Vraćam se na dnevni red i stalno sam u dnevnom redu. Radi se o sledećem: da će jedni te isti ljudi koji su državljani Republike Srbije biti popisani ovde kao izbeglice, biće popisani 1. oktobra. U istoj situaciji mogu biti zatečeni u Republici Hrvatskoj, biće popisani kao građani Republike Hrvatske. Govorim sa tog aspekta. Govorim sa aspekta položaja izbegličke populacije koja će biti ovde popisana.
Samo da kažem određene podatke koje sam prikupio za ovu sednicu. Po popisu Komesarijata za izbeglice i UNHCR-a 1996. godine bilo je popisano, znači, nisu imali status srpskih državljana, 538.000 izbeglica i ratom ugroženih lica. To je takav pravni termin, upotrebljavan te 1996. godine. Tada je na popisu bilo preko 80.000 tih lica sa ratom ugroženih područja. Ukupno 618.000 lica. Po popisu koji je obavljen zajedno sa UNHCR-om 2001. godine, taj broj je sa 618.000 pao na 452.000; 2005. godine taj broj je pao na 141.000. Kakva je sudbina izbegličke populacije? Jednostavno, oni su integrisani. Međutim, deo te populacije otišao je u Hrvatsku, deo te populacije živi trajno u Hrvatskoj, doseljava se ovde itd.
Sa aspekta popisa, gde će se zateći oni 1.04? Ako su Hrvatskoj, biće verovatno tamo popisani. Onog trenutka kada popisivači budu došli u njegov dom, on se zatekne u svojoj kući ili u svome stanu, kada bude vršen popis u Republici Srbiji, on će biti i ovde popisan. Nije sporno da se popiše i tamo i ovde, ali je sporno to što državni organi Republike Srbije nemaju tačne podatke o broju izbeglica, interno raseljenih lica. Nemamo podatke o broju dijaspore, nemamo podatke o poginulima u ovom ratu, nemamo podatke o poginulima u onom ratu.
Zbog toga sam u ime SRS uputio nekoliko poslaničkih pitanja i tražio od državnih organa Republike Srbije da se nađu sredstva i da se trajno popiše svako izbeglo lice, svako interno raseljeno lice i da imamo urednu evidenciju, da učinimo napor da popišemo dijasporu. Državni organi Republike Srbije izlaze sa podacima da nas ima u inostranstvu tri miliona, četiri miliona, čak i do šest miliona. Kako praviti određenu strategiju prema tim licima kada ne znamo koliko ih ima, kad je obuhvat do gotovo 50% od onoga što mi zvanično imamo?
Svaka država se trudi da popiše svakog svog stanovnika, da ga vodi u svojoj evidenciji i da zna čime se bavi u inostranstvu, šta radi, koji su mu prihodi, koji su mu prihodi koje će odvojiti za svoju porodicu ovde u Srbiji i pravi određene kalkulacije na temelju tih podataka. Mi te podatke nemamo.
Srpska radikalna stranka traži i zahteva od državnih organa Republike Srbije da učini krajnji napor u finansijskom smislu da se prilikom ovog popisa popišu sva izbegla lica, sva interno raseljena lica i celokupna dijaspora. To nisu velika sredstva, to vam tvrdim.
Jednog trenutka kada popisivač dođe u kuću ili stan, na posebnom listu će se voditi interno raseljeno, na posebnom listu izbeglice. Prvo pitanje će biti, kada se završi onaj osnovni popis, da li u porodici imate nekoga ko je izbegao 1991. ili 1999. godine, misli se na interno raseljena lica itd? To je još nekih 5 - 10 minuta, ne više.
Zgodna je prilika da napravimo urednu evidenciju. Mi je nemamo. Vidite iz ovih podataka koje sam pročitao, mi nemamo podatak koliko je stvarno izbeglica iz Republike Hrvatske, iz BiH, iz Slovenije, iz Makedonije došlo u Republiku Srbiju. Nemamo ih.
Sada ću vam pročitati još jedan podatak koji sam dobio iz MUP-a. Izdato je 881.000 rešenja o državljanstvu od 1990. godine. Ovde govorimo o 618.000 registrovanih izbeglica. Kako onda podatak od 881.000? Kako se pojavljuje taj podatak? Šta to znači? To je 270.000. Veći broj ljudi dobija državljanstvo, otkud ta lica?
Zna se otkuda su ta lica. Ta lica su dolazila u periodu od 1990. godine, pre rata, i direktno su dobijala lične karte, bez državljanstva. Nisu ni evidentirana kao izbeglice. Radi se o preko 50.000 Srba koji su pobegli iz Slovenije, a posebno iz Republike Hrvatske.
Lica koja su dolazila posle „Bljeska“ i „Oluje“, nekih 80.000 je došlo iz Slavonije, Baranje i zapadnog Srema, takođe u kasnijoj fazi nisu dobijala status izbeglica, a dobijala su državljanstvo itd., a izbegla su. Činjenica je da su oni izbeglice.
Da li je tu presudna 1995, 1996. ili 1998. godina apsolutno je svejedno. Diskriminacija, asimilacija srpskog življa i teror u Hrvatskoj, BiH i Sloveniji ih je doveo ovde. Moramo ih popisati. Bez trajnog popisa, ne samo tih lica, nego i njihove imovine, imovinskih, socijalnih i svih drugih prava, izgubićemo suštinu i smisao ovoga popisa i svih drugih popisa. Ne znamo koji je teror nad Srbima učinjen ako nemamo njihove podatke. Mi ih nemamo. Državne institucije Republike Srbije, odgovorno tvrdim, nemaju te podatke. Nemaju sumarno iskazane podatke o svim onima koji su napustili područja koja su nekada bila srpska i nemamo urednu tu evidenciju.
Ono što je još tragičnije je to što sada u državnim institucijama Republike Srbije nemamo ni podatke o poginulima u poslednjem ratu, u NATO bombardovanju. Idite sada na sajtove MUP-a, Ministarstva odbrane, Ministarstva rada i socijalne politike, Vlade Republike Srbije itd. i videćete: poginulih vojnika 1.160, 1.200 civila; drugi podatak je 800 civila i 1.100 vojnika, pa toliko policajaca itd. Svaki podatak na sajtovima je različit. Kada se to proba sabrati i oduzeti, ne možemo doći do pravih podataka. To je bilo pre jedanaest godina. Ako nemamo te podatke, o čemu govorimo?
Kada uđemo u austrijski arhiv danas – u Mohačkoj bici je sa jedne strane učestvovalo toliko boraca, a toliko je sa turske strane …
(Predsedavajuća: Narodni poslaniče, upozoravam vas, popis se odnosi na stanovnike i na žive ljude koji žive u Srbiji. Ovo sada više nije pitanje kršenja Poslovnika, nego pitanje dobrog ukusa. Sada vas upozoravam da govorite o dnevnom redu.)
Još samo jednu stvar o popisu poljoprivrede. Bitno je naglasiti da je Ministarstvo poljoprivrede krenulo u izradu strategije o razvoju poljoprivrede još pre dve godine...

Narodni poslaniče, nije na dnevnom redu popis poljoprivrednog stanovništva.
Molim vas da ne dobacujete. To što je to odmah iza ovoga, to je argument da sada ne govori o dnevnom redu, koji mene obavezuje da izričem opomene i kažnjavam.
Molim vas da ne omalovažavate ozbiljnost teme kojom se bavimo. Dakle, molim vas, o dnevnom redu.

Završio sam, hvala vam.

Ukupno vreme je bilo sedamnaest minuta, od toga dva minuta za amandman i iskorišćeno je vreme za ovlašćenog predstavnika poslaničke grupe.
Narodni poslanik Paja Momčilov. Da li želite da govorite o povredi Poslovnika? (Ne.)
Narodna poslanica Milica Radović ima reč, pa narodni poslanik Paja Momčilov.
Da li želite o povredi Poslovnika?
Narodna poslanica Milica Radović je prijavljena, pa ima reč. Izvolite.

Hvala. Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana gospođo ministre, kao što sam govorila i u načelnoj raspravi, smatram da je važno da se popis izvrši što pre, pa makar i sa zakašnjenjem od šest meseci. Ali, imam razloga da sumnjam da će on i tada biti moguć, iz prostog razloga što je jasno, a to je i predlagač zakona u ovom predlogu i napisao, da sredstva za njegovo finansiranje nedostaju.
Ako za sprovođenje ovog zakona, kao što ovde piše, nije potrebno obezbediti dodatna sredstva, to piše u Predlogu zakona, a ako znamo da se samo deo sredstava obezbeđuje iz donacija EU, koje će biti na raspolaganju Srbiji u septembru 2011. godine, onda se kao osnovano postavlja pitanje kako je moguće da Vlada uopšte finansira ovakav veliki poduhvat, odnosno popis? Da još jednostavnije postavim pitanje – kako je moguće da sredstva koja su bila predviđena za popis nedostaju u budžetu? Gde su ona potrošena? Da li su ona potrošena na povećanje zaposlenosti ili oživljavanje privrede? U takvim situacijama i u takvim okolnostima mi bismo imali razumevanja za tako nešto, ali s obzirom na to da je jedini cilj ove vlade kako će do kraja svog mandata još 100.000 ljudi da ostavi bez posla, onda, naravno, za tako nešto ne možemo da imamo razumevanja.
Popis je važan iz nekoliko razloga. Prvo, on će nam reći i pomoću njega ćemo saznati koliko nas je danas manje u odnosu na period od 2002. godine, koliko se u Srbiji godišnje manje rodi beba, kako nam izgledaju sela, kako nam izgledaju rubovi teritorije koji su potpuno demografski prazni, kako i koliko godišnje mladih ljudi odlazi iz zemlje.
Pre neki dan sam pročitala da smo po odlivu mozgova drugi u svetu. U goroj situaciji od nas je jedino Gvineja Bisao. Po nekim procenama, samo od 1990. godine Srbiju je napustilo 40.000 stručnjaka sa visokom školskom spremom. U takvim okolnostima neophodno je da zapitamo Vladu šta radi, da li stvara okolnosti i mogućnosti, uslove da ti ljudi ostanu u zemlji ili ih još, u stilu onih bilborda koji su u poslednje vreme izazvali veliku pažnju, poziva da odu iz zemlje?
Zaustavljanje ovakvog negativnog trenda odliva mozgova i zaustavljanje negativnog demografskog trenda je nešto što je danas u Srbiji najvažniji zadatak. Ništa nije važnije ako nas u jednom trenutku, u jednom doglednom trenutku u budućnosti bude jako malo ili nas ne bude uopšte. Onda se postavlja pitanje – šta Vlada čini da podstiče rađanje u ovoj zemlji, ako znamo da je Strategiju podsticanja rađanja donela, i to je dobar dokument, ali se ona ne primenjuje? Umesto da podstiče rađanje, Vlada ga svojim merama ili smanjuje ili zaustavlja.
Prošli put sam u načelnoj raspravi govorila o onoj famoznoj uredbi Vlade i smatram da nije loše da je pomenem još jedanput kako bismo izvršili pritisak na Vladu, ne bi li došla u situaciju da je povuče. Prema toj uredbi, sve žene porodilje preduzetnice su u obavezi da vrate sve naknade koje su primile kada su bile na porodiljskom odsustvu samo zbog toga što u trenutku kada su otišle na trudničko bolovanje nisu svoju firmu, odnosno svoju radnju zatvorile, a da faktički to i nisu bile u obavezi jer je uredba tek kasnije doneta i niko ih u tom trenutku na to nije ni upozorio. Zato ne čudi što nas je u Srbiji svake godine 30.000 manje i što smo od 1992. godine do danas izgubili blizu 400.000 stanovnika.
Danas je centralni problem u Srbiji problem nedovoljnog rađanja. Stopa rađanja je za 30% ispod one koja bi bila potrebna da samo dođe do prostog obnavljanja stanovništva. Takođe, ogroman problem je i negativan prirodni priraštaj, koji je prisutan u Srbiji od 1992. godine; od 165 opština, 158 opština u Srbiji danas beleži negativan ili nulti prirodni priraštaj. Frapantan je podatak da 42 opštine u Srbiji imaju stopu negativnog prirodnog priraštaja toliko visoku da demografi ozbiljno upozoravaju na nestanak tih opština.
U takvim prilikama je nedopustivo da se Strategija podsticanja rađanja koju je Vlada donela i koja, ponavljam, u suštini predstavlja jako dobar dokument, u ovom trenutku ne sprovodi. Očigledno je da Vlada nije svesna ozbiljnosti demografskih podataka i mogućih posledica takvih kretanja na opstanak jednog naroda. Verujem da će da postane svesna onog trenutka kada sazna rezultate popisa, a da bi to saznala neophodno je da prethodno obezbedi sredstva za njegovo finansiranje i mi to danas ističemo kao naš ključni argument u ovoj raspravi. Hvala.

Iskorišćeno je šest minuta od vremena ovlašćene predstavnice poslaničke grupe.
Reč ima narodni poslanik Paja Momčilov.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsedavajuća, gospođo ministarka, posebna mi je čast da ispred Poslaničke grupe SRS pozdravim direktora državnog Zavoda za statistiku, gospodina Dragana Vukmirovića. Lepo je videti stručnjaka koji razume o čemu se priča i kome ova tema neće biti strana.
Držaću se striktno, kao što se uvek i trudim, teme, tj. predloženog amandmana koji je ispred SRS uložio uvaženi poslanik Buha. Ono što njega dodatno kao čoveka možda boli, peče i muči je njegov status izbeglice. Mislim da on ima i pravo, a treba da ima i dozvolu od ovog doma, da iskaže te teške probleme sa kojima se veliki broj ljudi susreće.
Da se vratim na temu. Mi smo tražili brisanje 1. člana. Zbog čega? Vidite, gospođo predsedavajuća, sada ćemo tačno da dođemo u taj problem. Naime, mi se zalažemo da se poštuje jedan izuzetno važan naučni princip kritičnog datuma. Rečeno je da popis neće koštati dodatno. Mi smo budžetom predviđali i ranije, pripreme su vršene da se jedan popis kvalitetno obavi u ovoj zemlji, državi Srbiji. Međutim, popis stanovništva je jedna izuzetno složena, velika akcija, istraživačka, naučna, možemo slobodno da kažemo, koja iziskuje velika materijalna sredstva. Zbog toga idemo na deset godina, ali je jako bitan momenat u kome se to radi. Sve zemlje, možda ste primetili, možda i niste, praktično su 31. marta krenule u tu akciju, zemlje u okruženju i u svetu. Zašto? Smem li da kažem? Zbog toga stručnjaci kažu da ako to odložite, onda morate da radite dodatne proračune, što iziskuje i naučnu metodologiju, i ljude i trošenje sredstava. Zbog toga je bilo izuzetno važno da se usvoji ovaj amandman gospodina Buhe. Mislim da ni za jednog dobronamernog čoveka to nije sporno.
Taj popis stanovništva je izuzetno značajan za čitavu zemlju Srbiju, od strateškog je značaja. Mi u političkim strankama smo jako zainteresovani da on bude obavljen na kvalitetan način da bismo planirali svoje akcije, da bismo, na kraju krajeva, ažurirali i biračke spiskove, da vidimo da li ima mrtvih duša, da li su oni realni. Na kraju krajeva, time ćemo moći da testiramo naše državne registre i ažurnost države, da testiramo registar o stanovništvu, registar o privrednim objektima, čitav niz tih registara.
Sada će neko kazati meni – odgovoreno vam je. Vlada nam je odgovorila da nema para u prvom kvartalu. Kako ovoj vladi verovati da će u trećem biti materijalnih sredstava? Hajde mi tu alhemiju objasnite – danas nema, ali sutra će biti. To narod i deca zovu „vrabac na grani“, može biti, a ne mora da znači. Znači, niste nas ubedili svojim odgovorom da ste ozbiljno razgovarali o ovom problemu sa nama kada se dopisujete povodom naših amandmana.
Mi smo vama, evo, kazali dva-tri razloga zbog kojih smo... To stručnjaci kažu, ne kažu radikali. Radikali crpu snagu iz naroda, a nešto što kažu ovde, ako misle da kažu pametno od stručnjaka... mi nismo pametni za sve, mi konsultujemo vrhunske stručnjake. Ovo što su govorile moje kolege, iz ovih podataka idu demografski podaci. Demografija je jedna krajnje ozbiljna, strateška nauka. Srbija je imala velikane na tom planu, jedno ću ime pomenuti: akademik Macura, ekspert Ujedinjenih nacija, bio je kandidat za prvog generalnog sekretara Ujedinjenih nacija. Sada ćete kazati da je to digresija, jeste, ali hoću da kažem jednu stvar – imamo izuzetne stručnjake, hvala bogu, i dan-danas. Mi stručnjake imamo, ali oni koji treba da im omoguće da pokažu tu stručnost, kroz ovaj popis, blagovremeni, da ne bismo imali dodatne troškove, nisu im to omogućili. To mi govorimo. To je tema priče. Mislim da je to centralna tema.
Vi ćete meni kazati – pa da, najlakše je kritikovati, to može svako. Ja se slažem. Vi često nama kažete – šta vi predlažete? Hoćete li imati strpljenja da čujete šta predlažemo, da ne ispadne da je to jedna prazna priča. Srpski radikali, kao i u većini slučajeva, ne uvek naravno, predlažu ono što kažu najveći stručnjaci iz ove oblasti. Šta je trebalo da uradite? Trebalo je da prihvatite inicijativu ljudi koja je kružila u javnosti, zaposlenih u samom institutu, vrhunskih stručnjaka, da taj popis bude sproveden na moderan i savremen način. Kako? Umesto klasičnog načina, kako će verovatno biti sproveden, ako ste informatičko društvo, a mi jesmo informatičko društvo, nismo mi Afrika, i Afrika je verovatno već na tom putu mnogo uradila... Po podacima iz statističkog zavoda, već preko 40% domaćinstava ima računar ili laptop. Znači, mi živimo u tom vremenu, taj popis ne bi trebalo da se vodi na način na koji ćete ga vi verovatno voditi, pisanjem, formularima, 20.000 ljudi koje morate obučiti, pa onda kontrolori koji će to raditi. Trebalo je za popise o kojima pričamo kupiti laptope i napisati program. Dobri stručnjaci, ja neću obrazlagati ovde, nije mesto, jasno su napisali koje su nemerljive prednosti da se tako nešto uradi.
Neko će da kaže – nemamo para. Pazite, imaćete pare da štampate gomilu formulara od papira. Imaćete pare da skladištite to. Imaćete pare da kamionima prevozite to, da vraćate to. Imaćete para da posle unosite u nove računare, koje ćete kupiti, sa novim ljudima, sve te podatke, pa će to trajati pet-šest meseci, unošenje, pa će biti nečitkih i nepravilno popunjenih upitnika. Da imate laptop, da imate program koji kontroliše grešku i da se elektronskim putem to što se uradi u jednom danu prebaci do centrale, imali biste posao urađen za dva meseca. Ono što unesete posle morate da skenirate; kupujete skenere, pravite programe i tako u nedogled.
O čemu mi pričamo? Pričamo o jednoj anahronoj državi, o jednoj vlasti koja ne koristi ono što vrhunski stručnjaci predlažu kao dobro rešenje. Šta je tu problem? Problem je stvarno tih sedam ili osam hiljada, uzmite za dva popisa 15.000, računara.
Ministarstvo prosvete je reklo da će ove godine svaka škola u Srbiji imati računar. Škola 1.200, ovih recimo 15.000, to otprilike znači da bi svaka škola, ako bi dobila po 15... A ne mora škola, što država to ne kupi, pa pozajmi za popis i onda podeli ministarstvima, što ne ponudi laptope onim popisivačima? Jer, znate, kada na veliku količinu kupite laptope, tu ide i cena dole, višestruke su koristi i imali bismo tačne podatke.
Udaljili smo se prividno malo od teme, ali da je ovako rađeno kao što mi sada kažemo, a kazali su nam stručnjaci da treba raditi, mogao je da bude usvojen i ovaj amandman gospodina Buhe. Mi vam sada dajemo i rešenja, da ne zamerite da samo kritikujemo.
Dozvolite mi samo još jednu stvar, dužan sam da kažem, gospodin Buha je to dotakao na jedan način. Neću da pričam o politici i šta se radi u okolnim zemljama, ali sigurno je da mi Srbi imamo problem „leopardove kože“, da smo razbacani na ovim prostorima i da će tu biti problema oko realnog broja nas Srba, to sigurno neće moći da se ustanovi, jer, vidite, u Bosanskoj Federaciji nema popisa, nažalost. Znači, ti podaci, kakvi budu, uvek će biti za nas na neki način nepotpuni.
Ja se zalažem za to da se kroz ovaj popis nađe način da se popišu žrtve ratova od 1990. do 2000. godine.

Narodni poslaniče, stvarno vas molim. Ja sam upozorila narodnog poslanika Buhu. Popis se odnosi na žive ljude. Osim što je način da kršite Poslovnik, izražavanje zahteva da se popisom uređuje stvar koja popisom ne može biti uređena je pitanje nedostatka dobrog ukusa i vređanje ljudi koji nisu živi.
Nastavite o dnevnom redu, uz poštovanje odredaba Poslovnika.

Gospođo predsedavajuća, nije popis živih ljudi, domaćinstava. Domaćinstva nisu živi ljudi. Molim vas, elementarno znanje pokažite, ne morate pokazati dobru volju da slušate ono što ja govorim, ne morate to odobravati, ali elementarno poznavanje nemate.
Popis domaćinstva nije živi stvor. U poljoprivredi se popisuju mašine…

Narodni poslaniče, popis u poljoprivredi je sledeći na dnevnom redu.