Dame i gospodo narodni poslanici, Zakon o finansijskom lizingu je donet 2003. godine, 2005. godine je imao prve izmene i dopune, a sada se priča o zakonu o izmenama i dopunama Zakona o finansijskom lizingu.
On je u nekom periodu imao izuzetno dobru primenu i bio je konkurencija bankarskim kreditima. To je bilo do nastupa svetske ekonomske krize, a kasnije se situacija nešto menja u korist bankarskih kredita, to ne samo zbog svetske ekonomske krize, nego jednostavno prestaje mogućnost ljudi da investiraju. Potrebna su im gotova novčana sredstva za preživljavanje i onda finansijski lizing gubi trku sa bankarskim kreditima.
Dva su osnovna razloga zbog kojih ste vi pristupili izmenama i dopunama Zakona o finansijskom lizingu. Prvi razlog je što želite da proširite predmet finansijskog lizinga, a drugi razlog jeste što želite da povećate osnovni kapital sa 100 hiljada evra na 500 hiljada evra.
Vi pravite procenu da se to neće negativno odraziti na oko 17 kompanija otprilike koje se bave finansijskim lizingom, jer one poseduju kapital od 90 miliona evra u sadašnjem momentu, a potrebno je po odredbama zakona o izmenama i dopunama Zakona o finansijskom lizingu da ima oko osam i po miliona evra.
Upravo u tom grmu i leži zec, vi hoćete da zaštitite, hoćete da smanjite broj zainteresovanih za osnivanje firmi koje bi se bavile finansijskim lizingom, a zapravo finansijski lizing znači posredovanje između davaoca finansijskih usluga i primaoca finansijskih usluga, gde davalac finansijskog lizinga zadržava pravo svojine na predmetu koji je predmet finansijskog lizinga, a primalac finansijskog lizinga ima mogućnost da koristi taj predmet.
Amandman o kojem sada govorim odnosi se na član 4. Predloga zakona. Do sada je u članu 4. stajalo da je predmet finansijskog lizinga pokretna nepotrošna stvar, oprema, postrojenja, vozila i slično. Sad ste vi predložili da se dodaju i reči "i nepokretna stvar koja može biti predmet prava svojine u smislu zakona koji uređuje svojinsko-pravne odnose".
Predložili smo da se, pored ovog, preciznije i jasnije definiše da taj novi ili na drugačiji način predviđen predmet lizinga predstavljaju i novi i stari građevinski objekti, stambeni prostor, poslovni prostor i fabričke hale. Znači da se član 4. precizira ovim što smo mi predložili u amandmanu.
Vlada nije prihvatila ovaj amandman, navodeći u obrazloženju zbog čega ne prihvata amandman. Kaže, "amandman se ne prihvata, između ostalog, što zakon nema za cilj da informiše one na koje se odnosi". Primarno da zakon nema cilj da informiše, nego da uredi određenu oblasti.
Kako se može očekivati efikasna primena i dobra primena i uticaj zakona na one na koje se odnosi, ako oni neće biti informisani o tome. Čini mi se da obrazlaganje zakonskih predloga, kako u načelu tako i kad su u pitanju pojedini amandmani, na najbolji način informiše građane šta mogu da očekuju u narednom periodu.
Nijedan zakon o finansijskom lizingu, kao ni zakoni o bankarskim kreditima ne mogu da reše nagomilane probleme građana Srbije, pa neće moći ni ovaj, a neće moći ni neki drugi koji su u pripremi. Naravno, ni konverzija građevinskog zemljišta o kojem je ministar Dulić ovde govorio neće moći da reši probleme građana Srbije, ali će moći zato da učvrsti pozicije pojedinih tajkuna i koji su postali vlastodršci svega u Srbiji.
Ovde je, čini mi se, osnovni cilj izmene i dopune ovog zakona da se zapečati na 17 kompanija koje već postoje, a da ni u jednom drugom momentu nije moguće da se proširi broj davalaca finansijskog lizinga. Na tržištu finansijskog kapitala treba da stoji jedna otvorena utakmica. Oni koji su najkvalitetniji, oni koji su najjeftiniji i najbolji za korisnike, da li je u pitanju bankarski kredit, da li je u pitanju finansijski lizing, da korisnici se sami opredeljuju na osnovu onog što je ponuđeno.
Vi ne želite to, vi želite da smanjite broj onih koji će da pružaju takve mogućnosti. Evo, iz jednog u drugog zakona, uvek se ograničava na nečemu. Sad će advokaturom moći da se bave oni koji budu osigurali svoju delatnost, tako da je nazovem. To je mogla da bude alternativa, ko želi da osigura, a ko ne. Ne mora i da može da nastavi i dalje da obavlja tu delatnost.
Klijenti, komitenti i oni koji se pojavljuju kao korisnici tih usluga će moći da odlučuju i to bi bilo to što se zove tržišna utakmica. Vi želite zapravo da zaštitite one koji su vama logistička ili neka druga podrška. To ćete moći samo do nekih narednih izbora. O tome će vam Krasić govoriti da li će nešto biti u novembru, decembru. U decembru kažu, najavljuju za januar.