Reč ima poslanik Jovan Palalić.

Gospodine ministre, poštovana predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, ovo jeste prilika i jeste mogućnost da kad se usvaja jedan NATO standard, generalno se razgovara o politici Srbije prema ovoj vojnoj organizaciji i onom što je, u krajnjoj liniji, ono što radi Vlada Republike Srbije prema ovoj vojnoj organizaciji u okviru Partnerstva za mir.
Naravno, to je prilika da se porazgovara generalno o bezbednosnoj politici u RS, o načinu kako se ona sprovodi i kakva je generalno strategija Vlasti i vladajuće koalicije prema bezbednosnim pitanjima i bezbednosnim izazovima i pretnjama za RS.
Po nizu ovih pitanja, mi nemamo jasan odgovor i nismo ga ni danas čuli, nismo ga ni čuli ni u prethodnim raspravama kad su ove teme bile u Narodnoj skupštini. Naravno, uvek kad se ovakva pitanja otvore, prilika je da o tome polemišemo. Zato služi Narodna skupština da se važna državna pitanja raspravljaju, a ne da se od njih beži, bez obzira na političke razlike.
Kada je u pitanju generalno bezbednosna politika Republike Srbije, mi tu imamo niz protivrečnih ili nerazjašnjenih i nedovoljno objašnjenih stavova od same vladajuće koalicije. U nizu statičkih dokumenata koje je donela vladajuća koalicija i Vlada Republike Srbije, pominju se bezbednosni savezi, bezbednosne integracije, u množini, a da mi ni sa jednom bezbednosnom organizacijom i bezbednosnim savezom nemamo nikakvog kontakta, osim sa NATO-om, u okviru Partnerstva za mir. Tako, u doktrini Vojske Srbije, na strani 8, govori se da će Srbija štititi svoje interese izgradnjom pouzdanog partnerstva s drugim zemljama i bezbednosnim savezima.
Postavljam pitanje – koji su to još bezbednosni savezi sa kojima će Srbija da sarađuje, s obzirom na činjenicu da vladajuća koalicija odbija da odgovori na poziv i ponudu Organizacije dogovora kolektivne bezbednosti, koji je poslat ovde u Skupštinu, da Srbija dobije status posmatrača u ovom vojnom savezu, bezbednosnom savezu.
Poslednji odgovor koji smo dobili od predsednice Narodne skupštine je da su neke silne procedure potrebne da prođu ovde kroz Narodnu skupštinu i da će Srbija, faktički bez odgovora, imati nekog predstavnika na majskom zasedanju Parlamentarne skupštine ODKB-a.
Takođe, kad govorim o bezbednosnim savezima, vrlo zanimljiv stav je iznet u „Beloj knjizi odbrane”, koja je imala pre mesec dana i javnu promociju, što je zvaničan dokument, gde se na strani 12. kaže – Uloge NATO-a ostaće ključne za stabilnost na prostoru Jugoistočne Evrope. Opredeljenost država regiona za članstvo u NATO-u i EU pozitivno će uticati na bezbednosno okruženje.
Mi sve vreme ovde govorimo da se vodi jedna kripto politika, bez obzira što se deklarativno u javnosti iznosi da mi jesmo država koja poštuje vojnu neutralnost, a u stvari težimo, i na to ću kroz dalju diskusiju ukazati, težimo da napredujemo u procesima u okviru Partnerstva za mir, kako bismo verovatno jednog dana postali, po zamisli Vlasti, i punopravni članovi NATO-a.
Naravno, pitanje koje generalno jeste suštinsko – da li Srbija, kao što je u situaciji pod ovom vladajućom koalicijom, vozi jednosmernom ulicom kada su u pitanju evropske integracije, tako isto očigledno je da tom istom jednosmernom ulicom vozi, koja je u stvari ćorsokak, i kada su u pitanju bezbednosne integracije. Jer, mi drugu mogućnost ili drugu politiku nemamo, osim ove koja se trenutno odvija u okviru Partnerstva za mir, a reći ću zašto ona u ovom trenutku treba da bude predmet preispitivanja.
Ima niz bezbednosnih i vojnih saveza u kojima bi Srbija kao neutralna država trebalo da bude bar u statusu posmatrača. Evo, jedna se konkretno zove – Organizacija Dogovora o kolektivnoj bezbednosti, koja poštuje teritorijalni integritet i suverenitet svojih članica, i koja ima i mirovne snage za učestvovanje u mirovnim misijama pod mandatom Ujedinjenih nacija, i gde bismo takođe mogli da ispunimo jednu od misija Vojske Srbije i da učestvuje, u okviru tog vojnog saveza, u uspostavljanju ili održavanju mira ili rešavanju humanitarnih problema. Zašto da ne, ako smo neutralna zemlja?
Cilj je, u stvari, jedne neutralne države da bude prisutna u što više, ne u svojstvu člana, ali u što više vojnih saveza u statusu posmatrača i da na taj način širi partnerstva. Kad pogledate te dokumente koje je donela Vlast, prosto imate utisak da se toliko stvari nije razjasnilo. Kaže se – zaštita odbrambenih interesa i zaštita teritorijalnog integriteta ostvariće se i saradnjom sa partnerima u slučaju napada. To su stvari na koje mi nikako da dobijemo odgovor – koji su to partneri, i na koji način će se to realizovati?
Drugi problem koji sada imamo, kad je u pitanju učešće naše u okviru Partnerstva za mir, jeste činjenica i odnos NATO-a posle proglašenja tzv. lažne države Kosovo i njene nezavisnosti, u februaru 2008. godine, i uloge koju ima u održavanju, obučavanju i stvaranju bezbednosnih snaga te separatističke tvorevine.
Mi smo ovde više puta čuli i od samog ministra da je ukazivano predstavnicima NATO-a na taj pogrešan korak, ali u isto vreme, dok se to ukazivalo, ta stvar je ostala sporna, nije se raspravila i u tako neraspravljenom odnosu, za nas vitalnog pitanja kao što je naš teritorijalni integritet i borba za njegovo očuvanje, mi produbljujemo integracije u okviru Partnerstva za mir. To je suštinski problem oko kojeg treba da porazgovaramo.
Osim toga, pitanje je – u pozivnom dokumentu Partnerstva za mir, kaže se da će doći do konsultacija između zemlje partnera i NATO-a, u slučaju da zemlja partner smatra da joj je ugrožen teritorijalni suverenitet i integritet, dakle postavljamo pitanje: da li je do takvog razgovora došlo i šta je zaključak takvog razgovora između Republike Srbije i NATO-a?
To je nešto što smo mi potpisali i u osnovnom dokumentu koji je potpisao predsednik Republike Boris Tadić, kada je Srbija primana u Partnerstvo za mir. Tada je rečeno da će se poštovati teritorijalni integritet i suverenitet zemalja i Završni akt iz Helsinkija koji to potvrđuje. U isto vreme ta organizacija podržava stvaranje vojske na prostoru južne srpske pokrajine, vojske separatista koji su pokušali da naruše naš teritorijalni integritet.
Drugo važno pitanje o kojem bih želeo da razgovaramo, i da dobijemo odgovore, jeste – šta Srbija radi u okviru Partnerstva za mir? Mislim da je to najnetransparentniji proces koji mi u ovom trenutku imamo u Srbiji. Ni na jednom sajtu vi ne možete naći informaciju o tome u kojoj meri Srbija učestvuje u Partnerstvu za mir. Nemamo podatke ni o individualnom progonu Partnerstva, koji su ciljevi, kako su realizovani, na koji način, i koje smo mi uopšte izabrali ciljeve partnerstva? Nemamo podatke da li učestvujemo u programu planiranja i revizije? Koje su snage koje smo deklarisali? Koji su ciljevi ostvareni?
Ta tema je i pitanje sredstava. Budžet Republike Srbije, koji je ovde usvojen, definiše da – u cilju realizacije programa saradnje NATO – Srbija planira se intenzivna realizacija raznih oblika saradnje i zajedničkog rada predstavnika obe strane.
Takođe, navode se stručne ekspertize, posete, seminari itd. Ali, mi nemamo informaciju na šta su ta sredstva potrošena? Šta su efekti i ciljevi i posledice toga?
Zašto ovo govorim? Gospodine ministre, zato što je pre neki dan, a to je informacija koja je bila na vašem sajtu, stranim predstavnicima izvršena prezentacija vojnog budžeta, znači budžeta Ministarstva odbrane, i oni su vrlo zadovoljni iscrpnom informacijom koju su dobili, a da mi ovde kao predstavnici građana nemamo informaciju, na koji način su ta sredstva utrošena? Pogotovo u ovom delu koji se odnosi na Partnerstvo za mir, a to me konkretno zanima, jer je to danas tema.
Nemamo informaciju o tome šta se radi u okviru tog programa? Znači, individualni program partnerstva, program planiranja i revizije, koji su ciljevi, koliko je realizovano, šta smo izabrali itd. Posebno što se, opet, na plenarnom sastanku grupe Srbija – NATO, za reformu odbrane, kaže: „Obostrano je zaključeno da je ostvaren evidentan napredak u dostizanju partnerskih ciljeva, u odnosu na plenarni sastanak od novembra 2010. godine.” Kojih ciljeva? Da li je igde navedeno da li građani znaju koji su to uopšte naši ciljevi u okviru Partnerstva za mir?
Problem je to što u ovom trenutku, i to jeste sporno iz političkih razloga koje sam naveo, Srbija produbljuje svoju saradnju u okviru Partnerstva za mir, jer je Vlada Republike Srbije u februaru ove godine donela zaključak o pokretanju procedure za izradu individualnog nacionalnog plana partnerstva između Republike Srbije i NATO-a.
To je još jedan korak dalje, a da, s jedne strane, nismo raspravljali o spornom i velikom političkom pitanju da NATO podržava bezbednosne snage separatista, da nije želeo u svom strateškom dokumentu da garantuje suverenitet Republike Srbije, iako je garantovao svim zemljama koje imaju isto sporne teritorijalne probleme, i u isto vreme, na svaki mogući način, ne želi da pomogne Srbiji u rešavanju svog ključnog, bezbednosnog i teritorijalnog problema, a i Kosovo je najvažnijim strateškim dokumentima Republike Srbije definisano kao najveća bezbednosna pretnja.
Ovo je, naravno, sve vrlo važno, jer, i kada govorimo o standardizaciji, mi, recimo, uopšte nemamo podatak, osim na sajtu Ministarstva odbrane, o učešću Republike Srbije u NATO ugovorima o standardizaciji, osim onog koji se odnosi na jezik, pretpostavljam da je implementiran ovaj koji se vidi, koji se odnosi na štabno organizovanje komandi; mi nemamo drugi način uvida u to šta se događa u okviru Ministarstva odbrane i saradnje sa Partnerstvom za mir, znači, Srbija u okviru Partnerstva za mir i trošenja sredstava, a dobijamo samo informacije da napredujemo.
Evo, pre izvesnog vremena, jedan od profesora na jednom od NATO koledža ishvalio je Srbiju kako je izuzetno napredovala u okviru tog partnerstva, to svi drugi znaju, osim građana i osim Narodne skupštine. To je pitanje o kojem treba da govorimo.
Vraćamo se na ovo, znači, kada govorimo o standardizaciji, kada govorimo o ovom samom dokumentu, prethodno pitanje jeste, naravno, rasprava političke dimenzije problema koje imamo sa NATO-om. Dok to ne raspravimo, mi u najboljem slučaju ne smemo da produbljujemo naše integracije u okviru ove organizacije.
Zaista, ko može da razume da u isto vreme imamo partnera koji pomaže separatistima u otimanju teritorije i formiranju države na svom prostoru, a u isto vreme sa njim produbljujemo odnose.
Voleo bih da vidim političku logiku takvog jednog stava, a s druge strane, one koji nas pozivaju i koji su pokazali da nas podržavaju u odbrani suvereniteta, kao što su članice Organizacije o dogovoru o kolektivnoj bezbednosti, mi ne želimo da odemo. Imamo, kao što je rečeno u susretu predstavnika Ministarstva odbrane Srbije i Ruske Federacije, izuzetno nizak nivo u saradnji u oblasti odbrane i treba da se popravi itd.
Naravno, pitanje koje je ovde vrlo važno, vezano za ovo šta je predlog današnje rasprave, jeste – šta su naši ciljevi kada je u pitanju standardizacija u okviru Partnerstva za mir i NATO-a. Mi ih ovde nemamo, da bar čujemo, pa da počnemo o njima da raspravljamo. U okviru ovoga sporazuma, to je jedan deo koji se odnosi na takozvanu materijalnu standardizaciju koju vodi Konferencija direktora nacionalnog naoružanja u okviru NATO-a, da li mi učestvujemo u nekim drugim projektima koji se odnose na ili operativnu, ili materijalnu, ili administrativnu standardizaciju, koji su to ciljevi, koji su to standardi? Narodna skupština Republike Srbije po tom pitanju apsolutno je neinformisana.
Znači mi, s jedne strane, imamo javno deklarisan stav da je Srbija vojno neutralna, a s druge strane, imamo NATO, koji podržava separatiste na prostoru Kosova i Metohije, kao južne srpske pokrajine.
S druge strane, mi sa njima produbljujemo odnose mimo javnosti i mimo građana. To je pitanje na koje bismo morali danas da dobijemo odgovor.
Takođe, u Narodnoj skupštini Republike Srbije, govorim da Narodna skupština, sem ovakvim rasprava koje su usko vezane za jednu temu, nema mogućnosti da raspravlja generalno o strategiji i politici u Ministarstvu odbrane.
Recimo, niz dokumenata je potrebno da donese Narodna skupština: dugoročni plan razvoja Vojske Republike Srbije, koji je zakonska obaveza, mi nismo dobili. Nismo raspravljali o izveštaju o stanju priprema Vojske Republike Srbije za 2009. godinu, iako su narodni poslanici dobili taj dokument. Nismo imali mogućnost da o tome razgovaramo, niti da o tome razmenimo naše stavove i istaknemo razlike koje postoje. Sasvim sigurno je da one postoje.
Prema tome, bilo kakvo dalje produbljivanje odnosa, bilo kakva dalja saradnja, jer posle individualno nacionalnog plana partnerstva ići će MAP, to je prvi korak ka članstvu. Mi smo imali javne pozive generalnog sekretara NATO-a, koji je rekao da je Srbija dobrodošla, samo da kaže da hoće da postane član NATO-a.
Doneće oni političku odluku, nevezano za to da li je Srbija ispunila određene uslove koji se tiču standarda ili bilo čega drugog, ako Srbija želi da bude deo te vojne organizacije, a nikako ne bi smela da bude deo te vojne organizacije koja sada učestvuje ponovo u jednom ratu, na identičan način kao što je učestvovala 1999. godine, i uvek u trenucima kada donosi svoje strateške dokumente.
Donela je 1999. godine strateški dokument, bombardovala je Saveznu Republiku Jugoslaviju da bi opravdala svoje prisustvo i svoje postojanje. Sada učestvuje u ratu u Libiji. U novom strateškom dokumentu NATO-a govori se o borbi sajber kriminala, protiv pirata, protiv ozonskih rupa i verovatno borbi protiv jedne od strana u građanskom ratu neke države.
U isto vreme, kao i za vreme bombardovanja Srbije, ubijaju se civili. Mi treba da produbljujemo saradnju, pogotovo posle proglašenja nezavisnosti Kosova, sa tom vojnom organizacijom.
Još jedna tačka o kojoj bih želeo da kažem nekoliko stvari. Vrlo je zanimljivo, nije ministar pomenuo, a odnosi se na ugovor sa Kazahstanom, državom koja je izuzetno važna, koja je po veličini deveta, koja je član i, gle čuda, spojena tačka sa ovom, Organizacije dogovora o kolektivnoj bezbednosti i Šangajske organizacije za saradnju i Carinskog saveza.
Jedna zemlja sa velikim potencijalima, sa kojom treba da uspostavimo saradnju i sa kojom treba da zaključimo ugovor, koja je i u Partnerstvu za mir, i koja ima načina da ostvaruje svoje bezbednosne interese tako što učestvuje i prisutna je u svim važnijim bezbednosnim integracijama i savezima koji u ovom trenutku postoje.
Trebalo bi, kao vojno neutralna zemlja, da to promovišemo, i neutralnost u bezbednosnom smislu i nedeljivost, jer bezbednost je nedeljiva, a oni koji žele da se svrstaju samo na jednu stranu, taj koncept nedeljive bezbednosti, koji postoji u svetu, da su sve pretnje za sve identične i da svi treba zajedno protiv toga da se borimo. Dakle, ne treba da se svrstavamo u jedan savez, nego da budemo prisutni u svim.
Prema tome, raspraviti politički spor koji imamo sa NATO-om, pa tek posle razmatrati mogućnost da li Srbija treba da produbljuje, ili ne, svoje integracije. Nikako u članstvo, a kakav status treba da imamo u okviru Partnerstva za mir, u ovom trenutku sigurno ne treba da bude aktivan i ne treba da idemo dalje u tom procesu.

Pre nego što dam reč ministru, samo jedno obaveštenje: Primili ste ostavku Vesne Marjanović na funkciju narodnog poslanika u Narodnoj skupštini Republike Srbije i izveštaj Administrativnog odbora Narodne skupštine povodom razmatranja ove ostavke, koji je utvrdio da je podnošenjem ostavke nastupio slučaj iz člana 88. stav 1. tačka 2) Zakona o izboru narodnih poslanika, i predlaže da Narodna skupština, u smislu člana 88. stav 2. i stav 3. istog zakona, konstatuje prestanak mandata ovom narodnom poslaniku.

Saglasno članu 88. stav 1. tačka 2) i st. 2. i 3. Zakona o izboru narodnih poslanika, Narodna skupština, na predlog Administrativnog odbora, konstatuje da je prestao mandat, a pre isteka vremena na koje je izabrana, narodnoj poslanici Vesni Marjanović, izabranoj sa Izborne liste Za evropsku Srbiju – Boris Tadić, danom podnošenja ostavke.

Saglasno Zakonu o izboru narodnih poslanika, izvršiće se popunjavanje upražnjenog poslaničkog mesta u Narodnoj skupštini.

Reč ima ministar.

Pažljivo sam slušao izlaganje gospodina Palalića i nisam našao mnogo veze sa tačkom dnevnog reda u ovome što je on  pričao, ali nije to prvi put.
Ono što želim da ovde bude kristalno jasno svima, i građanima koji danas gledaju prenos Skupštine, to je da se danas u Srbiji svi zalažemo za ravnomerni regionalni razvoj, za podizanje standarda, za bolji život, za upošljavanje privrede i građana, obezbeđenje solidnih plata, ali očigledno je da se DSS ne slaže sa tim da se proizvodi naše odbrambene industrije kodifikuju sa zemljama koje su ovde nacrtane, da dobiju svoj broj i da se kao takvi nađu na tržištu u 63 zemlje.
U prevodu – što gore to bolje. U prevodu – želite da i ono malo mogućnosti koje imamo, a koje se tiču pre svega odbrambene industrije, ukinemo, da biste vi napravili neki politički benefit i da biste politički profitirali.
Sva pitanja koja ste pomenuli malopre vezano za NATO, sva ta pitanja ste mogli da postavite i vi kada je Vojislav Koštunica priključio Srbiju NATO-u, apsolutno sva pitanja, i po pitanju Kosova i Metohije i po svim drugim pitanjima, pa niste postavili nikad nijedno pitanje.
Doći će, pre ili kasnije, na videlo javnosti šta smo pričali na Savetu za nacionalnu bezbednost, kako se vaš predsednik ponašao na tom savetu kad smo razgovarali o KiM, koliko je hrabro srce imao na tom savetu, a koliko je imao u javnosti. Sve to će, pre ili kasnije, izaći, isplivati, imati priliku javnost da se upozna, da vidi zaista ko je iskreni i pravi patriota, a ko je patriota na rečima, kako kaže – učinićemo sve da ostane zabeleženo kako smo učinili ono što smo mogli.
Tako da vas molim da, kada danas pričate o ovom ugovoru, budete precizni. Znači, nećete glasati za ugovor kojim se omogućava da se proizvodi naše odbrambene industrije nađu na tržištu 63 zemalja, zato što mislite da mi ne treba da produbljujemo odnose sa NATO-om. To ćete morate da objasnite i u Čačku, i u Valjevu, i u Lučanima, i u Užicu i svim onim gradovima gde se upravo prave naoružanje i vojna oprema, po pravilu, koji treba da se prodaju u inostranstvu.

Pravo na repliku, narodni poslanik Jovan Palalić. Imate dva minuta.

Gospodine ministre, ni na jedno pitanje koje sam postavio niste odgovorili, i to se događa redovno kada raspravljamo o ovako važnoj temi kao što je odnos Srbije prema NATO-u.
Niko ne spori da je pitanje vojne industrije i naoružanja važno i da svako normalan u ovoj zemlji želi da se vojna industrija razvija, ali vi uporno izbegavate da odgovorite na pitanja koja se takođe tiču para.
Šta smo mi radili u okviru Partnerstva za mir? Gde su ta sredstva potrošena, a koja su građani u Narodnoj skupštini izglasali u budžetu? Koliko će da košta potpisivanje ovog sporazuma i kada će on biti realizovan? Kada će se izvršiti čitava ova kodifikacija naših proizvoda i dobijanje brojeva koje treba da dobiju?
Slažem se, ali nismo dobili odgovor ni na jedno pitanje. Koliko će koštati ovaj poseban sporazum koji treba da zaključimo? S kojom državom ćemo ga zaključiti? Posebno se plaća taj sporazum.
Mi sad pričamo o jednoj virtualnoj stvari koja pitanje je kad će biti gotova i kad će biti završena, a stvarnost je izuzetno teška. Stvarnost je teška zato što pod vašom Vladom, pod Vladom u kojoj vi sedite, izbegavate odgovor na ključno bezbednosno pitanje. Pričamo o sporazumu koji će kroz nekoliko godina možda biti operativan. U ovom trenutku građani ništa od toga nemaju konkretno, i ne znamo koliko sve to košta. To je suštinsko pitanje.
Što se tiče Kosova i Metohije, gospodine ministre, kada se desio taj čin, mi posle toga, to je bio februar 2008. godine, ne želimo sa tom organizacijom, koja je podržala separatiste dole i pravi vojsku, da produbljujemo odnose.
Pre toga je bilo jedno stanje, posle toga je drugo stanje. Možda je za vas sve to isto stanje, za nas nije, jer je nama napadnuta teritorija, i u vašem dokumentu, koji ste ovde u Skupštini usvajali, proglašenje nezavisnosti Kosova je najveća pretnja. U toj najvećoj pretnji, NATO podržava (Predsedavajuća: Dva minuta.) vojsku koja je faktički stvorena od OVK, i mi sa njima produbljujemo odnose.

Reč ima ministar Dragan Šutanovac.

Ni na jedno pitanje koje je vezano za tačku dnevnog reda nisam izbegao da dam odgovor. Naprosto, sva pitanja koja ste postavili nemaju nikakve veze sa dnevnim redom. To je činjenica.
Ovo što ste rekli poslednje, koliko košta trošak vezano za ovaj ugovor, reći ću vam da postoji fiksni trošak od oko 10.000 evra, od čega, nakon toga, ide oko 1.350 evra članarina godišnje. Znači, to je trošak. To imate sve u obrazloženju na šestoj strani.
Reći ću vam drugu stvar. U ovom parlamentu sam bio nekih desetak puta, svaki put završavamo isto. Napravite sednicu Odbora za odbranu i bezbednost, skupite poslanike, napišite i definišite pitanja koja imate i dobićete odgovore na sva pitanja, apsolutno sva pitanja. Znači, ne bežimo ni od kakvog odgovora.
Drugo, ukoliko ste vični računaru, možete ući na naš sajt, svakog dana se apdejtuju dešavanja, u okviru sajta, planovi, sve što radimo tamo stoji, ne krijemo ništa. Dakle, samo mi dajte mogućnost da vam odgovorim na sva ta pitanja u skladu sa onim što je tema dnevnog reda, a ne da vam odgovaram u odnosu na pitanja koja nemaju nikakve veze sa ovim što je danas na dnevnom redu, apsolutno.

Reč ima narodni poslanik Vlajko Senić.

Poštovani gospodine ministre, i jedan i drugi, poštovani narodni poslanici i građani, počeću izlaganje sa onim šta će biti rezultat ako usvojimo ovaj sporazum, a nadam se da hoćemo, pošto mi se čini da smo dosta skrenuli sa teme, ako se držimo dnevnog reda, kako je rekao gospodin Šutanovac, ko god je vičan internetu može da pogleda da će rezultat  biti ovoga da će naša država dobiti dva broja i dva slova.
To je celokupna nacionalna izdaja, koja se sprema iza ovog sporazuma. Vi možete da pogledate da se, na primer, Italija se zove u tom sistemu, tj. ima slovnu oznaku ZR, broj 15, Grčka se zove, tj. ima slovnu oznaku ZU, broj 23, evo, ima i Rusija, zove se JU, a oznaka numerička je 57.
To je ono što će biti rezultat ovoga sporazuma koji je potpisan i mislim da je potpuno jasno da se radi o pitanju logistike, dakle ne radi se o političkoj odluci da Srbija promeni svoju politiku, koja je takva kakva jeste, složiću se sa ministrom odbrane.
Dakle, i ja se ne slažem sa tom politikom, ne mislim da je za ovu zemlju dobro da budemo vojno neutralni kada je ceo region u NATO-u, ali ovakvim ugovorom nećemo promeniti apsolutno ništa po pitanju politike, bezbednosti ili bilo kakve strategije, jer je logično to sa spiska zemalja koje su već u tom sistemu NATO kodifikacije. Ako pogledate spisak tih, preko 60, zemalja, videćete da su one mnogo međusobno razlikuju po pitanju ekonomske politike, politike prema NATO-u i po različitim drugim stvarima.
Ovde je upravo ono o čemu je ministar odbrane govorio, a što se odlično uklapa u našu kampanju „Moj grad – velika šansa”. Ovo je prilika da ono što se već proizvodi u Srbiji i ono što se već izvozi na tržišta, ili NATO zemalja ili nekih drugih zemalja, dobije svoj standard. Kada tamo neko stavi gumu na neko vozilo van Srbije, pogleda oznaku na toj gumi, vidi odakle ona dolazi i iznenadi se da se jedna takva guma ili metak ili šta god drugo nalazi u portfoliju naše vojne industrije, da može da se proizvede u Srbiji.
Taj sistem je uspostavljen još 1952. godine. Tada je bila ideja da on bude isključivo sistem koji će funkcionisati u okviru NATO zemalja. Međutim, vremenom je došlo do saradnje i NATO zemalja sa drugim zemljama koje nisu članice NATO-a.
Ono što takođe danas nije rečeno, mislim da je izuzetno važno. Mi smo ovde, kao Skupština, izglasali i naložili našim vojnim snagama da imaju obavezu da učestvuju u pojedinim operacijama, pod okriljem UN.
Često se te operacije pod okriljem UN izvode tako što je glavnina snaga NATO, druge snage su snage koje nisu deo NATO korpusa i da bi postojala međusobna saradnja, da bi oni mogli tehnički da komuniciraju, da bi jedni druge razumeli po pitanju tehničke podrške i logistike, neophodno je da postoji ovakva kodifikacija, jer se to odražava i na stepen opremljenosti trupa na terenu. može u nekom trenutku da olakša opremu neophodnih rezerva i da možda, reći ću patetično, zaista se to može desiti, spase neki ljudski život, pravovremenom reakcijom. Koristeći ovaj sistem, nekakva istraživanja su pokazala da su se zalihe mnogih vojski smanjile za 50% samo zato što su koristili ovaj sistem.
Kao što sam rekao na početku, osnovni smisao svega ovoga jeste uspostavljanje jezika logističkog i interoperabilnosti između različitih vojski. Čak i u okviru NATO-a, vi morate da imate sistem koji omogućava da različite vojske mogu međusobno jednostavnije da komuniciraju, zato što imaju različite proizvodnje, različita oružja, različite, da kažem, načine snabdevanja.
Na ovaj način vi dobijate priliku da se jedan proizvod koji ima zajedničke karakteristike u smislu oblika i funkcije i nekakvih osnovnih elemenata izdržljivosti, brojem nekim zove jednako u svakoj armiji sveta.
Mi na ovaj način dobijamo priliku, ne znam, pretpostavljam da je u vojsci na snazi ona kodifikacija koja je bila u JNA, koja je bila slična, umesto 13 cifara, imala je 12 cifara, postoji to svugde. Dakle, ta vojska više ne postoji. Ne postoje države koje su činile JNA. Bosna je prešla na ovaj sistem. Bratska Crna Gora je takođe prešla na ovaj sistem.
Stoga, ne postoji nijedan razlog da Srbija bude van ovog sistema i da ne omogućimo našoj vojnoj industriji, koja je zaista u poslednjih nekoliko godina pokazala da jeste jedan ekonomski potencijal Srbije, da to nije prazna priča, da uđe na tržište gde vi praktično imate mogućnost da se prezentujete na jednom tržištu koje obuhvata 16, 17 miliona različitih elemenata koji su sada zajednički kodifikovani u jednom sistemu.
Ne vidim šta tu može da bude negativno za našu vojnu industriju. U krajnjoj liniji, ne vidim šta to može da bude negativno za našu vojsku, jer i naša vojska mora da se snabdeva i naša vojska će se na taj način verovatno snabdevati efikasnije i verovatno će imati manje zalihe. Svako od nas ko je bio u vojsci zna kako je to izgledalo i kako je često to vođeno i na koji način je to bilo korišćeno i držano u mnogo većoj količini nego što je neophodno.
To otprilike ovako izgleda, ne znam da li je neki kamerman zainteresovan da ovo snimi. Ovo je točak i sada se on u različitim komercijalnim industrijama vodi pod različitim brojevima. U ovom jedinstvenom sistemu bilo koji da dođe iz bilo kog dela sveta se vodi pod brojem 2610, pa povlaka, pa broj zemlje. Dakle, ovo je ta velika strategija Dragana Šutanovca da izda nacionalne interese Srbije i Vlade Republike Srbije, prosto rečeno.
(Krasiću, ti ćeš na kraju, pretpostavljam da i ti imaš neke grafikone interesantne.)
O čemu se ovde radi? Radi se o jednoj tehničkoj stvari koja može da predstavlja potencijalno veliki dobitak za našu zemlju. Ono što je mnogo važnije jeste činjenica da ovaj sistem kodifikacije, kao što je ministar odbrane rekao, predstavlja osnovu za nekakvu industrijsku trgovinu. Korišćenjem rečnika koji omogućava da sve industrije, na primer vojne, u svetu jedna drugu lakše razumeju.
I naše kompanije će moći da uđu i da postave na internet, tj. sajt, svoj katalog, da ono što proizvode opišu na jedan način koji je univerzalno razumljiv svim drugim armijama u svetu, svim drugim proizvođačima slične opreme u svetu i na taj način pretpostavljam da će dobiti mogućnost da i oni lakše svoje proizvode plasiraju i, ono što je takođe bitno, da koriste tehnologiju koja je već u svetu uspostavljena.
Istraživanja pokazuju da negde otprilike 50% komponenti koje se ugrađuju u nekakva nova sredstva za odbranu već postoje proizvedena u nekom sistemu do sada.
To je nešto što stoji iza ovog predloga ugovora. Naravno, ovde možemo danas da govorimo i o politici. Složio bih se sa ministrom odbrane, to pokazuje neku apsurdnost kod nas. Čini mi se da je neposredno posle 2000. godine bilo više pristalica i više građana, iako je od tada prošlo samo godinu dana od bombardovanja, za ulazak u NATO, nego što ima danas, 2010. godine.
Mislim da je tu svako od nas ko se politički zalaže za pristupanje Srbije NATO-u, svako od nas nosi odgovornost što je to tako, svako od nas je u pojedinim delovima, ili vremenima svog političkog delovanja, pravio kompromise koji su nažalost doveli do toga da se danas nalazimo u situaciji u kojoj se nalazimo.
Potpuna podrška ovom sporazumu. Na ovaj način koristimo još neke mogućnosti iz partnerstva za mir, iako je ovo sporedni put koji će dovesti Srbiju u NATO, nemam ništa ni protiv toga.