Molim narodne poslanike da ne ometaju govornike.

Da li mi računate i ovo u vreme, ovo dobacivanje gospođe Kolundžije, koju niste, uzgred, ni opomenuli?

Gospodine poslaniče, ne možete imati dijalog. Dobili ste reč i ja vas molim da nemate dijalog. To je prosto korektno, nastavite, izvolite.

Ja sam tako i počeo, poštovana gospođo Slavice Đukić Dejanović, i mi smo danas sa ponosom stajali, prkosno pokazujući sve ono što imamo da iskažemo prema toj Evropskoj uniji, i mi naš stav nikada ne menjamo. To je Srbija. Srbija to zna i zato nas sve više poštuje i sve više ljudi nam prilazi. Čak i oni koji su otišli iz SRS vraćaju se nazad, zato što smo dostojanstveni i ne menjamo svoju politiku.
Dakle, kako god se vi postavljali prema nama, ovo će biti očigledno još jedan pokušaj propalog popisa. Navešću vam zašto – jer je nemoguće ispoštovati sve ovo što navodite, ovo što odlažete i razdvajate. Nakon završenog popisa i posle popisa poljoprivrede dobićete, gospodo iz Ministarstva ili iz Zavoda za statistiku, vidim sad su tu malopre bila dvojica, Vukmirović i Jančić, netačne podatke, naravno.
Još jednom ću da spomenem ono što često spominjem ovde u Skupštini i uporno to ponavljam, nažalost bez efekta, Srbija nema definisane granice još uvek. Nažalost, to je, gospodo iz statistike, istina. Kako ćete to tačno evidentirati kad po katastarskim kartama, ponavljam, iz 19. veka, i to ponavljam, naravno, i svaki put ću ponavljati, jer je to istina, imamo oko 400 hektara zemlje, samo na području odakle ja dolazim, nerešene teritorije koju Hrvatska svojata, uporno potražuje? Ono što mi imamo na drugoj strani niko ne sme da spomene, ne potražuje, kao da ne sme niko iz ove države da takne ovu temu. Na toj nedefinisanoj teritoriji postoji isključivo poljoprivredno zemljište, poljoprivreda, imovina, objekti. Dakle, ništa nije definisano. To će biti netačan podatak koji će se objaviti posle godinu-dve, statistika će da kaže ono što ima. Šta do tada? Sve će biti netačno.
Ovo su činjenice i ovaj amandman je bio još jedan u nizu nas iz Poslaničke grupe SRS, koji je morao biti prihvaćen, ne samo zato što ga je napisao neko od radikala. Građani Srbije to prepoznaju, budite ubeđeni u to, vi iz vladajuće većine.
Šta ćemo sa popisom i izveštajima sa Kosova i Metohije? To je tabu tema, to je zabranjena tema, poštovani građani. Očigledno je, poštovani građani Srbije, da sve zavisi od ljudi iz Vlade i njihove dobre volje da se organizuju i pomognu poljoprivredi, tj. ljudima koji se time bave, a ne da stalno radimo po nekakvim preporukama koje nam dolaze upravo iz te Evropske unije. Vi možete da se smejete koliko god hoćete, ali evo vam odgovora zašto je moj amandman odbijen. Znači, govorim o preporukama koje dolaze iz EU, da radimo po preporukama svetskih programa koji, siguran sam, sve prilagođavaju u svoju korist i za svoju dobit. To što nam oni žele dobro možemo okačiti mačku o rep.
U obrazloženju za odbijanje amandmana kaže se, između ostalog, da ne čitam sve, da se amandman odbija zbog obimnosti i značaja oba popisa i da nije moguće ove dve velike aktivnosti sprovesti u isto vreme. Preporuka, kaže, Svetskog programa popisa poljoprivrede (znači, još jedna preporuka) jeste da se popis poljoprivrede sprovede u periodu do godinu dana od popisa stanovništva.
Uvek nam neko nešto popuje, a mi slepo slušamo, i to je problem ove Srbije. Ne samo u ovom zakonu, nego u stotinama zakona koje smo na brzinu doneli, koje je Skupština donela.
Kada ima dobre volje da se nešto reši, može da se reši. Primer za to, poštovani građani Srbije, a i vi dame i gospodo poslanici, jeste Holandija, kada se ima dobre volje, kada se nešto organizuje. Zašto se ne ugledate na tu zemlju Evropske unije? Holandija ima samo 60 sunčanih dana godišnje. Holandija zatrpava more da bi dobila poljoprivredno zemljište. Holandija hrani pola Evrope. U Holandiji je najjača hortikultura u Evropi. Pretvaraju more u plodno zemljište. Primer Francuske, kako Francuska razmišlja o mleku, jer je malopre neko spomenuo mleko, nestašicu mleka, jeste subvencija države, koja pomaže seljaku 40%, i zato su najveći proizvođači mleka u Evropi, stara se o svom seljaku koji proizvodi hranu.
Mi imamo bogom dano, a ne znamo da iskoristimo. Ne zato što ne znamo, nego jednostavno nekome nije to interes. Neko radi protiv ove države. Jer, sve zavisi od ljudi, onih koji su na vlasti, iliti one većine od 126 koja će da kaže da ovo nije Srbija ili ne znam ni ja, koja može sve doneti sa tih 126 glasova.
Vidite, u toj Evropskoj uniji, u koju se vi kunete, sve je organizovano. Već deset godina nas uvodite i ko zna kad će to biti. Zašto bar jedan segment svega ovoga, iz svih ovih silnih zakona koji su doneseni ne liči na tu Evropsku uniju? Ne liči jer je sve uništeno u ovoj državi, nažalost. Sve je više nezaposlenih, poljoprivreda je uništena, seljak ne zna više ni šta da seje i nije siguran ni u šta, nije siguran ni u uvozno seme, ni u zaštitu zemlje, jer je sve na tržištu sumnjivo. Jednostavno, sve će to brzo doći na videlo i isplivaće.
Vi, ne vi lično, gospođo Đukić, ne obraćam se vama, vi gospodo iz poslaničke grupe, samo se tako ponašajte, građani Srbije ovo gledaju, nećete dugo trajati. Hvala lepo.

Gospođa Vjerica Radeta reklamira povredu Poslovnika.

I to člana 7. Poslovnika Narodne skupštine. Zaista, u ime Poslaničke grupe SRS moram da izrazim zadovoljstvo zbog toga što smo očigledno postigli efekat i kod gospodina Filea i kod svih vas. Da, mi smo danas stajali dok je vaš nalogodavac File govorio, stajali smo obučeni u majice na kojima je lik Vojislava Šešelja i poruka „Srbija hoće Šešelja“. Figurativno smo...
(Predsednik: Gospođo Radeta, ne možete zloupotrebljavati Poslovnik. Pozvali ste se na član 7.)
Član 107, pa nisam luda, ženo. Čuj, na član 7. se pozvala?!
(Predsednik: Mislim da ste rekli 7.)
Ne čujete dobro, gospođo Đukić Dejanović.
(Predsednik: Pogledaćemo stenografske beleške. Onda nastavite da obrazlažete.)
Zar mislite da meni može da se desi takva greška kada je Poslovnik u pitanju?
(Predsednik: Ja se bojim nepogrešivih.)
Nisam nepogrešiva, naravno, ali takva greška ne može da mi se desi i vi to dobro znate. Dakle, da, mi smo danas stajali u majicama sa likom dr Vojislava Šešelja i porukom „Srbija hoće Šešelja“. Mi smo... (Isključen mikrofon.)

Izvinite, moram ipak da vam kažem. Pozvali ste se na član koji kaže da na sednici Narodne skupštine nije dozvoljeno neposredno obraćanje narodnog poslanika drugom narodnom poslaniku...
(Vjerica Radeta, s mesta: 107?)
.... da, korišćenje uvredljivih izraza, iznošenje činjenica i ocena koje se odnose na privatni život. Zloupotrebljavate Poslovnik i molim vas, da ne bih izrekla sankciju, molim da ne govorite više.
Na član 5. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Milica Vojić Marković, Donka Banović, Milan Dimitrijević i Nikola Lazić. Gospođa Donka Banković ima reč.

Hvala. Član 5. izmena i dopuna se praktično odnosi na član 26. postojećeg zakona koji se menja. Taj član govori o rokovima, a odnose se na Republički zavod za statistiku, kada su rokovi za javno objavljivanje rezultata.
Tačka 1) glasi – prve rezultate zavod je dužan da objavi u roku od 30 dana od dana završetka popisa poljoprivrede. Tačka 2) kaže – konačne rezultate popisa objavljuje u periodu od 1. januara 2013. do 31. decembra 2014. godine, odnosno ovde je dat rok od dve godine da se konačno objave rezultati popisa poljoprivrede.
Našim amandmanom predlažemo da taj rok iznosi godinu dana, prosto zato što smatramo da je taj rok od dve godine, da bi se konačno rezultati sredili, dosta dug. U toku je izrada strategije o razvoju poljoprivrede, ili se barem revidira stara strategija, tako da su podaci koje će dati ovaj popis veoma važni i bez tih početnih podataka vi ne možete praktično da radite nikakvu ozbiljnu strategiju ili ozbiljan plan. Naravno, predlagač zakona je to odbio.
I u raspravi u načelu i kada su bili osnovni zakoni i njihove izmene i dopune govorili smo o tome da je zbog problema sa finansiranjem ova dva popisa, ovog popisa i popisa stanovništva, domaćinstava i stanova, to trebalo objediniti i da mi ne vidimo nikakav razlog zašto ova dva popisa nisu mogla o jednom trošku da se završe. Tačno je da bi popisivači imali duži posao, dakle, tu bi bilo još nekih dodatnih informacija, međutim, kada je u toku obuka popisivača i za jedan i za drugi popis, onda bi se tu mnogo uštedelo, ne bi se radio isti posao dva puta. Naravno, popis stanovništva, domaćinstava i stanova bio bi proširen za pitanja koja se predviđaju u ovom popisu poljoprivrede. Između ostalog, tu su podaci o strukturi poljoprivrednih gazdinstava, lokacijama, zemljišnom fondu, kategorijama korišćenja poljoprivrednog zemljišta, zakupu zemljišta, površinama pod usevima, broju stabala, čokota vinove loze itd.
Dakle, ne vidimo razlog da popisivač koji bi otišao u selo, dakle, u poljoprivredno gazdinstvo, da uzima neke opšte podatke za popis stanovništva... zašto se ne bi proširila ta lista pitanja i tako dobio odgovor i na ovo. Na ovaj način, dva veoma slična posla, oba veoma skupa, rade se u različito vreme. Mislimo da to nije racionalno i ekonomsko ponašanje. Hvala.

Zahvaljujem. Na član 6. amandman sa ispravkom podneo je narodni poslanik Mirko Munjić. Izvolite, gospodine Munjiću.

Hvala. Svedoci smo da smo danas povodom ova dva predloga zakona, dakle, zakona o popisu stanovništva i Predloga zakona o popisu poljoprivrede, imali prilično, da kažem, varnica. Imam utisak da je to ponajviše zbog toga što je za mnoge danas bio „sveti dan Filea evropskog“, ali i to je prošlo pa ćemo se vratiti na ovaj amandman, mislim da je poslednji amandman za danas, kojim sam tražio da se član 6. Predloga zakona briše.
Dame i gospodo narodni poslanici, odlaganje popisa poljoprivrede koje predlažete ovim predlogom zakona nema ama baš nikakvog opravdanja. Razlozi koje navodite tek nemaju nikakvo opravdanje. Vi u razlozima kažete: „Na putu pristupanja Evropskoj uniji Republika Srbija mora da se prilagodi nizu propisa i standarda koje propisuje EU, koji će u velikoj meri izmeniti stanje u našoj poljoprivredi“. Mislim da je ovo ključna rečenica u vašim razlozima, a rekao bih da je to ključna stvar koju treba demantovati, odnosno kojoj treba posvetiti više pažnje.
Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine iz Vlade, da li će ti evropski propisi izmeniti stanje u našoj poljoprivredi? Da li će izmeniti stanje bar za jednu jotu? Hoće li posle toga krave u Srbiji davati više mleka, hoće li koke možda početi da nose po dva jaja dnevno ili ovce da jagnje po tri jagnjeta godišnje? Hoće li posle usvajanja ovoga i posle prihvatanja ovakvih propisa na hektaru vojvođanske plodne zemlje rađati po 15 tona pšenice ili će možda naši povrtari posle ovoga uspeti da se približe neprikosnovenim Holanđanima? Ne, ništa od ovoga sigurno nije tačno.
Evo razloga zašto smatram da je ovaj amandman trebalo prihvatiti, da nije trebalo odlagati popis poljoprivrede ni za jedan sat, da je trebalo to uraditi ranije, da je ranije trebalo doneti konkretne mere kojima bi pokušala da se spasi naša poljoprivreda.
Dame i gospodo narodni poslanici, srpsko selo se nalazi u dubokoj agoniji. Srpsko selo se suočava sa nestajanjem. U mnogim srpskim selima se gasi život. To je jedan zaista frapantan podatak. Procene idu dotle da se smatra da će, ako se ništa ne učini, za deset godina nestati 700 srpskih sela koja imaju ispod sto stanovnika, kod kojih je prosek godina preko 65.
Oni koji su nekada hranili ovu zemlju, oni koji su nekada proizvodili i za izvoz toliko su marginalizovani u ovom društvu, u ovoj državi, da im se upravo i događa ovo što im se događa. Svako četvrto selo, gospodo narodni poslanici, gospodo iz Vlade, u fazi je nestajanja. U mnogim selima celokupno domaćinstvo može da se kupi za dve do pet hiljada evra. Mnoga sela u srednjem Banatu, ne samo tamo, već i u južnoj i jugoistočnoj Srbiji, u istočnoj Srbiji, čitava sela mogu da se kupe za 100.000 evra. Da li znate za taj podatak?
Istraživanja pokazuju da 37,8% seoskih domaćinstava, odnosno žitelja jednostavno nije u stanju da priušti sebi ni najnormalnije životne potrebe. Poseban problem u razvoju sela, rekao bih i u razvoju Srbije, u stvari predstavlja neravnomernost u razmeštaju stanovništva Srbije. Pojedini pogranični regioni, naročito u istočnim i jugoistočnim predelima Srbije, opusteli su. Srbija danas ima preko 4.600 sela, a 86% tih sela beleži pad stanovništva. To je zaista frapantan podatak. Za deset godina, rekao sam, nestaće sedamsto sela. Sedamsto dva naseljena mesta imaju ispod sto stanovnika. To je tih sedamsto sela koja će nestati za deset godina. Predviđanja su da će za dvadeset godina oko 20% sela, oko četvrtine svih sela, nestati.
Dalje, od 1950. do 2000. godine, dakle, pedeset godina, postoji jedna frapantna migracija stanovništva iz sela u gradove. O tome treba da vodite računa prilikom ovog popisa. Dakle, za pedeset godina osam miliona stanovnika prešlo je iz sela u gradove! Kaže se da je u drugim zemljama potrebno od 120 do 150 godina da bi osam miliona stanovnika prešlo iz sela u gradove. Pogledajte šta se nama dogodilo.
Dalje, u našim selima, dakle u Srbiji, ima preko 50.000 napuštenih kuća, a preko 150.000 kuća, gospodo iz Ministarstva i gospodo iz vladajuće većine, privremeno je nenastanjeno; i one će imati taj status uskoro. Oko 600.000 hektara ostaje neposejano. To će biti podatak koji ćete videti kada budete radili popis. Objavljeno je da je planirano da se ove godine poseje kukuruz na milion hektara. Znači, skoro još toliko je moglo da se poseje u Srbiji da je država vodila računa, da je planski radila, da je vodila računa o svom selu i svojim poljoprivrednim proizvođačima.
Dalje, kaže se da prosečno ulaganje u poljoprivrednika, u poljoprivrednu proizvodnju iznosi oko 25 evra po jednom stanovniku u Srbiji. U razvijenim zemljama to je četiri puta više, oko sto evra. Pogledajte gde ste doveli naše selo i gde se ono sada nalazi.
Kako ova vlada razmišlja o selu, kako štiti srpsko selo i srpskog seljaka možda se najbolje vidi iz jednog naoko prostog primera, ali da vidite koliko država zaista ne brine o srpskom seljaku i srpskom selu. Godine 2008. Vlada je donela jednu uredbu, naziv te uredbe je Uredba o korišćenju sredstava podrške nekomercijalnim domaćinstvima. Ova uredba izašla je u „Službenom glasniku“ br. 51/08 i po toj uredbi bilo je predviđeno da se svakom seoskom domaćinstvu, svakom članu seoskog domaćinstva isplati 40.000 dinara kao podsticajna sredstva za nekomercijalno domaćinstvo. Dakle, to su ona domaćinstva koja ne proizvode višak vrednosti. To su ona domaćinstva koja ne izlaze na tržište, koja ne prodaju svoju robu. To su ona domaćinstva koja bi sa ovih 40.000 ili 80.000, pošto ih obično ima po dvoje koji uplaćuju doprinose za penzijsko-invalidsko i zdravstveno osiguranje, od ovih para bi jednostavno preživela tu godinu.
Znate šta se desilo, dame i gospodo narodni poslanici? Gospodo iz Vlade, vi to sigurno znate. Isplaćeno im je po pola, negde ni po pola, negde i manje. Stalo se sa isplatama. Oštećeni građani su se obratili svom ministarstvu, obratili su se Ministarstvu sa zahtevom da im se isplate ova sredstva po Uredbi iz 2008. godine. Znate kakav je bio odgovor Ministarstva za poljoprivredu? Nema para. Nema para u budžetu za njih zbog toga što su smanjeni transferi za poljoprivredu i zbog ekonomske krize. To je odgovor onima kojima je tih 40.000 po članu domaćinstva bilo nužno da prežive tu godinu. Da li misli Vlada kako su oni preživeli tu 2008, 2009, 2010. itd?
Mnogi su tužili državu. Video sam mnoge od tih tužbi. Mogu vam reći da su svi dobili sporove. Osnovni sudovi po Srbiji su presudili u korist građana, u korist oštećenih ljudi kojima država nije platila ono što je bila dužna. Međutim, tu nije kraj njihovim mukama. Oni do danas to nisu naplatili, i dalje nama para i dalje je status kvo.
Da li su predstavnici Ministarstva upoznati sa ovim? Da li oni znaju šta se dešava u pogledu ovoga? Šta će biti sa onima koji su tužili, a ne mogu da naplate i šta će biti sa onima koji nisu tužili? Hoće li im država isplatiti ono što je bila obavezna po ovoj uredbi?
Molim i zahtevam od nadležnih u Ministarstvu poljoprivrede, iako njihovi predstavnici nisu ovde, ali pretpostavljam da će ovaj glas dopreti do njih, da se uzmu u pamet, da urade ono što im je zakonska obaveza, da isplate ljudima ovo što im duguju po Uredbi, osim ako ne misle da su seljaci za njih građani drugog reda, a rekao bih da oni upravo to misle. Zahvaljujem.