću, da obratite pažnju i na to, jer je tu sprega korupcije i kriminala. Bivši sudija Drugog opštinskog suda je učestvovao u tome tako što je dodeljivao prava na rešenje o upisu u katastar određenim investitorima. Oni su mogli na osnovu toga da grade, dok su drugi investitori, koji nisu podobni ili nisu članovi Demokratske stranke ili nisu hteli da plate šta je trebalo da plate, dobijali to pravo sa sedam, osam, devet meseci zakašnjenja, izvod iz katastra, dok je bio u sudu. Onda ste imali selekciju onih koji su mogli nešto da rade i onih koji ne mogu.
Molim vas da ovaj amandman prihvatite, da država rešava imovinsko-pravne odnose sa onima koji su se kasnije, po bilo kom osnovu, upisali u katastar, a da ljudi u procesu legalizacije …
(Predsednik: Vaša poslanička grupa više nema vremena.)
… taj proces završavaju u skladu sa zakonom, koji je i tako loš. Hvala.

Zahvaljujem. Na član 84. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika Poslaničke grupe Napred Srbijo.

Da li neko želi reč? (Da.) Gospodin Knežević ima reč. Poslanička grupa ima još deset minuta.

Ovaj amandman koji smo podneli odnosi se na član 84, gde predlažemo da se u članu 199. Zakona stavovi 2. i 3. brišu. Zašto? U ovim stavovima propisano je jasno da se odmah po odbijanju ili po odbacivanju zahteva za legalizaciju mora izvršiti isključenje objekta iz vodovodne, elektroenergetske i svih drugih mreža. Znači, odmah po odbijanju i odbacivanju zahteva dolazi do isključivanja iz pomenutih mreža.
Smatramo da nema razloga da se ovo isključivanje vrši odmah jer se u najvećem broju slučajeva radi o objektima gde stanuju ljudi, veoma često i sa malom decom, tako da isključivanje iz svih energetskih mreža pravi socijalni problem kod tih ljudi, odnosno onemogućava normalan život. Ako je već zakonom predviđeno rušenje tih objekata, zašto je potrebno mnogo ranije isključivati vodovodnu, energetsku i drugu mrežu? Ako postoji zakonsko rešenje, potrebno je dan pre toga uraditi ovo što je pomenuto.
Smatramo da ovi stavovi treba da se brišu i da se u vremenskom periodu u kome dolazi do odbijanja ili odbacivanja zahteva i rušenja omogući ljudima da koriste te objekte, a ne da se oni na ovaj način dovode u nenormalne uslove života. Hvala.

Zahvaljujem. Gospođo Radeta, po ovom amandmanu nemate vremena.

Po Poslovniku, izvolite.

Hvala. Po Poslovniku, član 27. U vašem odsustvu, gospođo predsedniče, tražili smo informaciju zašto poslanici SRS nisu pozvani na Odbor za urbanizam i građevinarstvo, a nisu. Posumnjali smo u činjenicu da li je na Odboru bilo kvoruma. S obzirom na to da ovaj odbor ima 17 članova, kvorum bi trebalo da čini devet članova, međutim, zamenik sekretara je objasnio da su se u Odboru rukovodili članom 23. stavom 3, koji kaže – ako poslanička grupa ne predloži kandidate iz stava 1. ovog člana, odbor se konstituiše u sastavu u kome je izabran na osnovu predloga poslaničkih grupa koje su predložile.
To bi moglo da bude tako da ne postoji i član 45. stav 2, koji kaže: „O prestanku dužnosti člana ili zamenika člana odbora i izboru novog člana ili zamenika člana odbora Narodna skupština odlučuje na prvoj narednoj sednici, po dostavljanju predloga poslaničke grupe.“ Dakle, ovde se radi o činjenici da su dva poslanika koja su podnela ostavke na poslaničke funkcije bili i članovi odbora. Dakle, mi nemamo slučaj iz člana 23, gde je poslanička grupa propustila da predloži svoje članove.
Ali, razumeli smo... Mi smo ipak dobili od zamenika sekretara spisak članova koji su učestvovali na Odboru i razumeli smo zbog čega ste ovo hteli da sakrijete – zbog činjenice da je ovaj kvorum, koji po nama nije kvorum, kvorum od osam članova, zapravo, osmi član je bio Stefan Zankov iz ove fantomske poslaničke grupe Napred Srbijo. Vi ste hteli da sakrijete tu činjenicu da su vam oni dali kvorum, pa ste onda pokušali da nas ubedite da zapravo kvorum nije ni trebao, odnosno da je sve regularno.
Ništa nije regularno. Dakle, on ima pravo da vam da kvorum, vi ste ga zato napravili, mislim, njihovu poslaničku grupu, da biste imali kvorum kada vam zatreba. Nije to sporno, ali sporno je što u trenutnim okolnostima nemate kvorum u ovom odboru. Hvala.

Nema povrede Poslovnika, ni razloga za vašu preteranu, neosnovanu sumnjičavost. Dakle, radi se o tome da ovaj odbor u ovom momentu broji 15 članova i da je osmoro većina. Prema tome, apsolutno nije prekršen Poslovnik, ali ako niste zadovoljni mojim odgovorom, predlažem da se Skupština u plenarnom sastavu izjasni u danu za glasanje.

Ako dozvolite, zadovoljna sam činjenicom da je Stefan Zankov vama dao kvorum. Hvala. Ne morate da glasate.

Dobro. Na član 85. amandman je podneo narodni poslanik Mirko Munjić. Izvolite, gospodine Munjiću.