Evo o čemu sam govorila. Ovde se kaže, u članu 127 – disciplinska komisija je prvostepeni ili drugostepeni organ u disciplinskom postupku.
Pošto je već prihvaćen naš amandman na član, čini mi se, 118, gde smo predvideli da je javnobeležnička komora prvostepeni organ, onda smatramo da je logično prihvatiti i ovaj, gde se predviđa da je disciplinska komisija drugostepeni organ. Prosto, logično je.

Na član 139. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Srđan Spasojević, Zlata Đerić i Miroslav Markićević. Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu prihvatili su amandman, Zakonodavni odbor smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 143. amandman je podneo narodni poslanik Srđan Miković. Da li neko želi reč? (Da.)

U članu 25. Predloga zakona o javnom beležništvu definisani su uslovi za imenovanje javnog beležnika. Između ostalog, traži se da je položilo pravosudni ispit, ispit za javnog beležnika i da ima najmanje pet godina radnog iskustva u pravnoj struci posle položenog pravosudnog ispita.
Moj amandman je da se umesto "javnobeležnički ispit može da polaže lice koje je završilo pravni fakultet i ima najmanje dve godine radnog iskustva na pravnim poslovima u javnobeležničkoj kancelariji, sudu ili advokaturi, odnosno tri godine radnog iskustva na drugim poslovima" doda još nekoliko reči "da javnobeležnički ispit može da polaže lice koje je završilo pravni fakultet, ima položen pravosudni ispit i koje je nakon polaganja ovog ispita radilo najmanje dve godine na pravnim poslovima u javnobeležničkoj kancelariji, pravosuđu ili advokaturi, odnosno tri godine na drugim pravnim poslovima".
Možemo da polemišemo o tome da li po redosledu treba da se polaže pravosudni, pa javnobeležnički ispit. Smatram da je to korisno. Jer, javnobeležnička delatnost je jako važna i valjalo bi da svi oni koji pretenduju danas-sutra da budu beležnici, koji hoće da polažu taj ispit, treba da imaju i pravosudni ispit, mislim pre nego što polažu javnobeležnički ispit.
Može i drugim redom – javnobeležnički pa pravosudni. Ali, smatram da kada lice koje ima prethodno pravosudni ispit bude polagalo javnobeležnički ispit, apsolutno će drugačije i dublje da razume suštinu pravnog sistema i svega ostalog, što može da doprinese kvalitetnijem obavljanju ove delatnosti, koja je jako važna za celu državu.

Na član 145. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Miloš Aligrudić, Miroslav Petković, Jovan Palalić i Milica Radović. Gospođo Radović, imate reč.

Ovaj amandman je tehničke prirode. Smatramo da se njime unosi preciznija definicija i razlikovanje između usmenog i pismenog dela javnobeležničkog ispita, jer ovako kako je definisano ispada da ne postoji neka preterano velika razlika.
Mi smatramo da u pismenom delu ispita treba da se proveravaju samo praktična znanja u sačinjavanju javnobeležničkih isprava, a da se na usmenom delu ispita proverava poznavanje pravnih instituta u vezi s javnobeležničkom delatnošću.

Na član 146. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Miroslav Petković, Jovan Palalić, Milica Radović i Miloš Aligrudić. Da li neko želi reč? Ima reč gospođa Radović.

Iz teksta zakona nije jasno zašto komisija mora da ima šest članova ako jednog kandidata proveravaju i ispituju tri člana? Ne vidim razlog za ovakvo definisanje?

Na član 153. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Srđan Spasojević, Zlata Đerić i Miroslav Markićević. Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 173. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Srđan Spasojević, Zlata Đerić i Miroslav Markićević. Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 177. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Jovan Palalić, Milica Radović, Miroslav Petković i Miloš Aligrudić. Da li neko želi reč? (Da) Ima reč gospođa Radović.

Smatramo da najveći problem ovog zakona upravo leži u prelaznim i završnim odredbama. Nije nam jasno i do sada nismo dobili odgovor na pitanje – zašto se pošlo za tim rešenjem da se u tom prvom mahu, u prvom ciklusu, imenuje 100 javnih beležnika, ako znamo da se javnobeležnička mesta određuju na osnovu kriterijuma teritorija osnovnih sudova? Takođe, ako znamo da tih osnovnih sudova danas u Srbiji ima 34, zašto predvideti rešenje koje predviđa 100 javnih beležnika?
Naravno, mi ovde vidimo mogućnost velike zloupotrebe od strane onog koji je nadležan za imenovanje javnih beležnika, iz prostog razloga što smatramo da nema razloga za žurbu. Jer, ako se ne varam, ovaj zakon stupa na snagu 1. jula 2012. godine. Zašto prvo ne oformiti javnobeležničku komoru, pa onda izvršiti imenovanje preostalih javnih beležnika?
Ovo posebno postavljam kao pitanje, zbog toga što je nejasno iz samog teksta zakona kako se uopšte vrši, koja su to merila i koji kriterijumi na osnovu kojih ministar imenuje javne beležnike? Jer, ovom pitanju je posvećeno svega pet članova, ako se ne varam, od 25-30, gde je samo u jednom stavu jednog člana predviđeno da će se uzeti u obzir uspeh na javnobeležničkom ispitu, pravosudnom ispitu i rezultati dosadašnjeg rada.
Jednostavno, smatramo da postoji prevelika proizvoljnost u odlučivanju. Plašim se da ovde ne bude slična situacija koju smo imali i kod reizbora sudija.

Na član 178. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Miroslav Petković, Jovan Palalić, Milica Radović i Miloš Aligrudić. Da li neko želi reč? (Da) Gospođa Radović ima reč.