Govorio sam o zemljama Istočne Evrope koje su u EU ušle od 1990. godine do danas. Austriju možemo da koristimo kao izgovor, ali i vi i ja znamo da to ne može da bude argument u ozbiljnoj diskusiji. Tačno je, niko pred nas ne postavlja takav uslov, ali nam niko i ne pomaže u realizaciji posla o kojem mi govorimo na onaj način na koji se pomaže drugim zemljama.
Reći ću vam na šta konkretno mislim. Mislim na situaciju kada je Hrvatskoj pretila blokada zbog toga što nije bila u stanju da uhapsi Gotovinu, ali je Hrvatska imala partnere u Evropi koji su joj, uprkos tome, omogućili nesmetani nastavak evropskih integracija. Gde su naši partneri danas?
Ako govorimo o NIS-u, NIS je prodat za 400 miliona, a u prvoj godini je imao bruto dobit 360. Ni vi ne znate šta ćete kada odete u Brisel pa vas pitaju – kakva je ovo akcizna politika? Pa nas onda oni prevaspitavaju, iako unapred, kad usvajamo to, znamo da je pogrešno.
Ono što mi želimo je politika čistih računa. Predsednik ruske vlade zna šta hoće. Mi dobijamo ovde odgovor da se o ključnim pitanjima nije razgovaralo. Hajde da razgovaramo pa da kažemo da nećemo u NATO, da donesemo tu odluku kao društvo, da znamo zašto smo to odlučili i da preuzmemo rizike za takvu odluku.
Niko od nas nije nosio cokule i marširao s puškom na ulici. Svi smo odrasli u ovom gradu kao normalni ljudi. Znači, NATO nije pitanje naše ambicije da ratujemo negde po svetu, nego potreba naše integracije u kontinent kome pripadamo.
To je i ekonomska kategorija. NATO unosi sigurnost u ovu hronično nestabilnu zemlju. To je ono što nam je potrebno. Svi oko nas su tamo – i Makedonci, i Crnogorci, i Bosna je tamo, Hrvati, Mađari, Bugari, Rumuni ... svi. Dobro, ako smo toliko drugačiji i pametniji od njih, hajde da vidimo zašto je to tako i da stavimo tačku na to pitanje.
I sledeći put da kažemo – mi smo se oko toga dogovorili, a ne da se pozivamo na jednu rečenicu iz rezolucije iz 2007. godine, od koje smo svi digli ruke. Pogotovo mislim da nemamo pravo da ćutimo pred činjenicom da grešimo, kao što smo pre nekoliko godina svesno grešili kada smo insistirali formalno na jednoj politici za koju smo unapred znali da je osuđena na neuspeh.
Energetski sporazum je vrlo ozbiljno pitanje. (Predsedavajuća: Dva minuta.) Tražimo spremnost Vlade da razgovara o ispravljanju anomalije koja je posledica političke nemoći ove države, koja je žrtvovala ekonomske interese da bi dobila političku podršku koja joj je bila potrebna u politici koja je u međuvremenu propala, mislim na kosovsku politiku.