Dame i gospodo narodni poslanici, postavljam pitanje ministru prosvete i Ministarstvu prosvete šta će uraditi povodom toga što je dekanu Pravnog fakulteta i Naučno-nastavnom veću Pravnog fakulteta podneta inicijativa za oduzimanje doktorske disertacije Gaši Kneževiću?
Da vas podsetim, dame i gospodo, imali ste prilike da pre nekog vremena čujete za problem ministra odbrane Nemačke, kome je takođe oduzeta doktorska titula. U pitanju je Karl Teodor Cu Gutenberg, koji je plagirao svoju doktorsku disertaciju. Univerzitet na kome je on dobio doktorsku disertaciju nije čekao ni trenutak da se provere ti navodi. Kada su proverili navode oni su aktuelnom ministru oduzeli doktorsku titulu i on je zbog toga morao da podnese ostavku.
Između ostalog, ovde bih vam pročitao kako se jedna ozbiljna država odnosi kada su u pitanju ovakve stvari. Kaže – doslovno preuzimanje delova teksta prema smislu iz originalnog dela bez dovoljnog označenja izvora je protivno stavovima prakse, osnovnim principima naučnog rada i isključuje po pravilu prijem jednog rada kao doktorske disertacije. Ako se takvi nedostaci pokažu tek naknadno, titula doktora nauka može se oduzeti na osnovu člana 48. Zakona o upravnom postupku.
Da vas podsetim zbog čega je ovo važno. Zbog toga što je Gašo Knežević bio aktuelni ministar prosvete u vreme kada je DOS došao na vlast; Gašo Knežević je oličenje dosovca, on je personifikacija DOS-a i ovo najbolje pokazuje ko su i kakvi su oni koji su 2001. godine, odnosno posle puča 5. oktobra, došli na vlast.
Ovde pamtimo dvojicu ljudi koji su osakatili obrazovni sistem naše države: jedan je Stipe Šuvar, čuveni, i drugi je Gašo Knežević. To je apsolutno evidentno. Znate koliko se zalagao za uvođenje „Bolonje“ i bukvalno osakatio našu omladinu. Ali, od čoveka koji je prepisao doktorsku disertaciju ne možete ništa bolje ni da očekujete.
Ako pokušate da saznate šta je sve do sada Gašo Knežević za ove 23 godine u svom naučnom opusu napisao, dobićete samo dva naslova: jedan je „Međunarodno privatno pravo“ i drugi „Priručnik za polaganje ispita“. To je profesor pravnog fakulteta za 23 godine uspeo da napiše. Nije ni čudo, kada je prepisao, i to bukvalno prepisao, svoju doktorsku disertaciju. Prepisao je od dva autora... Gospođo Pešić, o tome je trebalo na vreme da se informišete. Uostalom, o tome je na vreme trebalo da se informiše i komisija pred kojom je Gašo Knežević polagao, odnosno dobio doktorsku disertaciju. Na osnovu izvora koje je naveo trebalo je da vide u kom obimu i da li je uopšte to originalno naučno delo, ili je to potpuni plagijat.
Evo, da je to tačno, slikovito ću vam pokazati. Na ovoj desnoj strani je rad Gaše Kneževića, a na levoj strani je izvor. Podvučeno je ono što je Gašo Knežević prepisao. Ako pogledate, videćete da je Gašo Knežević prepisao skoro sve, od „a“ do „š“. Bar da je nešto svoje uspeo da napiše. Ne, uzeo je i prepisao bukvalno celu svoju doktorsku disertaciju. Ovo ne može biti tolerisano. Pravni fakultet bi morao da reaguje.
Znam, gospođo Pešić, da je vama sada jako teško i problematično, jer ste u svojim redovima imali intelektualnog lopova, jer onaj ko plagira, on krade tuđi intelektualni rad, to nezadovoljstvo razumem, ali nemojte na ovakav način da ga izražavate. Pre svega, treba sa Gašom Kneževićem da rešite taj problem.
(Predsedavajuća: Molim vas da se ne obraćate direktno drugim poslanicima.)
Prema tome, tražim od Ministarstva prosvete i ministra da pod hitno reaguju i da u okviru svojih nadležnosti ovaj slučaj što pre dovedu do kraja, jer je nemoralno da profesor koji je prepisao …
(Predsedavajuća: Pet minuta i dvadeset sekundi.)
… doktorsku disertaciju predaje studentima. To je stvarno van pameti. I ako je od DOS-a, mnogo je. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Mirko Čikiriz.
Molim narodne poslanike da poštuju Poslovnik Narodne skupštine i da ga ne krše i ne obraćaju se direktno drugim narodnim poslanicima, pogotovo da ne zloupotrebljavaju pravo iz člana 286.
Narodni poslanik Mirko Čikiriz. Izvolite.

Gospođo predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, zakonom iz 2006. godine dvadeset i po zaostalih penzija poljoprivrednim penzionerima pretvoreno je u javni dug i dogovorena je dinamika isplate. Po jednom penzioneru to je tada bio iznos od oko 83.000 dinara, uz obavezu države da na godišnjem nivou računa kamatnu stopu od 8,5%.
Srpski pokret obnove zna da je budžetom za 2011. godinu predviđena isplata poslednje, četvrte rate tog duga. To je iznos od 27.000 dinara po penzioneru, ali s obzirom na težak položaj poljoprivrede i poljoprivrednih penzionera i naš programski značaj koji dajemo …
(Predsedavajuća: Molim narodnog poslanika Momira Markovića da ne ometa rad sednice, da ne dobacuje iz klupe i da ne krši Poslovnik Narodne skupštine.
Izvinite, poslaniče, nastavite.)
Srpski pokret obnove želi da postavi pitanje Republičkom fondu za PIO, s obzirom na to da je najavio da će u naredna tri meseca biti isplaćen dug. U pitanju je oko 200.000 poljoprivrednih penzionera. S obzirom na to da mi kao narodni poslanici svakodnevno dobijamo tu vrstu pitanja od onih koji očekuju da im se isplati zaostali dug, želim da postavim pitanje Republičkom fondu za PIO – kada poljoprivredni penzioneri mogu da očekuju isplatu četvrtog dela rate, odnosno poslednje rate poljoprivrednih penzija?

Da li se još neko od predsednika ili ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa javlja za reč da iskoristi svoje pravo iz člana 286. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine?
Pošto se više niko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika ne javlja za reč, nastavljamo rad.
Obaveštavam vas da je sprečen da prisustvuje sednici narodni poslanik Konstantin Samofalov.
Obaveštavam vas da je, saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, predsednica Narodne skupštine gospođa Slavica Đukić Dejanović pozvala da današnjoj sednici prisustvuju, pored predstavnika predlagača Božidara Đelića, potpredsednika Vlade i Snežane Samardžić Marković, ministarke omladine i sporta, i Dragan Vukmirović, direktor Republičkog zavoda za statistiku i Zoran Jančić i Miroslav Janković, pomoćnici direktora Republičkog zavoda za statistiku.
Prelazimo na 4. tačku dnevnog reda – PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA ZAKONA O POPISU STANOVNIŠTVA, DOMAĆINSTAVA I STANOVA 2011. GODINE (pojedinosti)
Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici: Milorad Buha, Tomislav Nikolić, Jorgovanka Tabaković, Zoran Antić, Veroljub Arsić, Zoran Babić, Igor Bečić, Jelena Budimirović, Stefan Zankov, Oto Kišmarton, Milan Knežević, Saša Maksimović, Zoran Mašić, Predrag Mijatović, Ljiljana Miladinović, Borislav Pelević, Mileta Poskurica, Gojko Radić, Mićo Rogović, Vučeta Tošković, Dragan Čolić, Dragan Šormaz, Milica Vojić Marković, Donka Banović, Milan Dimitrijević, Nikola Lazić, Lidija Dimitrijević i Sreto Perić.
Primili ste izveštaje Zakonodavnog odbora i Odbora za nauku i tehnološki razvoj, kao i mišljenje Vlade o amandmanima.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 157. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Da podsetim narodne poslanike da su ovlašćeni predstavnici za 4, 5. i 6. tačku dnevnog reda: narodni poslanik Siniša Stamenković (ovlašćeni predstavnik Poslaničke grupe PUPS), narodni poslanik Zoran Bortić (Poslanička grupa SPS - JS), narodna poslanica Milica Radović (Poslanička grupa DSS - Vojislav Koštunica), narodni poslanik Zoran Babić (Poslanička grupa Napred Srbijo), narodni poslanik Milorad Buha (Poslanička grupa SRS).
Ukoliko bude izmena u imenima narodnih poslanika koji su ovlašćeni predstavnici, molim vas da nas o tome obavestite da bismo mogli da obavestimo Narodnu skupštinu.
Podsećam vas na vreme koje je na raspolaganju, po 15 minuta za ovlašćenog predstavnika, odnosno predsednika poslaničke grupe i vreme koje je na raspolaganju poslaničkim grupama, u ukupnom iznosu od pet sati, kao i dva minuta po amandmanu.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Milorad Buha. Da li neko želi reč? (Da.) Narodni poslanik Milorad Buha.

Dame i gospodo uvaženi građani Srbije, u ime SRS podneo sam amandman i zatražio da se odredba ovog člana briše i da se faktički vratimo na osnovni zakon po kome je popis trebalo da bude obavljen 1. aprila 2011. godine.
Obrazloženje Vlade za odbijanje jeste da ne postoje finansijska sredstva u prvom kvartalu, odnosno početkom drugog kvartala za ove poslove, i to je pomereno za deseti mesec. Kod poljoprivrede je to pomereno za godinu i po dana, mislim da to nije prihvatljivo.
Stav Srpske radikalne stranke prilikom usvajanja osnovnog zakona o popisu stanovništva i poljoprivrede bio je da se u jednom popisu, znači, kada popisivač dolazi da li u poljoprivredno, da li u neko drugo domaćinstvo, obavi sve ono što je bitno sa aspekta popisa ljudi, domaćinstava i poljoprivrede.
Ono što je bitno naglasiti jeste da je ovaj popis vrlo značajan. Međutim, u sredstvima informisanja možemo dobiti, posebno sa aspekta vlasti, određene informacije da je to istorijski popis i da će on nešto rešiti.
Mišljenje Srpske radikalne stranke jeste da to nije istorijski popis, to je popis u kontinuitetu. Svakih deset godina se to obavlja i on ima određeni značaj, posebno će imati značaj sa aspekta unapređenja odnosa i života i rada Srba u regionu, pa i u dijaspori, ali ne moramo od njega stvarati famu. To je redovan popis svake desete godine i kao takav treba da da određene rezultate.
Ono što je bitno naglasiti jeste da se u praksi određenih država popisi u poslednje vreme ne rade, jer nema potrebe. Naše institucije, državne institucije koje se bave ovom problematikom, zapravo prevashodno Zavod za statistiku morao bi predložiti određeni zakon kojim bi preuzeo određene poslove u smislu sumiranja svih podataka neophodnih za inkorporiranje svih podataka koji su neophodni za popis stanovništva. U eri kompjuterizacije, u eri sistemskog prikupljanja određenih podataka bilo bi neophodno da ti državni organi koji imaju određene datoteke sa podacima koji ulaze u popis... da se oni kao takvi sumiraju u Zavodu za statistiku i da faktički nemamo popis, a da dobijemo od određenih državnih organa sve ono što oni vode kao svoje interne podatke koji će biti ukalupljeni u određeni sistemski podatak koji će poslužiti kao i ovi podaci popisa stanovništva.
Pored toga, bitno je ojačati statistički organ. U neposrednim kontaktima i preko Odbora za nauku i tehnološki razvoj i preko Odbora za Srbe izvan Srbije dobili smo određene informacije o smanjenju broja radnika u ovom statističkom organu od republičkog značaja. Mislim da je to loše u periodu kada ulazimo u harmonizaciju propisa, u harmonizaciju određenih pravila, određenih sistema, preuzimanje određenih ingerencija, pre svega se misli na republički organ, i stvaranje datoteke podataka o raznim uslovima, načinu prikupljanja samih podataka od značaja za državne organe Republike Srbije.
Bitno je naglasiti da je Republika Srbija krenula, posebno su neki državni organi krenuli ozbiljnije u pripreme za ovaj popis i u toku 2010. godine, ali bez novčanih sredstava; to moramo naglasiti jer smo takve podatke dobili. S druge strane, prikupljaju se određeni podaci i u toku samih priprema, što takođe izaziva određene finansijske izdatke tih državni organa i pitanje je koliko će to u samoj pripremi za popis stvoriti probleme organu koji sprovodi propis i svim institucijama koje će učestvovati u ovom popisu.
Na nekoliko odbora na kojima sam bio prisutan poseban akcenat je stavljen na popis Srba u regionu. On je vrlo značajan sa aspekta nacionalnih prava koja Srbi ostvaruju u tim državama, sa kulturnih aspekata, aspekta ljudskih prava i određene diskriminacije, asimilacije naše populacije, marginalizacije u pojedinim državama kao što su Hrvatska, Makedonija i neke druge države.
Državni organi Republike Srbije ne preduzimaju dovoljne aktivnosti da ukažu tim državama na diskriminaciju koja je evidentna, koja je prisutna i na sve probleme koje imaju Srbi u tim državama. Odbor za Srbe izvan Srbije je razmatrao nekoliko informacija, s obzirom na to da predstavnici Odbora odlaze u države u regionu, prikupljaju te podatke, dostavljaju državnim institucijama i traže određene aktivnosti državnih organa, ali državni organi Republike Srbije ne preduzimaju ni mere ni aktivnosti u smislu smanjenja diskriminacije u državama i regionu, a posebno je to slučaj u Republici Hrvatskoj.
Navešću vam primer kako se to radi u odnosu na srpsko pitanje. Predsednik Tadić je u novembru mesecu održao sastanak ovde, razgovarajući sa predstavnicima Srba iz regiona, iz dijaspore, o popisu koji će biti obavljen u gotovo svim državama sveta, o uslovima i načinu popisa stanovništva. To je bio vrlo dobar sastanak. Normalno je da se održavaju takvi sastanci, međutim, reakcije koje su došle iz okruženja, prevashodno iz Crne Gore i Hrvatske, bile su drastične, u smislu osude ovakvog sastanka. Hrvatska štampa je otvoreno napala predsednika Tadića da nastavlja politiku Slobodana Miloševića, da je to jedan novi vid nacizma koji sprovodi srpsko rukovodstvo.
Državni organi su o tome ćutali. Srpska javnost je o tome ćutala. Ne smemo da ćutimo. Sasvim normalan civilizacijski sastanak o načinu popisa stanovništva, dogovor sa Srbima u regionu i u dijaspori, koja će biti takođe obuhvaćena popisom. Takva osuda, to je neprihvatljiv diplomatski gest od strane jedne države. Slična situacija je bila i sa Crnom Gorom.
Posle svega toga, svih tih kritika i diplomatske note koja je došla iz Crne Gore, mi smo promenili, kad kažem mi mislim na Vladu Republike Srbije, strategiju o načinu očuvanja i jačanja odnosa matične države sa Srbima u regionu i dijaspori. Promenili smo određeni tekst ciljne ili željene strukture i položaja Srba u regionu, misleći na povratak ... (Isključen mikrofon.)

Narodni poslaniče, podsećam vas na obavezu da govorimo o dnevnom redu.

Ovo je dnevni red.

Pažljivo vas slušam osam minuta i četrdeset sekundi; šest minuta ste potrošili od vremena ovlašćenog predstavnika i dva minuta za amandman i molim vas da po dnevnom redu nastavite da trošite vreme koje imate na raspolaganju.

Radi se o popisu kojim će biti obuhvaćeni kako Srbi koji su dobili državljanstvo ovde, koji trenutno ili trajno žive u Republici Hrvatskoj, BiH ili u Crnoj Gori... Kada bude obavljen popis u Crnoj Gori 1. aprila ili u Hrvatskoj 1. aprila ...

Narodni poslaniče, na dnevnom redu je zakon za koji je nadležna Republika Srbija i amandman kojim ste predložili da se član 1. briše. Dakle, molim vas, po dnevnom redu.