Tri minuta su iskorišćena od vremena poslaničke grupe. Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na osnovu člana 157. stav 6. Poslovnika Narodne skupštine, Odbor za finansije je podneo amandman na član 50. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 51. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Miroslav Markićević, Srđan Spasojević i Zlata Đerić. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 51. amandman je podnela Vlada.
Narodna banka Srbije i Odbor za finansije su prihvatili amandman, Zakonodavni odbor smatra da je amandman u skladu s Ustavom i pravnim sistemom, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 51. amandman je podneo narodni poslanik Petar Jojić. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na osnovu člana 157... Izvinite, samo da saslušamo intervenciju Službe. Zahvaljujem Službi Narodne skupštine.
Starajući se o usklađenosti rada radnih tela i toka sednice obaveštavam vas: član 51. sadrži u stavu 1. tačkama 2), 5), 25) i 27) predlog da se menja reč „pismenoj“ rečju „pisanoj“, osim u tački 25) i tački 27). S obzirom na to da se ne može prihvatati amandman delimično, a da predlagač ne želi da prihvati amandman u celini, u ovom članu 51. ostaće u originalu, kako je predlagač zakona imao, dakle, ostaće reč „pismenoj“ a ne „pisanoj“.
Na član 51. amandman je podnela Vlada.
Obavestila sam da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona, kao i amandman koji je podneo narodni poslanik Petar Jojić.
Na osnovu člana 157. stav 6. Poslovnika, Odbor za finansije je podneo amandman na član 54. Da li se neko javlja za reč? (Ne.)
Na član 54. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika Poslaničke grupe Napred Srbijo. Da li se neko javlja za reč? (Da.) Reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić.

Dame i gospodo narodni poslanici, čini mi se da je ovaj zakon trebalo da bude donet onog časa kada smo počeli da osećamo posledice svetske ekonomske krize. Mnogo toga bi bilo jasnije i mnogo manje posla bi bilo za Narodnu banku, nas narodne poslanike, a i za same banke.
Ne mogu da se složim sa guvernerom u jednom delu, da je ovaj zakon isključivo napisan radi zaštite fizičkih lica korisnika finansijskih usluga, zato što iskustvo koje imamo sa ovih prostora jeste da čim se jedna oblast uredi sve ono što ne valja odmah prelazi u oblast koja nije uređena, a i te kako su povezani korisnici finansijskih usluga, bez obzira na to da li su to fizička lica, pravna lica, preduzetnici, ili bilo ko drugi u našem privrednom sistemu.
Da bih opravdao tu svoju tvrdnju zašto je to trebalo mnogo ranije da se dogodi mogu samo da kažem da je, recimo, 2004, 2005, 2006. godine bila invazija banaka, koje su počele da posluju na ovim prostorima sa ciljem da plasiraju što je moguće više kredita. Dešavalo se da su banke obećavale i te kako primamljive kamatne stope i da su često te kamatne stope jednim delom i ugovarane, da je bilo čak i situacija kad korisnik finansijske usluge započne proceduru zaključenja ugovora da se na sam dan zaključenja ugovora kamatna stopa promeni i kaže se – to je sad u skladu sa poslovnom politikom banke, jer kad ste predali zahtev nije bila ovakva.
S druge strane, čak i ako je korisnik uspeo uz ugovorenu kamatnu stopu da zaključi ugovor, već posle šest ili sedam meseci dolazilo je do toga da mu banka menja kamatnu stopu navedenu u ugovoru, i to bez ovih fiksnih delova koji se spominju i promenljivih delova koji se spominju u ovom zakonu. Znači, nije bio u pitanju ni euribor, ni libor, ni referentna kamatna stopa, ni rast cena na malo. Izgovor je bio – poslovna politika banke.
To je moglo da važi do početka primene ovog zakona. Međutim, treba neke posledice da otklonimo pre nego što uđemo u primenu ovog zakona, da bi ovaj zakon mogao da se primenjuje na onaj način kako je Narodna banka zamislila.
Mnogi kažu da ćemo primenom ovog zakona samo da zaštitimo korisnike finansijskih usluga. Ne mogu da se ne složim s tim, ako ovaj zakon bude stvarno primenjivan kako treba. To je primarna posledica. Sekundarna je mnogo važnija. Kako smo uopšte došli u jednu ovako tešku situaciju, i ekonomsku, i privrednu itd., da ne nabrajam? Problem dobrim delom leži i u samim poslovnim bankama i onome što su one radile u proteklih nekoliko godina, što je Narodna banka ćutala proteklih nekoliko godina, i Vlada Republike Srbije, da ne nabrajam sve ostalo.
Znate, kada su građani prevareni sa kamatama koje su na početku zaključenja bile niske, uzimali su te kredite, dolazilo je od 2008. godine do strahovitog skoka evra, menjane su čak i kamate koje su bile ugovarane, tako da imamo situaciju da onaj ko je korisnik kredita nije više mogao da servisira kredit ili je morao da se odrekne nekih običnih ljudskih, civilizacijskih pogodnosti u svom životu. Imali smo situaciju da su građani sve svoje aktivnosti, prihode usmeravali ka otplatama kredita koji su iznenada poskupeli, i to neopravdano, ali na to ću malo kasnije da se vratim. Posledica toga je pad privrednih aktivnosti, nema kupovine dobara, plaća se samo ono što se mora (struja, voda, komunalije, porez), i tu je kraj priče.
Kada dođete u takvu situaciju, u problemu je privreda, koja sada pokušava da prebrodi taj nedostatak kupovne moći stanovništva tako što ona podiže kredite. Ista je situacija kao sa građanima – ugovorene kamate u trenutku realizacije kredita su drugačije od onih prilikom zaključenja ugovora. Opet imamo problem, privreda više ne usmerava svoja sredstva i prihode na otvaranje novih radnih mesta, proširenje delatnosti, povećanje obima poslovanja, nego na otplatu kredita.
Tu je važna regulatorna uloga Narodne banke, koja je trebalo tada da interveniše na finansijskom tržištu i da na taj način zaštiti korisnike finansijskih usluga i da banke svede na onu meru, po pravilima koja važe u svetu, ne samo kod nas.
Koliko je to bilo neopravdano i koliko su banke (ne sve, ali veliki deo njih) nastupile nepošteno prema građanima? Sa početkom svetske ekonomske krize referentne kamate centralnih banaka se smanjuju, barem onih važnih: Evropska centralna banka euribor smanjuje sa 4,5 na 1%, mislim da je Švajcarska sa 2,5 smanjila na 0,75% ili 0,5%. Svi ugovori koji su imali kao promenljivu euribor, libor ili domaću referentnu kamatnu stopu nisu uskladili iznose rata koje je građani trebalo da vraćaju kao kredite, nego su banke povećavale svoju maržu da bi im prihod ostao isti, iako je cena kapitala po kojoj se one zadužuju daleko manja nego što je to bilo u trenutku zaključenja ugovora.
Sada imamo situaciju da donosimo jedan ovakav zakon. U redu je to. Zamislite sada situaciju da je neki ugovor zaključen, primera radi, 2008. godine, septembra meseca, pred sam početak svetske ekonomske krize kod nas, i kaže se u tom ugovoru da je kamatna stopa 5,5% plus euribor. Nema problema, zaključuje se takav ugovor. Krajem decembra meseca Evropska centralna banka smanjuje euribor na 1%. Sada više nije 5,5% plus euribor, sada je 9% plus euribor. Ne odriče se banka zarade, iako se jeftinije zadužuje u inostranstvu.
U ovom trenutku i Evropska centralna banka i ostale svetske važnije banke, čije kamatne stope su služile našim bankama kao osnov za zaduživanje, povećavaju svoje referentne kamatne stope. Evropska centralna banka je pre nepunih mesec dana povećala euribor na 1,25. Očekuje se da će do kraja ove godine da bude oko 2%. Sledeće podizanje je valjda u julu mesecu. Godine 2012. će verovatno poslovati po tržišnim, a ne po usiljenim vrednostima, kako je to sada, zbog izlaska njihove privrede iz svetske ekonomske krize.
Znači, kada bismo ovako ostavili ovaj zakon, u ovakvom stanju, kamate bi bile usklađivane sa trenutkom koji danas važi. Sa povećanjem referentnih kamatnih stopa koje se spominju u ugovorima, koje su sada na najnižem nivou, povećavao bi se i iznos kamate koja se naplaćuje za korišćenje kredita.
Zato i jeste napisan ovaj amandman na član 54. Napravljena je jedna tehnička greška. Nije sporno da tu tehničku grešku ispravimo, ali naš amandman treba da glasi ovako – U članu 54. posle stava 2, dodaju se novi stavovi 3. i 4. koji glase: „Davaoci finansijskih usluga dužni su da do dana primene ovog zakona na ugovore koji su zaključeni do tog dana primenjuju kamatne stope koje su važile u trenutku zaključenja ugovora, a nisu u suprotnosti sa ovim zakonom. Davaoci finansijskih usluga nemaju pravo da korisnicima finansijskih ugovora naplaćuju posebnu naknadu za usklađivanje ugovora iz stava 2. ovog člana, niti da potražuju naknadnu dokumentaciju radi toga.“
Cilj je da se ovim amandmanom spreče zloupotrebe banaka, jer one banke koje su pošteno nastupile prema svojim budućim klijentima i davale im realnu kamatnu stopu neće imati šta ni da usklađuju. One banke koje su davale niže da bi prevarile građane da se zaduže kod njih, a onda pod izgovorom „usklađivanje te kamate vršiće se u skladu sa poslovnom politikom banke“ podizale iznos kamate, naravno da će trpeti određene posledice, ali već nekoliko godina uživaju blagodeti jedne materije koja nije bila zakonski regulisana.
Znam da ovo može i NBS podzakonskim aktima da uredi, ali mislim da je mnogo bolje da bude uređeno zakonom, jer će onda neko teško to moći da promeni i zloupotrebi. Uredbe Vlade ili Narodne banke čitaju samo banke, a ono što je zakon čitaju mnogi drugi i mnogima drugima je daleko dostupnije.
Ukoliko predlagač prihvati ovaj amandman, mi ćemo svakako odmah podneti tehničku izmenu radi otklanjanja tehničke greške u amandmanu. Hvala lepo.

Iskorišćeno je osam minuta i trideset pet sekundi od vremena poslaničke grupe.
Da li još neko želi reč? Reč ima guverner Narodne banke Dejan Šoškić. Izvolite.

Nadam se da ste upoznati sa amandmanom Odbora za finansije. To je amandman 5. Odbora za finansije koji smo mi kao predlagač prihvatili. Ako želite, mogu vam ga pročitati: „Član 54. menja se i glasi: Odredbe člana 8. i člana 26. st. od 1. do 3. ovog zakona primenjivaće se na sve obaveze po osnovu ugovora koje dospevaju posle dana početka primene tog zakona.“ Stav 2: „Davaoci finansijskih usluga su dužni da do dana primene ovog zakona ugovore koji su zaključeni do tog dana usklade sa odredbama člana 8. i člana 26. st. od 1. do 3. tog zakona, na taj način da visina ugovorene promenljive a neodredive nominalne kamatne stope, odnosno promenljivog neodredivog elementa te stope ne može biti veća od njihove inicijalne visine (visine u momentu zaključenja ugovora).“
Stav 3: „Davaoci finansijskih usluga od dana stupanja na snagu ovog zakona do dana njegove primene ne mogu uvećavati visinu kamatnih stopa koristeći ugovorene neodredive elemente.“ Stav 4: „Davaoci finansijskih usluga nemaju pravo da korisnicima ugovora naplaćuju posebnu naknadu za usklađivanje ugovora na način predviđen stavom 2. ovog člana, niti da radi toga od njih potražuju naknadnu dokumentaciju.“
Verujem da je u ovaj amandman Odbora za finansije zapravo ugrađena suština vašeg amandmana i ponavljam da ga je predlagač, Narodna banka Srbije, prihvatio. Hvala.

Konstatujem da je guverner prihvatio amandman Odbora za finansije na član 54.
Da li još neko želi reč? (Da.) Reč ima narodna poslanica Jorgovanka Tabaković. Izvolite.

Upravo to i hoću da kažem, da amandman Odbora za finansije, koji po proceduri treba predlagač da prihvati da bi bio validan za sve nas, zaista obuhvata sva obrazloženja koja je moj kolega Veroljub Arsić izneo.
Zaista ste zaslužili da u vaše ime i u vašu odbranu sad, pri kraju rasprave kažem nešto vrlo važno. Način na koji Narodna banka može da utiče na inflaciju, na to da prihodi koje primamo budu realni, jeste nešto što vi činite u velikoj meri, ali na nešto ne možete vi da utičete, a nemate ni pomoć onih koji mogu da utiču.
Prvo, iznuđeno kreditiranje, bez novca, robno kreditiranje, gde se roba daje na odloženo plaćanje zato što monopolske i kartelske strukture uslovljavaju dobavljače i isporučioce da im daju robu za koju sigurno znaju da im neće biti plaćena za 60 dana, pa ugrađuju prejudicirani rast kursa, jeste slična emisiji novca. Vi, kao Narodna banka, taj novac ne emitujete, a doživljavate prozivku kao da se novčana masa povećava u platnom prometu i na neki način se povećava inflacija. Ne, to nije krivica Narodne banke. To je nedostatak borbe protiv kartelske i monopolske strukture, pre svega u maloprodaji. To jeste nedostatak finansijske discipline u platnom prometu, a propušteno je da se ona popravi i reši kada je nedavno usvajan zakon.
To jeste, i ovo jeste kritika primerena ovom trenutku, i nedostatak usvojenih dobrih rešenja kada se pričalo o Zakonu o privrednim društvima. To jeste i nedostatak dobre volje da, na primer, na tom memorandumu privrednog društva sa kojim ulazite u poslovni odnos bude naznačeno koji žiro račun ima, odnosno tekući, kod koje se banke vodi. Obrazložili su to – kod više banaka, pa bi to opterećivalo taj list hartije. Nisu pokazali prilikom donošenja drugih zakona, koji se bitno prepliću sa vašim naporima, ni minimum volje koju ste vi pokazali danas prateći raspravu aktivno i popravljajući sve ono što može da popravi ovaj zakon.
Da li mi možemo tako da rešimo nagomilane probleme? Možemo, i vi ste odličan početak. Ovakav pristup zakonu, gde rešavamo probleme, od jezičkih do suštinskih, gde se priča o tome da želimo da pomognemo građanima pretvara u konkretno delo, meni stvarno daje nadu da možemo nešto da uradimo. Ali, sama Narodna banka niti stvara inflaciju, niti može da je leči. Sama Narodna banka, bez pomoći svih ostalih činilaca, pre svega ostalih elemenata ekonomske politike, ne može mnogo da uradi. Kako da učinimo svi da pomoć tih drugih bude korisnija, ja zaista ne znam. Mi jednako prilježno, radno, argumentovano podnosimo amandmane, kao i svi drugi, ali izgleda da se ti argumenti ne čuju dovoljno dobro kao danas.
Nisam neko ko se oduševljava previše, ali jedan ovakav tračak saglasnosti zaista moram da pohvalim. Nekome to može da zvuči previše, može da zvuči kao profesionalan odnos prema Narodnoj banci, a moj jeste vrlo ličan. Želim da Narodna banka bude najbolja institucija i nezavisna, ali ne nezavisna od interesa građana. Pokazali ste da interes građana i ova institucija znaju da budu cenjeni. Valjda će se neko ugledati i na vas i poštovati naše napore. Hvala, ja se više neću javljati za reč.

Iskorišćeno je četiri minuta i petnaest sekundi od vremena zamenice predsednika poslaničke grupe.
Na član 55. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika Poslaničke grupe Napred Srbijo. Da li neko želi reč? (Ne.)
Ovo je poslednji amandman u pretresu u pojedinostima.
Pošto se niko ne javlja za reč, pitam predlagača da li želi možda da iskoristi, pre zaključivanja pretresa, pravo da dobije reč? (Ne.)
Pošto smo završili pretres o svim amandmanima, zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i u pojedinostima, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i u celini.
Zahvaljujem svim narodnim poslanicima i aktivnim učesnicima u raspravi i podnosiocima amandmana, guverneru Narodne banke Dejanu Šoškiću i njegovim saradnicima. Sigurna sam da smo uradili sve da zakon o zaštiti korisnika finansijskih usluga bude na kraju dobar. Hvala vam puno još jednom.
Određujem pauzu. Za prepodnevni deo prekidamo rad. Rad ćemo nastaviti u 15.30 časova raspravom u pojedinostima o 4. tački dnevnog reda. Radićemo i posle 18 časova, do okončanja pretresa u pojedinostima tačke koju otvaramo u 15.30 časova. Hvala vam.
(Posle pauze – 15.30)

Dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad u popodnevnom delu.
Pre nego što krenemo na obaveštavanje o pozvanima na sednicu i otvaranje pretresa u pojedinostima, a obzirom da je 4. tačka dnevnog reda, koja nam predstoji za pretres u pojedinostima, tačka koja je bila u zajedničkom načelnom pretresu, želim da vas podsetim na vreme koje je poslanicima ostalo na raspolaganju za pretres u pojedinostima za 4. tačku dnevnog reda.
Svi predsednici ili ovlašćeni predstavnici poslaničkih grupa imaju na raspolaganju po 15 minuta, a poslaničke grupe imaju sledeće vreme na raspolaganju: poslanička grupa PUPS – ukupno vreme od šest minuta; poslanička grupa manjina – sedam minuta; poslanička grupa Nova Srbija – 10 minuta; poslanička grupa LDP – 14 minuta i 24 sekunde; poslanička grupa SPS – JS – 17 minuta; poslanička grupa DSS – Vojislav Koštunica – 11 minuta; poslanička grupa Napred Srbijo – 15 minuta i 35 sekundi; poslanička grupa URS – 28 minuta i 48 sekundi; poslanička grupa SRS – 30 minuta i poslanička grupa ZES – 87 minuta.
Da vas podsetim i za ovlašćene predstavnike. Naravno da poslaničke grupe mogu u toku rasprave, kad god to zažele, da obaveste predsedavajućeg ko će ih predstavljati za vreme pretresa u pojedinostima.
Narodni poslanik Siniša Stamenković je ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe PUPS; narodni poslanik Dejan Radenković ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe SPS – JS; narodni poslanik Arsen Đurić ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe DSS – Vojislav Koštunica; narodni poslanik Dragan Stevanović ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe SRS i narodni poslanik Janko Veselinović ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe ZES.
Obaveštenje o pozvanima na sednicu.
Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da je predsednica Narodne skupštine, povodom pretresa u pojedinostima 4. tačke dnevnog reda, pored predstavnika predlagača Verice Kalanović, potpredsednika Vlade, Nebojše Ćirića, ministra ekonomije i regionalnog razvoja, i Snežane Samardžić Marković, ministarke omladine i sporta, pozvala da sednici prisustvuju i: Vesna Arsić i Branislav Zec, državni sekretari u Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja, Jelena Popović, pomoćnik ministra ekonomije i regionalnog razvoja, Snežana Matić, načelnik u Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja, Đorđe Vukotić i Branko Radulović, iz Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja, Vida Živković, direktor Direkcije za mere i dragocene metale, Lucija Dujović, pomoćnik direktora Direkcije za mere i dragocene metale.
Prelazimo na 4. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O KONTROLI PREDMETA OD DRAGOCENIH METALA (pojedinosti)
Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici: Nikola Savić, Tomislav Nikolić, Jorgovanka Tabaković, Zoran Antić, Veroljub Arsić, Zoran Babić, Igor Bečić, Jelena Budimirović, Stefan Zankov, Oto Kišmarton, Milan Knežević, Saša Maksimović, Zoran Mašić, Predrag Mijatović, Ljiljana Miladinović, Borislav Pelević, Mileta Poskurica, Gojko Radić, Mićo Rogović, Vučeta Tošković, Dragan Čolić, Dragan Šormaz, Miroslav Markićević, Srđan Spasojević, Zlata Đerić, Mladen Grujić, Nenad Čanak, Bojan Kostreš, Aleksandra Jerkov, Olena Papuga, Radovan Radovanović, Goran Mihajlović, Milica Vojić Marković, Donka Banović, Milan Dimitrijević, Nikola Lazić, Srboljub Živanović, Dejan Mirović, Vjerica Radeta, Aleksandar Martinović i Momčilo Duvnjak.
Primili ste izveštaje Zakonodavnog odbora i Odbora za nauku i tehnološki razvoj, kao i mišljenje Vlade o amandmanima.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 157. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Nikola Savić. Da li neko želi reč? Da, narodni poslanik Nikola Savić.

Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član 3. Predloga zakona o kontroli predmeta od dragocenih metala. Naime, svojim amandmanom sam tražio da se na bolji i precizniji način definiše pojam finoće. Smatram da moja definicija to omogućava a, s druge strane, ako imamo u vidu član 7. postojećeg zakona, koji se takođe odnosi na definiciju pojma finoće, onda se može zaključiti da se mojim amandmanom uspostavlja bolja korelacija između ovih pojmova i da je na taj način zakon jasniji.
Moram da priznam da je Vlada usvojila veliki broj amandmana SRS, što je dobro. Imali smo oko osam amandmana, od toga je više od polovine usvojeno. Ono što hoću da kažem je činjenica da je ovaj amandman, koji sam podneo, jedan od amandmana koji je svakako trebalo da bude prihvaćen. Ne znam zbog čega je ovaj amandman odbijen. Možda se Vlada rukovodila činjenicom – eto, usvojili smo veliki broj amandmana SRS, dosta im je, hajde sad neki i da odbijemo.
To se može videti i iz obrazloženja koje je dala Vlada za odbijanje ovog amandmana. U obrazloženju se kaže: "Amandman se odbija iz razloga što je suština predloženog amandmana identična ili gotovo identična Predlogu zakona." Ipak smatram da nije baš tako. Iz samog obrazloženja zaključujem da je Vlada na indirektan način priznala da ovaj amandman treba da se prihvati.
Ovo govorim i kao čovek koji je po profesiji diplomirani mašinski inženjer, kome je materija o kojoj se ovde radi veoma bliska. Apelujem na prisutne predstavnike Vlade da usvoje i ovaj amandman, jer zaista poboljšava tekst zakona. Hvala.

Hvala vama.
Na član 3. amandman je podnela grupa od 21 poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo. Reč ima narodni poslanik Zoran Antić.