Hvala vama. Ovo će biti vreme predviđeno za repliku. Izvinjavam se.
Na osnovu člana 157. stav 6. i člana 161. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, Odbor za urbanizam i građevinarstvo podneo je amandman na član 78.
Predstavnik predlagača prihvatio je amandman na sednici Odbora za urbanizam i građevinarstvo, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom.
Konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 78. amandman je podnela narodna poslanica Maja Laušević.
Vlada i Odbor za urbanizam i građevinarstvo su prihvatili amandman. Zakonodavni odbor smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom.
Konstatujem da je i ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 78. amandman je podneo narodni poslanik Nenad Konstantinović. Da li neko želi reč? (Ne.)
Amandman na član 78. narodni poslanik Milisav Petronijević je pisanim putem povukao.
Na član 78. amandman je podneo narodni poslanik Edip Šerifov. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 78. amandman je podneo narodni poslanik Dragan Živkov. Da li neko želi reč? (Da.) Gospodine Živkov, izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman ispred Srpske radikalne stranke na član 78. stav 3, koji glasi – reči „odnosno ako on ili članovi njegovog porodičnog domaćinstva nemaju drugu nepokretnost na teritoriji jedinice lokalne samouprave na kojoj se nalazi objekat koji je predmet legalizacije“ brišu se.
Obrazloženje koje smo dali je: ako neko ima staru, trošnu ili manju kuću, a pored nje napravi ili kupi objekat kojim bi svoje stambeno pitanje rešio, pri tom na toj adresi nema prebivalište, ne postoji razlog da se tom licu ne omogući pravo na umanjenje iz stava 6. ovog člana. Cilj amandmana je da se poboljša tekst zakona.
S obzirom na to da je u obrazloženju dato da amandman nije prihvaćen, smatramo da ovakvih situacija u praksi nema malo, ima i suviše takvih problema i mislim da je trebalo da imate razumevanja za ovaj amandman i da ga prihvatite. Hvala.

Zahvaljujem. Na član 78. amandman je podneo narodni poslanik Dragan Stevanović.

Samo, izvinjavam se, da nam kažete, vreme poslaničke grupe ili moje?

Poslanička grupa SRS ima 19 minuta i 20 sekundi, a vi kao ovlašćeni predstavnik imate četiri minuta.

To ću vreme koristiti uz amandman. Generalno ću da se osvrnem na ovaj član 78. koji je u principu, sudeći po reakcijama i komentarima, najsporniji u celom ovom zakonu, otvorio je najviše polemike i rasprave. Mislim da je neko malopre rekao, gospođa Radeta, da je izraz nepromišljenosti.
Ovo je dokaz da Vlada, u politici koju vodi, nema niti jasnu viziju, niti jasnu strategiju kako da se suoči sa problemima koji su u prostoru u Srbiji nicali godinama unazad.
Ovde postoji niz dokaza za tako nešto, pa je to čak i ovaj stav na koji sam podneo amandman zajedno sa svojim kolegama, gde sam tražio da se ovaj rok od jedne godine produži na tri godine.
Odbor je podneo amandman kojim su i jedna i tri godine izbrisane i nema vremenskih ograničenja. Pazite koliko je to interesantno: kada smo 2009. godine usvajali ovaj zakon ovde je rezolutno rečeno – što je zidano do ovog trenutka, moći će, posle toga, biće predmet rušenja. Onda je predlagač dve godine posle toga u svoj zakon uneo odredbu da je dovoljno dokazati da neko godinu dana živi na toj adresi za objekat koji treba da se legalizuje.
Nismo slučajno predložili tri, da vas vratimo u period do usvajanja osnovnog zakona, jer, dozvolićete, od tog dana pa do danas neke ste objekte koji su nesavesno, odnosno nelegalno sagrađeni, porušili. U istom periodu neko je gradio, objekat mu je srušen, a neko je isto tako bespravno gradio posle usvajanja ovog zakona i sada će dobiti priliku da legalizuje. Sada ste još fleksibilniji – nema nikakvog roka, odnosno nikakvog vremenskog perioda u kojem su bili dužni da se prijave na toj adresi.
Smatramo da je tri godine bilo vrlo korektno. Rukovodili smo se onim što ste vi predlagali, u šta ste nas uveravali pre dve i po godine kada ste usvajali osnovni zakon. Evo vam manifestacije potpune slabosti države. Uopšte nas ne interesuje ko je kriv, zato što nemamo ljude u ministarstvima, zato što su lokalne samouprave ovakve ili onakve. Jednostavno, ovo je slabost. Zbog ovakvih stvari treba da padne Vlada.
Ne možemo da prepoznamo ravnopravnost svakog građanina u ovom članu, po ko zna koliko osnova; sada sam naveo: nekima ste već srušili kuće, neki će za isti prekršaj biti nagrađeni i besplatno će legalizovati svoje objekte. Znači, jedni su oštećeni tako što su im srušene kuće, drugi su oštećeni samo zbog činjenice da su bili savesni i platili, odnosno u postupak građenja ušli u skladu sa zakonom.
Pričamo o pravičnosti i odgovornosti. Za gomilu ovih problema direktno je kriva lokalna samouprava. Umesto da „bičujete“ lokalnu samoupravu, vi joj zakonom sada namećete obavezu da radi pet puta više poslova. To smo govorili u načelnoj raspravi. Evo, ovde u članu 78, oni imaju mogućnost da pribavljaju dokument, pa će sada lokalna samouprava da se bavi samo legalizacijom. Ona nema tekuće poslove.
Pitali smo u načelnoj raspravi – ko će da finansira te obaveze lokalne samouprave? Predsednici opština kukaju – mala transferna sredstva. Jesu, mala su transferna sredstva, ali i to malo što ima sada će da bude za finansiranje posla u katastru, posla ovde, posla onde, da bi neko mogao da legalizuje svoj objekat, a onda će taj neko za pet, dve, tri godine, kako zakon predviđa, da opštini vrati taj novac. Ovo je posao koji još nije ni stupio na snagu, a već je osuđen na neuspeh, jer niste u međuvremenu osposobili lokalne samouprave da se bave ovako ozbiljnim poslovima.
Dolazimo do onoga što je možda najbitnije, a tiče se ovog člana – šta je sa ljudima koji su ušli u postupak izgradnje objekta ili sada legalizovali, kako će oni biti ravnopravni sa onima koji dobijaju privilegije i mogućnost da kroz ovaj zakon legalizuju svoje objekte?
Odbili ste naš amandman. Kolega Radiša Ilić ga je podneo. On će govoriti kasnije o tome. Dajte dokaz, ili pokažite volju, da su pred Ustavom ili pred zakonom u ovoj državi svi jednaki. Kakav smo odgovor dobili na taj amandman, evo, moram da odem samo jedan korak napred: „... iz razloga što rok u predloženom amandmanu, a to je 1. januar 2004, nije zasnovan na odgovarajućem propisu.“ Šta to znači? Objasnićemo posle zašto smo se osvrnuli na taj datum i na taj rok. Ali, ni u obrazloženjima vi suštinski nećete da date odgovor zašto je to tako kako jeste, čime se u svemu ovome rukovodite, koji su to principi i gde možemo da vidimo Srbiju za tri godine na osnovu ovih zakonskih normi koje ste nam predložili. Uz činjenicu da će i dalje tri čoveka u Ministarstvu da se bave ovim poslovima, jer nema para u budžetu da finansiramo da to bude 30 ljudi, a gomila administrativnih obaveza će proisteći iz ovog zakona i za lokalne samouprave i za državu, koja mora da sprovodi kontrolu.
Ovaj posao ne može da se sprovede bez jedne kategoričke... i bez oktroisanja države; ovde država mora da pokaže i hrabrost i odlučnost, političku. Ovde je nema. Prvo, nema političke hrabrosti, nema političkog koncepta i nema političke volje. Možda bi gospodin Dulić mogao više da je ima, možda lično pokazuje mnogo više inicijative da to uradi, ali, jednostavno, ovo je potpuno, potpuno trusno političko područje da se ovako ozbiljne stvari reše na ovakav način.
Čini nam se da ćete se u još veće probleme upetljati, da ćete još dublje zaći u lavirint, iz kog ne da nećete imati potrebu da izađete, nego ćete ga ostaviti u nasleđe nekim drugima da iz njega izlaze, da put traže iz njega, a vi ćete samo deklarativno, pozivajući se na odgovornost, da budete daleko i od pozicija i od obaveza da rešavate ove probleme. Hvala vam.

Na član 78. amandman je podneo narodni poslanik Nemanja Šarović. Da li neko želi reč? (Da.) Gospođa Radeta ima reč. Izvolite.

Hvala. Dame i gospodo narodni poslanici, amandman koji je podneo kolega Šarović takođe se odnosi na član 78, koji je očigledno, kao što reče kolega Stevanović, jedan od najinteresantnijih članova u ovom zakonu. U ovom članu u stavu 5. govori se o procentima koji su predviđeni zakonom za umanjenje prilikom legalizacije tzv. bespravnih objekata odnosno objekata izgrađenih bez građevinske dozvole.
Vaš je predlog da za određenu grupu umanjenje bude 60%; mi smo predložili da bude 70%. Ono što govori o neozbiljnosti i neodgovornosti vas iz Vlade jeste obrazloženje; vi kažete da se „amandman ne prihvata zato što je predloženo zakonsko rešenje celishodnije, imajući pri tom u vidu namenu objekata, koja je jedan od kriterijuma za umanjenje naknade za uređivanje građevinskog zemljišta u ovom slučaju“. Čime vi dokazujete da je to celishodnije? Evo, mi tvrdimo da je celishodniji naš predlog. Dakle, vi ovo radite samo reda radi, a suština je, da se vratimo na početak, kada smo govorili još u načelnoj raspravi, suština je da vi zapravo generalno nemate uopšte ni želju ni nameru da rešite probleme bespravne gradnje na teritoriji Srbije.
Evo, dok traje današnja rasprava javljaju se ljudi sa terena, prate, dobili smo u Poslaničkoj grupi SRS faks građevinskog inspektora Stanimira Drobnjakovića iz Priboja. Verovali ili ne, čovek je, samo zato što je hteo da radi u skladu sa zakonom, završio na VMA, zato što su ga još uvek nepoznate osobe, sa fantomkama na glavama, 29. novembra prošle godine sačekale ispred njegove zgrade, premlatile ga i – nikom ništa. Kažem nikom ništa zato što je njemu još u septembru prećeno i on se obraćao policiji i nadležnim opštinskim organima da im skrene pažnju da ne može da radi svoj posao kao građevinski inspektor.
Radi se o onome što sam vam govorila u okviru jednog amandmana, da je ovaj inspektor doneo rešenje o obustavljanju gradnje objekta izvesnog investitora Pjevac Jelenka zato što je njegov objekat ozbiljno ugrožavao poslovni prostor izvesnog Sretena Komarice, dakle, i fizički ga ugrožavao. Tu je bilo pitanje ko ima jače veze kod rukovodstva u opštini Priboj. Očigledno, inspektor koji je radio svoj posao u skladu sa zakonom nije imao zaštitu ni opštine u kojoj je zaposlen.
Ovaj gospodin navodi još da je ... Naravno, pominje i tužioca i rodbinske veze investitora i tužioca, odnosno zamenika tužioca itd., ali kaže da pored ovog slučaja postoje i drugi slučajevi bespravne gradnje gde lokalna vlast sprečava inspektora u sprovođenju zakona, sprečava zakazana rušenja, kao što je to bilo u slučaju kafe-bara „Džin“ koji je u vlasništvu Vitomira Bajića, i „Srpske klisure“, članova narkoklana Darka Šarića.
Evo vidite koliko vama ne vredi zakon, koliko vama ne vredi ono što vi propišete u zakonu. Zato tvrdimo da će i ovaj član 78. biti izvor korupcije, zloupotreba, izvor određivanja granica. Dakle, tu neće biti korumpirani samo inspektori, nego i nadležni u opštinama koji će određivati granice prve zone, druge zone, ekstra zone. Zato vam to nije dobar kriterijum, zato je trebalo da koristite kao kriterijume ono što smo vam govorili u načelnoj raspravi i što govorimo danas.
Ali, vi samo pokazujete da niste zainteresovani, kao deo režima, kao ova vlada, da rešite ni jedan jedini problem ni jednog jedinog građanina Srbije. Vi samo otaljavate posao, dajete predloge zakona. Svaka dva-tri meseca imamo izmene i dopune istog zakona.
Kada smo pre 17 meseci raspravljali o Zakonu o planiranju i izgradnji tvrdili smo da ćemo zbog njegove neprimenljivosti vrlo brzo imati taj zakon u obliku izmena i dopuna. Ministar je javno rekao da to sigurno neće biti slučaj sa njegovim zakonom. Evo, taj slučaj se desio, danas raspravljamo o tome. I sada vam tvrdimo da donosite, i usvojićete, dame i gospodo iz vladajuće većine, neprimenljiv zakon, zakon koji je izvor korupcije i kriminala. Opet ćemo imati nerešene probleme u ovoj oblasti, i opet ćemo imati Zakon o planiranju i izgradnji, odnosno njegove izmene i dopune na dnevnom redu, i opet ćete se zaklinjati da je to najbolje rešenje, kao što smo slušali od Šumarca pa nadalje, evo, do dana današnjeg. Slušaćemo to do daljnjeg zato što je, nažalost, u državi Srbiji korupcija jedini način funkcionisanja. Korumpirani su svi u sistemu vlasti. Nemamo institucije sistema, imamo korumpirane državne službenike i to je suštinski problem, nažalost, koji se završava u samom vrhu režima. Hvala.

Hvala vama. Reč ima gospođa Bojana Stanojević.

Zahvaljujem se, poštovani predsedavajući. Morala sam da se javim i da prokomentarišem malo rečenicu gospođe Radete da ova vlast nema nameru da reši problem legalizacije.
Kao neko ko se bavi ovom strukom htela bih da kažem da od perioda od kada se ova oblast reguliše zakonom nikada nije bilo većih povlastica za nelegalnu gradnju, odnosno za bespravnu gradnju. Isto tako hoću da podsetim da se radi o ljudima koji su nesavesni, koji su zidali bespravno i da bi trebalo u suštini sprovesti jednu analizu kako je uopšte došlo do milion bespravnih objekata, u kom periodu se to dogodilo da mi sada moramo da iznalazimo načine da povučemo tu crvenu liniju, o kojoj toliko pričamo, da bismo zaustavili tu bespravnu gradnju, odnosno da bismo legalizovali ono što je bespravno nastalo u nekom prethodnom periodu.
Govorim o ljudima koji su u suštini nesavesni građani jer su gradili bespravno. Pri tom ću uzeti u obzir sve okolnosti koje su se događale u ovoj zemlji i koje su građane na neki način primorale da se tako ponašaju, nekada da, nekada ne, ali oni sada više nego ikada do sada u ovoj zemlji imaju priliku da ipak na povoljan način legalizuju svoje bespravne objekte.
Kao što sam rekla u raspravi u načelu, sada ću podvući – ništa nismo uradili ako ne zaustavimo bespravnu gradnju. Dakle, evidentno postoji napor države da se legalizuju bespravni objekti, ali, isto tako, moramo svi skupa da radimo na tome da se ta bespravna gradnja zaustavi. Ako ne zaustavimo bespravnu gradnju, onda uz sve ovo, to što idemo preko principa struke, preko urbanističkih parametara i sankcionišemo nešto, ništa nismo uradili, ako se to i dalje bude ponavljalo.
Znači, insistiram i dalje na striktnoj primeni zakona, svih propisa, da i lokalne samouprave i sve nadležne institucije sprovode zakon kako treba, a da mi ovde vršimo kontrolu. Tek tada ćemo moći da budemo zadovoljni onim što je učinjeno. Zahvaljujem se.