Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 14. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Miroslav Petković, Milica Radović, Miloš Aligrudić i Jovan Palalić.
Reč ima narodni poslanik Miroslav Petković.

Gospođo Malović, predviđeno je članom 14, to su uslovi za upis advokata stranih državljana i ovaj član zakona predviđa da bi se upisao u imenik advokata strani državljanin mora da položi i pravosudni ispit i advokatski ispit. Našim amandmanom smo predložili da se ukine ova obaveza polaganja pravosudnog ispita, svakako advokatski ispit da bi se upoznao s kodeksom, sa statutom i zakonima, ali smatramo da je ovo nepotrebno preopterećenje.
Nemamo ništa protiv konkurencije, neka strani advokati, ukoliko imaju posla i mogu da rade, rade u Srbiji, ali je neizostavno da se uvede princip reciprociteta. Ako može Nemac da radi taj posao u Nemačkoj, treba omogućiti da radi ovde, ali naš advokat u nekoj zemlji u inostranstvu može pod istim uslovima i istim pravima da zastupa stranke u inostranstvu.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 14. amandman je podnela narodni poslanica Biljana Hasanović Korać.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu su prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 15. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Nenad Čanak, Bojan Kostreš, Aleksandra Jerkov, Olena Papuga i Radovan Radovanović. Da li neko želi reč? (Ne.)
Grupa od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo podnela je amandman kojim predlaže da se posla člana 15. doda novi član 15a. Reč ima narodni poslanica Jorgovanka Tabaković.

Amandmane SNS na Zakon o advokaturi nisu pisali advokati. Mnogi su uzimali sebi za pravo da govore o kvalitetu ovog zakona, a u ime SNS. Kažem vam da o kvalitetu ovog zakona govori 29 podnetih amandmana na zakon koji ima 95 članova.
Hteli smo što objektivnije da sagledamo ovaj zakon u svetlu interesa građana i onih koji su dužni da te interese štite kao advokati pred organima ove države, želeći da postignemo jednaku pravdu za sve, maločas je i kolega govorio o tome, kao i jednake uslove poslovanja za sve. Mislim da je bilo neophodno prihvatiti dopunu člana 15. članom 15a, koji smatram ključnim za ovaj zakon, jer on jedini govori o zaštiti onih od kojih treba da se zaradi i čiji interesi treba da se zaštite pred organima.
Vi ste odbili da ono što smo definisali kao dužnost prema stranci uklopite u postojeći zakon, sa obrazloženjem da su dužnosti advokata prema stranci uređeni zakonom, statutom Advokatske komore, kodeksom profesionalne etike advokata, kao što je to propisano u članu 15. tačka 2) Predloga zakona.
Tvrdim da Predlog u celom tekstu nigde ne govori o obavezama prema svojim klijentima, izvolite pogledajte zakon – načelno je propisao članom 15. neke obaveze. Smatramo da je to potpuno pogrešan pristup.
Da li je jedan od uslova bio da donesemo Zakon o zaštiti potrošača, uopšte potrošača, kao uslov da se upišemo u red onih koji drže do svojih građana, ne samo kao slobode prava i čoveka, i da je individua najvažnija. Da, ta individua je najvažnija onda kada poštujemo pravo.
Donosimo Zakon o zaštiti potrošača u oblasti finansijskih usluga, a zašto propuštamo priliku da zaštitimo korisnika advokatskih usluga iz jedne jedine situacije o kojoj ću vam reći i morate da prihvatite da sam u pravu ukoliko je situacija podudaran interes klijenta i advokata, a ukoliko se situacija interesa advokata razilazi od interesa klijenta ljudi uopšte ne žele da angažuju advokate, jer je advokatska profesija u velikoj meri izgubila ugled, i sve što mogu urade sami.
Ljudi žele da se njihov spor reši što pre, a advokat želi što više podnesaka. Njemu ne smetaju česti razmaci između zakazivanja ročišta, oni žele da imaju što više sporova i što više problema jer je to njihov obim proizvodnje.
Građanin želi da, uz najmanju moguću naknadu, reši svoj pravni problem. Ne samo da plati manje, nego da obavi posao što pre i da u angažovanju tog lica koje će mu pomoći da ostvari svoje pravo ne bude izigran, ne bude predmet pregovora, onoga što su sud, advokati, veštaci i ono čega smo svedoci svi, kao zloupotrebu u velikoj meri samog sistema, i pravosuđa i advokatske profesije.
Zašto ste onda odbili da tu odgovornost definišemo dužnostima prema stranci kroz član 15a? Preporuka R (2000) br. 21 Komiteta ministara Saveta Evrope, na koju se vi ovde pozivate kada pišete ovaj zakon, između ostalog piše – dužnost advokata prema njegovim klijentima je sledeća: da ih savetuje o njihovim zakonskim pravima i obavezama, da ukaže na verovatni ishod postupka i posledice slučaja, uključujući i finansijske troškove.
Advokat mora da nastoji da, prvo i pre svega, slučaj reši na miran način, a u skladu s ovim preporukama i s kodeksom ponašanja za evropske advokate, Poveljom o osnovnim načelima evropske pravne profesije, donetim od strane Saveta advokatskih komora i pravnih društava Evrope, ovim amandmanom smo predvideli više dužnosti advokata prema njihovim strankama.
Zašto to nije uključivanje u neko uređeno institucionalno društvo? Advokati su dužni da štite interes stranke. U skladu s tim, dužni su da se konsultuju sa strankom i stranka mora da odredi šta je njen interes. To smo ovim amandmanom predvideli.
Ukoliko uoči bilo koju povredu prava svog klijenta, na primer u okolnosti da je klijent lišen slobode, zahteva da advokat deluje bez odlaganja. I to smo definisali članom 15a. Kada advokat ima veliki broj klijenata, on često nije u stalnom kontaktu sa strankom. Pravo stranke da bude obaveštena šta se dešava s njenim predmetom i u kojoj je fazi, šta je za nju povoljno i koji su mogući ishodi, to ničim i nigde nije definisano.
Zaista smatramo da nije bilo suvišno da se ovim pojedinostima pozabavi zakon. Predvideli smo da stranka može u svakom trenutku, iz bilo kog razloga da zahteva od advokata da joj dostavi spise iz njenog predmeta, jer se radi o postupku u kojem se odlučuje o pravima stranke, o obavezama stranke. Ona zaista treba da ima, pa i klijent, ta stranka, pravo i uvid u sva dokumenta, kao i da ih poseduje i dobije kada ih zatraži.
Da li još jednom treba da vam kažem, da vas podsetim, da svi mi postojimo zbog građana čija prava želimo da uredimo, da smo svi povremeno poslanici – vlast, opozicija, pozicija, ali smo uvek građani kojima usluge ove profesije trebaju.
Ako ne mislimo na druge, mislimo na svakog od nas, jer nam prava i zaštita prava od advokata treba od zaključivanja ugovora, do rešavanja prava ostavine, ne računajući da ćemo imati, po sili ljudske prirode i nagona, i one negativne i loše situacije u kojima se svako od nas nađe, ali zaista da ne budemo predmet ni izrabljivanja, ni zloupotrebe, ni nagodbe, ali ni političkog promovisanja navodnog znanja nekih advokata, koji u stvari političke prečice i politička prijateljstva rentiraju čak i na takav način.
Znači, pridržavajući se evropskih direktiva, iskustava i povelja, predložili smo vam dopunu u vidu člana 15a. Molila bih vas, pristala bih da ne obrazlažem ni jedan jedini član dalje, ako bi vlast, ako bi vi naišli na razumevanje, da ovaj zakon postoji ne zbog komore, ne zbog advokata, nego zbog građana kojima su potrebni usluge advokata i komore koja će urediti njihovo poslovanje.
Zašto bi lekari nailazili na probleme kada naprave prekršaj u profesiji ili ne postupe kako valja? Zašto bi svi drugi imali zaštitu i odgovornost, a klijenti advokata nemaju pravo na tu vrstu zaštite ili da advokati nemaju odgovornost prema klijentima, ne u onom konačnom ishodu kada su izloženi ruglu javnosti kroz sasvim određene politički upotrebive afere u novinama. Neka budu zaštićeni zakonom, to je naša dužnost.

Iskorišćeno je šest minuta i 45 sekundi vremena zamenice predsednika grupe.
Reč ima narodni poslanik Srđan Miković, pa narodni poslanik Mirko Čikiriz.

U vezi predloženog amandmana nekoliko rečenica bih prozborio.
Mi imamo stav jedne poslaničke grupe da ono što ne mora da bude regulisano zakonom, da treba da bude regulisano statutom i određenim drugim aktima. Takođe, imamo od pojedinih poslaničkih grupa predlog da se član 67. reguliše na način kako će se Advokatskoj komori omogućiti da određene stvari sama reguliše.
S druge strane, imamo amandman koji reguliše nešto što je već regulisano i što smatram da treba da bude regulisano i dalje, ali pre svega drugim aktima, kao što je kodeks profesionalne etike advokata.
Mi u Vojvodini smo često bili u kontaktu s kodeksom, ne samo kod upisa u imenik advokatskih pripravnika, ne samo nakon toga kod upisa u imenik advokata, praktično, svako od nas ko se bavio advokaturom u Vojvodini i imao prilike i kod svojih principala, a i od strane Advokatske komore, da bude upoznat sa pravilima ponašanja, znači, profesionalnim pravilima ponašanja i osnovama etike advokata.
Činjenica je da mnogi koji su kasnije ili sa strane ulazili u advokaturu možda od svojih principala nisu u prilici da se s time upoznaju, međutim, i na sajtu Advokatske komore Vojvodine, a pretpostavljam i na sajtu Advokatske komore Srbije, postoji kodeks profesionalne etike advokata. Svako može da se upozna s tim pravilima.
Samo bih vas uputio da ko god može pročita publikaciju "Advokatura" našeg uvaženog kolege Milorada Bokića, izdatu u Novom Sadu 1991. godine, gde je objašnjavao pitanje kodeksa profesionalne etike advokata uopšte u svetu, a i na području tadašnje Jugoslavije, između ostalog, i šta je rađeno na području Hrvatske, na području Srbije, na području Vojvodine, govorim kao delu Srbije.
Opet moram da kažem, pošto je ovde izneta neistina, da nigde ova oblast nije regulisana. Samo bih ukazao da upravo u kodeksu profesionalne etike advokata je taksativno mnogo detaljnije nego u predlogu amandmana regulisano kada je advokat dužan da odbije zastupanje, a npr. samo obaveze prema klijentu su detaljno definisane.
Moram da koristim vreme poslaničke grupe.
Između ostalog, ukazujem da je u kodeksu profesionalne etike advokata, usvojenom 1999. godine, definisano da advokat treba da nastoji da stekne i sačuva poverenje klijenta. U prvom razgovoru ili u toku priprema za zastupanje, advokat treba da ukaže klijentu na interese da otkrije pobude i ciljeve i da istinito i u potpunosti iznese činjenice i dokaze, na pravilo da je poverljivost iznesenih podataka zaštićena obavezom čuvanja advokatske tajne, na svoju ocenu činjenične i pravne sadržine predmeta, na vrstu i osnovne osobine postupka koji će biti primenjen, na način obračuna i naplate i na tačan i približan iznos nagrade i troškova.
Zatim, advokat je dužan da se prema svim klijentima i predmetima odnosi jednako savesno i stručno, da u zastupanju postupa bez nepotrebnog odugovlačenja. To je definisano.
Zatim, da klijenta blagovremeno obaveštava o svim bitnim promenama u predmetu, a na traženje klijenta i o svim pojedinostima, da klijenta upozna sa svim promenama svojih pravnih i činjeničnih ocena, da klijentu na njegov zahtev, izuzev ličnih beležaka i izvornih primeraka podnesaka koje je sam sačinio, preda sve isprave, zapisnike, kopije i prepise vlastitih podnesaka, druge podneske i odluke, bez obzira da li zastupanje traje ili otkazano i da li su nagrada i troškovi ili nisu isplaćeni.
Da klijentu omogući uvid u tarifu, ukaže mu na mogućnost da nagrade i troškovi koje će sud ili drugi nadležni organ odmeriti na teret suprotne strane budu manji od njegovog računa i, kada klijent to traži, preda mu obračun nagrade i troškova. Da klijenta prima u vreme označeno na advokatskoj kancelariji.
Kada to nalažu interesi klijenta i dozvoljavaju pravne pretpostavke, advokat treba da nastoji da pre pokretanja spora slučaj reši na miran način vansudskim putem. Kao zastupnik, a posebno kao branilac okrivljenog koji se nalazi u pritvoru, advokat je dužan da bez odlaganja ukaže na sve povrede prava odbrane i druga kršenja zakona na štetu svog klijenta, nijednog trenutka ne pretpostavljajući njegovim interesima svoje odnose s drugim advokatima, sudijama, tužiocima i drugim učesnicima u postupku.
Kod sastavljanja isprava i u dvostranim pravnim poslovima, advokat je zastupnik obe stranke i dužan je da savesno štiti njihove interese, bez obzira koja mu se od njih prva obratila i koja plaća nagradu.
Da sada ne čitam sve ono što se tiče advokatske tajne i svega ostalog, postoji regulisana ova oblast u kodeksu profesionalne etike. Predlagač amandmana se pozvao na međunarodne akte. To isto postoji i u našoj zemlji i primenjuje se, i postupanje protivno kodeksu profesionalne etike advokata podrazumeva mogućnost pokretanja disciplinskog postupka, pa i kažnjavanja advokata pred disciplinskim organima unutar advokatskih komora.
U svakom slučaju, razumem dobru nameru podnosioca amandmana, ali isto tako ukazujem da su ove oblasti dobro, detaljno regulisane u okviru Advokatske komore i normalno je da nakon usvajanja ovog zakona, ukoliko se statut bude menjao ili ukoliko se bude zanavljao kodeks profesionalne etike advokata, da tu bude domen regulisanja, ali opet u okviru advokature.

Iskorišćeno je sedam minuta vremena poslaničke grupe. Reč ima narodni poslanik Mirko Čikiriz, pa narodna poslanica Jorgovanka Tabaković.

Potpisao bih se ispod dobre namere gospođe Jorgovanke Tabaković, ali ne sumnjajući u nameru predlažem da se amandman odbije iz svih razloga koje je izneo gospodin Srđan Miković i ispod svake njegove izgovorene reči bih se potpisao u razlozima zbog čega ovo ne treba stavljati u zakon.
Jednostavno, mi često u Skupštini skoro kada smo imali jedan jako kvalitetan zakon, bio je prigovor, pošto nije mnogo toga moglo da se kaže što se tiče suštine zakona, da je zakon preobiman, a ako je zakon sa manje članova, onda ide prigovor – zakon vam je jako kratak. Ovaj zakon je baš onakav kakav treba da bude i ostavio je upravo kodeksu profesionalne etike advokata da reguliše sve ovo o čemu je gospodin Srđan Miković pričao, i statutu Advokatske komore.
Sada dolazimo i na ono o čemu smo raspravljali na početku ove rasprave, i do advokatskog ispita, jer sve ovo je regulisano takođe i međunarodnim dokumentima i propisima koji se tiču advokatske delatnosti. Apsolutno je bespotrebno da bude u ovom zakonu.
Ovo je samo zarad javnosti, da ne ostane utisak, Skupština i većina će izglasati Predlog zakona Ministarstva pravde, u kome se mafijaši advokati ne brinu o interesima klijenta. To uopšte nije tačno. Ovaj zakon je, još jednom da napomenem, pisala struka i zakon je odličan, a mi ga ovim amandmanima samo poboljšavamo.

Minut i 35 sekundi iskorišćeno je vremena poslaničke grupe. Reč ima narodna poslanica Jorgovanka Tabaković.

Ako dozvoljavate repliku, a ako ne, od vremena poslaničke grupe ću govoriti. Neću da se branim dobrom namerom, kažem – imamo zahtev da se dužnosti advokata unesu u zakon zato što nije dovoljno da postoji kodeks, uzanse i dobri poslovni običaji. To dokazuje naša stvarnost.
U prilog mojoj tvrdnji govori da se unošenju obaveze zaštite klijenata i unošenju novih obaveza u zakon, a postojećih obaveza iz kodeksa, protive upravo dva advokata koje uvažavam i poštujem, govori u prilog tvrdnji da ako ste zaista neko ko poštuje kodeks, šta vam smeta da to bude uneto u zakon, a potrebno je kao iskustvo s kojim se susrećemo svaki dan, imajući na umu da se u velikoj meri prava klijenata zloupotrebljavaju.
Znate, postoji Hipokratova zakletva, pa se krši. Koliko prekršaja Hipokratove zakletve nađemo u novinama i koliko je njih pokrila zemlja i obeleženi su spomenicima. Postoje uzanse o gradnji, pa koliko se plafona obrušilo i pored postojanja nadzornih organa, postojanja uzansi o gradnji, ugovora koji reguliše rokove u kojima je izvođač radova dužan da popravi kvalitet izvedenih radova, pa se mnogo lakše postiže zaštita interesa stranki i klijenta ako zakon propiše kako se interes stranke štiti, a ne samo ako to kodeks definiše. Mi živimo u vreme gde su pohlepa, sebičnost, ravnodušnost prema drugima i želja za zarađivanjem bezgranični.
Ne možemo da dozvolimo (Predsedavajuća: Dva minuta.) da institucije, završiću od vremena poslaničke grupe, molim vas, funkcionišu ni na čijoj savesti, već na strogo definisanoj odgovornosti.