Poštovana gospođo predsednice, poštovani gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, opsežnost i kompleksnost izmena ukazuju na to da je možda bilo celishodnije da se donese potpuno novi zakon. Ovako, postojeći zakon u jednom delu postaje prenormiran, a u drugom ima previše pravnih praznina, u trećem se suviše oslanja na buduće uredbe Vlade, u četvrtom zadire u tematiku nekih drugih zakona.
Konkretno, ovaj član 88. ima jedan nedostatak, s obzirom na to da nije oročen rok u kojem bi nadležni organ trebalo da reaguje na nešto što je predviđeno u prethodna tri stava ovoga člana 88. Našim amandmanom smo predvideli da to bude rok od tri dana i da se postojećim stavovima doda još jedan stav, kojim bi se preciziralo na koji način nadležni organ i u kom roku treba da reaguje.
Jako je bitno da se u svakom članu koji predviđa određenu obavezu državnog organa predvidi i termin, odnosno rok u kojem treba da se ta obaveza izvrši, jer samo na taj način možemo da postignemo da država efikasno radi, odnosno da njeni službenici zaista pravovremeno odgovaraju na zahteve građana.
Čini mi se da u članu 52. postoji određeni problem što se tiče primene čl. 103. i 104, jer ukoliko se ne omogući onima koji imaju pravo na konverziju uz naknadu, i odustanu od te konverzije... U tom slučaju im se uskraćuje pravo da ne završe tu konverziju, ako im ne odgovara ta cena. Mislim da bi bilo mnogo celishodnije da se dozvoli odustanak.
Ujedno bih istakla i određene primedbe na neku novu vrstu norme, tzv. urbanu komasaciju, s obzirom na to da urbana komasacija očigledno zadire u jedan drugi zakon, a to je Zakon o eksproprijaciji. Samo pod taj zakon bi moglo da se podvede sve ono što je ovim novim članovima Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o planiranju predviđeno.
Prema tome, ukoliko se radi o tako komplikovanom zakonu, koji je od tolikog značaja za državu, ne smemo dozvoliti da se previše često rade izmene i dopune. Mnogo je bolje, ukoliko se primeti da je zakon neprimenljiv, da ima ozbiljnih problema u njegovom sprovođenju, da se pristupi izradi novog zakona, s tim da se iskustvo koje je stečeno primenom postojećeg zakona iskoristi kada se piše i predlaže novi zakon, jer samo u tom slučaju će imati smisla da se donese novi zakon.
Dakle, iskustvo koje je stečeno primenom ovog zakona ukazuje na to da mnogo šta treba da se promeni da bismo imali jedan dobar i efikasan zakon o planiranju i izgradnji. Da ne pričam o tome da je trebalo u međuvremenu da donesemo i zakon o javnoj svojini i sve ostale zakone koji imaju za predmet i sadržinu regulisanje tako ozbiljne materije kao što je svojina.