PRVA SEDNICA, PRVOG REDOVNOG ZASEDANjA, 31.03.2011.

14. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

PRVA SEDNICA, PRVOG REDOVNOG ZASEDANjA

14. dan rada

31.03.2011

Sednicu je otvorila: Gordana Čomić

Sednica je trajala od 10:05 do 19:05

  • TAGOVI

  • Prva sednica Prvog redovnog zasedanja (2011)
  • Traženje obaveštenja ili objašnjenja u skladu sa Poslovnikom (31.03.2011)
  • Predlog kandidata za izbor članova Državnog veća tužilaca iz reda javnih tužilaca i zamenika (2011)
  • Predlog odluke o izboru zamenika članova odbora Narodne skupštine (2011)
  • Glasanje o tačkama Prve sednice Prvog redovnog zasedanja (2011)
  • Treća sednica Prvog redovnog zasedanja (2011)
  • Utvrđivanje dnevnog reda (Treća sednica Prvog redovnog zasedanja) (2011)
  • Poslanička pitanja (Treća sednica Prvog redovnog zasedanja) (2011)

    • OBRAĆANJA

    ...
    Socijalistička partija Srbije

    Slavica Đukić-Dejanović

    Socijalistička partija Srbije - Jedinstvena Srbija | Predsedava
    Zahvaljujem.
    Reč ima narodni poslanik Čedomir Jovanović.
    ...
    Liberalno demokratska partija

    Čedomir Jovanović

    Liberalno demokratska partija
    Gospođo predsednice, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, ministarke i ministri Vlade Republike Srbije, s obzirom da je premijer opravdano odsutan, koliko znamo i želimo mu da se što pre oporavi, postaviću pitanje potpredsedniku Vlade gospodinu Đeliću.
    Ono što me interesuje vezuje se za svakako najznačajniji spoljnopolitički događaj u poslednjih nekoliko meseci, a to je dijalog koji su naše vlasti imale sa predstavnicima ruske vlade. Tokom te posete mi smo ovde u Parlamentu vodili jednu vrstu razgovora, predstavnici Vlade svoje razgovore, ali ono što je za nas iznenađujuća činjenica jeste da Vlada nije postavila neka pitanja za koja smo mi smatrali da se moraju postaviti, koja smo mi otvorili tokom diskusije ovde u Skupštini, u kojoj sam razgovarao sa premijerom Putinom o odnosu Rusije prema članstvu Srbije u NATO-u i karakteru energetskog sporazuma koji smo potpisali sa njima.
    Prvo pitanje za vas, gospodine Đeliću, jeste – kada Vlada misli da razgovara o tim temama s predsednikom ruske vlade, s obzirom da on dolazi jednom u deset godina u Srbiju?
    Reći ću vam zašto je to posebno važno za vas. Vi ste potpredsednik Vlade, bavite se poslovima evropskih integracija. Nijedna zemlja Istočne Evrope koja je postala članica EU nije to postala da prethodno nije postala članica NATO-a. Mi možemo potrošiti dane, nedelje, mesece u argumentaciji koja se tome suprotstavlja ili tako nešto podržava, ali to je činjenica, koja može da nam se dopada ili nam se ne mora dopadati.
    Zbog toga smo mislili da je veoma važno da nakon 20 izgubljenih godina, nakon previše prokockanih života, postavimo to pitanje, s obzirom da je očigledno iz odgovora koji smo mi ovde u Parlamentu čuli, da zapravo Rusija insistira na onom putu Srbije ka EU koji unapred Srbiju osuđuje na neuspeh u ostvarenju tog cilja. Jer, na čemu se gradi naše ekskluzivno pravo da postanemo deo ujedinjene Evrope po drugačijoj proceduri od svih drugih, iako niko formalno neće reći da je ta procedura uslov za članstvo u EU?
    Drugo veoma važno pitanje je pitanje razloga za jedan takav stav. Mi mislimo da argumentacija koju smo čuli nije argumentacija koja se ne može promeniti. Članstvo Srbije u NATO-u nije pretnja za Rusiju. Ono nije širenje Srbije ka Ruskoj Federaciji, ono je izvođenje Srbije iz izolacije u kojoj se nalazi okružena zemljama članicama NATO-a.
    Ova zemlja je platila preveliku cenu u istoriji da bi neko mogao da joj kaže kako će ona tek tako pristati da bude parking za bilo koju raketu sa kojom će se pretiti nekome odavde. To nije tačno. Rusija i dalje ostaje na dve vremenske zone od nas, a mi i dalje prijatelji kao što smo to bili tokom istorije.
    Energetski sporazum je takođe veoma važno pitanje. Zašto smo mi jedina zemlja sa tako frapantno drugačijim…?
    (Predsednik: Vreme.)
    Ostaviću za drugo pitanje.
    ...
    Socijalistička partija Srbije

    Slavica Đukić-Dejanović

    Socijalistička partija Srbije - Jedinstvena Srbija | Predsedava
    Dobro.
    Izvolite, gospodine potpredsedniče.
    ...

    Božidar Đelić

    Hvala, gospodine Jovanoviću. Mislim da je poseta gospodina Putina omogućila da se proširi i produbi naš dijalog. Mislim da je dobro i što ste vi imali mogućnost da neposredno razgovarate sa ruskim premijerom. Kao što je bilo možda za neke iznenađenje kada je nedavno ruski predsednik u ovom domu veoma jasno rekao da budućnost Srbije u EU ni na koji način nije nešto što zabrinjava Rusku Federaciju, isto je ponovio i premijer, gospodin Putin, ovde i na drugim sastancima koje je imao.
    Da, većina zemalja, tj. sve zemlje koje su ušle u EU su ušle u NATO, ali je njihovo iskustvo bilo drugačije, tokom Hladnog rata. S druge strane, nijedna od tih zemalja nije bila bombardovana od strane te alijanse. Iskustvo je drugačije. S druge strane, Srbija je pristupila i u potpunosti iskorišćava pogodnosti Partnerstva za mir. Srbija produbljuje te odnose na način na koji poštuje i rezoluciju ove Skupštine, koja je dovela do vojne neutralnosti. I, naravno, naša zemlja će nastaviti da ima odnose u tom okviru i sa NATO-alijansom, kao bitnim faktorom u Evropi i u svetu.
    Veoma je interesantno da je nedavno i sama Ruska Federacija otvorila bitnu inicijativu u domenu bezbednosti, apelujući da se prevaziđu podele i pitajući ko je to sad neprijatelj bilo koga danas u Evropi, zar nije vreme da se pronađe neko rešenje koje će pokazati jedinstvo Evrope i u tom veoma bitnom domenu bezbednosti. Ta inicijativa Ruske Federacije je već našla odgovor, jer je jedan broj lidera EU počeo razgovore. Mislim da je za našu zemlju veoma bitno da pratimo taj dijalog, jer verujem da će on biti plodotvoran, delotvoran i pozitivan za našu zemlju.
    Pomenuli ste diskusije koje su bile ovde u Beogradu, pa želim samo da podsetim poštovane narodne poslanike i građane Republike Srbije da je, što se tiče pitanja da li je NATO preduslov Srbiji za ulazak u EU, odgovor veoma jasan – ne. To nam je rekao maja 2009. godine i potpredsednik SAD gospodin Bajden ovde u Beogradu i to je isto rečeno tokom sastanka predsednika Tadića s predsednikom Sarkozijem maja prošle godine.
    Tako da ulazak u NATO nije preduslov za ulazak naše zemlje u EU, a pitanje bezbednosti Evrope je nešto što se u ovom momentu i te kako debatuje i gde će, u to sam duboko uveren, biti dodatnih pozitivnih razvoja koji će biti od koristi za našu zemlju. Hvala.
    ...
    Socijalistička partija Srbije

    Slavica Đukić-Dejanović

    Socijalistička partija Srbije - Jedinstvena Srbija | Predsedava
    Gospodine Jovanoviću, izvolite.
    ...
    Liberalno demokratska partija

    Čedomir Jovanović

    Liberalno demokratska partija
    Niste me uverili, gospodine Đeliću. Služite se tim argumentima, pokušavate nekako da odbranite poziciju Vlade, ali i vi i ja znamo da je to neodrživa teza i imamo isti problem koji smo imali i onog dana kada je ovde bio premijer Putin.
    On je predsednik vlade zemlje koja ima svoj cilj i zna svoje interese, a došao je u zemlju koja tumara kada govori o svom cilju i ne zna na koji način da ga ostvari.
    Vi ste se školovali u Francuskoj. Francuzi su deset godina posle krvavog rata s Nemcima zajedno stvarali Evropu. Dokle će ovde argument biti bombardovanje 1999. godine? Ne uprkos tome, nego upravo zbog toga mi treba da krenemo u pravcu koji će nas spojiti s tim svetom.
    Tačno je da se traži novi bezbednosni koncept za Evropu. To ne isključuje članstvo Srbije u NATO-u. Ili i po tom pitanju treba da budemo drugačiji, kao i u svakom drugom?
    Mislim da moramo da budemo otvoreni. Nema razloga da tu istinu skrivamo od našeg društva. Na čemu se gradi ekskluzivno pravo Srbije da postane član EU, a da prethodno ne bude članica NATO-a? Da li taj uslov negde postoji formalno? Ne postoji. Ali koliko godina mi treba da idemo ka toj Evropi?
    Da li možemo da se složimo oko toga da nigde u papirima ne piše kako je definisanje odgovora na status Kosova uslov za članstvo u EU? Ne piše. A da li nam je komesar za proširenje rekao da ne može da zamisli da Srbija sa tim otvorenim pitanjem uđe u Evropu?
    Nemojte da se pozivamo na rezoluciju iz 2007. godine u kojoj se u jednoj rečenici govori o NATO-u, a sve drugo smo već odbacili kao politiku. Otvoreno ovde treba otvoriti diskusiju o tome i reći da to nije posledica naše ambicije da šaljemo decu u neke ratove, nego naše potrebe da se povežemo sa delom sveta kojem pripadamo.
    Drugo pitanje je energetski sporazum. Jedina smo zemlja, gospodine Đeliću, koja je potpisnica energetskog sporazuma s manjinskim pravom, a prva smo zemlja koja je energetski sporazum potpisala i pritom smo jedina zemlja koja je ulaznicu za energetski sporazum platila tako što je direktnom pogodbom praktično ruskoj državi dopustila da preko svoje kompanije u Srbiji radi ono što ne može da radi u Rusiji.
    Konkretno mislim na činjenicu da "Gasprom" ovde plaća 3% rudnu rentu, u Rusiji mora da plati 70%. Kakvi su efekti toga? Efekti toga su 360 miliona bruto dobiti u prvoj godini poslovanja "Gasproma" u Srbiji, 150 neto, a kada je kompanija bila naša, poslovala je s gubicima.
    Da li mi možemo da postavimo jednostavno pitanje – ima li Srbija pravo na korekciju tog energetskog sporazuma, ne sa ambicijom da prekine saradnju sa Rusijom, nego da uspostavi one odnose koje imaju sve druge zemlje?
    Argument da će Berluskoni zvati slovenačkog premijera svakog jutra kako bi ga pitao kako je zavisi od gasa koji prolazi kroz Sloveniju je neodrživ argument. Jer, na kraju tog niza je samo Moskva i niko drugi. Mi bismo želeli nešto drugo – tržišne principe i, kao što Rusija brani svoje interese, srpske institucije koje se zalažu za srpske interese. Ravnopravno partnerstvo – to je ono što nam je potrebno.
    Jedina smo zemlja koja je manjinski partner u tom projektu i jedina smo zemlja koja nije članica NATO-a i EU. Sve druge su članice i jedne i druge organizacije i imaju mnogo bolji status od nas.
    ...
    Socijalistička partija Srbije

    Slavica Đukić-Dejanović

    Socijalistička partija Srbije - Jedinstvena Srbija | Predsedava
    Izvolite, gospodine Đeliću.
    ...

    Božidar Đelić

    Gospodine Jovanoviću, vaše je pravo da branite te stavove. Međutim, nije tačno da su ulazak u NATO i u EU povezani uzročno-posledično ili u nekoj sekvenci. Austrija je članica EU, nije članica NATO-a i članica je ovog konzorcijuma koji gradi gasovod. Tako da nije tačno da su sve zemlje koje su ovom programu članice i NATO-a i EU. Norveška nije članica EU, a članica je NATO-a. To pokazuje da su to odluke koje države treba da donesu u skladu sa sopstvenim politikama, a da ne postoji, ni sa strane EU ni sa strane NATO-a, bilo kakva veza, formalna ili neformalna, između ta dva pitanja.
    Mislim da je od glasina bitnije ono što kaže potpredsednik najveće zemlje koja je članica te alijanse, gospodin Bajden, koji je nedvosmisleno rekao da Amerika ne očekuje od Srbije da uđe u NATO da bi ušla u EU. To je potvrdio i predsednik jedne od dveju najvećih zemalja članica EU, koja se nedavno vratila u Komandu NATO-a, i vidimo da ni tu nisu stvari lake, vidimo oko ovih događanja u Libiji, ali i on je isto rekao da, što se tiče Francuske, ona ne očekuje od Srbije da uđe u NATO da bi ušla u EU.
    Što se tiče energetskog sporazuma, verovatno nećemo biti nezadovoljni zbog toga da jedno preduzeće iz gubitaka pređe u profit. S druge strane, želim da vas podsetim da je Srbija akcionar ili suvlasnik NIS-a na nivou 49%, tako da je u interesu naše zemlje da rezultati budu što je moguće bolji, jer to znači da će i akcije kojima raspolaže i rukovodi Republika Srbija, a sutra očekujemo i dividende, biti tu.
    Tako da to što se tiče NIS-a nije nešto što je odjedanput spakovano i predato kao poklon zauvek nekom partneru, nego smo aktivni akcionari na nivou 49% i, naravno, od interesa je za Republiku Srbiju da se iskoriste određena sredstva, mogućnosti i razvoj koji će ta kompanija predložiti u budućnosti. Hvala.
    ...
    Demokratska stranka

    Gordana Čomić

    Za evropsku Srbiju | Predsedava
    Reč ima narodni poslanik Čedomir Jovanović.        
    ...
    Liberalno demokratska partija

    Čedomir Jovanović

    Liberalno demokratska partija
    Govorio sam o zemljama Istočne Evrope koje su u EU ušle od 1990. godine do danas. Austriju možemo da koristimo kao izgovor, ali i vi i ja znamo da to ne može da bude argument u ozbiljnoj diskusiji. Tačno je, niko pred nas ne postavlja takav uslov, ali nam niko i ne pomaže u realizaciji posla o kojem mi govorimo na onaj način na koji se pomaže drugim zemljama.
    Reći ću vam na šta konkretno mislim. Mislim na situaciju kada je Hrvatskoj pretila blokada zbog toga što nije bila u stanju da uhapsi Gotovinu, ali je Hrvatska imala partnere u Evropi koji su joj, uprkos tome, omogućili nesmetani nastavak evropskih integracija. Gde su naši partneri danas?
    Ako govorimo o NIS-u, NIS je prodat za 400 miliona, a u prvoj godini je imao bruto dobit 360. Ni vi ne znate šta ćete kada odete u Brisel pa vas pitaju – kakva je ovo akcizna politika? Pa nas onda oni prevaspitavaju, iako unapred, kad usvajamo to, znamo da je pogrešno.
    Ono što mi želimo je politika čistih računa. Predsednik ruske vlade zna šta hoće. Mi dobijamo ovde odgovor da se o ključnim pitanjima nije razgovaralo. Hajde da razgovaramo pa da kažemo da nećemo u NATO, da donesemo tu odluku kao društvo, da znamo zašto smo to odlučili i da preuzmemo rizike za takvu odluku.
    Niko od nas nije nosio cokule i marširao s puškom na ulici. Svi smo odrasli u ovom gradu kao normalni ljudi. Znači, NATO nije pitanje naše ambicije da ratujemo negde po svetu, nego potreba naše integracije u kontinent kome pripadamo.
    To je i ekonomska kategorija. NATO unosi sigurnost u ovu hronično nestabilnu zemlju. To je ono što nam je potrebno. Svi oko nas su tamo – i Makedonci, i Crnogorci, i Bosna je tamo, Hrvati, Mađari, Bugari, Rumuni ... svi. Dobro, ako smo toliko drugačiji i pametniji od njih, hajde da vidimo zašto je to tako i da stavimo tačku na to pitanje.
    I sledeći put da kažemo – mi smo se oko toga dogovorili, a ne da se pozivamo na jednu rečenicu iz rezolucije iz 2007. godine, od koje smo svi digli ruke. Pogotovo mislim da nemamo pravo da ćutimo pred činjenicom da grešimo, kao što smo pre nekoliko godina svesno grešili kada smo insistirali formalno na jednoj politici za koju smo unapred znali da je osuđena na neuspeh.
    Energetski sporazum je vrlo ozbiljno pitanje. (Predsedavajuća: Dva minuta.) Tražimo spremnost Vlade da razgovara o ispravljanju anomalije koja je posledica političke nemoći ove države, koja je žrtvovala ekonomske interese da bi dobila političku podršku koja joj je bila potrebna u politici koja je u međuvremenu propala, mislim na kosovsku politiku.