Dame i gospodo uvaženi građani Srbije, u ime SRS podneo sam amandman i zatražio da se odredba ovog člana briše i da se faktički vratimo na osnovni zakon po kome je popis trebalo da bude obavljen 1. aprila 2011. godine.
Obrazloženje Vlade za odbijanje jeste da ne postoje finansijska sredstva u prvom kvartalu, odnosno početkom drugog kvartala za ove poslove, i to je pomereno za deseti mesec. Kod poljoprivrede je to pomereno za godinu i po dana, mislim da to nije prihvatljivo.
Stav Srpske radikalne stranke prilikom usvajanja osnovnog zakona o popisu stanovništva i poljoprivrede bio je da se u jednom popisu, znači, kada popisivač dolazi da li u poljoprivredno, da li u neko drugo domaćinstvo, obavi sve ono što je bitno sa aspekta popisa ljudi, domaćinstava i poljoprivrede.
Ono što je bitno naglasiti jeste da je ovaj popis vrlo značajan. Međutim, u sredstvima informisanja možemo dobiti, posebno sa aspekta vlasti, određene informacije da je to istorijski popis i da će on nešto rešiti.
Mišljenje Srpske radikalne stranke jeste da to nije istorijski popis, to je popis u kontinuitetu. Svakih deset godina se to obavlja i on ima određeni značaj, posebno će imati značaj sa aspekta unapređenja odnosa i života i rada Srba u regionu, pa i u dijaspori, ali ne moramo od njega stvarati famu. To je redovan popis svake desete godine i kao takav treba da da određene rezultate.
Ono što je bitno naglasiti jeste da se u praksi određenih država popisi u poslednje vreme ne rade, jer nema potrebe. Naše institucije, državne institucije koje se bave ovom problematikom, zapravo prevashodno Zavod za statistiku morao bi predložiti određeni zakon kojim bi preuzeo određene poslove u smislu sumiranja svih podataka neophodnih za inkorporiranje svih podataka koji su neophodni za popis stanovništva. U eri kompjuterizacije, u eri sistemskog prikupljanja određenih podataka bilo bi neophodno da ti državni organi koji imaju određene datoteke sa podacima koji ulaze u popis... da se oni kao takvi sumiraju u Zavodu za statistiku i da faktički nemamo popis, a da dobijemo od određenih državnih organa sve ono što oni vode kao svoje interne podatke koji će biti ukalupljeni u određeni sistemski podatak koji će poslužiti kao i ovi podaci popisa stanovništva.
Pored toga, bitno je ojačati statistički organ. U neposrednim kontaktima i preko Odbora za nauku i tehnološki razvoj i preko Odbora za Srbe izvan Srbije dobili smo određene informacije o smanjenju broja radnika u ovom statističkom organu od republičkog značaja. Mislim da je to loše u periodu kada ulazimo u harmonizaciju propisa, u harmonizaciju određenih pravila, određenih sistema, preuzimanje određenih ingerencija, pre svega se misli na republički organ, i stvaranje datoteke podataka o raznim uslovima, načinu prikupljanja samih podataka od značaja za državne organe Republike Srbije.
Bitno je naglasiti da je Republika Srbija krenula, posebno su neki državni organi krenuli ozbiljnije u pripreme za ovaj popis i u toku 2010. godine, ali bez novčanih sredstava; to moramo naglasiti jer smo takve podatke dobili. S druge strane, prikupljaju se određeni podaci i u toku samih priprema, što takođe izaziva određene finansijske izdatke tih državni organa i pitanje je koliko će to u samoj pripremi za popis stvoriti probleme organu koji sprovodi propis i svim institucijama koje će učestvovati u ovom popisu.
Na nekoliko odbora na kojima sam bio prisutan poseban akcenat je stavljen na popis Srba u regionu. On je vrlo značajan sa aspekta nacionalnih prava koja Srbi ostvaruju u tim državama, sa kulturnih aspekata, aspekta ljudskih prava i određene diskriminacije, asimilacije naše populacije, marginalizacije u pojedinim državama kao što su Hrvatska, Makedonija i neke druge države.
Državni organi Republike Srbije ne preduzimaju dovoljne aktivnosti da ukažu tim državama na diskriminaciju koja je evidentna, koja je prisutna i na sve probleme koje imaju Srbi u tim državama. Odbor za Srbe izvan Srbije je razmatrao nekoliko informacija, s obzirom na to da predstavnici Odbora odlaze u države u regionu, prikupljaju te podatke, dostavljaju državnim institucijama i traže određene aktivnosti državnih organa, ali državni organi Republike Srbije ne preduzimaju ni mere ni aktivnosti u smislu smanjenja diskriminacije u državama i regionu, a posebno je to slučaj u Republici Hrvatskoj.
Navešću vam primer kako se to radi u odnosu na srpsko pitanje. Predsednik Tadić je u novembru mesecu održao sastanak ovde, razgovarajući sa predstavnicima Srba iz regiona, iz dijaspore, o popisu koji će biti obavljen u gotovo svim državama sveta, o uslovima i načinu popisa stanovništva. To je bio vrlo dobar sastanak. Normalno je da se održavaju takvi sastanci, međutim, reakcije koje su došle iz okruženja, prevashodno iz Crne Gore i Hrvatske, bile su drastične, u smislu osude ovakvog sastanka. Hrvatska štampa je otvoreno napala predsednika Tadića da nastavlja politiku Slobodana Miloševića, da je to jedan novi vid nacizma koji sprovodi srpsko rukovodstvo.
Državni organi su o tome ćutali. Srpska javnost je o tome ćutala. Ne smemo da ćutimo. Sasvim normalan civilizacijski sastanak o načinu popisa stanovništva, dogovor sa Srbima u regionu i u dijaspori, koja će biti takođe obuhvaćena popisom. Takva osuda, to je neprihvatljiv diplomatski gest od strane jedne države. Slična situacija je bila i sa Crnom Gorom.
Posle svega toga, svih tih kritika i diplomatske note koja je došla iz Crne Gore, mi smo promenili, kad kažem mi mislim na Vladu Republike Srbije, strategiju o načinu očuvanja i jačanja odnosa matične države sa Srbima u regionu i dijaspori. Promenili smo određeni tekst ciljne ili željene strukture i položaja Srba u regionu, misleći na povratak ... (Isključen mikrofon.)