Da li još neko želi reč, pošto je ovo bio poslednji amandman u pretresu u pojedinostima?
Pošto smo završili pretres o svim amandmanima, a niko se ne javlja za reč, zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima, a kako smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i pojedinostima, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i u celini.
Prelazimo na 10. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O DOBROVOLjNIM PENZIJSKIM FONDOVIMA I PENZIJSKIM PLANOVIMA (pojedinosti)
Primili ste amandmane koji su na Predlog zakona podneli NBS i narodni poslanici Konstantin Arsenović, Milorad Buha, Vladan Jeremić, Vjerica Radeta, Zoran Krasić, Gordana Pop Lazić, Milan Škrbić, Petar Jojić, Dragan Živkov, Dobrislav Prelević, Sreto Perić, Mirko Munjić i Bojan Mladenović.
Primili ste izveštaje Odbora za finansije i Zakonodavnog odbora, kao i mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 157. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Milorad Buha. Da li neko želi reč? (Da.)

Članom 3. stav 2. koji se odnosi na ovaj amandman predlagač je predvideo da delatnost društva za upravljanje može da obavlja i ogranak stranog društva za upravljanje koje je dobila dozvolu nadležnog organa za obavljanje te delatnosti, a po isteku pet godina od dana pristupanja Republike Srbije Svetskoj trgovinskoj organizaciji.
Stav SRS da je pravno normiranje koje je štetno po srpski nacionalni interes. Zbog čega? Zbog toga što mi imamo jako dobru praksu u dolasku stranog kapitala u Republiku Srbiju u oblasti trgovačkog kapitala, i finansijskog kapitala, i kapitala u oblasti osiguranja itd, da bi vrlo štetno bilo da se u ovoj oblast, pa i dobrovoljnog penzijskog osiguranja, dozvoli stranim ograncima društava da oni obavljaju delatnost menadžmenta u tim preduzećima. Zašto?
Zato što neće voditi računa o interesima Republike Srbije, neće voditi računa o interesima tog dobrovoljnog društva, vodiće računa da izvuku profit. To je osnovno geslo kapitala. To u praksi imamo, kažem, i u oblasti trgovačkog, i finansijskog i svakog kapitala koji je došao u Republiku Srbiju, bez obzira na sve druge zakonske propise u Republici Srbiji koji obavezuju.
Znači, ne može ovde doći niko da se ne registruje. Ne može strani ogranak, nema te kategorije u pravnom sistemu Republike Srbije. Mora biti domaće, znači, on se mora ovde registrovati kao pravno lice, kao pravno lice možete to obavljati. Ni terminološki, ni pravno ne može biti ovako.
S druge strane, s finansijskog i ekonomskog aspekta je vrlo štetno. On će doći ovde i godinu, dve, pet godina obavljaće ono što je u njegovom interesu. Njegov interes je da građani Srbije imaju uredne penzije – nije mu interes. Interes je da ostvari svoj profit. Posebno je to bitno u upravljačkim sferama. On dolazi ovde i prodaje svoje menadžersko znanje. To je velika opasnost.
Građani Srbije i školski sistem Republike Srbije školuje ljude sposobne da upravljaju tim preduzećima. Zašto dozvoliti da strani, posebno ste ga ovde krstili, odeljak ovde dobije dozvolu i dobiće dozvolu. Naravno, kupiće tu dozvolu i guverner i menadžment NBS će mu dati odobrenje za rad i napraviće ršum, kao što su napravili u oblasti finansija preko bankarskog sistema.
Evo, SRS godinama govori o štetočinskom ponašanju stranog kapitala i menadžmenta tih banaka koji odnose, koji pljačkaju građane Srbije. Tako će biti u ovoj oblasti, ne smemo ovo dozvoliti, ali nažalost i u obrazloženju ste se pozvali na određena pravila itd.
Kod kapitala nema pravila. U pitanju je samo interes. Zapadni interes će biti da otmu, da uzmu itd, da naprave kao što su napravili u oblasti finansija, ekonomije, trgovine itd.

Iskorišćeno je minut i 45 sekundi vremena poslaničke grupe. Da li još neko želi reč? (Ne)
Na član 4. amandman je podneo narodni poslanik Vladan Jeremić. Da li neko želi reč? (Ne)
Predlog da se posle člana 4. doda novi član 5. Narodna banka Srbije podnela je amandman kojim predlaže da se posle člana 4. doda novi član 5. Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 7. amandman je podnela narodni poslanik Vjerica Radeta. Da li neko želi reč? Reč ima narodna poslanica Vjerica Radeta.

Dame i gospodo, član 7. govori o tome da NBS izdaje dozvolu za rad, kada se potvrdi valjanost zahteva iz člana 10. stav 1. ovog zakona i kada proceni, pa između ostalog, da je poreklo osnovnog kapitala jasno i nesumnjivo.
Mi u SRS smatramo da ovako neprecizna formulacija ne može biti deo norme i da umesto toga treba da stoji da je poreklo osnovnog kapitala stečeno na zakonom propisan način. To je jedino što je za nas prihvatljivo.
Naravno, ne prihvatamo obrazloženje da bi, ukoliko bi se prihvatio predloženi amandman, došlo do suženja primene ove odrede. Ako je nešto u skladu sa zakonom, onda tu nema ni suženja ni proširenja primene odredbe, nego mora da bude u skladu sa zakonom.
Ovo što je predloženo je, zapravo, samo fraza. Mi insistiramo na jednoj pravničkoj terminologiji i zapravo je amandman samo pravno-tehnička redakcija predloga ovog zakona.
Zašto nije dobro kada se u zakonu koriste fraze? Zato što to može da se zloupotrebljava, da ta širina, kako vi u obrazloženju kažete, može zapravo da dovede do toga da se zakon primenjuje različito od toga na koga se zapravo primenjuje. Svaka ta fraza me podseća i na farsu, kao što je ova sa Nikolićevim tzv. štrajkom.
Ono što ima veze i može da ima veze i sa ovim zakonom i sa Narodnom skupštinom jeste činjenica da se u Briselu nalazi delegacija Narodne skupštine Republike Srbije i, prema našim saznanjima, u toj delegaciji je Jorgovanka Tabaković, koja nije bila predviđena i koja nije član odbora koji je u toj delegaciji, već je naknadno tražila saglasnost od gospođe Kolundžije, žao mi je što nije tu, ali pretpostavljam da sluša pa će nam reći da li je to tačno, i otišla je kao slepi putnik u toj delegaciji, da bi danas tamo pokušala da ubedi prisutne da se tamo donese nekakav akt gde su svi, bože moj, zabrinuti za zdravlje i život Tomislava Nikolića.
Pošto ona ne može to da predloži, ona je samo govorila o tome, ali ne može da predloži zato što nije zvanični član delegacije, onda je to uradila koleginica Maja Videnović iz DS. To samo potvrđuje onu našu jutrošnju tezu da u ovoj farsi zajedno učestvuju i naprednjaci i demokrate.
Ono što je bitno za SRS jeste da Narodna skupština ne sme da dozvoli da postane deo farse. Vi iz skupštinske većine morate da vodite računa i da pitate, da proverite šta rade članovi delegacije u Briselu. Da li tamo zastupaju stavove parlamenta, zbog čega su tamo otišli i da li zastupaju, u skladu sa stavovima svojih stranaka, ili su tamo otišli da prave cirkus i u Briselu oko navodnog štrajka Tomislava Nikolića, kojeg je Jorgovanka mogla da ostavi da on ovde jadan štrajkuje, kao da stvarno štrajkuje, a ona se švrćka po Briselu da bi tamo pokušavala da vrbuje da se Brisel zainteresuje za njegovo zdravstveno stanje, odnosno za tu veliku laž i obmanu oko tzv. njegovog štrajka.

Iskorišćeno je dva minuta i 15 sekundi vremena poslaničke grupe.
Ovim završavamo prepodnevni deo sednice.
Određujem pauzu koja će trajati do 15.00 časova. U 15.00 časova nastavljamo rad pretresom u pojedinostima, amandmanom na član 7, koji je podneo narodni poslanik Zoran Krasić. Hvala vam.
(Posle pauze – 15.00)

Dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad u popodnevnom delu sednice. Par minuta ništa ne znači u odnosu na to da narodni poslanici koji imaju pravo da koriste svoja dva minuta obrazloženja, zaista i imaju mogućnost da koriste ta dva minuta.
Pre nego što pređemo na pretres u pojedinostima amandmana na član 7. koji je podneo narodni poslanik Zoran Krasić, na osnovu člana 90. stav 2. i 87. vas obaveštavam da ćemo danas raditi dok ne završimo pretres u pojedinostima koji je u toku i pretres u pojedinostima 11. tačke dnevnog reda – Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o platnom prometu. Okončanjem rasprave u pojedinostima o tom zakonu će biti završen i naš popodnevni rad, a sutra ćemo nastaviti pretresom u pojedinostima na izmene i dopune Zakona u drumskom saobraćaju.
Na član 7. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Krasić. Da li neko želi reč? (Da.) Narodni poslanik Zoran Krasić.

Ima puno amandmana na ovaj član 7. Predloga zakona, zato što se propisuju uslovi za izdavanje dozvole društvu koje treba da obavlja ove poslove dobrovoljnog penzijskog fonda. Između ostalih, samo bih naveo tačku 1) i tačku 2), ali bih se pozvao i na poslednji stav člana 7, gde se kaže da bliže uslove propisuje Narodna banka Srbije.
U tim tačkama se, ako mogu tako da kažem, navodi sve i svašta, što u praksi ne mora da znači čak i ništa. To su sve neke proizvoljne kvalifikacije, a procena zavisi od raspoloženja i slobodne volje onoga ko to radi u NBS. Nijedan od ovih uslova koji su navedeni ne može gotovo numerički da se izrazi, niti nekako da se izmeri, niti da se drugačije to na što objektivniji način prikaže.
Međutim, mislim da je ovo dobra prilika, samo da ne bi bilo problema, u tački 2) se odnosi na informacije o poslovnom ugledu osnivača itd. Pa, svi su naši osnivači finansijskih institucija ugledni kad treba da se dobije dozvola, a posle nekoliko godina peru ruke od njih poput, recimo, sećate se one priče sa onom nazovištedionicom ''Elite''.
Tu kad je pukla tikva svi su se razbežali. Poreska uprava kaže – mi nemamo veze s tim, Narodna banka kaže – mi nemamo pojma šta su oni radili, policija kaže – šta se mi tu sad pitamo, to je čist obligacioni odnos između onih koji su jedan drugome verovali, a nestalo ne znam koliko desetina miliona evra.
Suština svih ovih naših propisa jeste da obezbedimo zaštitu građana koji moraju da veruju u to ukoliko država stoji kao neki garant. Kad država treba da garantuje na bazi ovako proizvoljnih kvalifikacija u pogledu uslova, onda je tu stvarno nešto poprilično sporno.
Međutim, moram da ponovim nešto što je stav SRS zbog ovih čestih promena da je u prilici da se seti tog izvornog stava koji je bio prisutan, kad su se donosili prvi put zakoni u ovim oblastima koji su danas na dnevnom redu. Mi smo zagovornici jedne koncepcije da NBS ne sme da ima ovoliko uplitanje u neka statusna pitanja učesnika na finansijskom tržištu.
Ne samo kad su u pitanju investicioni fondovi, ne samo kad je u pitanju finansijski lizing, ne samo kad je u pitanju dobrovoljni finansijski fond, ne samo kad je u pitanju osiguranje, da sve ono što se tiče uslova, registracije, statusa i rada mora da bude u nadležnosti Ministarstva finansija.
Kod nas je to sve u NBS, zbog svojevrsne bujice koja je nastupila kod nas na političkoj sceni 2001. godine, jer navodno je neko sredio bankarski sistem i NBS je potpuno sigurna i ona ispunjava sve te svoje obaveze. Onda smo praktično kompletnu finansijsku sferu prepustili NBS, a znate i sami da je ona poprilično udaljena od izvršne vlasti.
Ona je jedna paraizvršna vlast koja ima neku svoju samostalnost i neku vrstu nezavisnosti. Sad neću da u nastavku pričam o tome, to je principijelna razlika. Mislim da kad se jedna oblast tako podeli na jednoj strani su uslovi i način poslovanja, podzakonski akti, a na drugoj strani je kontrola, a NBS se uvek pita preko banaka. Kontrolom banaka ona u stvari kontroliše i investicione fondove i dobrovoljne penzijske fondove.
Moram da napravim jednu malu razliku, koja je neprimerena kod nas. Pazite, imamo sad situaciju da kod nas razlika između životnog osiguranja i dobrovoljnog penzijskog fonda postoji samo u tome ko uplaćuje premiju. Samo ko uplaćuje premiju. Efekat mora da bude isti po definiciji.
Jedni i drugi sva sredstva plasiraju preko hartija od vrednosti. Jedni i drugi svoje poslovanje u plaćanju rade preko poslovne banke. Jedini i drugi su u obavezi da obezbede prinos koji će biti veći nego da je u pitanju štednja kod banke.
U čemu je razlika? Kod dobrovoljnog životnog osiguranja osiguranik uplaćuje premiju, a ovde je malo promovisano da poslodavac uplaćuje. Sad imamo poslodavce koji uplaćuju u dva dobrovoljna penzijska fonda – "Delta đenerali" i, recimo, "Dunav" penzijski fond. Zašto? Zato što je poreska politika takva – do tog iznosa se ne plaća porez. To je stimulativno za poslodavce.
Idemo na četvorku, na troškove. Može da se završava posao, ali kad se pogledaju svi ovi plasmani, kada se pogleda kada se vrši trgovina hartijama od vrednosti, kada se pogleda u koje hartije od vrednosti ulažu dobrovoljni penzioni i investicioni fondovi, onda dolazimo do zaključka da u krajnjem slučaju sve to plaća država. Nije razvijeno finansijsko tržište i država, da bi obezbedila sredstva, da bi premostila hronični deficit u budžetu, izdaje obveznice itd.
Ovi svi učesnici na finansijskom tržištu kontrolisani ulažu i postaju finansijeri države, a država kad treba da izmiri svoju obavezu, ona opet izmiruje obavezu preko poreskih obveznika. Onda imamo jedan začarani sistem u kome se sve fingira.
Mi fingiramo postojanje finansijskog tržišta. Imamo brokerske kuće, imamo berzu, imamo trgovinu među bankama, imamo Narodnu banku Srbije koja se rasplinula svuda, koja može za dva dana unapred da vam kaže koji će biti kurs, a kurs je kobajagi plivajući, slobodan itd.
Neko mora na kraju da plati to. Ko plaća? Plaćaju građani. Kome plaćaju? Onima koji su u jednom trenutku imali slobodna sredstva da ih plasiraju u investicione jedinice. Oni koji su imali slobodna sredstva da uđu u dobrovoljno penzijsko osiguranje. Oni koji su ušli u životno osiguranje.
Molim vas, osnovna svrha ovih finansijskih institucija i instituta nije to, nego da se ta sredstva preko hartija od vrednosti angažuju za privredu, gde bi privreda došla na jeftiniji način do kapitala nego što su u pitanju bankarska sredstva, pa kad se stvori nova vrednost, onda ceo krug može da se zadovolji.
Ovde se ceo krug zadovoljava u čistim finansijskim transakcijama. Na kraju u jednom trenutku ova obveznica ili ovaj papir, koji glasi – na određeni nominalni iznos, fiktivno dobija neki drugi tržišni prikaz. Onda se pegla aktiva, peglaju se rezultati itd, a to u prevodu znači – iz šupljeg u prazno, a snalažljivi pokupe kajmak. U tom smislu, mi tražimo da se tumače svi ovi uslovi iz člana 7. koji su napisani na jedan vrlo proizvoljan način.
Ako neko misli da će u Srbiji da postoji 100 dobrovoljnih penzijskih fondova, taj se grdno vara. Mislim da je i ovaj broj prevelik kod nas. Zašto? Ne postoji ni svest kod ljudi da postoji neka blagodet da u ovom trenutku postoji nešto malo više sredstava da ulažemo u taj fond, kada je hronično problem kako sastaviti od prvog do 15-tog. To je naš problem.
Ako je neko mislio da mi možemo da obezbedimo stabilnost tako što bi regulisali finansijsko tržište, regulisali finansijske institucije, pridržavali se Bečkog sporazuma, izvinite, molim vas, taj se grdno vara, jer onda i ne preostaje ništa drugo nego da se putem kredita zadužujemo, a da bi te kredite pustili u tečaj ovde, da bi te devize pretvorili u dinare, onda moramo da izmišljamo nešto što ima realni sektor, neku novu vrednost, pa da se ta nova vrednost okrene, pa da se podmiri nešto.
Ovo je promašeni sistem. Iz ovog promašenog sistema mi ne možemo da izađemo, jer je to jedan začarani krug gde uzrok stvara posledicu, posledica postaje uzrok i tako neprekidno, javlja se neka zakonomernost i prirodne predvidive posledice. To je naš problem.
Ovde se suštinski ne leči usko grlo ili žarište svih naših problema. Žarište svih naših problema je domaća proizvodnja i izvoz. Ovde gotovo da ništa nije urađeno. Ono što se javlja kao stimulacija je najobičnija preraspodela društvenog proizvoda prema odabranim, gde se roba javlja samo kao pokriće za korišćenje nekih sredstava.
Onda i ne čudi situacija – 5.000 evra za novo radno mesto, 10.000 evra za novo radno mesto itd. Drži vodu dok majstori odu, godinu dana, dve, da to izdrži kao neki sistem, kao nešto epohalno, a svi znamo u startu da od toga nema nikakve koristi.

Iskorišćeno je devet minuta vremena poslaničke grupe. Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 7. amandman je podnela narodni poslanik Gordana Pop Lazić. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 7. amandman je podneo narodni poslanik Milan Škrbić. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 7. amandman je podneo narodni poslanik Milorad Buha. Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima narodni poslanik Milorad Buha.

Kao što kolega Krasić reče, član 7. dozvoljava Narodnoj banci Srbije preveliku slobodu, a u elementima koji su neophodni za dobijanje dozvole, odnosno dokumentima za dobijanje dozvole za rad dobrovoljnog penzijskog fonda ugrađeni su određeni pravni termini koji ne odgovaraju stvarnom stanju, ne odgovaraju pravnom sistemu Republike Srbije. U tački 1. se kaže – poreklo osnovnog kapitala jasno i nesumnjivo … Šta sad to znači jasno i nesumnjivo?
Konkretno, uputio sam amandman na tačku 8. Predloga zakona, koja glasi – da će u društvu za upravljanje uspostaviti odgovarajući sistem za upravljanje rizicima. Gledajte, radi se o prethodnom postupku koji je neophodno da pripremi menadžment dobrovoljnog penzijskog fonda. Između ostalog, mora da napravi jedan sistem upravljanja rizicima.
Šta mi imamo u praksi? I u bankarskom sistemu je slična situacija. Ova odredba je preuzeta iz bankarskog sistema. Onaj ko je maštovit, on će napraviti takav sistem koga nema u Evropi. Šta u praktičnom životu imamo? Da li primenjujemo to? Ne primenjujemo. Znači, onaj ko je maštovitiji proći će u ovom testu kod NBS, a u stvarnom životu toga u pravilu nema.
Ovako definisan uslov može izazvati u NBS potrebu da iz lobističkih razloga određeni fond ne prihvatimo s tim rizikom, a drugoga ćemo prihvatiti. U praksi ne smemo imati ovakve odredbe. Predlagač zakona mora koncizno i jasno u prethodnom postupku propisati uslove, a kroz naknadnu kontrolu rada fondova biti strog.
Šta mi u praksi imamo? Nemamo kontrole. Kada govori NBS o sistemu kontrole banaka, osiguravajućih društava, dobrovoljnih penzijskih fondova, onda vidimo da je kontrola rada tih ustanova gotovo zanemarljiva.
U toku 2009. godine, to sam spominjao ovde, NBS je izvršila tridesetak, odnosno ukupno imamo 33 banke koje su u finansijskom sistemu, tridesetak i nešto kontrola. Malo. Koje su posledice kontrole? Gotovo nikakve. Četiri prekršaja, jedan ili dva privredna prestupa i u 2009. i u 2010. godini. Slična situacija će biti i ovde.
Ali, postoji mogućnost zloupotrebe. Ovako nejasne formulacije omogućavaju upravo takvu zloupotrebu u praktičnom životu i praktičnoj primeni ovih odredaba.
Šta je još opasnost? Opasnost je da se špekulativni kapital ubaci u ove fondove. Ako nemamo adekvatnu kontrolu, pa opraće se pare kao što se inače peru pare kroz bankarski sistem. Metals banka, odnosno Razvojna banka Vojvodine je klasičan primer toga. Sada vidimo posledice.
Šta je učinila NBS da spreči ono što se dešavalo u "Metals banci" itd? Uvela je privrednu upravu i ništa nije preduzela, završen je postupak prinudne uprave. Kada je sve to završeno uhapsila je jednog od prinudnih upravitelja, posle tri-četiri godine kriminalnih radnji u toj banci. To je klasičan slučaj, primer, kako se ne sme raditi ovako kako se radi. I u ovom slučaju će se isto desiti.
Predlog je SRS u ovom konkretnom slučaju da se ova odredba briše. Znači, primeniti sve ono što je svetsko pravilo, ali ga na jedan elastičan način postaviti - da svi oni koji žele da ulože novac, neka ulože, ali uz stalnu kontrolu, permanentnu kontrolu, postignućemo svrhu i smisao ovog sistema.
U ovom slučaju je neophodno da imamo jedan dodatni oblik, s obzirom na stanje u penzionom sistemu, da ćemo za koju godinu doći u poziciju da nećemo moći isplaćivati redovne penzije. Ovo je za one situacije kada građani imaju mogućnost da obezbede dodatna sredstva, da ubace u ovakve fondove i da preko tih fondova u starosti imaju siguran i bezbedan život.

Tri minuta i 15 sekundi iskorišćeno vremena poslaničke grupe.
Na član 7. amandman je podneo narodni poslanik Petar Jojić.
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 10. amandman je podneo narodni poslanik Dragan Živkov.
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 10. amandman je podneo narodni poslanik Milorad Buha.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Predlog da se posle člana 13. doda novi član 14. NBS podnela je amandman kojim predlaže da se posle člana 13. doda novi član 14. Vlada i Odbor za finansije prihvatili su amandman. Zakonodavni odbor smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo predloga zakona. Vi želite da govorite o svom amandmanu? (Da.) Narodni poslanik Milorad Buha.