Pre nego što dam reč ministru, samo jedno obaveštenje: Primili ste ostavku Vesne Marjanović na funkciju narodnog poslanika u Narodnoj skupštini Republike Srbije i izveštaj Administrativnog odbora Narodne skupštine povodom razmatranja ove ostavke, koji je utvrdio da je podnošenjem ostavke nastupio slučaj iz člana 88. stav 1. tačka 2) Zakona o izboru narodnih poslanika, i predlaže da Narodna skupština, u smislu člana 88. stav 2. i stav 3. istog zakona, konstatuje prestanak mandata ovom narodnom poslaniku.

Saglasno članu 88. stav 1. tačka 2) i st. 2. i 3. Zakona o izboru narodnih poslanika, Narodna skupština, na predlog Administrativnog odbora, konstatuje da je prestao mandat, a pre isteka vremena na koje je izabrana, narodnoj poslanici Vesni Marjanović, izabranoj sa Izborne liste Za evropsku Srbiju – Boris Tadić, danom podnošenja ostavke.

Saglasno Zakonu o izboru narodnih poslanika, izvršiće se popunjavanje upražnjenog poslaničkog mesta u Narodnoj skupštini.

Reč ima ministar.

Pažljivo sam slušao izlaganje gospodina Palalića i nisam našao mnogo veze sa tačkom dnevnog reda u ovome što je on  pričao, ali nije to prvi put.
Ono što želim da ovde bude kristalno jasno svima, i građanima koji danas gledaju prenos Skupštine, to je da se danas u Srbiji svi zalažemo za ravnomerni regionalni razvoj, za podizanje standarda, za bolji život, za upošljavanje privrede i građana, obezbeđenje solidnih plata, ali očigledno je da se DSS ne slaže sa tim da se proizvodi naše odbrambene industrije kodifikuju sa zemljama koje su ovde nacrtane, da dobiju svoj broj i da se kao takvi nađu na tržištu u 63 zemlje.
U prevodu – što gore to bolje. U prevodu – želite da i ono malo mogućnosti koje imamo, a koje se tiču pre svega odbrambene industrije, ukinemo, da biste vi napravili neki politički benefit i da biste politički profitirali.
Sva pitanja koja ste pomenuli malopre vezano za NATO, sva ta pitanja ste mogli da postavite i vi kada je Vojislav Koštunica priključio Srbiju NATO-u, apsolutno sva pitanja, i po pitanju Kosova i Metohije i po svim drugim pitanjima, pa niste postavili nikad nijedno pitanje.
Doći će, pre ili kasnije, na videlo javnosti šta smo pričali na Savetu za nacionalnu bezbednost, kako se vaš predsednik ponašao na tom savetu kad smo razgovarali o KiM, koliko je hrabro srce imao na tom savetu, a koliko je imao u javnosti. Sve to će, pre ili kasnije, izaći, isplivati, imati priliku javnost da se upozna, da vidi zaista ko je iskreni i pravi patriota, a ko je patriota na rečima, kako kaže – učinićemo sve da ostane zabeleženo kako smo učinili ono što smo mogli.
Tako da vas molim da, kada danas pričate o ovom ugovoru, budete precizni. Znači, nećete glasati za ugovor kojim se omogućava da se proizvodi naše odbrambene industrije nađu na tržištu 63 zemalja, zato što mislite da mi ne treba da produbljujemo odnose sa NATO-om. To ćete morate da objasnite i u Čačku, i u Valjevu, i u Lučanima, i u Užicu i svim onim gradovima gde se upravo prave naoružanje i vojna oprema, po pravilu, koji treba da se prodaju u inostranstvu.

Pravo na repliku, narodni poslanik Jovan Palalić. Imate dva minuta.

Gospodine ministre, ni na jedno pitanje koje sam postavio niste odgovorili, i to se događa redovno kada raspravljamo o ovako važnoj temi kao što je odnos Srbije prema NATO-u.
Niko ne spori da je pitanje vojne industrije i naoružanja važno i da svako normalan u ovoj zemlji želi da se vojna industrija razvija, ali vi uporno izbegavate da odgovorite na pitanja koja se takođe tiču para.
Šta smo mi radili u okviru Partnerstva za mir? Gde su ta sredstva potrošena, a koja su građani u Narodnoj skupštini izglasali u budžetu? Koliko će da košta potpisivanje ovog sporazuma i kada će on biti realizovan? Kada će se izvršiti čitava ova kodifikacija naših proizvoda i dobijanje brojeva koje treba da dobiju?
Slažem se, ali nismo dobili odgovor ni na jedno pitanje. Koliko će koštati ovaj poseban sporazum koji treba da zaključimo? S kojom državom ćemo ga zaključiti? Posebno se plaća taj sporazum.
Mi sad pričamo o jednoj virtualnoj stvari koja pitanje je kad će biti gotova i kad će biti završena, a stvarnost je izuzetno teška. Stvarnost je teška zato što pod vašom Vladom, pod Vladom u kojoj vi sedite, izbegavate odgovor na ključno bezbednosno pitanje. Pričamo o sporazumu koji će kroz nekoliko godina možda biti operativan. U ovom trenutku građani ništa od toga nemaju konkretno, i ne znamo koliko sve to košta. To je suštinsko pitanje.
Što se tiče Kosova i Metohije, gospodine ministre, kada se desio taj čin, mi posle toga, to je bio februar 2008. godine, ne želimo sa tom organizacijom, koja je podržala separatiste dole i pravi vojsku, da produbljujemo odnose.
Pre toga je bilo jedno stanje, posle toga je drugo stanje. Možda je za vas sve to isto stanje, za nas nije, jer je nama napadnuta teritorija, i u vašem dokumentu, koji ste ovde u Skupštini usvajali, proglašenje nezavisnosti Kosova je najveća pretnja. U toj najvećoj pretnji, NATO podržava (Predsedavajuća: Dva minuta.) vojsku koja je faktički stvorena od OVK, i mi sa njima produbljujemo odnose.

Reč ima ministar Dragan Šutanovac.

Ni na jedno pitanje koje je vezano za tačku dnevnog reda nisam izbegao da dam odgovor. Naprosto, sva pitanja koja ste postavili nemaju nikakve veze sa dnevnim redom. To je činjenica.
Ovo što ste rekli poslednje, koliko košta trošak vezano za ovaj ugovor, reći ću vam da postoji fiksni trošak od oko 10.000 evra, od čega, nakon toga, ide oko 1.350 evra članarina godišnje. Znači, to je trošak. To imate sve u obrazloženju na šestoj strani.
Reći ću vam drugu stvar. U ovom parlamentu sam bio nekih desetak puta, svaki put završavamo isto. Napravite sednicu Odbora za odbranu i bezbednost, skupite poslanike, napišite i definišite pitanja koja imate i dobićete odgovore na sva pitanja, apsolutno sva pitanja. Znači, ne bežimo ni od kakvog odgovora.
Drugo, ukoliko ste vični računaru, možete ući na naš sajt, svakog dana se apdejtuju dešavanja, u okviru sajta, planovi, sve što radimo tamo stoji, ne krijemo ništa. Dakle, samo mi dajte mogućnost da vam odgovorim na sva ta pitanja u skladu sa onim što je tema dnevnog reda, a ne da vam odgovaram u odnosu na pitanja koja nemaju nikakve veze sa ovim što je danas na dnevnom redu, apsolutno.

Reč ima narodni poslanik Vlajko Senić.

Poštovani gospodine ministre, i jedan i drugi, poštovani narodni poslanici i građani, počeću izlaganje sa onim šta će biti rezultat ako usvojimo ovaj sporazum, a nadam se da hoćemo, pošto mi se čini da smo dosta skrenuli sa teme, ako se držimo dnevnog reda, kako je rekao gospodin Šutanovac, ko god je vičan internetu može da pogleda da će rezultat  biti ovoga da će naša država dobiti dva broja i dva slova.
To je celokupna nacionalna izdaja, koja se sprema iza ovog sporazuma. Vi možete da pogledate da se, na primer, Italija se zove u tom sistemu, tj. ima slovnu oznaku ZR, broj 15, Grčka se zove, tj. ima slovnu oznaku ZU, broj 23, evo, ima i Rusija, zove se JU, a oznaka numerička je 57.
To je ono što će biti rezultat ovoga sporazuma koji je potpisan i mislim da je potpuno jasno da se radi o pitanju logistike, dakle ne radi se o političkoj odluci da Srbija promeni svoju politiku, koja je takva kakva jeste, složiću se sa ministrom odbrane.
Dakle, i ja se ne slažem sa tom politikom, ne mislim da je za ovu zemlju dobro da budemo vojno neutralni kada je ceo region u NATO-u, ali ovakvim ugovorom nećemo promeniti apsolutno ništa po pitanju politike, bezbednosti ili bilo kakve strategije, jer je logično to sa spiska zemalja koje su već u tom sistemu NATO kodifikacije. Ako pogledate spisak tih, preko 60, zemalja, videćete da su one mnogo međusobno razlikuju po pitanju ekonomske politike, politike prema NATO-u i po različitim drugim stvarima.
Ovde je upravo ono o čemu je ministar odbrane govorio, a što se odlično uklapa u našu kampanju „Moj grad – velika šansa”. Ovo je prilika da ono što se već proizvodi u Srbiji i ono što se već izvozi na tržišta, ili NATO zemalja ili nekih drugih zemalja, dobije svoj standard. Kada tamo neko stavi gumu na neko vozilo van Srbije, pogleda oznaku na toj gumi, vidi odakle ona dolazi i iznenadi se da se jedna takva guma ili metak ili šta god drugo nalazi u portfoliju naše vojne industrije, da može da se proizvede u Srbiji.
Taj sistem je uspostavljen još 1952. godine. Tada je bila ideja da on bude isključivo sistem koji će funkcionisati u okviru NATO zemalja. Međutim, vremenom je došlo do saradnje i NATO zemalja sa drugim zemljama koje nisu članice NATO-a.
Ono što takođe danas nije rečeno, mislim da je izuzetno važno. Mi smo ovde, kao Skupština, izglasali i naložili našim vojnim snagama da imaju obavezu da učestvuju u pojedinim operacijama, pod okriljem UN.
Često se te operacije pod okriljem UN izvode tako što je glavnina snaga NATO, druge snage su snage koje nisu deo NATO korpusa i da bi postojala međusobna saradnja, da bi oni mogli tehnički da komuniciraju, da bi jedni druge razumeli po pitanju tehničke podrške i logistike, neophodno je da postoji ovakva kodifikacija, jer se to odražava i na stepen opremljenosti trupa na terenu. može u nekom trenutku da olakša opremu neophodnih rezerva i da možda, reći ću patetično, zaista se to može desiti, spase neki ljudski život, pravovremenom reakcijom. Koristeći ovaj sistem, nekakva istraživanja su pokazala da su se zalihe mnogih vojski smanjile za 50% samo zato što su koristili ovaj sistem.
Kao što sam rekao na početku, osnovni smisao svega ovoga jeste uspostavljanje jezika logističkog i interoperabilnosti između različitih vojski. Čak i u okviru NATO-a, vi morate da imate sistem koji omogućava da različite vojske mogu međusobno jednostavnije da komuniciraju, zato što imaju različite proizvodnje, različita oružja, različite, da kažem, načine snabdevanja.
Na ovaj način vi dobijate priliku da se jedan proizvod koji ima zajedničke karakteristike u smislu oblika i funkcije i nekakvih osnovnih elemenata izdržljivosti, brojem nekim zove jednako u svakoj armiji sveta.
Mi na ovaj način dobijamo priliku, ne znam, pretpostavljam da je u vojsci na snazi ona kodifikacija koja je bila u JNA, koja je bila slična, umesto 13 cifara, imala je 12 cifara, postoji to svugde. Dakle, ta vojska više ne postoji. Ne postoje države koje su činile JNA. Bosna je prešla na ovaj sistem. Bratska Crna Gora je takođe prešla na ovaj sistem.
Stoga, ne postoji nijedan razlog da Srbija bude van ovog sistema i da ne omogućimo našoj vojnoj industriji, koja je zaista u poslednjih nekoliko godina pokazala da jeste jedan ekonomski potencijal Srbije, da to nije prazna priča, da uđe na tržište gde vi praktično imate mogućnost da se prezentujete na jednom tržištu koje obuhvata 16, 17 miliona različitih elemenata koji su sada zajednički kodifikovani u jednom sistemu.
Ne vidim šta tu može da bude negativno za našu vojnu industriju. U krajnjoj liniji, ne vidim šta to može da bude negativno za našu vojsku, jer i naša vojska mora da se snabdeva i naša vojska će se na taj način verovatno snabdevati efikasnije i verovatno će imati manje zalihe. Svako od nas ko je bio u vojsci zna kako je to izgledalo i kako je često to vođeno i na koji način je to bilo korišćeno i držano u mnogo većoj količini nego što je neophodno.
To otprilike ovako izgleda, ne znam da li je neki kamerman zainteresovan da ovo snimi. Ovo je točak i sada se on u različitim komercijalnim industrijama vodi pod različitim brojevima. U ovom jedinstvenom sistemu bilo koji da dođe iz bilo kog dela sveta se vodi pod brojem 2610, pa povlaka, pa broj zemlje. Dakle, ovo je ta velika strategija Dragana Šutanovca da izda nacionalne interese Srbije i Vlade Republike Srbije, prosto rečeno.
(Krasiću, ti ćeš na kraju, pretpostavljam da i ti imaš neke grafikone interesantne.)
O čemu se ovde radi? Radi se o jednoj tehničkoj stvari koja može da predstavlja potencijalno veliki dobitak za našu zemlju. Ono što je mnogo važnije jeste činjenica da ovaj sistem kodifikacije, kao što je ministar odbrane rekao, predstavlja osnovu za nekakvu industrijsku trgovinu. Korišćenjem rečnika koji omogućava da sve industrije, na primer vojne, u svetu jedna drugu lakše razumeju.
I naše kompanije će moći da uđu i da postave na internet, tj. sajt, svoj katalog, da ono što proizvode opišu na jedan način koji je univerzalno razumljiv svim drugim armijama u svetu, svim drugim proizvođačima slične opreme u svetu i na taj način pretpostavljam da će dobiti mogućnost da i oni lakše svoje proizvode plasiraju i, ono što je takođe bitno, da koriste tehnologiju koja je već u svetu uspostavljena.
Istraživanja pokazuju da negde otprilike 50% komponenti koje se ugrađuju u nekakva nova sredstva za odbranu već postoje proizvedena u nekom sistemu do sada.
To je nešto što stoji iza ovog predloga ugovora. Naravno, ovde možemo danas da govorimo i o politici. Složio bih se sa ministrom odbrane, to pokazuje neku apsurdnost kod nas. Čini mi se da je neposredno posle 2000. godine bilo više pristalica i više građana, iako je od tada prošlo samo godinu dana od bombardovanja, za ulazak u NATO, nego što ima danas, 2010. godine.
Mislim da je tu svako od nas ko se politički zalaže za pristupanje Srbije NATO-u, svako od nas nosi odgovornost što je to tako, svako od nas je u pojedinim delovima, ili vremenima svog političkog delovanja, pravio kompromise koji su nažalost doveli do toga da se danas nalazimo u situaciji u kojoj se nalazimo.
Potpuna podrška ovom sporazumu. Na ovaj način koristimo još neke mogućnosti iz partnerstva za mir, iako je ovo sporedni put koji će dovesti Srbiju u NATO, nemam ništa ni protiv toga.

Iskorišćeno je devet minuta vremena ovlašćenog predstavnika poslaničke grupe. Reč ima narodni poslanik Boris Aleksić.

Gospođo Čomić, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, najpre u ime SRS želim da izrazim saučešće beloruskom narodu i njihovom predsedniku zbog toga što su juče izvedeni teroristički napadi i jedanaest ljudi je poginulo.
Naravno, Srbija i srpski narod su uvek uz naš bratski beloruski narod. Probleme sa terorizmom imamo svuda, a znamo da deo tog terorizma sponzoriše upravo NATO, kako je utvrdio i profesor Danijel Genzer u svojoj knjizi „Tajne NATO armije”.
Kada govorimo o Predlogu zakona o potvrđivanju ugovora između Vlade Republike Srbije, koju predstavlja Ministarstvo odbrane i Grupe nacionalnih direktora NATO za kodifikaciju – Saveznički odbor 135, možemo prvo da zaključimo da iz govora ministra odbrane niko ko je sa strane slušao nije mogao da shvati o čemu se radi. On je sve to zbrzao. Izgleda da ni on sam nije razumeo šta je smisao ovog ugovora i određene pojmove koji postoje u ovom ugovoru. Zato je pogrešno tumačio i iznosio pogrešne informacije.
Međutim, napravili ste jednu katastrofalnu grešku, bez obzira kojoj stranci pripadate, samim tim što ste građanin ove zemlje, želim da vam kažem da KiM nisu i nikada neće biti u NATO-u, da KiM pod upravom UN, po Rezoluciji 1244, to znači takođe da su i naši manastiri pod njihovim starateljstvom u neku ruku, a verovatno je namera vaše stranke i vaša namera da i KiM, pa i cela Srbija, bude u NATO-u.
Na vašu žalost, nisu u NATO-u i nikada neće biti. Sramota je da jedan ministar odbrane izjavi tako nešto, da ne zna šta je Rezolucija 1244 i da ne zna da je upravo pod NATO-om, kada ste već pomenuli crkve, sedamnaestog marta 2004. godine uništeno, trideset i pet spomenika kulture evropske i srpske civilizacije, srednjovekovni biseri, manastiri, među kojima i Bogorodica Ljeviška. Upravo je vaš NATO omogućio da se tako nešto desi, gospodine Šutanovac.
Zašto vi ne znate šta piše u ovom ugovoru? Ne samo zato što ste o njemu pričali čitav minut i po, već zato što vi govorite isključivo o logističkoj podršci, o prodaji naoružanja. Mi prodajemo na neviđeno naoružanje NATO zemljama. Ti poslovi se mere verovatno u milijardama dolara.
Gospodine Šutanovac, preko ovog ugovora, preko Grupe nacionalnih direktora NATO-a za kodifikaciju se sporazumevate sa jednom organizacijom koja ima ime NAMSA. Ona je zadužena za standardizaciju, zadužena je za kodifikacioni sistem NATO-a.
Zaista, kada pogledamo, vidimo da su članice NAMSA velesile, vojne velesile, između ostalog Albanija, Estonija, Island, Litvanija, Letonija, Luksemburg, Hrvatska, Holandija, ali korisnici njihovih usluga su i neke druge organizacije koje ćemo pomenuti kasnije.
Ovaj ugovor je potpisao državni sekretar, gospodin Spasojević, sa srpske strane, a sa strane NATO-a, gospodin Bond, iz Velike Britanije.
Dakle, ovde imamo čoveka koji je prošao kurs FBI-ja i imamo gospodina Bonda iz Velike Britanije. Zaista izgleda da se lepa kooperacija ovde sprovodi.
Da vidimo sada šta je vaša NAMSA, gospodine Šutanovac, pošto pretpostavljam da i vi znate da koristite kompjuter, pošto pozivate poslanike da koriste kompjuter, pretpostavljam da znate i engleski jezik. Možete da odete na njihov sajt i da vidite da se NAMSA ne bavi samo logističkom podrškom, ali da pruža logističku podršku NATO operacijama i razmeštanju naoružanih NATO trupa širom sveta.
Takođe prikuplja informacije, gospodine Šutanovac, a tesno je povezana sa sledećim sistemima NATO-a – sa ŠEIP-om, pretpostavljam da znate šta je to, u Belgiji je, pogodili ste, i sa „Airborne early warning and control system” tzv. AWACS, koji takođe prikuplja informacije, a upravo je to vazdušna platforma preko koje su organizovani napadi, tj. agresija na SRJ 1999. godine.
Imate upravo na sajtu NAMSA, gde se govori, gde se iznose detalji o ovoj organizaciji. Idite tamo i pogledajte o čemu se radi, pa ćete videti da ste mnogo toga propustili.
Idemo dalje, šta sve možete da nađete u njihovim zvaničnim dokumentima. Kada odete na taj sajt NAMSA prepun dokumenta, između ostalog, i dokumenata koji se tiču predmeta ovog ugovora, vi vidite da je ona snabdevač i Kfora. Takođe, tu dobijate putanju prema Vladi Kosova, sa sajta NAMSA., prema šiptarskim teroristima, narko dilerima, trgovcima ljudskim organima.
Tako da, teoretski, može da se dogodi da vi municijom i oružjem, preko ovih NATO organizacija, snabdevate šiptarske teroriste. Vi pošaljete NATO zemljama, oni pošalju šiptarskim teroristima i onda šiptarski teroristi ubijaju Srbe, pale preostale manastire i kuće srpske i sprovode etničko čišćenje.
Dakle, NAMSA je angažovana upravo na KiM. Angažovana je i na nekim drugim mestima, nemamo vremena sada da govorimo o svemu ovome, ali, interesantno, na sajtu NAMSA postoji i karta Zapadnog Balkana. Zamislite, gospodine Šutanovac, Srbija i KiM su dve odvojene države na toj karti. Pa je l’ sa takvom organizacijom vi potpisujete ugovor? Je l’ se vi saglašavate sa tim?
Mi znamo da ste vi počeli direktne pregovore sa šiptarskim teroristima koje predvodi Borko Stefanović i da na taj način faktički priznajete KiM. Sovjetski savez je priznat potpisivanjem ekonomskih ugovora od 1921. do 1927. godine. Vi pregovarate sa Tačijevom terorističkom Vladom o CEFTA sporazumu.
Država može da bude priznata de jure, deklaracijom o priznanju i de fakto, faktičkim činom. Vi na ovaj način faktički priznajete KiM učestvovanjem u tim pregovorima.
Dakle, još jednom da vidimo da su vaši podaci neistiniti, da NAMSA ne radi samo u okviru logističke podrške, već da ona pruža podršku operacijama NATO-a širom sveta, uključujući i KiM, raspoređivanju NATO trupa i demilitarizaciji određenih teritorija ili zemalja.
Pročitajte, gospodine Šutanovac, čime se bavi. Vi ste ovde doleteli iz Kuvajta, niste ni pogledali ugovor. Verovatno da ste ga i pogledali, ne biste ga razumeli. Niste bliže proučili o čemu se ovde radi. Vaši saradnici su vam nešto pripremili i onda ste počeli nama da držite predavanja, i to ste zbrzali na minut i po. Ne može to tako, gospodine. Ovo su sve zvanični podaci sa sajta NAMSA. Ili ako hoćete NATO-a. Upravo je tema – predmet ovog ugovora. Ali, to je normalno za vas, gospodine Šutanovac.
Vi ste svojevremeno hvalili prodaju oružja Gruziji. Je l’ se sećate kada ste rekli – pa vojna industrija mora da zaradi od nečega. To ste rekli u ovom parlamentu, gospodine Šutanovac. Prodavali smo oružje Gruziji, a znali smo da Gruzija sprema agresiju na Abhaziju i Južnu Osetiju, i znali smo da će se tim oružjem ubijati nevini civili i da će se ubijati Rusi. Niste vi tada bili, naravno, ministar odbrane, ali ste rekli u parlamentu – morala je vojna industrija da zaradi.
Kad je u pitanju prodaja municije, prodaja oružja tim NATO zemljama, šta ćete da im prodajete? Hoćete li da im prodajete onaj osiromašeni uranijum što su prosuli po Srbiji? Hoćete li vi da proizvedete podkalibarnu municiju od osiromašenog uranijuma oko Vranja i ko zna gde još, pa da prodajete NATO zemljama, da bi opet mogli da upotrebe protiv nas ili protiv Rusije, Libije, protiv bilo koga, da nečiju drugu decu truju, pa i vojnike?
Da li su naši vojnici, koji su branili KiM, krivi zbog nečega, zato što je NATO izvršio agresiju, za šta je ubio 87 dece? Ko zna koliko ljudi je umrlo od posledica zračenja osiromašenim uranijumom. Hoćete sada da im vratite taj osiromašeni uranijum?
Zašto nije upotrebljena metoda posipanja zemlje zeolitom, koja je zatrovana osiromašenim uranijumom? Zeolitom koji apsorbuje 80% osiromašenog uranijuma, iako su postojali projekti u Vladi Srbije? Zbog čega država nije očišćena na taj način? Zbog čega hrana nije očišćena na taj način? Takođe, on može da se koristi i u prehrambenoj industriji, zeolit. Ne, zeolit izvozite, znate kome? Izvozite Englezima, koji čiste Temzu, čiste ne znam šta njime. Njima izvozite, umesto da ga upotrebite ovde.
Gospodine Šutanovac, vi volite da se slikate uz američku ratnu tehniku ili na njoj: „USS Enterprajs”, „Zvezdane staze”, maltene, svemirski program, nosač aviona. Sledeći put tražite da se slikate pored strategijskog bombardera B2 „Duh Misurija”. Nećete moći. Znate li zašto? Oboren je 1999. godine, znate? Tražite baš B2 „Duh Misurija”, njihovi strategijski bombarderi, najskuplji avioni na svetu, preko 2,5 milijarde dolara košta. Nosi imena po državama članica SAD. Tražite da se slikate pored „Duha Misurija”. Reći će – ne može, nestao, nestao u akciji, na svu sreću.
Koga snabdevamo naoružanjem? NATO zemlje. Ministar odbrane NATO-a Robert Gejts, koliko je inteligentan, sedmog marta, u Avganistanu, na aerodromu je razgovarao sa generalom Petrusom i nije primetio da je kamera uključena. Dve nedelje pre agresije na Libiju, rekao je da se sprema bombardovanje.
Hoćemo li takvim ljudima da prodajemo naoružanje, municiju ili šta god, po ovim ili onim standardima? Ko ima bolje standarde od NATO-a? Vi ovde predstavljate NATO kao da je idila, kao da su njegove članice najprosvećenije države na svetu koje su izmislile, čuli smo, i točak. Neverovatno nešto. Neverovatne gluposti.
Zašto onda Amerika kupuje ruski protivavionski sistem „S-300”? Tražili su još 90-ih godina da ga kupe. Tražili su ga i od bivših sovjetskih republika, pa je na kraju Moskva rekla – dajte ljudi, pitajte nas, odmah ćemo da vam prodamo to, da ne idete preko posrednika. Zbog čega Amerikanci, takva sila, i NATO u kosmičkoj tehnologiji kupuju raketne motore od Rusije? Eto šta Rusija njima prodaje, a vi nama hoćete ovo da opravdate kroz prodaju, ne znam koliko municije ili čega već.
Rusija je 2010. godine isporučila SAD četiri raketna motora „RD-180”, koje Amerikanci koriste za svoju „Atlas 5” raketu. Do danas su Amerikancima prodali 50 takvih motora. Ko tu ima bolje standarde?
Raketna tehnologija, gde ćete nešto naprednije od toga? Rusija ima bolje standarde. Rusija je pristupila ovom projektu. Rusija nije članica NAMSA. Jeste, pristupila je, ali pogledajte šta Rusija njima prodaje. Pogledajte šta im prodaje.
Još 1970. godine, Rusi su razvili raketni motor „NK-33”, za koji su Amerikanci rekli da je nemoguće da takva tehnologija postoji na planeti. Tečni kiseonik ubrzava sve projekte koji čoveka treba da dovedu do Marsa, između ostalog. Vrlo je bitan za misiju „Mars”. Šta su Amerikanci uradili? Godine 1992. su počeli da kupuju te raketne motore. Dakle, gospodine Šutanovac, nemojte da dolazite ovde nepripremljeni, nemojte da veličate NATO, koji je jedna zločinačka organizacija koja je sponzorisala teroriste širom sveta. Pročitajte i neku knjigu, recimo, prof. Danijela Genzera – „Tajne NATO armije”.
Videćete da su oni finansirali i „Gladio”, da su ubijali evropske političare po Evropi, po toj EU, u koju vi hoćete da idete. Finansirali su i naoružavali teroriste širom sveta, ne samo Al Kaidu, koja im je sada i saradnik, partner u borbi protiv Gadafija u Libiji. Naravno i šiptarske teroriste na KiM i na drugim mestima. Razmislite dobro kada promovišete takvu jednu zločinačku organizaciju.