Podneo sam amandman na član 15, i to na stav 1. i stav 3, gde sam tražio da se u stavu 1. reči "po pribavljenom mišljenju Komore" brišu, a u stavu 3. reči "na predlog ili uz pribavljeno mišljenje Komore" takođe brišu.
Vlada nije prihvatila ovaj amandman zato što kaže da je neophodno da se javni beležnici udružuju u javno-beležničku komoru koja vrši, kako kaže, određena javna ovlašćenja u cilju pravilnijeg obavljanja poslova, u cilju nadzora nad radom i zaštite interesa. Takođe, ne zaboravlja da spomene Vlada da je tako i u nekim drugim zemljama.
Dakle, ovde sam tražio da se brišu reči "po pribavljenom mišljenju", a vi kažete u odgovoru da je potrebno. Nešto sasvim drugo.
Vi ovde kažete da po pravilu za područje jedne opštine, grada ili gradske opštine, jedno beležničko mesto. A hoćete li vi prihvatiti, gospođo ministre, ako vam, recimo, komora predloži dva mesta? Pitanje je, je li tako?
Prema tome, zašto će vama mišljenje Komore? Mislim da je Ministarstvo i ovlašćeno i osposobljeno da u stvari ono ovo uradi. Mi vam jednostavno dajemo značaj. Ne vama, nego javno-beležničkoj delatnosti, tako što smo tražili da vi, odnosno Ministarstvo, određujete broj javno-beležničkih mesta, kao i da ministar može izmeniti na kraju javno-beležničko mesto ako to zahtevaju neki demografski razlozi ili neke druge promene.
Očigledno je da niste prepoznali naše zalaganje da je Ministarstvo dovoljno stručno osposobljeno i opremljeno – bar bi tako trebalo da bude, u šta, eto, sada moramo izraziti sumnju i da mu ne treba apsolutno mišljenje neke komore. Komora može biti ili pristrasna, ili imati neke svoje interese itd. Zato smatramo da je bolje da ostane kako smo mi predložili amandmanom.

Na naslov iznad člana 16. i na član 16. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Laslo Varga, Balint Pastor, Elvira Kovač i Arpad Fremond.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu su prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 17. amandman je podnela narodni poslanik Gordana Pop Lazić. Da li neko želi reč? (Da) Ima reč gospodin Krasić.

Mislim da je sada prilika da malo temeljnije uđemo u ovu oblast. Znate, pošto težite ka EU, ni tamo ne postoji jedinstven sistem koji reguliše materiju javnog beležništva.
U teoriji postoje četiri sistema, tzv. anglosaksonski, državni, latinski i advokatski. Ovaj koncept zakona potpada pod taj tzv. latinski tip javnog beležništva.
Međutim, moram da vam skrenem pažnju da u ovom i ovakvom nedorečenom zakonu mi amandmanima nismo mogli kvalitetnije da utičemo, osim da u prvih nekoliko desetina članova amandmanima izbacimo ili preformulišemo ono što smeta, a da otprilike javno beležništvo ostane u sudu i u upravi, jedinicama lokalne samouprave.
Nismo taj posao do kraja završili, samo smo hteli da skrenemo pažnju, pošto se koncepcijski ne slažemo. Jer, ima tu puno poslova koje beležnik treba da radi, a to su poslovi koje danas rade i advokati, i oni koji rade na overi u sudu, u opštinama, a ima, doduše, jedan mali deo poslova koji radi i opštinska uprava.
Nije to samo izjava. Ima tu puno pravnih poslova, a beležništvo treba da bude svojevrsna verifikacija, nešto što treba da potvrdi i da da mnogo veći značaj nego običnoj privatnoj ispravi.
U našim uslovima, izvlačiti ovo i dati neuspešnim advokatima koji žele da budu notari i izvršiti svojevrsno monopolisanje ovog posla, oteti deo poslova advokatima u pogledu sastavljanja nekih isprava je potpuno neracionalno, a nemamo nijedan tračak nade da će ovo da uspe.
Zašto neće da uspe? Ako mi nismo mogli da budemo sigurni u overu koja se dešava u sudu, pred sudskim službenikom, ukoliko nismo mogli da budemo sigurni u zapisnik, izjavu ili nešto što je sastavio sudija u vanparničnom postupku, ukoliko možemo da izrazimo sumnju ili da dokažemo da smo u pravu kada je u pitanju overa u opštini, koja nam je garancija da će fizičko lice, sa titulom javni beležnik i tablom, da bude pouzdano? Šta – pretnja krivičnim sankcijama? Te krivične sankcije postoje i prema sudskim i opštinskim službenicima.
O čemu se onda radi? Radi se o svojevrsnom monopolisanju. Kakva je ova država koja predlogom zakona priznaje da nije sposobna da sredi dve pisarnice? Kaže – mi nismo sposobni da sredimo upisnik. Koja vam je garancija da će kod nekog budućeg notara, advokata, koji će na vezu da bude izabran za javnog beležnika, da to bude regularno? Meni je to dokaz da će sve biti neregularno i da će biti uzrok mnogih sporova, gde će se osporavati istinitost nekih isprava, a to će sve dodatno da utiče i na neke druge poslove. Nema garancije. Apsolutno nikakve garancije nema.
Ali, ovde se ide u promenu. Ako je toliko značajan notar, zašto ga onda bira ministar? Zašto ga ne bira Vlada? Zašto ga ne bira neka komisija stručnjaka? Zašto neko drugi ne bira nego pojedinac? Po kom osnovu pojedinac može da bira nešto što treba da bude od javnog poverenja?
Šta je garancija javnog poverenja koju javnost treba da ima u beležniku? To što ga je ministar izabrao? Pa, nemojte tako molim vas, hapse se i ministri. Pogrešan koncept, kao što je pogrešan koncept kompletne transformacije i reforme pravosuđa. Ovo je prirodna posledica pogrešnog koncepta.
Slažem se da javno beležništvo odgovara drugim društveno-političkim sistemima. Ovaj društveno-politički sistem jedino može da se okarakteriše kao "drp" sistem. Dokaz za to vi dajete. Vi kažete – privatizacija nije uspela. Vi kažete ovo, vi kažete ono. Vi pobrojavate ove stvari koje su loše i ružne, ne izmišljam ih ja, samo citiram ono što ste rekli.
Šta može advokat s notarom da napravi u nekom mestu? Može čudo da napravi. Mogu da naprave takav monopol da je to strašno. I to monopol u onim oblastima koje se tiču stanja pojedinca, njegovih prava i njegovih interesa. Evo, unapred mogu da vam kažem, advokati ima da naprave izuzetno dobru reklamu – idemo kod mog prijatelja notara, to ćemo da završimo i to je već zakonska prezumpcija da je sve u redu, na sudu završićemo to kako hoćeš.
Možemo mi sada da se takmičimo ovde u osećanjima, neće tako biti, nema garancija, biće ovako, biće lepo. Svako ima pravo da misli da će biti lepo, ali surova stvarnost nam ukazuje da ne smemo da budemo lakomisleni i da ovo progutamo tek tako.
Evo, ovo vam je bila idealna prilika da ojačate Posebno odeljenje Osnovnog suda za dobar broj poslova koji se poveravaju beležniku, a koje može sudija da radi. U pitanju su, recimo, ostavine, statusi, lična stanja itd. I da dobije svoju pravu težinu, jer, ipak sud je državni organ.
Ovde ćemo imati ljude koji su se na brzinu nešto odškolovali, na nekom ubrzanom kursu. Pitanje da li je mogao da postoji uopšte program za takvu vrstu obrazovanja i edukacije. Pitanje da li je mogao da postoji do sada. Oni su stekli neke sertifikate, neke diplomice da bi se u to krenulo. U većim mestima sigurno će to morati pored notara da bude poprilično jača služba.
Evo, uzmite samo jedan primer. Pre nekoliko godina smo, prošle godine, čini mi se, promenili jedan zakon, da sudovi moraju da registruju sve ugovore o prometu nepokretnosti, stanova, pogotovo ono što je u izgradnji, da se ne bi desilo da se jedan stan šest puta proda. Je li tako?
Džabe smo donosili taj propis. Pa evo, to će preći kod njih. Sad će kod njega da se overavaju ti ugovori. Znači, epohalno se najavi, podgreju se velika očekivanja kod građana od nečega da će ovo da bude smrtonosni udarac za neke loše i ružne stvari koje se dešavaju, a onda vidimo da to nije bio taj udarac, nego svojevrsno kanalisanje, da to i dalje postoji, ali odabrani su zaštićeni, drugi nisu zaštićeni. I u to ima da se izmetne ova institucija notara.
Zato smo mi podneli ove amandmane. Unapred vam kažemo, nismo tim amandmanima mogli da završimo zato što je koncepcijska razlika, ali smo želeli da vam skrenemo pažnju da može biti mnogo veća šteta ako se ide na ovaj koncept, već da treba na drugi koncept da pređemo. Znači, da se razgraniče poslovi, šta se završava u opštini, šta se završava u pisarnici suda, šta se završava kod sudije, šta se završava kod advokata. Čist račun – duga ljubav.
Ovako sve je došlo na jedno mesto, biće jedna velika papazjanija, otprilike osamdesetak akata taj beležnik treba da radi na neki način, a to može i da se standardizuje, mogu da budu i neki obrasci, a opet nemate garanciju da će da omogući normalni pravni promet taj beležnik. To je taj problem.
Zato smo vam podneli ove amandmane. Sve su to činjenice, 126, vi sve možete da izglasate, ali ne rešavate problem. Kad Ministarstvo ovako nešto predloži i poziva se na strategiju reforme, a u suštini kaže da tamo postoje veliki problemi, onda je to veliki neuspeh za Ministarstvo pravde. Ministarstvo pravde priznaje da tu oblast nije moglo da reši u sudu, pa kako će da reši kod fizičkog lica, kao beležnik, molim vas. To logički ne može da se opravda.

Da li još neko želi reč po ovom amandmanu? Ne.
Na član 17. amandman je podnela narodni poslanik Srđan Miković. Da li neko želi reč? (Da.) Izvolite.

Predložio sam u članu 17. posle stava 2. da se doda stav 3. koji glasi: "Javno-beležnički akt sačinjen izvan službenog područja javnog beležnika nema svojstvo javno-beležničkog akta".
Ukazujem da u osnovnom tekstu Predloga zakona je definisano, službeno područje javnog beležnika obuhvata područje osnovnog suda na kome se nalazi službeno sedište javnog beležnika. U stavu 2. istina definiše se da sud može poveriti obavljanje poslova, u smislu člana 4. tačka 3. ovog zakona, samo onim javnim beležnicima koji imaju službeno sedište na njegovom području. Međutim, stav 3. koji sam predlagao ne odnosi se samo na poslove koje im sud može poveriti, već na sačinjavanje svih vrsta javno-beležničkih akata.
Upravo zbog toga smatram da ovaj stav 3. ima pre svega veze sa članom 16. Predloga zakona, gde se definiše jedno službeno sedište, gde se definiše da u principu treba da vodi javno-beležničku kancelariju u mestu službenog sedišta.
Određene poslove može da radi i van kancelarije, ali ovde, pre svega, mislim da usvajanjem amandmana će se definisati jasno da javni beležnik koji ima kancelariju u nekom sedištu za određeno područje ne može da sačinjava javno-beležnički akt za drugo područje.
U tom smislu sam predložio ovaj amandman da javno-beležnički akt sačinjen izvan službenog područja, bez obzira da li je u kancelariji ili u određenim situacijama kad neki akt treba da sačini i van same kancelarije, ali samo na tom određenom području javnog beležnika, da se ne desi sutra nastanak spora da ukoliko neki javni beležnik učini i sastavi neki akt van tog područja, šta će to biti, da li će biti važeći ili neće biti važeći.
Moj predlog je bio da se definiše apsolutno mesna nadležnost za to i u tom smislu nije vezan za stav 2. člana 17. nego pre svega za ceo član 16. i za prvi stav člana 17. Mislim da se time doprinosi jasnoći zakonskog teksta i mislim da može da bude samo korisno stanje ovakvog amandmana.

Na član 18. amandman, sa ispravkom, zajedno su podneli narodni poslanici Laslo Varga, Balint Pastor, Elvira Kovač, Arpad Fremond. Odbor za pravosuđe i upravu prihvatio je amandman, sa ispravkom. Da li neko želi reč? Ministarka, izvolite.

Poštovana predsednice, dame i gospodo uvaženi narodni poslanici, u ime Vlade RS prihvatam ovaj amandman, a što sam i učinila u prepodnevnom izlaganju. Mislim da će i ovaj amandman doprineti tome da se afirmišu prava nacionalnih manjina, kao što smo to i činili u drugim pravosudnim zakonima.
Kad sam već uzela reč, želim da se osvrnem na neke diskusije koje su date povodom ovog predloga zakona i opet želim da ukažem na činjenicu da je Srbija jako dugo čekala ovaj zakon. Evo i u nekim diskusijama smo videli da se postavila određena analiza i još 2000. godine za uvođenje ovog instituta, a po mojim saznanjima izradi ovog zakona pristupilo se još 1988. godine, a evo sad je 2011. godina i tek sad u ovom uvaženom domu raspravljamo povodom odredbi ovog zakona. Takođe, izneto je da smo mi poslednja zemlja u regionu, sem Albanije, koja nije usvojila ovaj zakon.
Smatram da ne treba da imamo strah za uvođenje instituta javnog beležnika, neće javni beležnici oduzeti posao advokatima. To se izričito vidi u Predlogu zakona i u određenim odredbama, gde se vidi da to nije ekskluzivno pravo notora, već postoji podeljena nadležnost, nadležnost i advokata i notora za sastavljanje određenih isprava.
Određene nadležnosti suda, koje ne predstavljaju suđenje u užem smislu, preći će na notare. Naš stav je bio da to bude, kao što ste i sami istakli, latinski tip notarijata i da sve ono što može da izađe iz suda, tj. sve ono što može da se prenese od sudskih poslova na javne beležnike, da se to i učini.
Međutim, to ne znači da nemamo poverenja u sudove, naravno da se to uopšte ne dovodi u pitanje, ali smatramo da će se na ovaj način prosto taj postupak učiniti efikasnijim. Toliko.

Na član 18. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Srđan Spasojević, Zlata Đerić i Miroslav Markićević.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu su prihvatili ovaj amandman, Zakonodavni odbor smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom, pa konstatujem da je amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 18. amandman je podneo Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima gospodin Krasić.

Ovo što stoji u ovom članu 18, praktično javni beležnik treba da razume strani jezik, pa može i da radi neprekidno, mislim da je to đuture. Nova Srbija i mi smo podneli taj amandman. Naravno, vi to niste usvojili, zato što vas to uopšte ne interesuje, šta ste napisali tu. Ali, kada već pričamo o tome, da vas samo podsetim.
Šta su to poslovi koje obavlja javni beležnik? To je službena overa. Da li je tako? Pod jedan – privatno-pravnih isprava. To mogu biti građansko-pravni akti, poput ugovora, poklon, testament, podela imovine, usvojenje, izjava i potvrde. Javno pravnih isprava – pravne činjenice od značaja za građansko-pravne odnose, poput rođenja, smrti, venčanja, razvoda, nasleđivanja, identiteta, stručne spreme i radnog iskustva. Činjenica od značaja za građansko-pravni promet, kao što je overa, verodostojnosti potpisa i pečata, istovetnost kopije, izvoda, prevoda i sličnost sa originalom.
Dalje, izvršnih dokumenata iz poverilačko-dužničkih odnosa, kao što su ugovori o vraćanju i naplati dugovanja. Obavlja i druge prateće poslove, kao što je primanje na čuvanje isprava, novca i predmeta od vrednosti i dokumenata, testamenti, recimo, radi predaje drugim osobama ili nadležnim organima. Sastavljanje dokumenata za overu u ime i za račun klijenta, obavljanje drugih poslova po nalogu suda ili državnih organa u postupcima određenim zakonom itd.
Ko to sme danas u ovoj i ovakvoj Srbiji da poveri nekom advokatu koji nije izabran za sudiju ili za tužioca? Išao nekoliko meseci na kurs na pravnom fakultetu, želi da po svaku cenu uspe, izboriće se da uđe u jedan od sto, dobiće svoje područje, krenuće ove poslove da radi, i ko sme da veruje kada taj notar stavi svoj pečat preko takve neke isprave? Da li neko danas u Srbiji takvom čoveku može da veruje? Ako može, onda vi snosite odgovornost.
Već vas 11 godina, uvek unapred, upozoravam šta će da se desi. Pa i vama sam pre dve i po godine pričao šta će biti sa vašom transformacijom u pravosuđu, pa ne možete da se opravdate ni pred Bogom, ni pred narodom, ni pred Briselom. Gledajte koji je galimatijas po sudovima. Samo nastavite.

Na član 19. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Laslo Varga, Balint Pastor, Elvira Kovač i Arpad Fremond. Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu su prihvatili ovaj amandman, Zakonodavni odbor smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 19. amandman je podneo narodni poslanik Milovan Radovanović. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 20. amandman je podneo narodni poslanik Bojan Mladenović. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 20. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Srđan Spasojević, Zlata Đerić i Miroslav Markićević.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 21. amandman je podneo narodni poslanik Milan Avramović. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 21. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Nenad Čanak, Bojan Kostreš, Aleksandra Jerkov, Olena Papuga i Radovan Radovanović. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 22. amandman je podneo narodni poslanik Filip Stojanović. Da li neko želi reč? (Ne.)
(Sreto Perić, sa mesta: Do kada čitamo?)
Molim? Dokle čitamo? Radimo dok radimo. Vi ste u punoj koncentraciji i mislim da bismo mogli da nastavimo. Vi ste mi reper.
Na član 23. amandman je podneo narodni poslanik Nikola Savić. Izvolite, gospodine Savić.