Da li još neko želi reč? (Ne.)
Ovim smo završili pretres o amandmanima, te pošto niko ne želi reč, zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i u celini.
Prelazimo na 9. tačku dnevno reda: – PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O VISINI STOPE ZATEZNE KAMATE (pojedinosti)
Primili ste amandmane koji su na Predlog zakona podneli narodni poslanici: Milorad Buha, Dragan Stevanović, Vladan Jeremić, zajedno narodni poslanici Nenad Popović, Arsen Đurić i Milan Lapčević, Aleksandar Pejčić i Lidija Dimitrijević, zajedno narodni poslanici Tomislav Nikolić, Jorgovanka Tabaković, Zoran Antić, Veroljub Arsić, Zoran Babić, Igor Bečić, Jelena Budimirović, Stefan Zankov, Oto Kišmarton, Milan Knežević, Saša Maksimović, Zoran Mašić, Predrag Mijatović, Ljiljana Miladinović, Borislav Pelević, Mileta Poskurica, Gojko Radić, Mićo Rogović, Vučeta Tošković, Dragan Čolić i Dragan Šormaz, kao i mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.
Primili ste izveštaje Odbora za finansije i Zakonodavnog odbora.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 157. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Milorad Buha. Da li neko želi reč? (Da.) Narodni poslanik Milorad Buha.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi građani Srbije, pred nama je jedan zakon koji u pravno-tehničkom i finansijskom smislu znači pomak, međutim, mislim da je ovo pomak nagore, jer nam je postojeći zakon davao određena rešenja i nismo ga dovoljno sproveli do kraja.
Naime, prema za sada važećem zakonu, Zakonu o visini stope zatezne kamate iz 2001. godine, stopa zatezne kamate se sastojala od mesečne stope rasta cena na malo i fiksne stope od 0,5% mesečno. Predlagač zakona je u ovoj izmeni i dopuni išao na korekciju i umesto mesečne stope rasta cena na malo, predlaže izmenu, terminološku izmenu pre svega, da to bude mesečna stopa rasta potrošačkih cena.
Prema mišljenju SRS je neprihvatljivo da se ugradi ova odredba i to iz suštinskih razloga. Stopa rasta potrošačkih cena je trgovačka kategorija, prometna kategorija. U sebi ne sadrži ono što smo mi predložili, a to je visina referentne stope NBS kao finansijske kategorije pre svega.
Šta znači stopa porasta potrošačkih cena? Znači jednu hrpu roba i usluga koje se plasiraju na tržištu i koje u određenim vremenskim periodima imaju određeni nivo povećanja, smanjenja svojih cena. To je jedna zbirna stopa koja ne odražava ono što treba i ne odražava cenu finansijskog kapitala.
Zatezna kamate je kaznena kamata. Kazna dužniku koji je u obavezi da namiri ono što je poverilac izgubio u tom periodu.
S obzirom da predlažete prometnu kategoriju, moramo vam ukazati da u suštini u praktičnom životu imamo različita rešenja i imamo dirigovane cene. U našem sistemu imamo dirigovane cene, gde država određuje najviši nivo cena – kako kod komunalnih usluga, tako je i kod goriva i drugih proizvoda i usluga.
Šta se to dešava? Tu je zacementiran nivo tih cena. Imamo cene koje se formiraju na slobodnom tržištu. Tu dolazi do iskakanja. Opet je to vezano za promet, prometovanje tih roba i usluga. To nema veze sa cenom kapitala.
U odgovoru na ovaj amandman, kažete – rast cena na malo je u direktnoj vezi sa nadoknadom novčanog duga poveriocu zbog inflacije. Zbog novčanog duga poveriocu. Novčani dug je finansijska kategorija. Kaže – zbog inflacije koja je bila prisutna za vreme dok je dužnik bio u docnji.
Suštinska razlika u odnosu na vas je referentna kamatna stopa. Ona predstavlja bazu i predstavlja temeljnu visinu finansijskog kapitala. To iskazuje, kao porast cena na malo, ili ranije, odnosno sada potrošačke cene iskazuje organ nadležan za statistiku. U ovom slučaju referentnu stopu iskazuje NBS.
Suština je u sledećem, da poverilac ne sme biti oštećen, a ne sme biti ni nagrađen. U ovom slučaju, samo da se vratimo na situaciju koju imamo od početka godine, porast cena na malo, odnosno porast potrošačkih cena je u prvom kvartalu bio 5,5%, sa nekom inflacijom, odnosno porast cena na malo u prošloj godini od 10,3%, odnosno 11 i nešto procenata. Danas imamo, otprilike, određenu kategoriju zatezne kamate preko 16%.
Naš predlog je da ide referentna stopa NBS koja je manja. Ne da sada kažnjavamo poverioca, nego da ne oštetimo dužnika. Šta će biti do kraja godine, po mišljenju guvernera NBS? Kaže da će tek u ovom kvartalu uslediti najveći porast potrošačkih cena u ukupnosti, ono što smo nazivali nekada inflacijom.
U trećem i četvrtom kvartalu ćemo imati blago smirivanje, a na kraju ćemo imati ono što je zacrtano planskim dokumentom NBS i Vlade Republike Srbije, ono što je definisano memorandumom, to je 4,5%, plus minus 1,5%. Znači, negde oko 6%. Nemoguće je to napraviti, ali vi ste to zacrtali. To je plan Vlade i NBS i vi ćete to ostvariti. Nećete ostvariti.
Kakvu ćemo situaciju imati? Imaćemo situaciju da će se sve to zaustaviti sa onom fiksnom od 0,5% i biti negde na nivou 20%. To znači da će poverilac dobiti 20% od neke vrednosti u nekom vremenskom periodu. To je mnogo ovog trenutka, zato što je cena finansijskog kapitala daleko ispod toga.
Ona cena finansijskog kapitala kod nas je velika zato što banke imaju monopol i uzimaju koliko hoće. Stvarna cena, idite sada kao građanin i odnesite novac u banku, pa ćete videti kolika je stvarna cena tog kapitala, pa podelite i napravite ponder između onoga što se dobije – pasive i aktive, ono što se prodaje, pa da vidite vi šta je to.
Cena finansijskog kapitala je približnija ovoga trenutka i gotovo uvek referentnoj stopi Narodne banke i to je predlog. Nažalost, niste to prihvatili, išli ste na obrazloženje kojim ste kontradiktorni, jer u stvari pokazujete, ako spominjete naknadu dužnika u periodu docnje i kažete da je to nadoknada novčanog duga poveriocu, novčani dug je finansijska kategorija. Prema tome, uokvirite sve to u finansijske kategorije, ne prometne kategorije.

Pet minuta i 30 sekundi je iskorišćeno vremena poslaničke grupe. Da li još neko želi reč? (Ne)
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Dragan Stevanović. Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Vladan Jeremić, koji želi reč. Izvolite.

I ovim članom 2, takođe se, prema onome što nam je ponudio predlagač zakona, vrši zamena podataka koji se koriste za utvrđivanje zatezne kamate i to tako što se umesto podataka o rastu cena na malo koriste podaci o rastu potrošačkih cena.
Otprilike bih mogao samo da nastavim tamo gde je uvaženi kolega Milorad Buha stao, odnosno s tim objašnjenjem, odnosno našim viđenjem predloženog zakona o visini stope zatezne kamate, jer i amandmanom koji je predviđen, stav 2. člana 2. takođe smo predvideli da se reči "stopa rasta potrošačkih cena" zamenjuje rečima "referentna stopa Narodne banke Srbije".
Ovo je na neki način bio i pokušaj da se zaštiti u neku ruku i interes države, jer kao što smo već mogli da čujemo, referentna stopa Narodne banke Srbije je jedna finansijska kategorija, temeljna kategorija, koja u principu i na najbolji način odražava i finansijsku i ako hoćete i političku situaciju u zemlji, dok stopa rasta potrošačkih cena predstavlja jednu, da je tako nazovemo, trgovačku kategoriju, a pri tom, naravno, treba imati u vidu i onu strategiju države da vodi računa i o kontrolisanim cenama itd.
Interesantno, u onom obrazloženju od strane Vlade stoji da se Predlogom zakona zamenjuje korišćenje podataka o mesečnoj stopi i cena rasta na malo, sa podacima o mesečnim stopama rasta potrošačkih cena, kako u mesecima kada su podaci o potrošačkim cenama veći od nule, tako i u mesecima kada su ti podaci jednaki nuli ili su negativna kategorija.
Onda kažu da iz tog razloga ne bi moglo da se za mesece u kojima je podatak o stopi rasta potrošačkih cena jednak nuli ili negativna veličina koristi druga vrsta podataka, kao što je predviđeno ovim amandmanom.
Za prva tri meseca ove godine, ta stopa rasta potrošačkih cena je negde 5,5%, što znači da bi na godišnjem nivou, ako se održi takva dinamika, to bilo negde do 16%, dok je referentna stopa Narodne banke Srbije trenutno, ako se ne varam, 12,25% i otuda i pokušaj da se i kroz ovaj amandman, dakle, u 2. stavu člana 2. Predloga zakona o visini stope zatezne kamate na neki način zaštiti interes države.
Međutim, niste tu pronašli neko razumevanje ili ekonomsku logiku, tako da to nije prihvaćeno i otuda i smatramo da generalno ovakve izmene i dopune Zakona o visini stope zatezne kamate neće uspeti da urede ono što ste barem ovako deklarativno naveli u razlozima za donošenje zakona, kada ste ih ponudili Skupštini.

Iskorišćen minut vremena poslaničke grupe.
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Milorad Buha. Da li neko želi reč? (Da) Narodni poslanik Milorad Buha ima reč.

Ovim amandmanom zatražili smo brisanje člana 3, odnosno to je predlog da to bude član 4. starog zakona. Pročitaću ovaj član koji je odraz određene prepisivačke škole, a s druge strane i pomalo nestručno sročen, ali ako dočekamo ovo što je ovde napisano biće tragično po Republiku Srbiju i građane Republike Srbije.
Kaže se sledeće – za mesece u kojima je zbog jednokratne korekcije cena stopa rasta potrošačkih cena za 10 procentnih poena veća od referentne kamatne stope Narodne banke Srbije, za stopu iz člana 2. tačka 1. ovog zakona uzima se aritmetička sredina između referentne kamatne stope Narodne banke Srbije i mesečne stope rasta potrošačkih cena.
Gledajte, ovo smo udrobili, malo jedno, malo drugo, a s druge strane ukazujemo na mogućnost da u društvu imamo porast stope potrošačkih cena, koja je za 10 procentnih poena veća od referentne kamatne stope. Poznato je da je kod nas referentna kamatna stopa uvek bila u zadnjih pet-šest godina preko 10%, čak do 17%. Sada je trenutno 12 i nešto posto, uzmite na to 10 procentnih poena.
O kakvoj ekonomskoj i finansijskoj politici mi govorimo? Da li se u društvu može zamisliti više ona inflacija koja je bila karakteristična u devedesetim godinama. U periodu kada kažemo da smo stabilizovali sve, da sve odgovara nekim normama, pravilima itd, da mi u zakonu predviđamo ovakvo drastično povećanje potrošačkih cena koje će nas nadilaziti deset i više procentnih poena i da ćemo pristupiti jednokratnoj korekciji cena? Molim vas, nemate to u Zakonu o cenama, nemate tu mogućnost. Kako ćemo to učiniti?
Ovo je samo jedna prepisivačka škola, naime, slična je situacija predviđena i u sadašnjem, važećem Zakonu o visini kamatne stope u članu 4, koja na sličan način određuje, ali 2001. godina i 2011. godina su dijametralno suprotne.
Mislim da je ovo štetno, da je nepotrebno, bez obzira na to što možda i dođe do takve situacije, s obzirom ne ekonomsku politiku koju vodite i finansijske pokazatelje koje imamo i da možemo doći u ovakvu situaciju, ali moramo to vezati i za određene druge zakonske propise koji vam moraju omogućavati ono što vi predvidite ovim zakonom.
Ako to nije predviđeno Zakonom o cenama, iluzorno je to ugrađivati u ovo, a kombinovati aritmetičku sredinu između kategorije inflacije i referentne kamatne stope, to je jedan vrtlog, ne možete izaći iz svega ovoga.

Minut i 30 sekundi iskorišćeno  vremena poslaničke grupe.
Da li još neko želi reč? (Ne)
Na član 3. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Nenad Popović, Arsen Đurić i Milan Lapčević. Vlada i Odbor za finansije su prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 5. amandman je podnela narodni poslanik Lidija Dimitrijević.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 5. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Nenad Popović, Arsen Đurić i Aleksandar Pejčić. Da li neko želi reč? (Da) Reč ima narodni poslanik Aleksandar Pejčić.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi predstavnici Vlade, DSS je na ovaj zakon o visini stope zatezne kamate podnela određen broj amandman i mi se upravo zahvaljujemo pošto je Vlada prihvatila jedan od njih.
Naime, u članu 5a, stav 1, nakon reči "Republički zavod za statistiku" ubacuju se reči "i Narodna banka Srbije", a reč "objavljuje" zamenjuje se rečju "objavljuju".
S obzirom da je Zakon o Narodnoj banci Srbije kao osnovni cilj ove institucije definisao očuvanje cenovne stabilnosti, smatramo da je neophodno da podatke o mesečnim stopama, ovo je bitno, rasta potrošačkih cena u Republici Srbiji, pored Republičkog zavoda za statistiku, objavljuje i Narodna banka Srbije na svojoj internet prezentaciji.
S obzirom da su se u javnosti pojavljivali različiti podaci od ovih referentnih institucija, od Zavoda za statistiku i od srpske Narodne banke, mi smo hteli da ovim amandmanom faktički zakonodavac koordinira radom i jedne i druge institucije i obaveže ih da transparentno objave na svojim internet stranicama mesečnu stopu rasta i rast potrošačkih cena. Na taj način će i građani Srbije, a i javnost biti upoznata sa rastom monetarnih kretanja u Srbiji.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 5. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo. Niko ne želi reč.
Na član 6. amandman je podneo narodni poslanik Milorad Buha. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 6. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Nenad Popović i Arsen Đurić. Da li neko želi reč? (Da.) Narodni poslanik Arsen Đurić.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, mi smo u ime poslaničke grupe DSS podneli amandman na član 6. kojim se u stavu 1. umesto reči "stopa rasta cena na malo za decembar 2010. godine" ubacuju reči "prosečna stopa rasta cena na malo u 2010. godini"
Predloženim tekstom zakona je predviđeno da se prilikom obračunavanja stope zatezne kamate od 1. januara 2011. godine koristi, uzima u obzir prosečna stopa rasta cena na malo u decembru 2010. godine.
S obzirom da se decembar ne može uzeti kao referentan za čitavu 2010. godinu, smatram da je neprimereno koristiti stopu rasta cena na malo samo u decembru, već mislim da treba uzeti prosek za čitavu 2010. godinu.
U decembru svake godine su prisutni praznični sezonski efekti zbog većih zarada u odnosu na ostale mesece u toku godine, tako da rast cena na malo koji je prouzrokovano ovim efektima nikako se ne može koristiti za prvi kvartal sledeće godine, jer ne bi reflektovao pravo stanje stvari. Zato smatram da je neophodno uzeti prosek za čitavu 2010. godinu i na taj način doći do stope zatezne kamate u prvom kvartalu 2011. godine, tako da vas pozivam da još jednom razmotrite i prihvatite ovaj amandman.