Mislim da je u razloge za razrešenje definitivno trebalo uneti i tačku koja kaže da se javni beležnik razrešava ako njegovi poslovni odnosi ili način vođenja tih poslova ozbiljno ugrožavaju interese stranaka.
Ovaj predlog je bio predviđen u nacrtu teksta zakona koji je radila radna grupa i ne vidim razlog zbog čega je on iz ovog teksta zakona izostavljen, a ovo što smo dobili kao obrazloženje našeg amandmana od strane Vlade je potpuno neprihvatljivo.
Kaže se da Vlada ne prihvata amandman iz razloga što je rešenje predloženo amandmanom već sadržano u odredbi člana 31. stav 1. tačka 7). Tačka 7) kaže – ako obavlja poslove koji nisu spojivi sa ugledom i dostojanstvom javnog beležnika.
Mislim da se radi o potpuno dve različite stvari i ovaj amandman je zasluživao da bude prihvaćen, jer bi on još više precizirao ovaj član, a nikako ne bi odstupao, ne bi narušavao celinu datog člana.

Na član 31. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Nenad Čanak, Bojan Kostreš, Aleksandra Jerkov, Olena Papuga i Radovan Radovanović. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 32. amandman je podneo narodni poslanik Jadranko Vuković. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 34. amandman je podneo narodni poslanik Srboljub Živanović. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 34. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Laslo Varga, Balint Pastor, Elvira Kovač, Arpad Fremond. Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu su prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom, pa konstatujem da je amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 35. amandman je podneo narodni poslanik Dejan Mirović. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 35. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Nenad Čanak, Bojan Kostreš, Aleksandra Jerkov, Olena Papuga i Radovan Radovanović. Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu su prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom, pa konstatujem da je amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 37. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Popović, koji ima reč.

Dame i gospodo, članom 37. u prvom stavu predviđate da u kancelariji javnog beležnika može raditi njegov pomoćnik koji je upisan u imenik javnobeležničkih pomoćnika. Takođe, predviđate da ovaj imenik vodi komora.
Amandmanom na ovaj stav tražio sam da se reč "komora" zameni rečju "ministarstvo". Obrazloženje je jednostavno – beležnička funkcija treba da se vrši u sudovima i upravama jedinica lokalne samouprave, a ceo postupak od imenovanja do razrešenja, kao i vođenje imenika pomoćnika treba da bude kod nadležnog ministarstva.
Ali, vama nije dovoljno što imate ministarstvo koje je stručno i opremljeno za vođenje ovih poslova, već predlažete da to radi u ovom slučaju komora kao povereni posao.
Advokatska komora mora da bude razvlašćena po pitanju vođenja imenika pomoćnika javnog beležnika iz razloga što javnog beležnika postavlja Ministarstvo, pa je logično da i njegovog pomoćnika postavlja to isto ministarstvo. Zato smatram da je ovaj predlog bolje rešenje od ponuđenog.

Na član 39. amandman je podneo narodni poslanik Dušan Marić. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 39. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Milica Radović, Miloš Aligrudić, Miroslav Petković i Jovan Palalić. Da li neko želi reč? Gospođa Radović.

Smatrali smo da iza stava 2. ovog člana treba dodati nov stav, koji glasi da se odobrena mesta za javnobeležničke pomoćnike popunjavaju na osnovu konkursa koji raspisuje i sprovodi komora.
Ako pročitamo član 39, tačnije stav 1. i 2, onda se vidi da nije jasno na koji način se popunjavaju ta mesta kada Ministarstvo odobri otvaranje i zbog toga ovaj amandman ima isključivu nameru preciziranja ovog člana zakona, a nikako remećenje celine. Ne vidim razlog zbog čega nije prihvaćen.

Na član 40. amandman je podneo narodni poslanik Paja Momčilov. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 41. amandman je podneo narodni poslanik Slađan Mijaljević. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 43. amandman je podneo narodni poslanik Srđan Miković. Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu su prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom, pa konstatujem da je amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 44. amandman je podneo narodni poslanik Nikola Žutić. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 45. amandman je podneo narodni poslanik Momir Marković. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 47. amandman je podneo narodni poslanik Milorad Krstin. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 48. amandman je podneo narodni poslanik Dragan Živkov. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 49. amandman je podneo narodni poslanik Milan Škrbić, koji želi reč.

Amandman je podnesen na član 49. koji govori o vršiocima dužnosti javnog beležnika. Po mišljenju nas iz SRS ovo je još jedna zavrzlama koja može dovesti do zablude ako se desi i primeni ovaj član.
Otprilike, on glasi – ako javni beležnik umre, bude suspendovan u skladu sa ovim zakonom, lišen poslovne sposobnosti, lišen statusa ili se odrekao obavljanja javnobeležničke funkcije, komora će po službenoj dužnosti odrediti vršioca dužnosti između susednih javnih beležnika itd. Pet-šest stavova govore o tome.
Vršilac dužnosti javnog beležnika obavlja javnobeležničke poslove u svoje ime, za svoj račun, puno u jednom članu stvari koje mogu da se zloupotrebe. Zato sam podneo amandman na ovaj član koji je jasan i glasan - član 49. briše se.
Da ne bi došli u neke nedoumice, ovaj amandman je jasan. Amandman je podnet iz razloga što to nije stav SRS, zato što beležnička funkcija treba da se vrši u sudovima i upravnim jedinicama lokalne samouprave, a ne kao poslovi privatnog preduzeća.
Naš koncept je drugačiji – definisati i razgraničiti šta ko radi, šta opština radi, šta rade sudovi, šta rade advokati itd.
Kolega Krasić je to izneo detaljno i nabrojao te funkcija, jedan deo tih funkcija radi javnosti, a kada sve to saberemo i pogledamo, vidimo da će beležnik obavljati približno nekih 80 akata i stvari i treba da radi 24 sata ako bude potrebe.
Međutim, taj jedan beležnik neće moći to sve kvalitetno da uradi i pogotovo, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, ako sve uzmemo u obzir, u kojoj državi živimo, može li se verovati njima u ovom momentu, u ovakvoj Srbiji i ovakvoj situaciji, u ovakvom društvu, a sve to pod ovom Vladom?
Bajkovite reforme pravosuđa, to smo slušali u zadnjih pola godine i u štampi i u novinama, o uspešnosti reformi. Poštovani građani, vi ne verujete ni ovoj vlasti, a vi ćete presuditi da li je ovaj zakon dobar jer će u danu za glasanje biti skupljeno nekako 126. Dalje neću da pričam, taman mi je vreme isteklo.
Što se tiče mog amandmana građani će ubrzo da presude o brzini donošenja zakona i o svemu onome što će biti posle donošenja zakona primenjivano, a znamo i unapred da neće moći sve tako da bude.
Znači, ovo sve govori o nečemu što neko nameće, da moramo usvojiti zakone, da moramo prilagoditi mnoge zakone evropskim nalogodavcima, a svesni smo i svedoci, pogotovo mi ovde u Skupštini, da mnogi zakoni koje smo na brzinu doneli ne mogu da se primenjuju u ovom okruženju.

Na član 49. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Srđan Spasojević, Zlata Đerić, Miroslav Markićević. Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu prihvatili su amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom, pa konstatujem da je amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 50. amandman je podneo narodni poslanik Goran Mihajlović. Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima narodni poslanik Goran Mihajlović. Izvolite.

        Članovi od 25. do 51. Predloga zakona o javnom beležništvu bave se subjektima javnobeležničke delatnosti, pa je tako, između ostalog, navedeno da javnom beležniku u njegovom radu mogu pomagati javnobeležnički pripravnik, javnobeležnički pomoćnik i administrativni osoblje javnog beležnika. Kao što znamo, u određenim okolnostima i za određeni vremenski period mogu ga menjati javnobeležnički zamenik i vršilac dužnosti javnog beležnika.
Moj amandman se upravo i odnosi na ova dva spomenuta zadnja subjekta, na javnobeležničkog zamenika i vršioca dužnosti javnog beležnika koji, shodno odredbama ovog predloga zakona, imaju sva prava i obaveze javnog beležnika.
Konkretno, u pitanju je član 50, čije sam brisanje predložio, a za ovo brisanje postoje barem dva relevantna razloga koja ću pokušati ukratko da obrazložim, jer ovaj član je malo duži pa da ga ne bih čitao u celini, pokušaću da objasnim o čemu se radi.
Naime, prvi razlog zašto predlažem brisanje je taj što su gotovo svi stavovi iz ovog člana već sadržani u prethodnim članovima. Konkretno, u članu 46, 47. i 48. ako se radi o javnobeležničkom zameniku, odnosno u članu 49. ako se radi o vršiocu dužnosti javnog beležnika.
Takođe, odredbe koje se bave disciplinskom odgovornošću ovih subjekata pomenute su u kasnijim članovima od 149. do 164, pa je logičan zaključak da član 50. samo ponovo konstatuje nešto što negde drugde već postoji u drugim članovima. Time se samo otežava aplikacija ovog zakona u praksi, umesto da se njegova primena učini nedvosmislenom, jednostavnom i lako primenjivom. To je prvi tehnički razlog zbog koga sam predložio brisanje.
Drugi je mnogo značajniji i sadržan je u stavu 3. ovog člana 50, gde se kaže da javnobeležnički zamenik odnosno vršilac dužnosti ima ovlašćenje da vrši sastavljanje javnobeležničkih isprava i izdavanje otpravaka, prepisa i izvoda, pri čemu su dužni da navedu svoje tačno ime i prezime i u kom svojstvu postupaju.
Upravo ova činjenica, u kom svojstvu postupaju, krije najveću zamku koju svesno ili nesvesno može upasti javni beležnik. Naime, javni beležnik je u suštini stručnjak iz oblasti prava koji treba da obavlja posao u službi od javnog poverenja, u ovom slučaju u oformljenoj javnobeležničkoj kancelariji.
To podrazumeva da, pored stručnih, javni beležnik mora da poseduje određene etičke i aksiološke crte ličnosti i kada bi to javni beležnik posedovao, to ne bi bilo sporno, ali šta ako se desi da javni beležnik ne poseduje neku od ovih karakteristika? Onda njegov posao može da se izrodi u nešto drugo, pa umesto da bude dobar i uspešan beležnik, on može postati dobar i uspešan privatni preduzetnik.
To je nešto protiv čega je SRS uložila veći broj amandmana. Smatramo da izdavanje ovih otpravaka, prepisa i izvoda treba i dalje da se obavljaju tamo gde su se i do sada obavljali, a to znači u sudovima i u jedinicama lokalne samouprave, pogotovo što u ovim jedinicama lokalne samouprave posle 2000. godine znate i sami da je zaposleno mnoštvo kumova, prijatelja, rođaka i ostalih kadrova DOS-ovskog režima, pa vam ne može biti izgovor to da nemate dovoljno ljudi.
U prilog ovome ide i činjenica da u prvom početnom periodu rada ne bi postojala adekvatna kontrola javnog mnjenja, jer ovo beležništvo kod nas ne postoji već 60 godina, postojalo je samo za vreme Kraljevine Jugoslavije, od 1930. do 1941. godine, pa se narod na neki način odvikao od ove institucije javnog beležnika, što znači da bi bio potreban jedan određeni period da se ljudi ponovo priviknu.
Da ne otvaramo sada ponovo ono što je rekao gospodin Jojić, pitanje da li je to uopšte ustavna kategorija, čak i mi poslanici koji nismo pravnici, kada pročitamo Ustav Srbije videćemo da u njemu nigde nema kategorije javnog beležnika, što znači da je ovo jedna diskutabilna kategorija i da treba biti oprezan u primeni ove institucije. Zato smo i predložili brisanje člana 50. u celini.

Na član 53. amandman su zajedno narodni poslanici Srđan Spasojević, Zlata Đerić i Miroslav Markićević. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 54. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 54. amandman je podneo narodni poslanik Branimir Đokić. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 55. amandman je podneo narodni poslanik Radiša Ilić. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 57. amandman je podnela narodni poslanik Radica Jocić. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 57. amandman su zajedno narodni poslanici Srđan Spasojević, Zlata Đerić i Miroslav Markićević. Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu prihvatili su amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom pa konstatujem da je amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 58. amandman je podnela narodni poslanik Lidija Dimitrijević. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 58. amandman su zajedno narodni poslanici Judita Popović, Bojan Đurić i Nebojša Ranđelović. Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu prihvatili su amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom pa konstatujem da je amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 59. amandman je podneo narodni poslanik Tomislav Ljubenović. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na osnovu člana 157. stav 6. Poslovnika amandman na član 59. podneo je Odbor za pravosuđe i upravu. Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima gospođa Malović.