Uopšte nemam nameru da komentarišem to kako neko razume nešto što govorim. Govorim jako jednostavnim rečnikom i neću da ulazim u to kako i da li neko može da razume.

O tome da li su ideje Demokratske stranke Srbije promenile tok, reći ću nekoliko ključnih činjenica. Vlade Vojislava Koštunice su radile mnogo više za prihvatanje evropskih ideja i standarda u Srbiji nego ova koja sebe takvom zove. Dobili smo pozitivnu ocenu o Studiji izvodljivosti, parafirali smo SSP, otvorili Kancelariju za evropske integracije, usvojili Strategiju o evropskoj opredeljenosti Srbije, postigli Sporazum o liberalizaciji viznog režima i stali tu, jer je Kosovo proglašeno državom, a naši prijatelji iz Evrope to prihvatili. Stali smo tu jer nećemo da prihvatimo uslove koje vi prihvatate …

(Predsedavajuća: Narodna poslanice, o dnevnom redu, molim vas.)

Koristim vreme svoje poslaničke grupe. Kako ću ga koristiti, u redu je.

Ne možete da koristite repliku. Rekla sam da nemate pravo na repliku, nego da koristite vreme poslaničke grupe. Ako koristite vreme poslaničke grupe, onda ste u obavezi da govorite o dnevnom redu.
Da li još neko želi reč?
Ako ne, na član 2. amandman je podnela narodni poslanik Lidija Dimitrijević. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 2. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Milica Vojić Marković, Donka Banović, Milan Dimitrijević i Nikola Lazić. Narodna poslanica Donka Banović ima reč.

Amandman na ovaj drugi član koji se menja – inače, ovim izmenama i dopunama se praktično menjaju samo tri člana iz važećeg zakona – u skladu je sa izmenom koju smo predložili na član 1.
Naime, ovim predlogom se predlaže odlaganje čitavog procesa popisa stanovništva, domaćinstava i stanova za šest meseci, a mi smo ovim amandmanima intervenisali i smatramo da je dovoljno odložiti predviđeni popis za tri meseca.
Pre svega, ako pročitate ovo obrazloženje samih izmena i dopuna, u obrazloženju stoji da za sprovođenje ovog zakona, popisa, čitam ono što piše u obrazloženju, nije potrebno obezbediti dodatna sredstva u budžetu Republike Srbije. To piše u obrazloženju.
Još jedan razlog zbog kojeg smatramo da ne treba odlagati za šest meseci i da ovaj predlog nije dobar jeste to što smatramo da ova, ovako rekonstruisana vlada, koja bi, kobajagi, trebalo da radi mnogo bolje, ne može izdržati ni jesen. Smatramo da će Zavod za statistiku, koji je veoma angažovan kada su u pitanju republički i svi ostali izbori, imati mnogo posla u oktobru, tako da ne bi trebalo i ovaj ogroman posao ostavljati za oktobar. Dakle, to su bila dva razloga.
Međutim, vi ste odbili ovaj naš amandman kojim predlažemo da popis treba odložiti za tri meseca. To obrazloženje su moje kolege čitale, obrazloženje zbog čega se odbija amandman – da je pokretljivost stanovništva... itd. Ovaj član se konkretno odnosi na to da su ljudi, vlasnici domaćinstava itd., ukoliko nisu kod kuće, dužni da se u određenom roku jave i da dostave sve te podatke.
U tom obrazloženju za odbijanje amandmana, sada ne u obrazloženju izmena i dopuna Zakona, stoji da u budžetu, odnosno da država jednostavno nema finansijskih sredstava da obavi popis stanovništva. Dakle, mi u obrazloženju za odbijanje amandmana tek to saznajemo, iako smo o tome mogli da pročitamo u štampi, ali ja sada govorim o papirima i dokumentima kojima poslanici raspolažu. Dakle, u obrazloženju za odbijanje amandmana stoji da para nema, da se očekuje donacija ili da će se dobiti sredstva iz pretpristupnih fondova EU. Uglavnom, jedna šizofrena situacija kada je u pitanju ovaj popis i to kako će se taj popis finansirati: prvo nam kažete da ima novca i da nisu potrebna dodatna sredstva, a onda kažete da očekujemo donacije i da ćemo verovatno dobiti sredstva iz pretpristupnih fondova.
Ne sumnjam da ste možda dobili obećanje, sada se obraćam gospodinu Vukmiroviću, žao mi je što predstavnik Vlade nije tu, ali pretpostavljam da su predstavnici Vlade dobili obećanja da će iz pretpristupnih fondova dobiti sredstva da Srbija obavi ovaj veoma važan, veliki i skup posao.
Vrlo je važno napraviti popis. Prošlo je jedanaest godina od poslednjeg popisa i tu će nam se mnogo stvari reći i pokazati. Pretpostavljam da svi imamo i dozu straha od toga kakvi će rezultati popisa biti, pre svega kada je u pitanju broj stanovnika. Pokazaće se da nas je sve manje, pokazaće se tačno koliko u gradovima živi manje stanovnika, pokazaće se koliko imamo sela u kojima više niko ne živi, da imamo čitava područja, naročito na teritoriji istočne i južne Srbije, koja su potpuno, nažalost, prazna.
Nadam se da se neće ostvariti predviđanje stručnjaka i demografa da će 2052. godine biti dva miliona manje Srba u Republici. Kažem, nadam se da se te... ne mogu reći ni crne prognoze, zato što stručnjaci urade svoj posao stručno, izađu sa podatkom i kažu državi – ukoliko nešto ne promeniš i ne uradiš na bolje, 2052. godine će biti dva miliona manje stanovnika. Na državi je da primeni sve one papire, strategije i zakone koji su već doneti.
Pre nekoliko godina je usvojena Strategija za podsticanje rađanja. Određeni zakonski predlozi sa rešenjima (sada govorim samo o onome što je na papiru) trebalo bi da podstiču rađanje u Srbiji. Međutim, u praksi to nije tako. Dešava se to sa mnogim strategijama, ali kada je ova strategija u pitanju, čini mi se da se ona apsolutno ne primenjuje. I, kao da neki ministri, koji bi trebalo te strategije da primenjuju i da im udahnu život, ne znaju ni da postoje. Onda predlažem da sve te silne strategije poukidamo i da onda znamo – nije nam stalo da neku oblast unapredimo, nije nam stalo da podstičemo rađanje i onda vas opozicioni poslanici neće ni prozivati.
Kada je bio Zakon o socijalnoj zaštiti ovde i kada je ovde bio ministar Ljajić istakla sam, pošto sam smatrala da je to pre svega njegova briga, a ima i te kako veze sa rađanjem i sa ovim zakonom o popisu stanovništva koji će pokazati da nas je sve manje, da postoji čitava jedna grupa porodilja, žena koje su preduzetnici, o kojima se ne vodi računa, odnosno o kojima država apsolutno ne vodi brigu, naprotiv. Godine 2008. se, izgleda, pojavila u Ministarstvu finansija nekakva fantomska uredba koja kaže da ukoliko žena preduzetnik, dakle, vlasnik privatnog preduzeća, ne prestane to da bude, neće imati pravo na porodiljsko bolovanje.
Da su to te žene znale te 2008. godine, odnosno da postoji neka volšebna uredba, onda bi one to verovatno i uradile. Ovako ih je krajem 2010. godine zateklo rešenje poreske uprave iz svih gradova širom Srbije da moraju da vrate sredstva koja su primile na ime porodiljskog odsustva. Ovde imamo potpuno odsustvo sluha i razumevanja za potrebe jedne grupe žena. Smatram da je ovde na delu i diskriminacija. Od pre nekoliko godina imamo i Zakon o ravnopravnosti polova, a ovde se krši i to, kao i Zakon o radu, Zakon o zaštiti porodica sa decom itd. Dakle, ovo je vrlo ozbiljan problem.
Kada je bio ovde gospodin Ljajić je obećao svim poslanicima, pa i meni, javno, da će se potruditi da se ovaj problem reši. Sada je predsednik Vlade ujedno i ministar finansija i ja ovu svoju diskusiju tako i shvatam, gospođa Čomić me opominje zbog teme, ali shvatam i kao vrstu pritiska zakonodavne vlasti na izvršnu, da oni vide kako će da reše taj problem.
U Srbiji, inače, ima jako malo žena koje se usude da krenu u privatni biznis, pa onda hrane svoju porodicu, zapošljavaju druge ljude koji hrane svoje porodice itd., dakle, jako je malo žena koje krenu u te tokove a onda treba da ih zatekne takvo nerazumevanje države da im ona kaže – znate šta, to što ste vi žena i hoćete da budete majka, to je vaš problem, nas to uopšte ne interesuje i vi nemate pravo kao što imaju druge žene koje su zaposlene u drugim preduzećima. Hvala.

Iskorišćeno je pet minuta od vremena poslaničke grupe.
Reč ima narodni poslanik Milan Dimitrijević. Izvolite.

Zahvaljujem, gospođo predsedavajuća. Kao jedan od glavnih razloga prolongiranja popisa stanovništva navodi se nedostatak novca u budžetu. Još jedno pitanje koje se nameće glasi – zašto nema novca u budžetu ako je predviđena takva vrsta posla? Odgovor je vrlo jednostavan – zato što je budžet nerealan, zato što je budžet baziran na pogrešnim podacima. Zato što se budžet koristi za namirivanje troškova koalicionih partnera.
Istovremeno govorite da se uzdate u pretpristupne fondove Evropske unije. Da li je neko iz vladajuće koalicije video ijedan izveštaj o korišćenju novca iz pretpristupnih fondova Evropske unije? Da je video, bio bi vrlo zabrinut, zato što taj novac iz tih fondova najverovatnije nećete dobiti, po onim izveštajima koji stižu iz Evropske unije, kako su se ta sredstva trošila. Ta sredstva su se trošila potpuno netransparentno. Ne možete vi koristiti novac poreskih obveznika Evropske unije za namirivanje svojih partijskih interesa. To je suština problema.
Prema tome, ne uzdajte se u taj novac iz tih fondova, jer ga dobiti nećete. Nekoliko izveštaja koje sam imao prilike da vidim o korišćenju tih sredstava, na poziciji jednog ministarstva a to je Ministarstvo zdravlja, govori da su ti fondovi za to ministarstvo zatvoreni u 2011. godini. Zatvoreni, nema novca. Nema, iz razloga koje sam naveo.
Kada se nešto koristi netransparentno, kada jedan projekat iz tih pretpristupnih fondova ne bude ocenjen pozitivno, nego negativno, onda više niko iz Evropske unije nije lud da vam donosi novac i da vam daje novac da ga koristite na taj način. To je suština, zašto odlažete ovaj popis. To pokazuje kako Vlada radi, da je potpuno nesposobna da sprovede i ovaj regionalni projekat, koji je vrlo značajan i koji treba da da odgovor na neka pitanja. Zahvaljujem.

Dva minuta i trideset sekundi iskorišćeno od vremena poslaničke grupe.
Da li još neko želi reč? (Da.) Narodni poslanik Srđan Milivojević.

Poštovana gospođo predsedavajuća, uvažena gospođo iz Ministarstva, kako Vlada radi kada je reč o trošenju novca poreskih obveznika Evropske unije imali su prilike da čuju jutros svi koji su slušali izlaganje našeg gosta, koji je rekao – dobrodošli ste u Evropu i pretpristupni fondovi su vam otvoreni. Zahvaljujem se.

 Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 2. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika Poslaničke grupe Napred Srbijo. Da li neko želi reč? (Da.) Narodni poslanik Zoran Babić. Izvolite.

Zahvaljujem se, gospođo Čomić. Dame i gospodo narodni poslanici, oba predložena amandmana Poslaničke grupe Napred Srbijo Srpske napredne stranke su međusobno kompatibilna, tako da malopre izrečeni stavovi važe i za ovaj amandman.
Ono što bih želeo da dodam jeste da je populaciona komisija Ujedinjenih nacija predložila da se zbog mogućnosti komparacije prikupljenih podataka između raznih država popisi obavljaju krajem ili početkom decenije. To je jedan od razloga zbog kojih će vas međunarodna zajednica i motivisati i naterati da obavite popis stanovništva, pa makar i na ovakav preskup i bahat način.
Međutim, ono što je za Srpsku naprednu stranku takođe veoma bitno jesu i pitanja koja će nam ovi popisi postaviti. Da li smo kao društvo, kao država spremni da damo brze i kvalitetne odgovore na bolna pitanja koja će nam popis stanovništva, domaćinstava i stanova definitivno sasuti u lice? Da li će država trošiti vreme na jalove analize i obećanja, a problemi koji su se kumulirali decenijama ostati isti ili se povećavati?
Popisi će nam reći da u Srbiji postoji 4.800 sela, na putu izumiranja je svako četvrto, odnosno njih oko 1.200. U tim selima živi oko 260.000 neoženjenih momaka koji su zakoračili u petu deceniju života a da nisu zasnovali svoje porodice. Istovremeno, u okolini tih sela koja nestaju nalazi se neobrađeno čak 600.000 hektara njiva i blizu 50.000 praznih kuća. Ko će napuniti te kuće? Ko će oživeti ta domaćinstva?
O ovakvim podacima svedoči i činjenica da u 702 naselja u Srbiji živi manje od po stotinu stanovnika. Tačnije rečeno, 352 naselja imaju manje od 50 stanovnika, a 350 između 50 i 100 stanovnika. Zašto je ovo bitno? Zato što su, po pravilu, to naselja bez mladih i zato se i procenjuje da će za manje od dve decenije potpuno nestati. Šta ste vi kao Vlada i kao vlast u proteklih jedanaest godina uradili da takav proces zaustavite ili bar usporite?
Još jednom ću ponoviti stav Srpske napredne stranke, a to je da je popis stanovništva, domaćinstava i stanova civilizacijska tekovina, ali i međunarodna obaveza koju treba ispoštovati. Ali, takođe smatramo da sam način prikupljanja i obrade podataka treba modernizovati, uz maksimalne uštede. Sve ovo nismo mogli da prepoznamo u ovom predlogu zakona, koji smo probali amandmanski da poboljšamo, i zato ne možete očekivati prilikom njegovog usvajanja podršku Srpske napredne stranke.
Što se stiropora tiče, stiropor je u Srbiji postao sinonim za promene, koje ne treba da se dese na ulici, već na izbornim mestima. Stiropor je postao i sinonim za šansu da treba da živimo kao sav normalan svet. U jednoj stvari ću se složiti sa mojim zemljakom iz Kruševca, a to je da se stiropor koristi u građevinarstvu za izolaciju, za fasade kuća, ali mu je prvenstvena uloga da uštedi energiju i smanji troškove. Baš to želimo mi iz Srpske napredne stranke – vanredne parlamentarne izbore, promenu vlasti, manju, efikasniju vladu, uštede u državnom aparatu od kojih će efekat imati ne političke elite, kao do sada, već građani Srbije. Ja vam se zahvaljujem.

Minut i četrdeset pet sekundi. Od vremena ovlašćenog predstavnika poslaničke grupe? (Da.)
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Sreto Perić. Da li neko želi reč? (Da.) Narodni poslanik Sreto Perić. Izvolite.