Hvala. Ako mogu, s obzirom da se ministar pozvao na moje neke prethodne diskusije kad je bilo reči o Dimitrovgradu i eksproprijaciji, nije me direktno pomenuo ali očigledno ako mogu tu da razjasnim par stvari.
Vi ste se dobro setili, u dva navrata i 2009. i prošle godine govorila sam o problemu eksproprijacije zemljišta. Kad sete vi bili poslednji put, govorila sam da ljudi i vlasnici zemljišta imaju i da su sprečili mašine da rade, zato što nije regulisano to pitanje.
Naime, ponuđena im je cena za zemljište druge i treće klase oko 360 dinara. Tad ste intervenisali u smislu da ste pričali da policija te ljude maltretira i da ih iznose sa gradilišta. To jeste uradili. Ne znam kakve imate saradnike i kako oni vas ministre obaveštavaju. Tu se ništa nije promenilo.
Promenjena je ponuđena cena. Taj problem i dalje postoji. Što reče moja koleginica, taj krak se gradi, ali se gradi na tuđem zemljištu. Bile su na drugim mestima eksproprijacije, pa je za odgovarajući kvalitet zemlje davana odgovarajuća cena.
Verovali ili ne, svi su ti ljudi na sudovima i još uvek nije zakazano posle godinu i nešto dana nijedno ročište. Molim vas da svoje saradnike pitate dokle se tu stilo i da ljudima iz Puteva Srbije kažete da jednom govore istinu, a ne da vam govore da je tu sve rešeno, a u stvari ništa nije rešeno. Hvala.

Reč ima ministar, Milutin Mrkonjić.

Hvala najlepše, gospođo Banović. Danas ću odmah, čim završim, već sam zvao gospodina Mišića. Dakle, Koridori Srbije, još jedanput ponavljam, Koridori Srbije kao deoničarsko društvo, gde ima 25 inženjera i poseban sektor za eksproprijaciju, najviše Putevi, ali Putevi zajedno s njima rade, dužni su da taj posao rade do kraja. Oni su odgovorni i meni, a naravno ja vama.
Prema tome, oni me obaveštavaju, danas je recimo bila informacija da je tamo bilo otpucavanje, miniranje, pa kamenje itd. Čak do tih detalja sam ih naterao da mi referišu dnevno da ne bi bilo problema s građanima. Proveriću danas i, dajem reč, sutra ćete imati ovde informaciju šta je u konkretnom slučaju. Hvala najlepše.

Reč ima narodni poslanik Radiša Ilić, a posle njega narodni poslanik Dragan Stevanović.

Dame i gospodo narodni poslanici,  u dosadašnjem radu Narodne skupštine kada se vodila rasprava za usvajanje nekih zakona ili njihovih izmena i dopuna obično su postojala dva razloga. Prvi razlog se zove EU i njene direktive, bez obzira što su te direktive nesprovodljive i nemerljive u našim uslovima. Drugi razlog je prilagođavanje potrebama određenih interesnih krugova monopolističkih udruženja kako bi, rekao bih, ozvaničili svoje, odnosno ozakonili svoje pozicije.
Ako ovaj zakon nije pod šablonom direktive EU, s kojim propisom EU će se onda uskladiti pošto će i to kad-tad verovatno doći na dnevni red.
Što se tiče SRS, da neko pogrešno ne shvati, nije nama žao što se ne usklađuju ove izmene s direktivama EU, nego što se pitamo kako će se njima poboljšati taj drumski saobraćaj u Srbiji. Sve će to trajati dok neki činovnik u Briselu ne kaže, pošalje poruku, taj zakon brišite, evo vam novi zakon o drumskom saobraćaju i sve će biti onda jasno.
Naravno, gospodine ministre, vi ste ovakvo stanje zatekli kada ste došli na vašu funkciju i svesni ste da nešto mora da se promeni. Ali, ono što je najpotrebnije za čitav ovaj poduhvat, pa i za ovaj Koridor 10, o kome se toliko često danas govorilo, jeste novac i to ogroman. S pravom ste se pitali maločas u raspravi – gde su ona silna sredstva sa zapada koja su ušla u Srbiji posle 5. oktobra? Mi samo to vaše pitanje proširujemo – gde su još i one pare od silne privatizacije koje se sprovela odmah posle 5. oktobra?
Znači, da su ta sredstva investirana u Srbiji u infrastrukturu odmah bi se to videlo na standardu građana, samim tim i infrastruktura bi bila bolja.
Mi ponovo treba sad ovde da slušamo hvalospev o ovom novom zakonu koji mi verovatno nećemo stići da sprovedemo. Kao prvo, nemamo finansijsku sigurnost za prevoznike. Kao drugo, birokratske procedure, ako tako mogu da kažem, pogotovo transport i to međunarodni, veoma su spore. Kao treće, sistem plaćanja usluga u prevozu se polako vraća, bukvalno mogu da kažem, u feudalizam.
Znate, firma neće da plati usluge prevoza. Jednostavno ljudi su dovedeni pred svršen čin ili gde im oduzimaju vozila jer ne mogu da plate rate za lizing. Majstor jednostavno okrene vozilo u neko stovarište, uzme motku i reguliše utovar robe i tako izmiri dugovanje u naturi.
Kao četvrto, očajna infrastruktura. Ja sam iz opštine Paraćin. Često prolazim deonicom puta Paraćin – Zaječar, znate da se on rekonstruiše. Moram da kažem da se dugo, maltene do pre nekih pet-šest dana, tamo skoro ništa nije radilo. Nekoliko meseci unazad, možda od jeseni, stajali su razbacani ivičnjaci, nabacana rizla, ostavljeno kolje i tek sad se krenulo da se nešto radi.
Verovatno se sećaju mnogi poslanici koji su prošle godine boravili u Boru, kada su bili vanredni lokalni izbori, svi smo videli one mostove koji su bili u fazi rekonstrukcije. Imali smo one pokretne semafore. Nažalost, često smo imali prilike da vidimo da maltene na tim mostovima niko ništa nije radio. Bukvalno nije bilo žive duše i znamo koliko je to dugo trajalo. Mada, verovatno ćete reći, to je problem do izvođača, koji su malo aljkavi što se tiče toga. Ali, eto, uglavnom građani zbog toga trpe.
Problemi koji su evidentni u drumskom saobraćaju moraju da se rešavaju jedino dobrim zakonima i njihovom efikasnom primenom. Svi smo mi svesni da su mnogi zakoni, da se ne udaljavamo na druge oblasti, konkretno u vezi saobraćaja ili saobraćajne infrastrukture, teško primenljivi iz prostog razloga što su neki, moramo da kažemo, navrat-nanos donošeni da bi se ispunili neki rokovi i uslovi za mitsko sticanje kandidata za članstvo u EU.
E, sada da li ćemo i mi uvesti neka nova tumačenja daljinara, trase, taksi tarife, to neće moći da reši neke probleme, a naše birokratske kombinatorike, pogotovo sa međunarodnim transportom su, verujte, već svima preko glave. Sećamo se prošle i pretprošle godine kakve su probleme imali prevoznici koji su prevozili voće i povrće za Rusiju. Ukoliko se svemu tome još doda, rekao bih veoma loša infrastruktura, onda je slika Srbije kompletna.
Jednostavno pitam u kojoj to državi može da se dogodi takva situacija da se, recimo, postavi novi asfalt na jednoj deonici auto-puta, auto-put se obeleži trakama, i da se posle dve-tri nedelje pojave udarne rupe? To može svako da proveri, ima puno nas koji putujemo svakog dana. To su česte slike na našim putevima.
Evo, najsvežiji primer kako smo efikasni, a rekao bih i rentabilni, a problem je s početka marta. Bilo je to i u medijima. Vlasnici teretnih vozila, koji treba da dobiju nove saobraćajne dozvole, treba da čekaju izvestan duži period, čak i do mesec dana. Šta to treba da znači za tog poreskog obveznika? Bukvalno bankrot.
Kaže se da će dobiti potvrdu od MUP da mu nije izdata na vreme saobraćajna dozvola, a s kojom će verovatno moći samo da se slika, ukoliko želi da neku robu vozi u EU ili u Rusiju. Tu treba sprovesti neki vid subordinacije sa ministarstvima u okviru Vlade Republike Srbije, a u ovom slučaju vašeg ministarstva i Ministarstva unutrašnjih poslova, da ljudi jednostavno nemaju taj problem.
Bez te saobraćajne dozvole takođe ne mogu dobiti ni određena dokumenta koja su im potrebna za međunarodni transport. Ko gubi? Gubi državna kasa, gube i sami preduzetnici koji se bave ovim poslovima.
Koliko je važno zakonski regulisati prevoz drumskog saobraćaja govori i podatak da su sa 10% tereta upravo transporti ovim vidom saobraćaja. Takođe, oko 75% ukupnog broja prevezenih putnika otpada na drumski saobraćaj.
Verovatno će nekima biti zanimljiv podatak o broju lica koja su zaposlena upravo u privrednoj grani. U Srbiji u drumskom putničkom saobraćaju radi oko 25 hiljada ljudi, a u drumskom teretnom 35 hiljada ljudi. Znači, 60 hiljada ljudi. Verovatno tih 60 hiljada ljudi i hrani možda 200 hiljada ljudi u Srbiji. To je jedna velika socijalna grupa, veoma bitna, zahvaljujući kojoj se, možemo slobodno reći, Srbija kreće i radi.
Vi sad ovim zakonom pokušavate da nešto donekle poboljšate, ali bojim se da su neke promene u zakonu nastale kao plod pritisaka određenih struktura, možda i moćnih udruženja prevoznika, gde možda mesta za male i sitne sopstvenike prevoznih sredstava neće biti.
Međutim, one poteškoće koje su svima zajednički imenitelj, koje se bave ovim poslom, nastale su kao rezultat možda nesinhronizovanog delovanja pojedinih ministarstava u Vladi Republike Srbije.
Naravno, vi da hoćete na Vladi uklonili biste te prepreke vrlo brzo i osetno biste poboljšali poslovanje prevoznika. Ovako nametima vi ih prisiljavate da podižu cene usluga. To automatski znači povećanje cene proizvoda zbog skupog transporta i tu nastaje začarani krug iz koga nema izlaza.
Koji su to problemi koje Vlada može da reši? Pre svega, dozvolili ste, ne vi nego Vlada, bankama da pljačkaju ne samo građane, već i one preduzetnike, prevoznike nerealno visokim kamatama na lizing za kupovinu osnovnih sredstava za rad. Verovatno i sami znate, čuli ste, puni su placevi oduzetih vozila vlasnika koji nisu mogli da izmire obaveze prema bankama.
Zatim, porez na dodatu vrednost je visok za ovu vrstu delatnosti. Da li znate da skoro svi zbog toga imaju poteškoća? Zatim, nemogućnost naplate za pružene usluge. Znači, čitava procedura ide veoma sporo, pogotovo preko suda, a to za pojedine prevoznike, koji recimo treba da naplate ogromne sume novca za izvršene usluge, može da bude bukvalno kraj, ukoliko sud brzo ne reaguje i ne omogući naplatu onoga što su zaradili.
Četvrti problem je onaj zbog koga vas je opomenula i EU, a to su dvostruke akcize na naftne derivate. Šta mogu da misle naši prevoznici koji svoje rezervoare u susednim državama napune po 20% manjoj ceni za gorivo? Takođe, cena putarine možda je visoka i nerealna za neke deonice puta, koje možda ne ispunjavaju neke određene standarde, koji su prisutni u nekim drugim zemljama.
Dalje, ne prođe neka nedelja da neko ne štrajkuje od prevoznika. Prvo štrajkuju jedni taksisti, legalni, a posle njih štrajkuju oni što rade na crno. Prođe malo, pa štrajkuju vlasnici kombi vozila, koji obavljaju opet neki vid delatnosti u prevozu ljudi i robe. Verovatno će uskoro štrajkovati vlasnici kamiona, autobusa itd.
Jednostavno, šta ljudi da rade kada su izgubili posao u ovoj tranziciji? Nemaju više ljudi od čega da žive, šta da jedu, čime da se leče i kako da školuju decu. Izlaz su pronašli, eto, u kupovini nekog vozila kojim obavljaju neku delatnost da bi sebi zaradili za život i državi plaćali porez. Eto, tako se čuva socijalni mir.
Sada neko od dežurnih činovnika u Briselu pogleda određenu direktivu i kaže – to ne može, to se u EU ne dozvoljava. Onda vi po starom donosite druge zakone i svi idu pod led. Šta onda imamo ovde u Srbiji? Bedu, glad i siromaštvo. Što se tiče ovih kombi prevoznika, oni su morali na ulice, znate i sami, da bi dokazali da nikako ne mogu biti u klasi za registraciju sa skupocenim džipovima koji su odraz, znamo svi, luksuza i koje sebi mogu da priušte samo bogati.
U razlozima za donošenje zakona naveli ste, između ostalog, i probleme auto-taksi prevoznika, njihovih udruženja, sindikata. Verujete da ćete ovim zakonom to verovatno bolje regulisati. Tako su verovatno govorili i oni vaši prethodnici iz 2001, 2005. i 2006. godine, kada su takođe donošene izmene i dopune ovih zakona.
Takođe, planirate uvođenje reda na saobraćajnom tržištu prevoza i staničnih usluga. Vreme je da se nešto preduzme po tom pitanju. Verujte, putevima Srbije, a to verovatno dobro znate, krstare takva prevozna sredstva pojedinih prevoznika da se pitamo kako su uopšte i registrovani? Vidimo ih često na putevima. Doduše, češće ih vidimo kako pokvareni stoje na parkiralištima nego što obavljaju onu svoju obavezu koju imaju.
Nasuprot njima, postoje prevoznici koji jednostavno ne mogu da se uključe u posao prevoza putnika zbog interesnih grupa koje su se maltene pretplatile na red vožnje u koje niko sa strane ne može da se uklopi, iako imaju vozni park, da se malo našalim, kao iz doba jure. Trebalo bi da razmišljate o mogućnosti da zakonski olakšate prevoznicima nabavku polovnih autobusa iz uvoza, koji su u daleko boljem stanju od onih koji trenutno krstare našim drumovima.
Zbog vremena ću preskočiti da govorim o kaznama. Na kraju bih se samo osvrnuo na Predlog zakona o potvrđivanju Ugovora o garanciji EPS za elektronska brojila između Republike Srbije i Evropske investicione banke.
Država će, kako smo ovde čuli, od "Sažema", francuske kompanije, kupiti elektronska brojila, a znamo svi da je u Nišu firma u okviru Elektronske industrije i profesionalne elektronike zatvorena, koja je takođe proizvodila ta brojila, kao i još nekoliko firmi.
Ovo je zakon koji će stopostotno podići popularnost vladajuće koalicije kod građana. Građanima ću sada reći šta će im se desiti kada im se ugrade francuska elektronska brojila za daljinsko očitavanje. Dakle, ubuduće ćete, poštovani građani, čak možda i za pet dinara ako niste izmirili dug za električnu energiju, biti daljinski isključivani. Sad vi razmišljajte da li je u pitanju greška, kvar ili isključenje.
Dakle, hajde malo da se našalim – vezivanje šarplaninaca za bandere je prošlo, to što su mnogi ostali bez posla, što imaju bolesnika u kući, malo dete, što nemaju primanja, što nemaju kome da se pojadaju, više neće imati kome i "veliki brat" koji sedi u distribuciji će pritiskom na dugme, kao neki vremeplov iz EU ili nekog našeg statusa, vas vratiti u 19. vek.
Onda mogu da dižu cene do neba, da rade šta hoće, jer, država se zadužuje da kupi osnovna sredstva jednom javnom preduzeću koje neće da mari za socijalne slučajeve kojih sve više ima u Srbiji, već će gledati svoj poslovni interes.

Iskorišćeno je 14 minuta i 30 sekundi vremena poslaničke grupe. Reč ima ministar Milutin Mrkonjić.

Samo da nešto kažem pa da vas možda predupredim, da i drugi diskutanti ne diskutuju mnogo oko amandmana. Upravo danas, kada sam otišao odavde, i za to vam se zahvaljujem što ste me pustili, usvojeni su amandmani, među kojima je dosta vaših. Neću sada komentarisati nijedan, ali da znate da je dosta amandmana usvojeno.

Reč ima narodni poslanik Dragan Stevanović. Posle njega narodni poslanik Vladan Jeremić.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, nisam ni imao nameru da govorim o zakonu o kome su govorile moje kolege. Govoriću o ovoj garanciji vezano za EPS odnosno ugovoru vezano za koridor, o nekim političkim i ekonomskim aspektima ova dva predloga za ratifikaciju.
Ali, pre nego što dođemo na njih, moram da se osvrnem na nešto što ste danas rekli. To što ste rekli, najblaže rečeno, u najvećoj meri ne odgovara istini, a to je da je od 5. oktobra do dana današnjeg u ovu državu ušlo 65 milijardi evra. Po analizama nekih ozbiljnih ekonomista, ta brojka je 80 milijardi. Znači, nije manje strašna ni cifra od 65, ali treba stvari nazvati pravim imenom, ta brojka je 80 milijardi evra, a gde su te pare otišle, uglavnom oni koji znaju nisu spremni da o tome govore.
Možda biste mogli da pitate nekog od kolega iz Vlade, iz jednog dela ili iz velikog dela Vlade, gde su te pare, u šta su potrošene? Oni sigurno znaju. Ali, ponavljam – nisu spremni o tome da pričaju. Iskreno se nadam da će u tom kontekstu vreme da odradi svoj posao. Zašto sam pomenuo ovo?
Pokušaću da budem slikovit. Ovoj državi je, po proceni nauke, bilo dovoljno osam milijardi dolara i 10 godina da uspostavi na Koridoru 10, u sektoru železnice, standarde o kojima vi pričate, da nam vozovi idu po 60 km na sat. To je 10% iznosa koje nam je neko proćerdao u proteklih 10 godina. Taj neko ko nam je potrošio 80 milijardi ni u šta smatra da je dovoljno da Srbija dobije status kandidata za EU i da oni izađu pred građane i dobiju još jedne izbore.
Zato, gospodine Mrkonjiću, ne možemo da damo podršku. Ne možemo s tim da se saglasimo. Smatramo da su oni ljudi i političari bez kredibiliteta da rade dalje posao i na Koridoru 10, i na modernizaciji elektroprivrede i u svemu ostalom što Srbija zaista očekuje i za čim Srbija vapi.
Dovodite nas sada u jednu vrlo konfuznu situaciju. Vi kažete, svi smo se oko toga složili u Skupštini – imate podršku u Skupštini, imate projekte, imate pare, a infrastruktura se jalovo radi. Onda kažete – objektivne poteškoće. Nisu, ministre, objektivne poteškoće i vi dobro znate. Poteškoće su subjektivnog karaktera i o tim poteškoćama i vi sami kažete da niste spremni da govorite u ovoj skupštini.
Zapamtite, gospodine ministre, dok god subjektivne poteškoće takvog karaktera opterećuju rad i vašeg i svakog drugog ministarstva, Srbija neće krenuti da se razvija, niti će imati adekvatnu putnu infrastrukturu, niti adekvatnu elektroprivredu, niti bilo šta drugo.
Pošto tražite i optimizam, SRS nije protiv toga da se rešavaju problemi infrastrukture. Godine 1991. smo u svoje programsko opredeljenje ugradili radove na Moravsko-vardarskoj dolini, zato što EU tada nije imala panevropsku transportnu mrežu. Nisu postojali koridori.
Tad smo tražili i insistirali i železnički, pa i plovni saobraćaj ako može da se uspostavi, a i putni. Nismo imali sluha. Nije bilo političkog razumevanja za tako nešto. I 20 godina posle toga gotovo da korak jedan nismo odmakli. U čemu je problem?
Ovi zakoni su usvojeni, odnosno ove garancije su tražene da se usvoje na osnovu zakona o javnom dugu i budžetu Republike Srbije. Ako ste imali prilike da slušate raspravu o budžetu Republike Srbije, SRS je podnela amandmane kojima se tražilo da se budžetski deficit smanji za 30 milijardi dinara, da se uskrate diskreciona prava ministrima, da se smanje stalni troškovi, tekuća održavanja, građevinski objekti i ostali besmisleni politički projekti koji su finansirani, da se smanji javna potrošnja.
Vi ste pokazali, ne vi nego Vlada, da može da bude i racionalnija i jeftinija, da se smanji broj ministara, samo smo tri godine čekali da se setite. Znači, može da se radi sa manje ljudi i da bude efikasno. Nisu hteli. Nisu imali politički interes.
Takođe smo predlagali da se ukinu i iz budžeta sklone određeni krediti i određene garancije. Ali, nijedan kredit i nijedna garancija nije bila koja se odnosi na kredite koji će imati materijalnu vrednost kao reciprocitet. Ni jedan jedini. Možda je bilo nešto što je besmisleno, kao što su tražili da prave novu zgradu nekog suda ovde u centru grada, pa im je trebalo 15 miliona evra. Malo napuštenih i uništenih zgrada imaju, pa će da prave novu.
To smo tražili. Ništa što se tiče vašeg koridora nismo tražili da se skine, apsolutno ništa. Niti što se tiče elektroprivrede Srbije. Znači, to je naša dobra volja i to je naše razumevanje i potreba da finansirate iz kredita nešto što će generacijama u nasleđe da ostane. Nemate prava, ni vi niti bilo ko, da ospori razumevanje i potrebu da zidamo, da gradimo i da pravimo. Ali, političku volju da to treba da sprovodite nikada nećemo podržati. Politički koncept koji traži podršku za to da se ovo podržava - ne može.
Vi kažete – Koridor 10, 22 km je pređeno. Jeste. Ali, ministre, u funkciji su samo pet kilometara u dve trake. To i vi i ja znamo. Sada pričam malo lokal-patriotski. Ja sam radikal s juga Srbije. Najmanje je u kontekstu Koridora 10 dole urađeno. Od Leskovca, Grabovnice, pa do granice. Zašto, ministre, SRS to traži? Zato što ekonomska stabilnost, koju će Koridor 10 dole da obezbeđuje, obezbeđuje političku stabilnost.
U ponedeljak sam došao iz Surdulice. Od Grabovnice do Doljevca mimoišao sam tri automobila i jedan vojni kamion. Od Jagodine do Beograda ne možete da vozite od gužve maltene. Zato vam je, gospodine ministre, u Bosilegradu ili u Preševu i Bugarin i Albanac ljut kad mu ispadne sklopka, pa mu kriva država Srbija.
Zato tražimo – treba koridor u Predejanu. Ako treba da se suprotstavite tunelskoj mafiji, suprotstavite se. Suprotstavite se vi. Kao što ovde lupite rukom o sto, lupite i u Vladi. Ali, napravite taj koridor, da prođe tamo gde narod ima interesa. To treba i Vladičinom Hanu.
Nemamo leba dole da jedemo. Prosečna plata je 2.000 dinara po glavi stanovnika. Znate šta je to? Katastrofa. S tog aspekta tražimo Koridor 10. Zato što se priča završava u Nišu, jer svi odu na Dimitrovgrad i na Gradinu. I dole imate granične prelaze – Strezimirovce i Ribarce.
Trećinu saobraćaja da usmerite dole, mi bismo živnuli. Tu vam ne trebaju ni rupe na saksiji, niti topla voda, tu samo malo političke volje treba. Nije Srbija do Mladenovca. I dole je Srbija.
Onda imate apsurdnu situaciju da se pojavi bivši potpredsednik Vlade i kaže – pa mi ćemo sada da menjamo zakone, da vraćamo pare u ruinirane delove Srbije. Deset godina gospodari Srbijom i finansijama u Srbiji. I ako nešto zavisi od naše podrške, mi smo vam najmanji problem, gospodine ministre.
Mi živimo u državi apsurda, koliko god vi lepo pričate o vašim ambicijama i namerama ove vlade. Evo zašto, ministre. Vaš sektor, kako je moguće da posao u izgradnji putne infrastrukture dobijaju firme koje nemaju jedan mikser i nemaju jedan valjak? Bave se potpuno desetim stvarima, a onda dobiju taj posao, povere ga preduzeću za puteve, čiji radnici sada štrajkuju ispred vaše Vlade ili Ministarstva. Dok se toga ne oslobodite u Vladi ili onih koji su u Vladi spremni na to, ne možemo da progledamo, ministre. To je suštinski problem.
Kako je moguće da država učestvuje u kreiranju tendera u kome će posao na adaptaciji ili zameni stolarije na jednoj osnovnoj školi dobiti firma, a u tenderu se traži da firma ima 300 radnika i četiri krana. Pitamo se gde je 80 milijardi? U džepovima, ministre, uglavnom, završile u džepovima ili na računima of-šor kompanija ili njihovih kompanija ovde po Srbiji, samo se vešto kriju.
Neko drugi je eksponent, a oni se kriju, finansiraju kampanje pojedinih stranaka, finansiraju izbore, finansiraju svoje ljudske, političke i ko zna kakve bahanalije i potrebe. Podsmevaju se celoj Srbiji, njih 10 gospodari svima nama.
Zato ne možemo da podržimo Vladu koja je potpuno zavisna od tih takvih. Možda vi lično niste, nemojte da shvatate ništa lično. Jednostavno, ovde govorim s političkih aspekata.
Hoću da prokomentarišem i ovo, brojila. O tome danas niko nije pričao. Moje pitanje je da li je neko od poslanika skupštinske većine video uopšte za šta će da glasa? Ne interesuje ih ministre, podići će ruku. To valjda tako treba.
Možemo da govorimo o energetskoj efikasnosti, pa oćete da uvedete brojila, evo da nađemo i neku bolju stranu ovog projekta koji hoćete da radite, efikasnost, ekonomičnost itd, mada verujem da će Vlada i EPS, kakvi jesu, ponajviše da koriste ovo o čemu je Radiša Ilić govorio, da iz jedne sobe gase struju urednim neplatišama. Ali, dajte im pare, dajte im posao, izmirite svoje obaveze i dugove prema tim ljudima, pa im onda gasite struju. Ne znaju gde je ko šupljiji, prazniji, probušeniji.
Pazite sada ovo, izvršenje garancija, član 3. tačka 302: garant se ovim putem neopozivo odriče prava na bilo kakav prigovor ili izuzeće u zakonu u vezi sa celokupnim ili delimičnim sprovođenjem ugovora o garanciji, garant se obavezuje da će izmiriti sve obaveze odmah nakon dobijanja prvog pisanog zahteva banke i da će platiti dospele obaveze, iznose bez ikakvih ograničenja zadržavanja ili uslovljavanja i bez nametanja obaveze banci da uz svoj pisani zahtev priloži neke posebne dokaze osim onog kojim se obrazlaže razlog za podnošenje zahteva u skladu s ovim ugovorom.
Neka mi kaže neko od njih kao vlasnik firme ili kompanije ili kao fizičko lice – kada bi bili spremni da u svoje ime i u svoj lični budžet potpišu jednu ovakvu garanciju? Ali, oni smatraju da je državno ničije, baš ih briga. Njima je država Alajbegova slama. Kakav opšti interes, kakav javni interes. Gde je tu odgovornost?
Kako od građana, gospodine ministre, oni da traže odgovornost kada se ovako oni ponašaju? Nije niko dužan ništa da dokaže, šta nas briga, to je država, nismo mi u pitanju, ne ide iz našeg džepa. Svi oni koji dođu posle njih na vlast, najveći problem će imati da povrate kredibilitet države. I pare će možda nekako da se vrate, ali kredibilitet politički, ekonomski, državi, trebaće nam stotinu godina da vratimo, toliku su nam političku, ekonomsku i svaku drugu štetu naneli.
Pare se zarade, pare se naprave. Štedite pa ih skupite, ali kredibilitet ovoj državi, to će decenijama da se vraća i to eksponenti ove politike ne mogu da rade i ne mogu da traže podršku za tako nešto, koliko god o tome budu lepo pričali u izbornoj kampanji.
Živimo u državi, ministre, nešto što nema veze s ovim i brzo ću da završim, u kojoj država izveze pšenicu, pa dovede svoje domaće tržište i proizvodnju u pitanje, pa zabrani izvoz pšenice, pa obaveže državu da uveze 33.000 tona i istovremeno omogući izvoz brašna.

Iskorišćeno je 14 minuta i 15 sekundi vremena poslaničke grupe. Reč ima narodni poslanik Vladan Jeremić. Vreme na raspolaganju je 14 minuta.