Poštovana gospođo predsedavajuća, uvažena gospođo ministar, poštovane kolege narodni poslanici, ovo je jedan evropski zakon i to nije zakon iz seta zakona antikorupcijskih. Svako je imao prilike u ovoj sali da iskaže svoj stav o antikorupcijskim zakonima kada se o tim zakonima glasalo. Podsećanja radi, neki koji danas najglasnije kukaju nad korupcijom, nisu glasali za te zakone u ovoj sali, niti su glasali za formiranje Agencije za borbu protiv korupcije.
Ovo je jedan evropski zakon koji fali Srbiji. Ovo nije izmena zakona, ovo je kompletno nov zakon. Ovim zakonom će građani Srbije dobiti vrlo kvalitetnu uslugu.
Da li će neko imati poverenja u javne beležnike ili ne i da li će neko imati poverenja u javne institucije i organe Republike Srbije, to zavisi od njega samog, a ne od ljudi koji će tek biti izabrani za javne beležnike. To će svakako biti za korist građana Srbije koji neće više stajati u nepreglednim redovima po sudovima da bi neki dokument overili, već će moći da se opredele kod koga žele da overe taj dokument.
Ne znam zašto se neki plaše javnih beležnika i overavanja javnih dokumenata i zašto neki stalno strahuju od Specijalnog suda i zašto neki stalno omalovažavaju rad Specijalnog suda. Samo podsećanja radi, oni pljačkaši koji su oteli 850.000 evra su uhapšeni.
U vreme kada su neki koji kukaju nad sudbinom kriminalaca i pljačkaša imali prilike da upravljaju ovom zemljom, ti nisu nikada došli pod udar zakona koji su krali novac.

Narodni poslanik Zoran Krasić ima reč.

Ovo je po Poslovniku. Zamolio bih vas da nam samo kažete vreme koje imaju poslaničke grupe, pošto ste objedinili raspravu, da bismo mogli da planiramo vreme.
(Predsednik: Poslanička grupa - 28 minuta i 30 sekundi, a ovlašćeni predstavnik sedam minuta.
A druge poslaničke grupe?
(Predsednik: Vi pitate za sve?)
Za sve, naravno.
(Predsednik: Pa drugi znaju.)
Mislim da ne znaju.
(Predsednik: Ne, ne, neću vam dati taj odgovor.)
Zašto? To je tajna?

Na član 2. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Milica Radović, Miloš Aligrudić, Miroslav Petković i Jovan Palalić. Da li neko želi reč? Gospođa Radović ima reč.

Odmah na početku javila se potreba da amandmanski reagujemo u članu 2. Smatramo da je potpuno neopravdano iz teksta Predloga zakona izostala odredba po kojoj se javno beležništvo definiše kao profesija, kao slobodna profesija.

Smatramo da ako već imamo nameru da u tekst zakona unesemo model latinskog sistema notarijata, onda bi ova definicija javnog beležništva trebalo da nađe svoje mesto u ovom predlogu zakona.

Slobodne profesije, kako u pravnoj nauci, tako i u samom zakonodavstvu, imaju određene karakteristike koje ih čine drugačijim u odnosu na druge profesije.

Recimo, jedna od takvih specifičnosti jeste i obavezno udruživanje nosilaca javnih profesija, kojim se članovi slobodne profesije drže stalno na okupu.

U većini stranih zakonodavstava ovakva definicija javnog beležništva stoji kao definicija i to ste prosto mogli da vidite uporednom analizom tih zakonodavstava.

Smatram da je potpuno neopravdano ova definicija izostala iz teksta Predloga zakona. Ona bi se na mnogo bolji način definisala i bilo bi mnogo jasnije šta ona podrazumeva.

Na član 3. amandman je podnela narodni poslanik Vjerica Radeta. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 5. amandman je podneo narodni poslanik Petar Jojić, koji želi reč.

Gospođo predsedniče, kada je u pitanju javno beležništvo, dužan sam da kažem da je u pitanju zakon kojim se duboko zadire u predmet rada advokature, koju je odredio Ustav Republike Srbije kao nezavisne i samostalne službe za pružanje pravne pomoći, drugim rečima, notari bi ovakvim zakonom dobili deo nadležnosti koju je Ustav suvereno poverio advokaturi, čime se flagrantno povređuju odredbe Ustava o advokaturi, i to pre svega u članu 67.
Prema tome, donosi se istovremeno zakon o advokaturi kao ustavnoj kategoriji i zakon o javnom beležništvu bez potrebnog dubljeg razgraničenja, ovde nema razgraničenih stvari. Rade jedan posao i jedni i drugi, ali jasnog razgraničenja nema, u tome je problem.
Ovaj zakon nije konzistentan. Dovešće do preklapanja nadležnosti, čime bi se advokatura lišila ustavnih ovlašćenja, a građani, odnosno fizička i pravna lica bi se onemogućili da dobiju kvalitetnu i stručnu zaštitu za svoja ugrožena i povređena prava, odnosno za uređivanje svojih pravnih odnosa po drugim zakonima.
Ovakvo postupanje Vlade, tj. resornog ministarstva, očigledno onemogućava da se na ovaj način, kao što se čini na drugim zakonima, zakonom o advokaturi i zakonom o izvršenju i obezbeđenju, ponudi makar delimično uređenje ovog zakona i njegovo usklađivanje sa Ustavom i drugim pravosudnim zakonima. Putem amandmana koje smo predložili ovo se može ispraviti.
Gospođo ministre, još davne 2000. godine radio sam jednu studiju o javnom beležništvu i, molim vas, bilo bi dobro kada biste vi koristili Institut za uporedno pravo, pa kada bi mogli da poslanicima i prevode zakona iz uporednog prava dostavite i omogućite da vam verujemo da ste imali dobru nameru, da želite da uskladimo naše propise sa međunarodnim standardima, a moram reći da je Kraljevina Srbija imala 1930. godine Zakon o beležništvu.
Međutim, ovaj zakon o beležništvu neodređen nije razgraničio ovlašćenja i nadležnosti i javna ovlašćenja koja se prenose na beležnika, a beležnik, gospođo ministre, nije ustavna kategorija. Ustavna kategorija vam je sud, tužilaštvo, ombudsman, poverenik, ali ovoga nema nigde kada ga nema u Ustavu. Advokatura u Ustavu postoji kao ustavna kategorija, ali beležnika nema, nažalost. Kada bi on bio ustavna kategorija, ne bi bilo sporno.
Oblici organizovanja beležništva i pregled tih njegovih karakteristika u anglosaksonskom i kontinentalnom pravu razlikuju se. Mi smo 2000. godine naročito posvetili veliku pažnju preko Instituta za uporedno pravo i dobili smo uglavnom pregled svih važnijih zakona o beležništvu. Niste mnogo koristili odavde. Hvala.

Na član 12. amandman je podneo narodni poslanik Aleksandar Martinović. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 13. amandman je podneo narodni poslanik Sreto Perić, koji želi reč.

Neko se dosetio da uvede nešto novo i onda ovi sada podržavaju i kažu – ovo je dobro, ovo je evropski zakon, ovakav zakon fali i Srbiji. Ma, nama trebaju srpski zakoni i Srbiji fali posao, fali bolja i poštenija vlast, ne fali njoj beležništvo javno i slično.
Imao sam priliku da idem u javno beležništvo u Republici Srpskoj i da plaćam neke takse koje su enormno visoke i to vi ne pričate građanima Srbije šta ih očekuje posle ovoga. Vi se samo pozivate na neke redove. Bio sam i u sudovima da nešto overavam, nisam video uopšte tolike redove. Da li se oni pričinjavaju nekima?
Nemojte kriti nesposobnost i želju nekih da rasparčaju ovo, da raščlane što treba da se raščlani, eto, velikim redovima, nekom neefikasnošću sudova. Pa, čiji je problem, gospođo ministar, ako su sudovi neefikasni?
Sada ne bih da upadnem u zamku, zaista. Vi nastojite, vi ste jedan od ministara koji, ako ništa drugo, ispoštuje ovu Narodnu skupštinu jer ste od prvog do poslednjeg minuta s narodnim poslanicima. To mora da ceni i onaj ko je vaš politički protivnik.
Ali, kako se možete pohvaliti da ste nešto dobro uradili, a ovamo traljava, kako reče koleginica, reforma pravosuđa? Ona je tu u pravu, zaista je reforma pravosuđa traljava. Overu nije trebalo izmeštati iz sudova, iz lokalne samouprave. Nikakav problem nije bio tamo da se to uradi kvalitetno.
Znači, građani će morati sada, to vi nećete da kažete, mnogo više da plaćaju nego što su do sada plaćali. Javni beležnici su ljudi koji će pretežno biti advokati, verujem u ovih sto da će najviše biti advokata ili možda neke druge profesije uopšte nije bitno.
Ne znate, mislim da koleginica Radović zna da je na pravnom fakultetu možda 500 onih koji su već odslušali predavanja. Koliko: 700. Te nazovispecijalističke studije je pohađalo 700 lica, gde je bilo oko 100.000 po kandidatu. Čini mi se da je organizovao niko drugi do onaj ko je pisao, učestvovao u radnoj grupi za izradu ovog zakona, profesor Hiber.
Šta će se desiti kada ti ljudi završe, očekuju neki posao? Hoće li ga biti? Neće. Niste vi tu krivi. Meni su krivi narodni poslanici koji na ovakav način doživljavaju ovaj zakon. Nisu krivi, ali prosto ne mogu da razumem takvo poimanje ovih predloga zakona. Ovo je nakaradno, ovo ništa neće značiti za Srbiju, a još manje za građane Srbije.
Mi se sada oduševljavamo ovim kao da će to rešiti problem blizu milion nezaposlenih, 800 hiljada. Neće. Neće rešiti nijedan problem. Neće smanjiti korupciju. Ništa dobro od ovog zakona nema.
Ali, mi smo učestvovali u ovom zakonu ne na taj način što smo rekli da se brišu svi članovi, overa treba da postoji i mi smo videli tu overu u sudovima i u lokalnoj samoupravi. Pošto se u članu 13. spominje komora, mi smatramo da komoru treba brisati, javnotužilačka funkcija neka se sprovodi u sudovima i u lokalnoj samoupravi.
Nisam siguran da nekome neće pasti na pamet da kaže da treba formirati komoru sudskih pozivara ili dostavljača sudskih poziva. Šta ćemo onda? Neko će da kaže da nam je samo to falilo, da je to evropski zakon i da će Srbija sada da procveta s takvim zakonom. Manite se, drage kolege, gluposti. Dajte da vidimo šta možemo iz već postojeće situacije da uradimo.
Gospođo ministar, ne znam da li sam vas pozvao sutra, vas i predsednika Skupštine, u Šabac, u 18.00 časova?

Zahvaljujem. Na član 14. amandman je podneo narodni poslanik Dragan Stevanović. Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 15. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Srđan Spasojević, Zlata Đerić i Miroslav Markićević. Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 15. amandman je podneo narodni poslanik Srđan Miković. Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu su prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 15. amandman je podneo narodni poslanik Mirko Munjić. Da li neko želi reč? Reč ima narodni poslanik Mirko Munjić.