Iskorišćeno je pet minuta od vremena poslaničke grupe.
Reč ima narodni poslanik Milan Dimitrijević. Izvolite.

Zahvaljujem, gospođo predsedavajuća. Kao jedan od glavnih razloga prolongiranja popisa stanovništva navodi se nedostatak novca u budžetu. Još jedno pitanje koje se nameće glasi – zašto nema novca u budžetu ako je predviđena takva vrsta posla? Odgovor je vrlo jednostavan – zato što je budžet nerealan, zato što je budžet baziran na pogrešnim podacima. Zato što se budžet koristi za namirivanje troškova koalicionih partnera.
Istovremeno govorite da se uzdate u pretpristupne fondove Evropske unije. Da li je neko iz vladajuće koalicije video ijedan izveštaj o korišćenju novca iz pretpristupnih fondova Evropske unije? Da je video, bio bi vrlo zabrinut, zato što taj novac iz tih fondova najverovatnije nećete dobiti, po onim izveštajima koji stižu iz Evropske unije, kako su se ta sredstva trošila. Ta sredstva su se trošila potpuno netransparentno. Ne možete vi koristiti novac poreskih obveznika Evropske unije za namirivanje svojih partijskih interesa. To je suština problema.
Prema tome, ne uzdajte se u taj novac iz tih fondova, jer ga dobiti nećete. Nekoliko izveštaja koje sam imao prilike da vidim o korišćenju tih sredstava, na poziciji jednog ministarstva a to je Ministarstvo zdravlja, govori da su ti fondovi za to ministarstvo zatvoreni u 2011. godini. Zatvoreni, nema novca. Nema, iz razloga koje sam naveo.
Kada se nešto koristi netransparentno, kada jedan projekat iz tih pretpristupnih fondova ne bude ocenjen pozitivno, nego negativno, onda više niko iz Evropske unije nije lud da vam donosi novac i da vam daje novac da ga koristite na taj način. To je suština, zašto odlažete ovaj popis. To pokazuje kako Vlada radi, da je potpuno nesposobna da sprovede i ovaj regionalni projekat, koji je vrlo značajan i koji treba da da odgovor na neka pitanja. Zahvaljujem.

Dva minuta i trideset sekundi iskorišćeno od vremena poslaničke grupe.
Da li još neko želi reč? (Da.) Narodni poslanik Srđan Milivojević.

Poštovana gospođo predsedavajuća, uvažena gospođo iz Ministarstva, kako Vlada radi kada je reč o trošenju novca poreskih obveznika Evropske unije imali su prilike da čuju jutros svi koji su slušali izlaganje našeg gosta, koji je rekao – dobrodošli ste u Evropu i pretpristupni fondovi su vam otvoreni. Zahvaljujem se.

 Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 2. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika Poslaničke grupe Napred Srbijo. Da li neko želi reč? (Da.) Narodni poslanik Zoran Babić. Izvolite.

Zahvaljujem se, gospođo Čomić. Dame i gospodo narodni poslanici, oba predložena amandmana Poslaničke grupe Napred Srbijo Srpske napredne stranke su međusobno kompatibilna, tako da malopre izrečeni stavovi važe i za ovaj amandman.
Ono što bih želeo da dodam jeste da je populaciona komisija Ujedinjenih nacija predložila da se zbog mogućnosti komparacije prikupljenih podataka između raznih država popisi obavljaju krajem ili početkom decenije. To je jedan od razloga zbog kojih će vas međunarodna zajednica i motivisati i naterati da obavite popis stanovništva, pa makar i na ovakav preskup i bahat način.
Međutim, ono što je za Srpsku naprednu stranku takođe veoma bitno jesu i pitanja koja će nam ovi popisi postaviti. Da li smo kao društvo, kao država spremni da damo brze i kvalitetne odgovore na bolna pitanja koja će nam popis stanovništva, domaćinstava i stanova definitivno sasuti u lice? Da li će država trošiti vreme na jalove analize i obećanja, a problemi koji su se kumulirali decenijama ostati isti ili se povećavati?
Popisi će nam reći da u Srbiji postoji 4.800 sela, na putu izumiranja je svako četvrto, odnosno njih oko 1.200. U tim selima živi oko 260.000 neoženjenih momaka koji su zakoračili u petu deceniju života a da nisu zasnovali svoje porodice. Istovremeno, u okolini tih sela koja nestaju nalazi se neobrađeno čak 600.000 hektara njiva i blizu 50.000 praznih kuća. Ko će napuniti te kuće? Ko će oživeti ta domaćinstva?
O ovakvim podacima svedoči i činjenica da u 702 naselja u Srbiji živi manje od po stotinu stanovnika. Tačnije rečeno, 352 naselja imaju manje od 50 stanovnika, a 350 između 50 i 100 stanovnika. Zašto je ovo bitno? Zato što su, po pravilu, to naselja bez mladih i zato se i procenjuje da će za manje od dve decenije potpuno nestati. Šta ste vi kao Vlada i kao vlast u proteklih jedanaest godina uradili da takav proces zaustavite ili bar usporite?
Još jednom ću ponoviti stav Srpske napredne stranke, a to je da je popis stanovništva, domaćinstava i stanova civilizacijska tekovina, ali i međunarodna obaveza koju treba ispoštovati. Ali, takođe smatramo da sam način prikupljanja i obrade podataka treba modernizovati, uz maksimalne uštede. Sve ovo nismo mogli da prepoznamo u ovom predlogu zakona, koji smo probali amandmanski da poboljšamo, i zato ne možete očekivati prilikom njegovog usvajanja podršku Srpske napredne stranke.
Što se stiropora tiče, stiropor je u Srbiji postao sinonim za promene, koje ne treba da se dese na ulici, već na izbornim mestima. Stiropor je postao i sinonim za šansu da treba da živimo kao sav normalan svet. U jednoj stvari ću se složiti sa mojim zemljakom iz Kruševca, a to je da se stiropor koristi u građevinarstvu za izolaciju, za fasade kuća, ali mu je prvenstvena uloga da uštedi energiju i smanji troškove. Baš to želimo mi iz Srpske napredne stranke – vanredne parlamentarne izbore, promenu vlasti, manju, efikasniju vladu, uštede u državnom aparatu od kojih će efekat imati ne političke elite, kao do sada, već građani Srbije. Ja vam se zahvaljujem.

Minut i četrdeset pet sekundi. Od vremena ovlašćenog predstavnika poslaničke grupe? (Da.)
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Sreto Perić. Da li neko želi reč? (Da.) Narodni poslanik Sreto Perić. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo predsedavajuća, pošto nema gospođe ministra, a ona je u poslednje vreme imala sreće, prvo je predstavljala ovde zakon o sportu, a zatim zakon o popisu stanovništva, domaćinstava i stanova u 2011. godini, što predstavlja jednu od najpopularnijih statističkih akcija, svakako... U jednom momentu sam stekao utisak da ovde smeju da se pominju, bez rizika da se dobije opomena, samo tri reči, to su: stanovništvo, domaćinstva i stanovi. Ali, Zakon o popisu stanovništva, domaćinstava i stanova u 2011. godini se sastoji od 34 člana. On je usvojen 11. decembra 2009. godine, a ukazom predsednika Republike proglašen je i stupio na snagu 16. decembra 2009. godine. Mi smo i tada govorili šta mislimo o ovom zakonu. Zatim je došao Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o popisu stanovništva, domaćinstava i stanova.
Mi smo svakako za popis stanovništva. Da se o zakonu o popisu stanovništva može govoriti i nekim drugim rečima dokaz je to da se ovaj zakon sastoji, odnosno da u svom tekstu ima, možda, 2000 reči, što dozvoljava da se upotrebljavaju i neke druge reči osim: „stanovništvo“, „domaćinstva“ i „stanovi“.
Mi smo protiv toga da se odlaže popis stanovništva. Prvobitno je predviđen za period od 1. do 15. aprila. Sada imamo jedan problem: ko vama garantuje da će izmene i dopune Zakona koje se predlažu biti usvojene prilikom glasanja? Šta će se desiti ako taj zakon ne bude prihvaćen skupštinskom većinom? Da li ćemo onda da uđemo u popis stanovništva, domaćinstava i stanova u periodu od 1. do 15. aprila ili ćemo čekati, nezavisno od toga da li je zakon prihvaćen ili ne, od 1. do 15. oktobra da završimo taj posao? Sada ćete vi reći da će on biti sigurno prihvaćen. To je nešto što se ne može unapred znati, ali to sada toliko nije bitno.
Postojali su brojni problemi prilikom priprema za vršenje ovog popisa. Sada ne treba uopšte, neko bih rekao, žao mu je da govori umesto mene, žao mu je što tu nije prisutna ministar Samardžić Marković... Nema potrebe žaliti za tim, ovo je i za kolege koji će govoriti posle mene o drugom zakonu, kad su tu gospodin Vukmirović i Jančić, predstavnici Republičkog zavoda za statistiku, koji je jedan od nosilaca ovih aktivnosti, ali jedan od najbitnijih nosilaca ovih aktivnosti. Inače, postoje još neki subjekti, predviđeni ovim zakonom, koji će učestvovati u sprovođenju popisa stanovništva, domaćinstava i stanova, a to su Geodetski zavod, Ministarstvo odbrane, Ministarstvo unutrašnjih poslova i još neki republički organi i institucije, tako da o ovoj temi možemo zaista da govorimo na kvalitetan način, i to sa ljudima koji su uglavnom i zaduženi za organizovanje popisa.
Iz Republičkog zavoda za statistiku je stigao zahtev za odlaganje popisa, samo iz jednog praktičnog razloga. Praktičan razlog – nisu predviđena sredstva u budžetu, odnosno bila su predviđena u 2010. godini, ali tamo – zvaničan podatak od strane direktora Republičkog zavoda za statistiku – čini mi se, do 8. novembra nije bio uplaćen ni jedan jedini dinar ni Republičkom zavodu za statistiku, ni Geodetskom zavodu, koji je trebalo da naprave neke predradnje vezane za ovaj posao.
Popisivanje stanovništva neće biti puki podatak da neko od popisivača, odnosno jedan od 50.000 članova popisnih komisija dođe u jedno domaćinstvo i da mu kažu ko je tu. Ovde postoji popisnica na kojoj postoji osam strana, osam strana koje treba popuniti. Ovde postoje brojni podaci. Odgovorno i svakako, što bi se reklo, srpsko-radikalski, tvrdim da je svaka izgovorena reč mojih kolega koje su govorile na ovu temu imala punog smisla i značaja upravo u vezi sa ovim zakonom. Ako postoji osam strana, kad bude popis poljoprivrede biće 16. Nemoguće je sa tri reči svoju diskusiju usmeriti i govoriti o onome što je zaista ozbiljna tema.
Kada budemo završili ovaj popis... Odnosno, šta ćemo mi, do kojih ćemo sve podataka doći, koje podatke ćemo moći da otkrijemo prilikom sprovođenja popisa, a pogotovo kasnije kada uđemo u jednu analizu vezanu za taj popis? Znači, najpre ono što jeste želja i cilj – da utvrdimo tačan broj stanovnika koji žive u našoj državi, teritorijalni razmeštaj tog stanovništva, prosečnu gustinu naseljenosti, staračka domaćinstva, što je jedan od osnovnih ciljeva, da vidimo kuda ide Srbija, da vidimo kako zaustaviti nestanak po jednog grada svake godine. Znači, umiranje je nadmašilo rađanje. Negativan saldo ili bilans, ako to tako može i sme da se kaže, to je jedna jako osetljiva tema. Znači, preko 30.000 stanovnika svake godine u Srbiji je manje. To je već sada jedan alarmantan podatak.
Ali, završeni popis pokazaće nam još nešto, da sredine, ona mesta, da ne imenujem nijednu opštinu, ali takvih je mnogo u Srbiji, koje imaju zvanično, po popisu iz 2002. godine, po 16.000-17.000 hiljada stanovnika... Ako sada popis kaže da ima 11.000 hiljada stanovnika, da li će to nekoga zabrinuti, da li će to upaliti nekome crvenu lampicu šta dalje da se radi?
Sve su to problemi koji stoje pred ovom državom, koji nisu nepoznati, ali niko, čini mi se, ne želi ozbiljno njima da se bavi. Zatim, prilikom popisa domaćinstava, a to je u okviru popisa stanovništva, domaćinstava i stanova, doći ćemo do određenih podataka koje ćemo moći da koristimo prilikom popisa poljoprivrede.
Funkcionalna sposobnost stanovništva je jedan veoma bitan podatak koji ćemo moći da dobijemo prilikom sprovođenja ove velike i, rekao bih, popularne, ali iznad svega veoma kompleksne akcije. Tek tada će da da odgovor na pitanje... Sve je veći broj ljudi čije nezadovoljstvo zbog činjenice da nemaju posao, da žive u jednom nesređenom društvu, društvu bez perspektive, dovodi do lošeg zdravstvenog stanja. Možda bi predsednik Skupštine u ovom momentu mogla više da se pozabavi tim problemima, i morala... Mislim, pre svega, na vaše kolege; svakako ne da vi idete sada sa mesta na kojem jeste (dobro je da ste došli) i da intervenišete na nečemu drugom, jer ste zaista ekspert i dobro bi to došlo. Sve su to poražavajući i bolni podaci koji danas tište Srbiju.
Bio je još jedan problem. Želim da postavim pitanje direktoru Republičkog zavoda za statistiku: kada se bude vršio popis na Kosovu i Metohiji, kako će se tu izvršiti, na koji način? Evo, da ne govorimo o popisu stanovništva u Hrvatskoj, u Republici Srpskoj. Da li je tačno, gospodine direktore, da se na vaš poziv ministar za Kosovo i Metohiju, i to u dva navrata, nije nijednom odazvao, da govorite o problemima vezanim za popis stanovništva? Tu činjenicu ne bi trebalo da krijete od narodnih poslanika, ako je tako bilo, a dobro bi bilo da zna i javnost, pa da vidimo na koji način ova vlada tretira Kosovo i Metohiju. Šta god da se može uraditi, u jednoj ovakvoj akciji ministar za Kosovo i Metohiju bi morao da uzme maksimalno učešće, a ne da doživljava to kao temu koja nije toliko važna.
Više puta smo na Odboru za nauku i tehnološki razvoj, gde su se razmatrale i pojedine odredbe, odnosno pojedini amandmani koji su podneti na Zakon o popisu stanovništva, domaćinstava i stanova, kao i poljoprivrede, a i kada je bila rasprava u načelu, razgovarali sa predstavnicima Republičkog zavoda za statistiku i preporučivali da pored popisa stanovništva mogu da se urade još neki popisi. Mi znamo da 1991. godine... Nije tačno da se neki detalji iz poljoprivrede, odnosno u popisu nisu sprovodili od 1960. godine. Tačno je da na klasičan način nije bilo popisa u poljoprivredi od 1960. godine, ali 1991. godine, prilikom popisa stanovništva, popisivale su se i neke činjenice koje prate poljoprivredu. Možda su predstavnici Zavoda za statistiku namerno predložili odlaganje popisa, uz činjenicu da nije bilo dovoljno sredstava...
Mene uopšte ne raduje što ćemo ovu akciju, jednu od najpopularnijih, još jednom ponavljam, u statistici, sprovoditi uz donaciju Evropske unije. To je nešto što se zna. Mi sada, ove godine, znamo da će redovan popis stanovništva biti 2021. godine. Pa, znalo se da će biti 2011. godine, zašto socijalno odgovorna Vlada nije računala na to i obezbedila sredstva, nego Evropska unija mora da obezbedi deset miliona evra za učesnike na terenu koji će obavljati taj popis i raditi? Veliki broj popisivača će biti angažovan. Po meni, jedan od razloga... Naravno da predstavnici Republičkog zavoda za statistiku nemaju mnogo veze s tim, ali kada ne dobiju sredstva njima ne preostaje ništa drugo nego da zahtevaju da se ova aktivnost pomeri.
Stičem utisak da je to urađeno namerno, da se popis stanovništva približi nekim narednim izborima kako bi se angažovao veliki broj pripadnika političkih stranaka, znači, oko 50.000 popisivača, plus oni koji će popisivati poljoprivredu. To će biti pripadnici političkih stranaka i ljudi koji će vršiti propagandu, više će promovisati programe političkih stranaka nego što će raditi na propagandi za sprovođenje popisa stanovništva.
Nije problem da neko iz političke stranke bude angažovan. Pripadnici političkih stranaka ne smeju da imaju probleme zbog toga što pripadaju nekoj stranci, ali ne smeju da budu favorizovani. Svakako, slažem se da politička elita ne može da uživa nikakve privilegije. Zapravo, treba da na svojim plećima oseti jednu društvenu, političku i svaku drugu vrstu odgovornosti.
Još jedno pitanje, gospodine Vukmiroviću, za vas. Vi biste mogli da date kvalitetan odgovor na to. Nema nijednog razloga da prećutite. Mi smo predlagali i na Odboru za nauku i tehnološki razvoj da se pored popisivanja stanovništva sprovede i popis žrtava ratova između 1990. i 2000. godine. Neki, da ne kažem entuzijasti, ljudi kojima je stalo da se imaju takvi podaci kod nas su to uradili; dostavljeno je Republičkom zavodu za statistiku. Neko je rekao da to nisu tačni podaci, da nije dobro urađeno. Čini mi se da je to doživelo reciklažu ili možda paljenje na lomači. Ali, ovo je dobar podatak, dobar vremenski period, eto, i ako odlažete...
Znači, mi nismo za odlaganje popisa, još jednom ponavljam, ali ako ga odlažete, ako će on biti od 1. do 15. oktobra, imaćete sasvim dovoljno vremena da se pripreme dodatni obrasci uz popisnicu i da se može obaviti i popis žrtava u periodu između 1990. i 2000. godine. Mi imamo tu obavezu. Procenjuje se, za sada, da između četiri i pet hiljada takvih postoji. To je dug i ove vlasti i svih onih koji se uključuju u ovu akciju da to urade. To je dug i nas narodnih poslanika. Mi o tome javno govorimo, a vi ste na potezu, gospodine Vukmiroviću. Voleli bismo da taj posao završite valjano. Hvala.

Zahvaljujem. Gospodin Paja Momčilov, po amandmanu.

Sada imamo jednu malo paradoksalnu situaciju da nam ovlašćeni predstavnik ne odgovara na primedbe. Uglavnom uvaženi kolega replicira na neki način kroz vreme koje ima, i to je u redu, ali malo je čudno i neobično da nam ovlašćeni predstavnik ne da informacije koje bismo voleli da znamo.
Samo bih ponovio, pošto mi nije bilo dozvoljeno ranije, da smatram da je neophodno kroz ovaj popis ove žrtve popisati. Rečeno je da je to, maltene, vređanje žrtava. Molim vas, jevrejski narod, jedan veliki narod, ima popisane, sve do jedne, svoje žrtve. To je popisom utvrđeno. Nemački narod, koji je izgubio Drugi svetski rat, sve svoje žrtve je popisao. Kako? Na ovakav način. To su demografski podaci. To se mora imati. Nemci, šta su uradili dalje? Nemci imaju popis žrtava, silovanih žena od strane Amerikanaca od 1944. do 1960. godine.
Molim vas, sada se u parlamentu spočitava nama koji se zalažemo za dug prema našim žrtvama i prema njihovim rođacima koji su nas molili da pokrenemo ovo pitanje, da i to bude kroz ovaj popis, pošto vidimo da se odlaže, neće moći da se sprovede u idealnom roku.
Nije 31. mart slučajno kritični datum, kada sve normalne evropske zemlje sprovode svoje popise. Iz svih raznih podataka koje ste davali i zalagali se uvek ste mogli naći i neku manu, a 31. mart je kritičan datum za ovaj region i tada je trebalo sprovesti ovo.
No, ostavimo se toga, poslanici Srpske radikalne stranke su vam jasno kazali kako, na osnovu mišljenja eksperata, da uspešno završite posao, u korist države Srbije, u korist školske dece (njima ste obećali da ćete da uvedete kompjutere u škole), a na kraju krajeva, i državne uprave, koja može da koristi laptope. Ako budete išli ovim putem, klasičnim, neću da kažem da je primitivan, on je isto dobar i validan, ali daleko će više koštati i daleko više će biti muka da se dođe do pravih podataka i grešaka će biti daleko više.
Mi iz Srpske radikalne stranke jednostavno ne diskutujemo destruktivno. Mi naše žrtve sa velikim uvažavanjem shvatamo, kao i sve nevine žrtve.
Jednom smešnom verbalnom akrobatikom pokušano je da se demonstrira u Skupštini da smo mi nepristojni, a jesmo možda nepristojni kada nam dođe predstavnik EU, zbog mnogih stvari koje su uradili nama i ovoj našoj zemlji, pa i zbog tih žrtava, ali ne može niko da nam kaže da smo mi u ovim godinama huligani koji remete red u Skupštini. Došlo se već do apsurdne linije da samo što nije izgovoreno „Skupština, to sam ja“, a to ne bi nikako trebalo da se dozvoli. Hvala.