Na član 28. amandman je podneo narodni poslanik Sreto Perić. Reč ima gospodin Perić.

Uvažene dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, vi se nalazite na čelu jednog ministarstva gde postoje veliki problemi. Oni su posebno počeli da se rađaju i narastaju od 2000. godine, počev od Dragoslava Šumarca pa nadalje; postojali su i u vreme tog kapitalnog ministarstva. Verovatno za sve probleme iz ove oblasti niste krivi vi i gospođa Damnjanović Petrović, nego, čini mi se, vi ne ulazite u rešavanje ovih problema sa dovoljno energije, snage, pa, rekao bih, i stručnog znanja.
Kada je u pitanju Zakon o planiranju i izgradnji, tu je potrebno angažovati, ali istinski, vrhunske stručnjake iz oblasti arhitekture, građevine, inženjere geodezije, diplomirane pravnike, da bi se napravio dobar zakon. Pod uslovom da prihvatite sve amandmane koje su podneli narodni poslanici, vi ne možete da otklonite brojne greške koje su nastale prilikom donošenja ovog zakona koji je stupio na snagu 11. septembra 2009. godine.
Doduše, postoji još jedna bojazan, ako znate da će biti još rekonstrukcije ove vlade – da vama „nakače“ još koje ministarstvo. Onda neće biti teoretske šanse da rešavate probleme koji su nagomilani u ovoj oblasti. Dakle, pred vama su legalizacija, konverzija, pokretanje sektora građevine. Postoji još jedan veoma ozbiljan problem, a to je „Očistimo Srbiju“. Ne znam da li ste bili nakon novembarskih poplava na područjima opština Bajina Bašta, Ljubovija, Mali Zvornik i Loznica? Mislim da uz angažovanje čoveka, uz angažovanje vašeg ministarstva u punom kapacitetu, treba da protekne dvadeset godina da se to vrati u stanje u kojem je bilo pre, iako ni pre nije bilo naročito dobro; sada je, posle poplava, kada se voda povukla, katastrofalno stanje.
Vama dodaju i rudarstvo, i nema teoretske šanse da vi te probleme možete rešavati.
Govorim o amandmanu na član 28. Predloga zakona o izmenama i dopunama, koji se odnosi na član 54. osnovnog zakona. Apsolutno mi ništa ne bi smetalo da se ispod mog amandmana potpisala koleginica Bojana Stanojević da biste vi prihvatili taj amandman. Doduše, ona je iz Vrnjačke Banje, a ja sam iz Ljubovije. Ljubovija je takođe lep gradić. Pa, mogao bi to da bude motiv za vas da prihvatite taj amandman.
O čemu se ovde radi? Ranije je u članu 54 stajalo: „Pre podnošenja zahteva za izdavanje lokacijske dozvole formira se građevinska parcela, u skladu sa ovim zakonom, osim u slučajevima predviđenim članom 69...“ itd., pa neki stavovi. Vi sada predlažete da se taj stav člana 54. briše i kažete: „Lokacijska dozvola izdaje se za katastarsku parcelu koja ispunjava uslove za građevinsku parcelu, što utvrđuje organ nadležan za izdavanje lokacijske dozvole...“.
Nije dobro postaviti ovaj problem na ovakav način. Mislim da je uzrok korupcije u sektoru izdavanja građevinskih dozvola velikim delom upravo to što sistemski nisu rešene neke stvari. Čini mi se da su korupciji podložni mnogi, od onih inspektora koji obilaze izgradnju građevinskih objekata do onih zaposlenih u vašem ministarstvu koji treba da donose i izdaju neke druge dozvole. Onda tu svi imaju sve. Kada svi znaju šta rade ostali, onda tu nema mogućnosti da se poštuje zakon.
Zapravo, stiče se utisak da vama nije to cilj, nego da je cilj da ostane nejasna, konfuzna situacija, kako bi određeni broj građevinskih inspektora, pa i onih angažovanih u vašem ministarstvu, mogao, pored dobrih, solidnih plata, da uzima i više.
Ako se ima u vidu da se porodični objekat, govorim o tome, a ne o poslovnim objektima, pravi jednom u životu, da bi se rešilo stambeno pitanje, onda našim građanima treba maksimalno izaći u susret. Ne, vi to ne činite, ne pokazujete čak ni dobru volju da se to uradi.
Konkretno, za ove izmene i dopune Zakona mi smo predložili da se taj stav 8. člana 28. briše i da se zadrži prethodno rešenje, jer pre izdavanja lokacijskih dozvola treba formirati jedinstvene građevinske parcele. Ukoliko se pre izdavanja lokacijske dozvole ne formiraju jedinstvene građevinske parcele, najverovatnije je da će da se projektuje, a kasnije i izgradi, objekat čiji se gabarit prostire na više katastarskih parcela, a takav objekat se ne može upisati u katastarski operat, pa je ipak neophodno izraditi preparcelaciju. Postupak preparcelacije nije skup, vrlo je jednostavan i efikasan. Mislim da je to neuporedivo bolje rešenje od onog koje vi nudite u Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji. Hvala.

Hvala vama. Na član 30. amandman je podneo narodni poslanik Dragan Stevanović. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, mi smo tražili, gospodine ministre, da se uvrsti novi stav u ovaj član – da je za sve planske dokumente za predele posebne namene Vlada dužna da u roku od godinu dana uradi programe implementacije.
Vrlo je interesantno ovo obrazloženje: „Amandman se ne prihvata jer je celishodnije da se rokovi za donošenje programa implementacije utvrđuju, odnosno računaju od dana stupanja na snagu odgovarajućeg planskog dokumenta, a ne zakona“. Mi se sa tim slažemo. Znači, potpuno se slažem, ali vas pitam sada: za planske dokumente za predele posebne namene, ko će donositi program implementacije i kako je to definisano ovim zakonom?
Ovim zakonom se, u stvari, izbacuje obaveza Vlade da donosi programe implementacije za planske dokumente za predele posebnih namena. Samo ću vas podsetiti da su to zaštićena dobra. To su dobra koja su od nacionalnog značaja za Republiku Srbiju. Dolazim iz opštine koja ima jedno zaštićeno dobro, a vi ste kao ministar imali priliku da se upoznate sa tim kakav se kriminal gore dešava, kakve se zloupotrebe tamo dešavaju, i to ne samo od strane građana, čak su oni najbenigniji u celoj toj priči. Oni koji su obavezni, na osnovu ovih zakona, da sprovode i da štite nacionalni interes, i Republike Srbije i lokalne samouprave i zaštićenog dobra, oni promovišu kriminal, oni promovišu bezakonje, oni stimulišu bespravnu gradnju.
Pazite, i posle usvajanja ovih zakona, šta god da mi mislimo o njima, oni koji treba da sprovedu, u skladu sa zakonom, postupak legalizacije i usvajanja definisanih planskih dokumenata i strateških interesa, oni su kao lokalni funkcioneri, kao neko ko predstavlja državu na tom lokalnom nivou, promoteri bezakonja, promoteri urušavanja nacionalnih interesa Republike Srbije na jednom području.
Zato postavljamo pitanje zašto se Vlada odlučila da ne donosi programe implementacije baš za ove dokumente, dokumente koji su od nacionalnog značaja i predstavljaju nacionalni interes Republike Srbije? Za SRS broj jedan su nacionalni interesi. Ako nešto ima nacionalni karakter, zaštićeno dobro, nacionalni je interes. Zaista postoji, višestruki: ekonomski, demografski, kulturološki, turistički i svaki drugi. Da ne pričamo priču iz planiranja, kako se to definiše i šta se radi, ali zaista nam nije jasno. Onda nam kažete samo da ti programi treba da se donose, rokovi da se uspostavljaju u odnosu na planski dokument, a vi ste kao predlagač isključili mogućnost ili obavezu da Vlada donosi program implementacije.
Podsetiću vas samo, mi smo tražili u postupku usvajanja prve verzije ovog zakona, 2009. godine, da predvidite u zakonu da programi implementacije budu sastavni deo planskih dokumenata, a ne da se programi implementacije rade naknadno. To smo tražili od vas, a vi to kao predlagač zakona niste prihvatili. Imali ste svoj koncept; da li je dobar ili nije, potvrdiće vreme. Kakvo imate iskustvo na terenu?
Evo, dolazimo u situaciju danas da menjate zakon, da zaobilazite obavezu da pravite programe implementacije na vrlo suptilnim mestima, odnosno na zaštićenim dobrima od nacionalnog interesa. Nas interesuje zašto je to tako? Smatramo da biste ovo mogli da prihvatite bar zbog onih planova koji su u međuvremenu doneti i za koje će neko, ili Vlada konkretno, naći alibi da i za njih u ovom vakuumu ne donosi program implementacije. Hvala.

Gospodine Stevanoviću, od kog vremena? Znači, od vremena ovlašćenog predstavnika. Hvala lepo.
Na član 32. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Judita Popović, Bojan Đurić i Kenan Hajdarević.
Vlada je prihvatila amandman.
Na član 32. amandman je podneo narodni poslanik Radoslav Milovanović. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 34. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Judita Popović, Bojan Đurić i Kenan Hajdarević. Reč ima gospođa potpredsednica Popović.

Poštovani gospodine predsedavajući, poštovani gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, ovim amandmanom smo predložili jedan način rešavanja problematike u pogledu jedne vrste preparcelacije, odnosno spajanja više parcela. Mi smo predvideli mogućnost da se uz zahtev iz stava 1. ovog člana dostavljaju uslovi za ispravku granica katastarskih parcela i projekat geodetskog obeležavanja.
Namera nam je bila da se odmah u startu organi koji se bave ovom specifičnom delatnošću, a to je utvrđivanje uslova za ispravku granica katastarskih parcela, kao i za geodetsko obeležavanje određenih parcela, uključe u to i procene da li je uopšte moguća ta ispravka granica parcela i da li je moguć projekat geodetskog obeležavanja.
U slučaju da se ne pribave ovi uslovi ne bi mogao da se podnese taj zahtev vlasnika. Na taj način bi vlasnik u startu bio obavešten da je nepotrebno da se izlaže troškovima, jer se vidi da je nemoguće da se sprovede određena ispravka.
Na ovaj način bismo smanjili opterećenost organa koji se bavi ispravkom granica tih katastarskih parcela, a ujedno bismo rasteretili i kućne budžete vlasnika parcela koji bi se nepotrebno izložili troškovima jer ne bi mogli da ostvare onaj cilj koji su predvideli kada su podneli zahtev za ispravku granice parcele.

Hvala. Na član 37. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika Poslaničke grupe Napred Srbijo.
Reč ima narodni poslanik gospodin Zoran Babić.

Zahvaljujem se, gospodine Novakoviću. Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, član 71. Zakona o planiranju i izgradnji definiše osnivanje Republičke agencije za prostorno planiranje. Članom 37. ovog Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji tu agenciju ste ovlastili da bude nosilac poslova izrade prostornih planova iz domena Republike Srbije.
Stav Srpske napredne stranke je da je postojanje Agencije za prostorno planiranje u potpunosti nepotrebno. To mišljenje smo pretočili u amandman kojim tražimo brisanje člana 71. Zakona o planiranju i izgradnji i na taj način tražimo i ukidanje Agencije za prostorno planiranje.
Prema Zakonu o javnim agencijama, javne agencije se po pravilu osnivaju za obavljanje stručnih i razvojnih poslova i eventualno mogu obavljati poslove državne uprave, i to samo u slučaju da te poslove mogu da obavljaju bolje i delotvornije nego oran državne uprave. U ovom slučaju, kako ste ovim predlogom zakona predvideli, Agencija za prostorno planiranje obavlja samo poslove koje bi trebalo da obavlja samo ministarstvo, dok za stručne poslove angažuje druga pravna i fizička lica, bar ste tako predvideli u članu 79. Zakona o planiranju i izgradnji, koji kaže: „Za obavljanje pojedinih stručnih poslova iz svoje nadležnosti Agencija angažuje druga pravna i fizička lica, u skladu sa zakonom“.
Čemu će onda ova Agencija za prostorno planiranje da služi, da li da bude medijator između Ministarstva i pravnih i fizičkih lica koja ćete angažovati za obavljanje stručnih poslova?
Smatram da je ova agencija samo još jedan slučaj nepotrebnog osnivanja javnih agencija koje treba da obavljaju poslove ministarstava, čime se povećava i administracija i budžetski rashodi.
Poslanička grupa Napred Srbijo SNS će u skupštinsku proceduru uputiti naš predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnim agencijama, jer se praksa formiranja javnih agencija totalno otrgla kontroli. Ukupan broj javnih agencija nije poznat čak ni samoj Vladi Republike Srbije. Troškovi tih agencija i obaveze koje nameću građanima i privredi su sve veće, što ozbiljno povećava javni rashod. Nije poznat ni ukupan broj zaposlenih u tim javnim agencijama, ali se procenjuje da je to nekoliko hiljada ljudi, uglavnom primljenih po stranačkoj pripadnosti, a nikako po stručnosti. Vladine javne agencije službenike u radni odnos primaju bez ikakvog javnog konkursa.
Kada tih nekoliko hiljada zaposlenih u javnim agencijama pomnožimo sa njihovim bruto platama, pa tome dodamo primanja honorarnih saradnika i članova upravnih odbora, pa troškove poslovanja i putne troškove, doći ćemo do računice koju je iznela i bivši ministar finansija, da se kroz javne agencije u Srbiji troši preko milijardu evra godišnje, i to bez ikakve kontrole Narodne skupštine Republike Srbije. Priznaćete da takvu praksu ne bi mogle da izdrže ni mnogo bogatije i razvijenije zemlje nego što je Srbija.
U skladu sa stavom SNS da suvišne agencije treba ugasiti, rasformirati, a poslovanje ostalih dovesti pod kontrolu, predlažem da usvojite ovaj amandman i ukinete Agenciju za prostorno planiranje. Zahvaljujem.

Hvala. Na član 40. amandman je podneo narodni poslanik Milorad Buha, koji ima reč.

Dame i gospodo, uvaženi građani Srbije, ovo je vrlo bitan zakon, koji će imati implikacije u nastupajućem periodu. Imao ih je i do sada, ali, nažalost, država nije iskazala dobru volju da reši probleme u prostoru i zato imamo haos u građevinarstvu, imamo probleme u normalnom funkcionisanju u ovoj oblasti.
Moj amandman se odnosi na član 94. starog zakona, odnosno čl. 40. zakona o izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji. Ovde je bitno naglasiti odredbe člana 93. i nepoznavanje suštine člana 93, pa je onda i član 94. nakaradan, kakav je ovde, a posebno ova izmena, o kojoj ću kasnije govoriti.
Ključni član je član 93, koji se odnosi na uređenje građevinskog zemljišta. Sve odredbe do odredbe četiri mogu da prođu u praksi, međutim, odredba stava 4. je suštinska. U raspravi u načelu o ovom zakonu ukazali smo na to i tražili smo od Ministarstva da još jednom sagleda odredbu stava 4. U praksi, lokalna samouprava ne primenjuje stav 4; Ministarstvo ne kontroliše. Imamo proizvoljnost kod lokalne samouprave, koju dozvoljava Ministarstvo i zato u praksi imamo probleme u vezi s legalizacijom. Ministarstvo je pogrešilo onog trenutka kad nije definisalo uređenje građevinskog zemljišta. Ne može se bez definicije. Onda treba razraditi sve elemente, shodno datoj definiciji.
Kada govorimo o uređenju građevinskog zemljišta, svaka lokalna samouprava mora u ugovoru sa investitorom navesti sve ono što je bitno, što je sadržinski vezano za izgradnju komunalne infrastrukture.
Gospodo iz Ministarstva, nijedna lokalna samouprava ne definiše obim i strukturu, rokove izvođenja radova, a to je suština. Nije sporno, sa aspekta investitora, koliko će to biti sredstava, nego – koliko ja dobijam za to? To je obligacioni odnos. Srpska radikalna stranka godinama ukazuje na vašu obavezu da poštujete Zakon o obligacionim odnosima, jer to je dvostrani pravni posao iz koga proizilazi obaveza lokalne samouprave da izgradi ono što je definisano propisima koje donosi sama lokalna samouprava, sa rokovima, sa dinamikom i sa strukturom komunalne uređenosti. Bez toga nema ugovora, nema naknade. Zato vam investitori ne plaćaju, zato i nemamo legalizaciju.
Gospođo Damnjanović Petrović, vi ste pravnik u Ministarstvu, to ste potvrdili kada ste ispravili ministra i rekli da nema bespravne legalizacije, da je ministar pogrešio, i vi ste u pravu. Ali, ne smete to činiti, i ovde morate ministru ukazati, on je druge struke, on se u to ne razume, ali vi se morate razumeti. Ovim na šta vam ukazujemo govorimo da kršite zakon i dozvoljavate lokalnoj samoupravi da krši zakon. To je drastično kršenje zakona.
Kažete – nismo uspeli u legalizaciji 2003. godine, uspećemo u onom zakonu od 2009. godine. Sada radite korekcije itd. Još ćemo mi ovde raspravljati ko zna koliko puta o legalizaciji i o izmenama i dopunama ovoga zakona ili inoviranju ovog zakona, jer niste suštinsku stvar shvatili. Vi ne shvatate to, to je problem, a dozvoljavate lokalnoj samoupravi da radi šta hoće.
Investitori su prepušteni sudbini u odnosima sa lokalnim samoupravama, jer su odredbe ovog zakona tako i napisane. Sada, sa ovim što ste učinili sa ovom odredbom člana 40. stav 3, neka vam je bog u pomoći, i investitorima. Kažete ovako: „Licima iz stava 1. ovog člana koja su vlasnici na građevinskom zemljištu na kome je po važećem planskom dokumentu planirana izgradnja komunalne infrastrukture može se priznati tržišna vrednost tog zemljišta kao stvarni trošak komunalnog opremanja zemljišta“. Pa, vi ste tu „pomešali lončiće“. Kako možete pomešati vrednost građevinskog zemljišta, koja mora biti iskazana u nekim novčanim jedinicama, sa stvarnim troškovima komunalnog opremanja? Ne možete to mešati. To su dva odvojena postupka. To su dve odvojene pojave koje moraju posebno da se definišu i ne mogu se „udrobiti“ ovako kako ste vi naveli.
Šta će se desiti kada lokalne samouprave prihvate ovakvu odredbu i kompenzuju vrednost građevinskog zemljišta sa komunalnom infrastrukturom? Ko će raditi komunalnu infrastrukturu i sa kojim sredstvima? Cilj i smisao je da se od investitora uzmu sredstva za izgradnju, za uređenje građevinskog zemljišta po strukturi i po obimu kako je to predviđeno planom. Ako vi dozvolite da se procenjuje od strane lokalne samouprave, kako ste definisali ovde, da se prihvati tržišna vrednost, kako ćemo doći do tržišne vrednosti? Šta znači tržišna vrednost 2008. godine u odnosu na 2010. godinu i šta će to biti u 2012. godini? Šta ćemo dobiti u pogledu izgrađenosti koju ste definisali članom 93? Ništa nećemo dobiti, napravićete kompenzaciju, koju nigde niste definisali u pojmovniku ovog zakona.
Pomešali ste lončiće, napravili ste od tri-četiri zakona, „udrobili“ ste sve u jedan zakon, potpuno je neprimenljivo. Zato vam mi kažemo – povucite ovo na vreme.
Što se tiče građevinskog zemljišta, mora biti poseban zakon, zakon o javnoj svojini mora biti poseban zakon, zakon o legalizaciji mora biti leks specijalis zakon, da definišete pojmove, da ne ubacujete odredbe koje su nespojive sa odredbama ovog zakona. Neće se izvršiti legalizacija, neće se izvršiti implementacija ovog zakona, kao što se nije izvršila ni po prethodnim zakonima. Povucite ovo na vreme, nemojte dovoditi investitore u još nepovoljniji položaj.
Još malo o onome što je ministar naglašavao ovde da nema radnika u Ministarstvu. Nemojte o takvim stvarima, mislim da je smešno i tragikomično da kažemo da nemamo u državnoj upravi dovoljan broj radnika i da ne možemo poštovati rokove zbog toga što ih nemamo.
Zakon o opštem upravnom postupku je sistemski zakon, koji prevashodno vi u Ministarstvu morate da poštujete. Niti ga vi poštujete, niti ga poštuje lokalna samouprava. Zahtevi za legalizaciju vam stoje u lokalnoj samoupravi desetak, dvanaest, petnaest, pet godina. Odredbe zakona su jasne – opšti rok je 30 dana i produženi rok je još 30 dana, 60 dana, kraj upravnog postupka, on se obustavlja, ili se pozitivno rešava ili negativno itd. Morate primeniti odredbe tog sistemskog zakona.
Vi ovim zakonom inaugurišete neke rokove, ali ne rokove koji su definisani Zakonom o opštem upravnom postupku. Ništa ne činite da utičete na lokalnu samoupravu da ona poštuje te rokove itd., itd., kasnije ćemo.
Povucite ovaj zakon, imate dovoljno desetogodišnje iskustvo u neprimeni i kršenju određenih odredaba i nemogućnosti da implementirate sve ono što ste planirali ovim zakonom. Povucite, jer ovo je već pomalo sramota. Hvala vam.