Iz izlaganja resornog ministra, gospodina Ćirića, čuli smo da direkcija oko dva miliona predmeta godišnje obradi. Stoga je ovim predlogom zakona data mogućnost direkciji da obrazuje posebno ovlašćeno telo koje predstavlja posebno pravno lice ili privredni subjekt koji će obaviti deo poslova i aktivnosti u vezi kontrole i ispitivanja predmeta od dragocenih metala.
Sada, članom 28, koji je zadnji član u ovoj trećoj glavi, predviđena je obaveza ovlašćenog tela da vodi preciznu evidenciju o obavljenim ispitivanjima i merenjima. Između ostalog, sadržaj ove evidencije je veoma raznovrstan, pa tako u njoj treba da se nalaze podaci o svim adresama podnosioca zahteva, odnosno klijenata za koje su obavljena ispitivanja, pa podaci o sadržaju samog ispitivanja, izdatim rešenjima i potrebno je njihovo čuvanje u klasičnom i u elektronskom obliku određeni vremenski period, što je veoma obiman i kompleksan posao, u kome kad-tad mogu da nastanu neke nesuglasice i nesporazumi na relaciji ovlašćeno telo – klijent – direkcija.
Sada je u članu 28. stav 2. prvobitni predlog bio da se ovo rešenje čuva tri godine, a dao sam predlog da taj vremenski period bude pet godina, jer nikad se ne zna kad može da zaškripi nešto u ovom spomenutom lancu, a da bi bilo u duhu one narodne poslovice – bolje sprečiti nego lečiti. Iz tog razloga ovo je usvojeno od strane Vlade i sigurno je da je sve to u interesu potrošača kao krajnjih korisnika predmeta od dragocenih metala.

Na član 30. amandman je podnela narodni poslanik Vjerica Radeta. Izvolite, gospođo Radeta.

Gospodine Ćiriću, vi ste se malopre najozbiljnije suprotstavili i fizičkim i pravnim zakonima. Kako je moguće da dva miliona predmeta osam ljudi obradi za godinu dana? To je apsolutno nemoguće. Da vam kažem, roboti da su, kompjuter da su, nije moguće da se za toliko vremena uključe i isključe.
Dva miliona predmeta kao radi osam ljudi, to je 250 hiljada predmeta po čoveku. Ako su 22 radna dana mesečno puta 12 meseci, to su 262 radna dana i ako samo 12 dana tim jadnicima, koje vi tako eksploatišete, strašno, ako im godišnje damo samo 12 dana godišnjeg odmora, državnih praznika i verskih praznika, što je naravno pravno nemoguće, oni imaju prosečno 1000 predmeta. Ako rade osam sati, bez mogućnosti da naprave i jedan jedini minut pauzu, njima treba 0,48 minuta, znači manje o pola minuta, da urade jedan predmet.
Da li vi mislite da to može neko da vam veruje, gospodine Ćiriću? Dajte malo ozbiljnije, ne mislite valjda da se mi ovde igramo i da ne slušamo kakve sve gluposti izvaljujete?
Hajde sada da se malo vratimo, pre ovog amandmana na član 30, koji sam podnela u ime poslaničke grupe SRS, hajde malo da se vratimo na vaše obrazloženje i razloge zašto donosimo izmene i dopune Zakon o kontroli predmeta od dragocenih metala. Ovde ste se poigrali inteligencijom narodnih poslanika. Zašto lepo ne kažete da donosite zakon da biste toj vašoj tzv. evropskoj agendi stavili jednu crticu više?
Donosite zakone zato što morate. Donosite ih u tekstu kakav morate. Vi funkcionišete isključivo po nalozima EU. Pod tim pritiskom EU, vi nemate mogućnosti ni za kreativnost, i ako je slučajno imate, vi ili neko u vašem ministarstvu, jednostavno vi morate slepo da slušate. Onda vi pokušavate da od narodnih poslanika napravite budale, kao da smo nepismeni, kao da ne vidimo šta piše u zakonu, šta piše u obrazloženju, šta piše u predlogu itd.
Vi, kažete, oblast kontrole predmeta od dragocenih metala do sada je bila uređena Zakonom o kontroli predmeta od dragocenih metala. Naveli ste broj službenog glasnika itd, koji se po prestanku postojanja državne zajednice Srbija i Crna Gora primenjuje kao republički zakon na teritoriji Republike Srbije. Takođe, kažete – bitno je naglasiti da je oblast kontrole predmeta od dragocenih metala uređena podzakonskim aktima donetim na osnovu navedenog zakona.
Naravno, nije sporno da je neophodno da se promeni u nazivu zakona, i ne samo u nazivu nego i u tekstu zakona, gde god stoji da je u pitanju zakon koji se odnosi na državnu zajednicu Srbija i Crna Gora. Nažalost, zahvaljujući vašoj EU, nema više ni SRJ, pa ni državne zajednice Srbija i Crna Gora. Onda znamo da u sklopu tih okolnosti, moramo u tom delu i u tom smislu da menjamo zakon.
Ali, vi ne menjate zakon zbog toga. Zašto ste dozvolili da ovoliko godina bude na snazi ovaj zakon? Kako vam nije palo na pamet do onog momenta kada se raspala ta državna zajednica, da tog momenta donesete i stavite predlog izmena ovog zakona na dnevni red Skupštine?
Vi radite to samo zbog toga, samo zbog promene tih naziva, u skladu sa Ustavom RS. Onda ne bismo imali raspravu, samo biste napisali jedan predlog narodnim poslanicima, da se u članu 1. i u nazivu, recimo, zakona i u svim članovima gde se pojavljuje reč Srbija i Crna Gora, da se ta reč zamenjuje rečima Republika Srbija. Niko ne bi imao tu šta da vam prigovori i niko ne bi imao osnova tu da raspravlja.
Ne, nije to suština. Ovo je vama samo povod, da bi se nekom učinilo da vi imate razloga zbog čega menjate zakon. Vi to radite iz potpuno drugačijih razloga i potpuno drugih razloga.
Na početku sam rekla razloge zbog čega radite, a to su isključivo razlozi koje vam zadaje Evropska komisija, u okviru te, kako vi volite da se pohvalite, agende na evropskom putu koji je, usput da vam kažem, katastrofalan i koji predstavljam pravu propast za građane Srbije, zato mi iz SRS koristimo svaku priliku da naglasimo da se SRS najoštrije suprotstavlja ulasku Srbije u EU.
Šta vi kažete, gospodine ministre – da za sprovođenje ovog zakona nisu potrebna dodatna sredstva iz budžeta Republike Srbije. Hoćete li vi iz svog budžeta, iz svog džepa onda da platite ove koji su tzv. ovlašćena lica? Ko će to da plati? Ako nisu potrebna dodatna sredstva, ko će to da plati?
Koji oni? Koji oni će to da plate, ministre? Hoćete da kažete da će platiti stranke za koje će oni da rade dobro? Radiće gde? Na drvetu, na grani? Ko će da im obezbedi prostoriju? Ko će da plaća tu prostoriju? Ko će da plaća struju, vodu, telefon itd, koji se potroše u toj prostoriji?
Ministre, mi od vas samo tražimo istinu. Vi, ako imate razlog da menjate zakon, onda lepo narodnim poslanicima kažite prave razloge i kažite koji su pravi troškovi koje država ima, pa ćemo mi onda da raspravljamo o tome, da li je u situaciji kada desetine hiljada ljudi u Srbiji nedeljno ostane bez posla, kada je prema vašim zvaničnim statističkim podacima oko milion ljudi u Srbiji danas gladno, onda ćemo mi o tome da pričamo i da vam kažemo da li prihvatamo ili ne prihvatamo da se neki zakon menja, zato što je nekom Štefanu Fileu palo na pamet pa vam je to zadao kada je dolazio.
Kada je u pitanju član 30, konkretan amandman koji je podnet, inače, član 30. se odnosi na naknade, u stavu 3. ovog člana se kaže – visinu i način plaćanja naknade iz stava 1. ovog člana utvrđuje Vlada. Nemam pojma koji Vlada. Valjda ste mislili na Vladu Republike Srbije. Ne znam, može da bude i neki Vlada vaš kum. Ne znam ko to tačno određuje.
Iz tog razloga mi smo napisali i predložili da se kaže da visinu i način plaćanja iz stava 1. ovog člana utvrđuje Vlade, uzimajući u obzir vrstu i obzir izvršenih poslova, kao i preporuke date od strane Direkcije i Ministarstva.
Gledajte, šta vi sada nama kažete – amandman se ne prihvata iz razloga što je članom 35. stav 1. Poslovnika Vlade, opet nekog Vlade, propisano da pravo da predloži materijal za sednicu Vlade ima organ državne uprave u čijem delokrugu je pitanje na koje se materijal odnosi, što je u konkretnom slučaju ministarstvo nadležno za dragocene metale. Dakle, ovde ste pomešali žabe i babe.
Kako možete da pravilnik Vlade pretpostavite zakonu? Ne možete. Zapravo, ne smete, ali evo vi to možete i šta da radimo. Onda kažete – s tim u vezi nije potrebno predvideti rešenje po kome Vlada uzima u obzir stav i preporuke ministarstva koje je u skladu sa Poslovnikom Vlade priprema akt kojim se uređuje visina i način plaćanja naknade.
Najpre, koje je to ministarstvo nadležno za dragocene metale? Piše li to u ovom zakonu? Ne piše. Ne piše, gospođo, ne piše. Odlično znam da čitam i da tumačim zakone. Dakle, ne piše.
Vi ste, kada ste obrazlagali zašto ne prihvatate nekom od kolega amandman na član 6, tada potpuno suprotno govorili. Tada ste davali ovlašćenja ministru, što je inače manir članova Vlade RS u ovom sazivu, zato što imate neustavan Zakon o Vladi i neustavan Zakon o ministarstvima. To redovno podsećamo ministre koji sebi daju neverovatna ovlašćenja.
Znate, da sam ministar, ne bih mogla da prihvatim onoliko ovlašćenja koliko vi dobijate samo u jednom zakonu. Ne verujem da ste baš nešto sposobniji nego što bih ja bila. Tvrdim, čak. U jednom zakonu vi ministru date preko 30 nadležnosti, u jednom zakonu. Jedno ministarstvo pokriva bar 20 zakona. Na kraju ćete i vi ispasti ko ono malopre što sam računala, da ćete po jednom zakonu da radite 0,48 sekundi dnevno. Zato nam ništa ne valja u državi Srbiji što to radite na taj način.
Da bih vam kazala kako to piše u Ustavu, odnosno da bih potkrepila svoju diskusiju, da ne mislite da to pričam onako zato što mi je palo na pamet, ne, nego se pozivam na Ustav Republike Srbije, koji u članu 122. kaže – Vlada je nosilac izvršne vlasti u Republici Srbiji, Vlada Republike Srbije, naravno.
Šta onda kaže posle toga član 136. Ustava Republike Srbije? Član 136. Ustava Republike Srbije, gospodine Ćiriću, u drugom stavu kaže – poslove državne uprave obavljaju ministarstva i drugi organi državne uprave određeni zakonom. Šta sad sumnjate i da umem da čitam, pa gledate šta piše u Ustavu?
Bilo bi dobro, gospodine Ćiriću, da češće otvorite i vi sve vaše kolege i Ustav Republike Srbije, i zakone koji su na snazi. Naravno, mi znamo da koliko god vi loš neki zakon, skupštinska većina, donese, mi znamo da taj zakon mora i treba da se poštuje i to za srpske radikale nikada nije bilo sporno.
Mi govorimo o tekstu zakona pre nego što se donese, a kad se donese mi znamo da mora da se primenjuje. Tako i vi, gospodine ministre, i vaši zaposleni u Ministarstvu i vaše ministarstvo, to vam verovatno kolega Novaković skreće pažnju takođe na neophodnost poštovanja Ustava, a ja njemu na poštovanje Poslovnika Narodne skupštine, jer nemate pravo i kršite Poslovnik ako zagovarate ministra i on sad ne zna šta sam rekla i sad kad bude odgovarao čovek će morati da izlupeta ko zna šta.

Reč ima ministar. Izvolite.

Ne znam što ste vi tako negativni. Prvo mi je drago da ste vi u stvari uspeli da shvatite što se tiče ovog predloga zakona u stvari koje su naše skrivene namere, a o tome kako ko radi, na kraju krajeva, zna se ko donosi odluku, građani Srbije, pa će oni, kao i svaki put dosad, i sledeće godine da se izjasne o tome ko je kako radio.
Samo sam hteo par stvari da vam kažem. Apropo ovoga što ste rekli ko je Vlada, ko je to? Vi ste i u vašem amandmanu rekli Vlada, niste rekli Vlada Republike Srbije, broj jedan, a broj dva, Ustav, na koji se i vi pozivate lepo kaže – položaj Vlade, pa kaže u članu 122. "Vlada", a ne kaže "Vlada Republike Srbije", tako da mislim da je jasno da se radi o Vladi Republike Srbije, a ne o nečijem kumu ili kako ste vi to već rekli.
Druga stvar, što se tiče pitanja zašto ovaj zakon nije ranije donesen, podsetiću vas da je od 2007. godine formalno-pravno Direkcija organ u okviru Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja, tako da nije moglo ranije.
Što se tiče vašeg pitanja, mislim da je išlo u pravcu ko plaća troškove. Privredni subjekat koji hoće da se bavi poslovima žigosanja, ispitivanja, sam snosi troškove odobravanja, broj jedan, a do sada su subjekti koji su podnosili predmete Direkciji, a od sutra uslovno rečeno i ovlašćenim privrednim subjektima, plaćali određenu naknadu. Naknada neće za ovlašćena lica, za ovlašćene privredne subjekte biti veća nego što je kod Direkcije.
Ali, to što se stalno pozivate na to koliki je prihod izgubljen, da li vi ili neko od vaših kolega, u smislu ispitivanja žigosanja, uz prihod koji je do sad ostvarivala Direkcija, postoji određeni trošak, tako što se toga tiče ne možemo samo gledati prihodnu, mora da postoji i rashodna strana.
I ono što ste rekli za dva miliona predmeta. Dva miliona predmeta se zaprimi, pošto ste vi pravnik, vi me ispravite ako sam se loše izrazio, u Direkciju. To znači da od, primera radi, 100 komada nekog dragocenog metala se vrši određeno uzorkovanje po jasno predviđenim pravilima, tako da od 100 komada nečega, biću vrlo banalan, vi uzrokujete 10, ispitate 10 i na osnovu tih 10 odobrite i žigošete ovih svih 100.
Nije baš tačna vaša računica da svako mora da radi za 48 sekundi ili koliko ste već rekli, nisam siguran. Znači, postoji procedura. Rekao sam da se dva miliona predmeta primi. To je ukupna broj. U tih dva miliona predmeta, od tih dva miliona zahteva se vrši uzrokovanje po jasno utvrđenoj proceduri.

Reč ima gospođa Radeta.

Gospodine Ćiriću, zaista ne razumem na osnovu čega ste vi zaključili da sam negativna. Ja sam vrlo pozitivna, ali je vaš zakon vrlo negativan. Ne mogu da hvalim nešto što nije dobro. Ako vi mislite da je narodni poslanik negativan samo zato što iznosi stav o predlogu koji vi ovde zastupate u ime Vlade Republike Srbije, onda s vama nešto nije u redu.
Ne smete tako da se ponašate, gospodine ministre. Narodni poslanik ima pravo da iznosi stav političke partije koju zastupa. Samo to radim, kao i sve moje kolege, i ništa lično prema vama i ništa negativno prema vama. Ali, prema politici koju zastupate, prema tom strašnom putu koji vi zovete evropski put, o tome zaista nikad ništa pozitivno ne možemo da kažemo. Ako vam se to ne dopada, žao nam je. Jednostavno, to je ono što je stav SRS.
Kažete – i u Ustavu piše "Vlada". Ali, u Ustavu piše "Ustav Republike Srbije". Onda to menja kontekst. Ipak niste pravnik, pa tu morate malo da poverujete ponekad nekom dobrom pravniku iz poslaničkih klupa.
Dalje, kažete da sam pitala zašto ovaj zakon nije ranije donet. Ne, nije bilo to pitanje, nego je pitanje bilo, odnosno primedba, da nas ne obmanjujete, da ne kažete da je razlog donošenja ovog zakona samo terminološka izmena "Srbija i Crna Gora", umesto toga "Republika Srbija". Dakle, u tom smislu je bilo naše pitanje.
Zašto onda ako je to toliko bitno i ako je to ugrožavalo ne znam šta u državi Srbiji – kolega Novakoviću, imam i vremena malo još od poslaničke grupe, dozvolite da završim – ako je to bilo u pitanju, onda je to trebalo da kažete narodnim poslanicima.
Kažete da će ove poslove plaćati privredni subjekti. To ste mi, kada smo ovako komunicirali dok sam govorila, sa mesta dobacivali, da će to platiti privredni subjekti i razumela sam šta ste vi rekli, pa sam vas pitala ko će platiti ostale troškove, pre nego što taj dobije prvi posao, ta neka laboratorija koju ćete vi da angažujete?
Ko će da plati pre nego što počne ta laboratorija da zarađuje i kolika je zarada države od toga ako te poslove radi Direkcija, a kolika ako to radi neka laboratorija koju ćete vi ili neko iz vaše partije, recimo, po partijskom zadatku nekome dati? Dakle, gde je tu računica za državu? To je pitanje na koje ste ostali dužni odgovor.
Kažete – svaki posao podrazumeva i prihode i rashode. Nije sporno i naravno da je tako, ali onda nemojte da kažete da donošenje ovog zakona ne zahteva dodatna sredstva iz budžeta. Dakle, morate da nam objasnite, to sam rekla i malopre, koliki prihod, koliki rashod, pa da narodni poslanici kažu da li je vreme za pravljenje tih novih troškova.
(Predsedavajući: Vreme.)
Završavam. Hvala, gospodine Ćiriću, lepo od vas što ste pokušali da odgovorite, ali ajde odgovorite onda na sva pitanja. Hvala lepo.

Hvala vama. Ovim je sada iscrpljeno vreme predviđeno za poslaničku grupu SRS. Ministre, izvolite.

Poštovana gospođo Radeta, uvek se trudim da odgovorim na sva pitanja, ako na neko slučajno nisam odgovorio nije sa namerom, nego jednostavno, puno pitanja ste postavili u deset minuta, pa možda nisam stigao sve da zapišem.
Da vam kažem samo, još jednom ću ponoviti, dodatnih troškova nema. Nema osnivanja novih institucija od strane države. Ovde smo otvorili mogućnost da privatni sektor, privredni subjekti, ako prepoznaju potrebu, nameru, interes, zatraže da budu sertifikovani da bi obavljali poslove ispitivanja i žigosanja. To je sve.
Koliki će trošak oni imati, da li će im se to isplatiti ili ne, mi u to ne zalazimo. To je i neka, hajde da je nazovemo tako, ako to uopšte treba da govorim, i najbolja praksa. Znači, osim direkcije, imaćemo mogućnost da privatna praksa, da se tako izrazim, odnosno privredni subjekti, ostali sem direkcije, imaju pravo da obavljaju ove poslove.
Vezano za to što ste pomenuli koji su razlozi za donošenje, odnosno predlaganje s naše strane ovog zakona, nisu samo terminološko usklađivanje. U obrazloženju, samo ću citirati jedan od razloga.
Između ostalih se spominje Savezna Republika Jugoslavija, Državna zajednica Srbije i Crne Gore, pored potrebe usklađivanja sa pravnim sistemom Republike Srbije, osnovni razlozi za donošenje ovog zakona su omogućavanje praćenje razvoja oblasti na međunarodnom planu i preuzimanje novih rešenja u nacionalno zakonodavstvo, kao i uspostavljanje transparentnog i nepristrasnog načina obavljanja poslova kontrole predmeta od dragocenih metala u Republici Srbiji itd.
Ne bih sada da čitam sve, sigurno ste pročitali ove razloge, tako da nije samo terminološko usklađivanje, kako vi kažete. Sasvim sigurno ne bih predlagao zakon i ne dolazio da ga branim da se radi samo o terminološkom usklađivanju, da to više nije Državna zajednica Srbija i Crna Gora, nego je Republika Srbija. Ovde postoje suštinski razlozi, neke od njih sam i sada spomenuo, za predlaganje, a uveren sam i usvajanje ovog zakona.
Činjenica da je ovaj zakon unapređen amandmanima svih poslanika i opozicije i pozicije još jednom dovoljno govori o tome da ovaj parlament izuzetno kvalitetno radi, tako da mogu samo sa stanovišta Ministarstva ekonomije ili izvršne vlasti, kako god hoćete, da zaista još jednom kažem da i po pitanju rasprave o ovom zakonu i o Zakonu o privrednim društvima i finansijskom restrukturiranju, ovo su tri zakona koje je moje ministarstvo predložilo, i rasprava i usvojeni amandmani, oni koji su odbijeni, zaista moram da kažem da je i rasprava i diskusija bila na konstruktivnom nivou i amandmani koje ste svi vi narodni poslanici predložili su dramatično u pozitivnom smislu unapredili zakonska rešenja koja smo mi predložili. Hvala.

Hvala vama.
(Vjerica Radeta, sa mesta: Replika.)
Mislim da nema razloga za repliku, odgovoreno je na pitanje, ali dobro hajde verujem vam na reč. Izvolite.