Predsednice, poštovani ministri, potpredsedniče Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Đeliću, ipak moram na trenutak da se vratim na ovu raspravu koju smo, verujem, pokrenuli o ulasku Srbije u članstvo NATO saveza, odnosno o izazovima u tim integracijama, razlozima zašto se o njima ne govori i eventualnoj koristi ili šteti koju bi mogla da ima Srbija.
Verujem da znate da LDP ne insistira na tome iz nekakvih razloga koji bi se mogli nazvati populističkim, iz potrebe da se bilo kome na bilo koji način dodvoravamo, nego zbog toga što iskreno verujemo da je to u najboljem interesu ove zemlje.
Donekle ću preformulisati pitanje koje je bilo na početku ove rasprave. Dakle – da li vi lično, kao potpredsednik Vlade, političar, kao neko ko čak i među ministrima koji su danas ovde ima apsolutno najduže iskustvo i u obavljanju državne funkcije u Vladi i u evropskim integracijama (mislim da je ovo četvrta vlada u kojoj ste vi ministar ili potpredsednik), verujete da bi Srbija brže došla do punopravnog članstva u EU uz donošenje odluke o ulasku u članstvo NATO saveza?
Dakle, nije sporno da Srbija verovatno može da uđe u punopravno članstvo i bez tog članstva, samo je pitanje kakvu bi korist od toga imala ova zemlja i kako bi EU izgledala do tog trenutka.
Druga stvar, zaista je teško razumeti tu potrebu da svaki put i po svaku cenu moramo da štrčimo i da se razlikujemo od drugih zemalja. Verujem da delimo mišljenje i iskustvo da je to ovoj zemlji retko donosilo bilo kakvu korist u prošlosti, kada je bila baš izuzetak u takvim situacijama. Možemo da budemo izuzetak u tome da smo tako mala zemlja, a imamo drugog ili trećeg tenisera sveta, ali ne moramo da budemo jedina zemlja iz ovog, hajde da ne upotrebimo ponovo neku grubu reč, istočnog bloka, istočnog lagera, koja će probati da bez članstva u NATO-u uđe u EU.
Možda je i dobro ovo što se dešava poslednjih dana, da pobije tvrdnje mnogih o maloj ulozi malih zemalja u NATO-u, o tome da bi Srbija u takvom članstvu bila potpuno skrajnuta na margine. Pre dva ili tri dana je veleposlanica, ambasadorka Republike Hrvatske u UN izabrana za pomoćnicu generalnog sekretara NATO-a. To ipak nešto govori. U nekim situacijama je to čak i mnogo više nego što bilo koja druga mala zemlja može da dobije u ovom trenutku, naročito posle reformi Lisabonskog sporazuma, čak i u okvirima EU.
Ako o tome ne razgovaramo, onda je dosta teško da kreiramo tu politiku, kako mi u LDP kažemo, ulaska u NATO i EU sa kičmom i karakterom. Mi smo zbog toga prošle nedelje intervenisali u odnosu na dosta problematičnu intervenciju pojedinih zapadnih saveznika u Libiji. To je, prosto, jedini način da na normalan način krenemo u te integracije. Dakle, moje pitanje je – da li kao potpredsednik Vlade zadužen za EU verujete da će Srbija brže ući u EU ako donose odluku o ulasku u NATO? Ne morate da dajete onu vrstu analize koju očigledno očekuje ambasador Konuzin, koji preporučuje Srbiji... Očekujem vašu analizu.
