Iskorišćen je minut vremena poslaničke grupe.
Na član 32. amandman je podneo narodni poslanik Slađan Mijaljević. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 35. amandman je podneo narodni poslanik Dragan Stevanović. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 36. amandman je podnela Narodna banka Srbije. Vlada je prihvatila amandman. Zakonodavni odbor smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom. Da li neko želi reč? (Ne.)
Ovim smo iscrpli pretres u pojedinostima o ukupnom broju amandmana na Predlog zakona.
Pošto smo završili pretres o svim amandmanima, zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i pojedinostima, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i celini.
Prelazimo na 7. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O INVESTICIONIM FONDOVIMA (pojedinosti)
Primili ste amandmane koji su na Predlog zakona podneli narodni poslanici: zajedno Tomislav Nikolić, Jorgovanka Tabaković, Veroljub Arsić, Zoran Babić, Igor Bečić, Jelena Budimirović, Stefan Zankov, Oto Kišmarton, Milan Knežević, Saša Maksimović, Zoran Mašić, Predrag Mijatović, Ljiljana Miladinović, Borislav Pelević, Mileta Poskurica, Gojko Radić, Mićo Rogović, Vučeta Tošković, Dragan Čolić i Dragan Šormaz, Marina Toman, Dragan Stevanović i Milorad Buha.
Primili ste izveštaj Odbora za finansije i Zakonodavnog odbora, kao i mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 157. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na član 1. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslaničke grupe Napred Srbijo. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 2. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 2. amandman je podnela narodni poslanik Marina Toman. Da li neko želi reč? Reč ima poslanik Dragan Stevanović.

Ovim članom 2. moja koleginica Marina Toman je samo htela tehnički da popravi ovo, kako ne bismo u jednom trenutku došli u situaciju, odnosno ne biste vi koji predlažete ovaj zakon došli u situaciju da zbog činjenice da će Zakon o tržištu hartija od vrednosti da stupi, odnosno da ostane van snage kad počne da se primenjuje Zakon o tržištu kapitala.
Naime, samo ću vam pročitati iz originalnog zakona šta se kaže u ovom stavu 6. koji postaje stav 5 – društvo za upravljanje je dužno da se u svom poslovanju pridržava odredaba zakona kojim se uređuje tržište hartija od vrednosti. Ono što smo mi tražili jeste da se doda odnosno tržište kapitala.
Mi vas podsećamo da smo upravo završili pretres u pojedinostima zakona kojim se reguliše tržište kapitala i njegovim stupanjem na snagu, odnosno njegovom primenom staviće se van snage Zakon o tržištu hartijama od vrednosti.
S obzirom da je to tako, koleginica Marina Toman je htela da se ovde uključi i stavi odredba, odnosno zakon kojim se uređuje tržište kapitala kako ne bismo došli u situaciju da ovaj zakon menjamo sutra, ponavljam, kada se ovo stavi van snage.
I u ovom zakonu ne može da se kaže ništa drugačije nego ono što smo rekli Zakon o tržištu kapitala. Mislimo i smatramo da je ovo zaista skrajnuto, da je stavljeno na marginu.
Na kraju krajeva, takav je bio i vaš odnos prema ovoj investicionoj ili fondovskoj industriji. U Srbiji danas imate svega dvadesetak što društava za upravljanje, što fondova, što fondova investicionih, čak i oni penzioni fondovi kojima ste zakonskom regulativom dali šansu i mogućnost da se tamo od 2003. godine razvijaju privatni penzioni fondovi.
Pita vas SRS – na kom nivou je uopšte svest o društvu u tom smislu podignuta?
Koliko danas korisnika ili ljudi ima opredeljenje, slobodu, hrabrost i poverenje da svoja sredstva ulaže u privatne penzione fondove koji su u vidu investicionih fondova, a da ne govorimo o nečemu drugom, o nečemu ozbiljnijem, što je osnovni način, model ili svrha finansiranja u razvijenom svetu, odnosno svetu koji ima unapređeno i razvijeno tržište kapitala.
Što se tiče investicionih fondova, mi ponavljamo da je celokupna privredna i ekonomska klima u ovoj državi takva da oni još dugo neće moći da dobiju svoj obim, intenzitet i značaj kakav bi trebalo da imaju, a podsetiću vas da je SRS još devedesetih godina, pri svom osnivanju i definisanju ekonomskih principa i ekonomskog programa, govorila i insistirala na značaju investicionih fondova, i akcionarstva i svakako tržišta kapitala.

Iskorišćeno je tri minuta vremena ovlašćenog predstavnika poslaničke grupe. Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 3. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo. Niko ne želi reč.
Na član 4. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo. Niko ne želi reč.
na član 5. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo. Niko ne želi reč.
Na član 7. amandman je narodni poslanik Dragan Stevanović. Da li neko želi reč? (Da.) Narodni poslanik Dragan Stevanović.

Ovim smo izrazili naš politički stav. Izrazili najblaže rečeno rezervu u odnosu na vaše opredeljenje da svaku ekonomsku i političku priču svedete i završite na EU. S njom se na ustima budite, s njom i zaspivate, pretpostavljam.
Za SRS to objektivno politički i u svakom drugom smislu nije prihvatljivo, pa čak ste i ovde državu limitirali, da eventualno investicioni fondovi, koji su ponavljam znate i sami u kakvoj situaciji, imaju mogućnost da ulažu, investiraju u zemljama koje nisu članice OECD, odnosno EU.
Vi ste jasno u zakonu čak i ostavili da stoji da će Vlada imati mogućnost da u podzakonskom aktu proširi mogućnosti za investiranje u druge zemlje. Mi smo smatrali da država ne treba ni na jedan način da limitira bilo koji investicioni fond, da ulaže, investira ili pokazuje interesovanje za tržište na bilo kom delu zemaljske kugle i vrlo je interesantno obrazloženje koje je predlagač odnosno Vlada Republike Srbije dala kao razlog zašto se ovaj amandman odbija.
Naime, pored ostalog rečeno je da predlagač ostane na stanovištu da je na sadašnjem nivou investicionih fondova, kao i na celom domaćem finansijskom tržištu potrebno zadržati ograničenja ulaganja u finansijske instrumente izdavaoca iz država članica OECD i EU, kao i susednih zemalja.
Najveći rizik svih ostalih država je neadekvatan nadzor i razmena informacija sa našom Komisijom za hartije od vrednosti, što kod država OECD, kao i kod susednih zemalja.
Kod sebe imam jednu analizu koja nije urađena u ovoj godini, urađena u godini pre i vrlo je interesantno da 15 država sa razvijenim tržišnim kapitalom, odnosno sa najjačom tržišnom kapitalizacijom, od njih 15, tri nisu članice ni EU, ni OECD.
Kako vi možete da kažete, u čije ime govorite, da imate nepoverenje u tržište kapitala, kao što su Kina, Rusija, Hong Kong. To su tri države, i ja sam ih redosledom na toj lestvici pročitao, sa razvijenim tržišnim kapitalom. Kina je na trećem mestu u svetu, nije član OECD.
Zbog čega neko iz Srbije ne bi mogao da ima ovu vrstu poslovnih odnosa s Kinom, s Rusijom, svakako s Rusijom s kojom ne eksploatišete ni one ekonomske benefite i privilegije koje imate i do sada i limitirate nas zakonom, odnosno i tu nerazvijenu i jadnu industriju fondovsku limitirate i uskraćujete mogućnost za tako nešto, ostavljate mogućnost da u podzakonskom aktu definišete.
Zbog čega? Opasno je i bolesno, i ekonomija Srbije danas to vrlo jasno pokazuje, kada ideologija, promašena i bolesna ideologija i politika opterećuju ekonomske ambicije i ekonomske mogućnosti jedne države. Posle ovih 15, ide spisak od 27 država, koje takođe imaju najrazvijenija tržišta kapitala na zemaljskoj kugli.
Od njih 27, sedam nisu članice OECD, da ne nabrajam one dalje, tu treću grupu gde je Srbija, a po ovim analizama samo je jedna država iz okruženja Srbije. Vi pogledajte gde smo, šta smo i dokle smo stigli s tržištem kapitala. Posle deset godina vaše vlasti, bez bilo kakvog ideološkog opredeljenja, odnosno ideoloških barijera da se tržište kapitala u državi razvija, dokle ste stigli i šta ste uradili sa elementima koji čine tržište kapitala.
Moje pitanje za predstavnike vlasti je, zbog čega se ovo limitira na zemlje OECD, odnosno zemlje EU? Zašto onda za ovih deset godina niste uveli principe i standarde kojima se upravljaju sve te države EU? Zašto se niste vodili iskustvima nekih drugih država? Malopre smo komentarisali, završili smo raspravu o Zakonu o tržištu kapitala.
U Zakonu o tržištu kapitala vi ste uveli u Srbiji opcije, horvarde, snopove, i nađite mi to u zakonu u Hrvatskoj.
Znate li kako se fjučersi kažu u Hrvatskoj? Budućnosnice. Hajde što su nam ukrali jezik, nego se ne stide istog tog. Koga vi folirate, šta smo mi, Amerikanci, Englezi, a vi imate Ustav. Ustav vas obavezuje da koristite srpski jezik i ćirilično pismo.
Ne ide se tako u budućnost. Tako što ćete na engleskom da slikate i pišete budućnost, nego tako što to što stavite u norme zakona da možete i da zaista primenjujete na terenu i u praksi u Srbiji. Zato smo reagovali ovim amandmanom, smatramo da je Srbija žrtva i talac vaših ideoloških i političkih opredeljenja, koja su pre svega zasnovana na evropskim integracijama.
Naravno, verujemo da ćemo vremenom uspeti i javnost u Srbiji da uverimo i da tu farsu o EU i evropskoj perspektivi razbijemo u Srbiji, i kao što su neki nekada govorili da se patriotizam ne sipa u traktore, SRS smatra da se EU ne sipa u traktore, da se ona ne jede i ne pije, živi se i radi se od nečega sasvim drugog i verujemo da ćemo uspeti da javnost u Srbiji uverimo u besmisao i neodrživost priča koje prodajete poslednjih deset godina.

Iskorišćeno je vreme ovlašćenog predstavnika i dva minuta vremena poslaničke grupe. Da li još neko želi reč?
Na član 8. amandman je podnela grupa od 21. narodnog poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 9. amandman je podnela grupa od 21. narodnog poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 12. amandman je podneo narodni poslanik Milorad Buha. Da li neko želi reč? (Ne.)
Ovim smo završili pretres o svim amandmanima, te zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i u pojedinostima, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, u pojedinostima i u celini.
Prelazimo na 8. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O FINANSIJSKOM LIZINGU (pojedinosti)
Molim Službu Narodne skupštine da dostavi materijal sa amandmanima spremljen za pretres u pojedinostima po 8. tački dnevnog reda predsednicima ili ovlašćenim predstavnicima poslaničkih grupa, da bi mogli da pratimo rad zajedno.
Primili ste amandmane koji su na Predlog zakona podneli narodni poslanici: Nenad Popović, Arsen Đurić, Milan Lapčević, Sreto Perić, Donka Banović, Milica Vojić Marković, Mirko Munjić, Milorad Buha, Tomislav Nikolić, Jorgovanka Tabaković, Zoran Antić, Veroljub Arsić, Zoran Babić, Igor Bečić, Jelena Budimirović, Stefan Zankov, Oto Kišmarton, Milan Knežević, Saša Maksimović, Zoran Mašić, Predrag Mijatović, Ljiljana Miladinović, Borislav Pelević, Mileta Poskurica, Gojko Radić, Mićo Rogović, Vučeta Tošković, Dragan Čolić, Dragan Šormaz, Aleksandar Pejčić i Zoran Krasić.
Primili ste izveštaje Zakonodavnog odbora i Odbora za finansije, kao mišljenje Vlade o amandmanima.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 157. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na član 2. amandman su podneli narodni poslanici Nenad Popović, Arsen Đurić i Milan Lapčević. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 4. amandman je podneo narodni poslanik Sreto Perić. Da li neko želi reč? (Da.) Narodni poslanik Sreto Perić.