Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo predsedavajuća, gospodine ministre, gospodo saradnici, danas se pred nama nalazi jedan od zakona za koji smatramo da konačno treba da reši veoma veliki broj prisutnih problema u oblasti prevoza u drumskom saobraćaju na teritoriji Republike Srbije.
Ovim zakonom zahtevaju se uređivanje pitanja i odnosa koji su predmet ne samo zakona, već i objavljivanja do sada velikog broja poslovnika, pravilnika, uredbi i direktiva koje konačno treba da prestanu da upravljaju ovim pitanjem, a da konačno počne da upravlja Zakon o drumskom saobraćaju.
Nova rešenja koja sadrži Predlog zakona otklanjaju poremećaje nastale na unutrašnjem saobraćajnom tržištu, preciziraju i popravljaju položaj svih privrednih subjekata koji obavljaju delatnost prevoza u drumskom saobraćaju na teritoriji Republike Srbije i daju neka nova rešenja u prevozu robe, lica i stvari.
Mišljenja smo kao poslanička grupa da je zahtev velikog broja prevoznika, kako u drumskom saobraćaju, tako i u auto-taksi saobraćaju, opravdan i zahteva da ovaj zakon što pre bude prihvaćen i implementiran u svakodnevnoj praksi naših građana, privrednika, radi prevoza robe, usluga i ljudi.
Posebnu pažnju ću obratiti na osnovne probleme taksi prevoza, koji se mogu svrstati u nekoliko najznačajnijih grupa, i to: prvo, neodgovarajuća je zakonska regulativa i prevelika je samovolja organa lokalne uprave u toj regulaciji. Mislim da i ova rešenja koja je zakon dao ne sprečavaju nelojalnu konkurenciju i cenu usluga.
Nameravanim izmenama i dopunama Zakona o prevozu u drumskom saobraćaju, i to u delu koji se odnosi na auto-taksi prevoz, zajednička intencija svih poslanika bi trebalo da bude da se ova oblast bar približno zakonski uredi, imajući u vidu njen nesumnjiv značaj za čitavo naše društvo.
Trenutna situacija u auto-taksi prevozu u Republici Srbiji je neprihvatljiva, a ovakvo stanje direktna je posledica nepostojanja odgovarajuće zakonske regulative. Naime, auto-taksi prevoz, što se tiče zakona kao forme propisa, regulisan je samo delom Zakona o prevozu u drumskom saobraćaju, i to sa svega četiri člana i ukupno osam odredaba, a u ostalom delu taksi prevoz je regulisan odredbama odluka lokalnih samouprava, kao podzakonskim aktima, što je dovelo do činjenice da se jedna privredna delatnost reguliše na nekoliko različitih načina i što stvara haos u svakodnevnoj primeni.
Kada se pridoda i činjenica da je gotovo svaka odluka lokalnih samouprava bila predmet ocene Ustavnog suda Srbije, i da je gotovo svaka u većim ili manjim delovima bila oglašavana kao neustavna, lako se može doći do zaključka da u oblasti pravne regulative u taksi i uopšte u prevozu vlada jedan veći haos.
Idealna situacija bi bila kada bi se doneo poseban zakon o taksi prevozu, bilo kao poseban zakon, bilo kao deo, nadamo se, budućeg zakona o prevozu u drumskom saobraćaju, ali dok se stvari ne reše na ovaj način, dužni smo da kroz izmene postojećeg Zakona o prevozu u drumskom saobraćaju bar na privremeni način rešimo neka od osnovnih pitanja, vezana za auto-taksi prevoz.
Prema predloženim amandmanima postiglo bi se nekoliko stvari. Prevashodno, izmenom člana 6. neophodno je regulisati pojam lica koja mogu obavljati auto-taksi prevoz, te je u tom smislu naš predlog da to može obavljati i samo pravno lice ili preduzetnik, čija bi jedina delatnost bila auto-taksi prevoz.
Osnovni razlog za ovu izmenu Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o prevozu u drumskom saobraćaju je usklađenost sa zakonima i drugim propisima kojima je regulisana bezbednost saobraćaja, kao i specifičnosti auto-taksi prevoza kao vrste javnog prevoza.
Naime, ukoliko bi opstao predlog da taksi prevoz mogu obavljati, odnosno obavljaju lica kojima je taksi delatnost pretežna, kako je u zakonu rečeno, pa su malo taksisti a malo nisu, ali samo jedna od delatnosti, drastično bi se kršile odredbe pozitivnih propisa koji se tiču bezbednosti saobraćaja. Predmetnim propisima više nego jasno je regulisan broj časova koje jedan profesionalni vozač može da provede dnevno vršeći ovu delatnost.
Štaviše, izuzetno strogo su propisani odmori koje ova lica moraju da koriste. Izuzetno teško bi bilo zamisliti da jedno lice u toku dana obavlja svoje ostale delatnosti, a tokom dana recimo osam časova rada vozi taksi, a onda krene da obavlja i svoje neke druge dopunske delatnosti. Navedeno postupanje ozbiljno bi ugrozilo bezbednost drumskog saobraćaja, lica i građana, te se najnovijim izmenama i dopunama iste moraju sprečiti.
Naša poslanička grupa je u tom smislu podnela amandman sa zahtevom da se briše "pretežna", a da ostane jedino zanimanje kao taksi zanimanje. Pored toga, auto-taksi prevoz, kao specifičan vid prevoza predstavlja veliku potrebu građana Republike Srbije, posebno u velikim gradovima, te bi bilo neozbiljno da ovu delatnost obavljaju pravna lica, uz obavljanje i drugih privrednih ili samostalnih delatnosti.
Takođe, po nama, neophodno bi bilo izmeniti član 9. predloženog zakona o izmenama i dopunama Zakona o prevozu u drumskom saobraćaju, budući da su prema sada važećem Zakonu o prevozu u drumskom saobraćaju, i to odredbama člana 36, velika ovlašćenja preneta na lokalne samouprave.
Ponovo skrećemo pažnju da su lokalne samouprave sklone potpuno nakaradnom tumačenju odredaba zakona o izmenama i dopunama Zakona o prevozu u drumskom saobraćaju, a posebno onih odredaba kojima se reguliše auto-taksi prevoz. U prilog ove tvrdnje svakako ide činjenica da je Ustavni sud u vreme važenja Zakona o prevozu u drumskom saobraćaju doneo preko 20 odluka kojima je utvrđena povreda Ustava i zakona od strane lokalnih samouprava u oblasti auto-taksi prevoza, a posebno je indikativna činjenica da se trenutno vodi preko hiljadu postupaka ove vrste pred Ustavnim sudom Srbije, u kojima se proverava zakonitost i ustavnost gotovo svih podzakonskih akata donetih na teritoriji Republike Srbije kojima se uređuje ova delatnost.
Propisivanje odredbe po kojoj bi se na nesumnjiv način skrenula pažnja lokalnim samoupravama da moraju da se pridržavaju Ustava i zakona, iz koga crpe ovlašćenja za donošenje podzakonskih akata, dala bi druge rezultate. Tako bi se, recimo, sprečilo da Zakon o prevozu u drumskom saobraćaju propiše uslove koje mora da ispunjava taksi vozilo, a onda da lokalna samouprava donese odluku kojom zahteva i automobile stare do osam godina ili sa euro-tri i euro-četiri motorima, koji se u zakonu uopšte i ne pominju.
U ovom delu neophodno je još izmeniti član 35. predloženih izmena i dopuna, tako što bi se ubacio i deo koji se odnosi na oglašavanje. Svedoci smo da u Republici Srbiji preko 90% taksi prevoznika predstavljaju preduzetnici, dok ostali broj predstavljaju pravna lica koja obavljaju ovu vrstu prevoza.
Takođe smo i svedoci masovnih oglašavanja taksi asocijacija koje putnicima nude popust na cenu usluge koja je utvrđena pozitivnim propisima. U konkretnom slučaju ne radi se o privrednim društvima koja nude popust za usluge koje pružaju njihovi zaposleni, već su u pitanju usluge koje pružaju preduzetnici, članovi taksi udruženja koja posluju kao privredna društva i kao drugi oblici pravnih lica. Pravno lice nudi popust na uslugu koju pruža preduzetnik kao pojedinac, što je apsolutno nedopustivo, a ovakvim normiranjem bi se u potpunosti sprečile takve pojave.
Pojedinci smatraju da bi ovako predložena odredba, koja bi zabranila oglašavanje ispod minimalne utvrđena cene bila neustavna, međutim taj argument nikako nije validan. Ovim amandmanom direktno bi se štitila konferencija i sprečavao damping, a u brojnim zakonima imamo situaciju u kojoj se reguliše naknada za usluge, pa je tako zakonom o advokaturi zabranjena naplata honorara ispod 50% zvanično utvrđene cene. Zašto to ne važi u taksi uslugama?
Istovremeno, napominjemo da ove izmene nisu u suprotnosti ni sa Zakonom o oglašavanju, kao leks specijalisom propisom u oblasti oglašavanja, pa je tako dozvoljeno baviti se oglašavanjem i u drugim propisima, a kao klasičan primer je Zakon o bezbednosti saobraćaja kojim je zabranjeno oglašavanje specijalnih uređaja kojim bi se otkrivali uređaji za merenje brzine kretanja vozila, odnosno uređaji za otkrivanje radara.
Sa ovog mesta hteli bismo da napomenemo i apostrofiramo jako težak položaj auto-taksi prevoznika u Republici Srbiji jer do tog položaja dolazi zbog loše regulative uzrokovane opštim nezadovoljstvom taksi prevoznika i korisnika usluga, tj. građana, što krajnje štetne posledice ima i po celokupnu privredu Republike.
U formi preduzetnika ovu delatnost obavlja preko 17 i po hiljada taksi vozača po registraciji, od čega je samo oko sedam i po hiljada njih registrovano u Beogradu. Imajući u vidu činjenicu da je taksi služba postala svojevrsni otpad za osobe koje ostanu bez posla, došlo je do predimenzioniranja ove službe koja ne može više da istrpi sve uslove tehnike kojom se raspolaže u ovoj službi.
Ova činjenica ne ogleda se samo u nelojalnoj konkurenciji od strane osoba koje nisu registrovane za obavljanje ove delatnosti, već i od strane osoba koje su registrovane, ali ovaj posao ne obavljaju u skladu sa propisima.
Usled toga bi ubuduće država morala da se pozabavi osnovnim pitanjem u ovoj oblasti i to statusom taksi vozača, kao i drugih vozača u drumskom saobraćaju, a kroz rešavanje poreskih problema, kroz rešavanje nelojalne konkurencije, sankcionisanjem subjekata nelojalne konkurencija, i ne samo taksista, već i drugih asocijacija, što bi svakako najbolje bilo postignuto donošenjem zakona o taksi prevozu kao posebnom zakonu.
U danu za glasanje podržaćemo ovaj zakon pod jednim uslovom, da se opravdani i zaista racionalni i celishodni amandmani prihvate i budu sastavni deo ovog zakona. Hvala na pažnji.