Na član 19. predloga ovog zakona podneta su tri amandmana, to svakako govori o kvalitetu predloženog člana. Jedan od amandmana podneo je i naš kolega, srpski radikal, Dejan Mirović i taj amandman je prihvaćen.
Ne mislimo mi to što ste vi prihvatili amandmane da vi nešto uvažavate ono što kažu poslanici SRS, nego ste shvatili kakvu ste nebuloznu odredbu u ovom stavu 4. ovog člana 19. predvideli. I ova dva amandmana koje su podnele druge kolege trebalo je da usvojite.
Javila sam se jer, pošto ste se vi u obrazloženju ponovo pogrešno pozvali na Zakon o opštem upravnom postupku, jednostavno kao neko ko je punih 17 godina primenjivao Zakon o opštem upravnom postupku, ne mogu da prećutim ovo što je napisano.
Kada sam već pomenula amandman našeg kolege Dejana Mirovića, bitno je reći da se ovaj član 19. odnosi na to da će predmeti od dragocenih metala da se ispituju i žigošu u službenim prostorijama, odnosno ovlašćenih lica.
Naravno, mi mislimo da su ta ovlašćena lica uvek nešto što podrazumeva samovolju, zloupotrebu itd. i nije vam ovo trebalo. Bilo bi dovoljno da se to radilo u direkciji. Ali, dobro, to je vaš koncept i neka vam bude. SRS misli da je to loše, ali vi ćete da glasate, vi ćete da primenjujete, vi ćete da zloupotrebljavate, ili vaši saradnici.
Jer, uvek kada se nešto ovako uopšteno napiše, trebalo bi da znate iz dosadašnjeg iskustva, i ne samo vašeg ministarstva nego možete da se vratite koliko god hoćete unazad, da je to uvek predmet zloupotrebe ili bar može da bude predmet zloupotrebe.
Vi onda kažete da to što ste vi predložili da se za ove radne prostorije izdaju rešenja sa periodom od 10 godina. Te radne prostorije, naravno, moraju da imaju i određenu opremu. Zamislite koliko tehnologija može da napreduje za 10 godina? Koliko može da se ruinira prostorija, da se zapusti u periodu od 10 godina? Zato ste vi prihvatili amandman SRS da to bude rok od pet godina i mi uvek imamo potrebu da, pre svega radi javnosti, kažemo i kada se prihvati amandman SRS, imamo potrebu da kažemo zbog čega je amandman prihvaćen, odnosno šta je to što je SRS predlagala i na koji način vam je zapravo popravljen tekst zakona.
Takođe sam napomenula, i ovo što ste rekli vezano za amandman gde je predviđeno u članu 5. da se protiv rešenja iz prethodnog stava može izjaviti žalba ministru. Vi niste odredili rok u kojem se ta žalba podnosi, a onda u obrazloženju kažete da je to normalno i da ne treba da se prihvati takav amandman zato što je Zakonom o opštem upravnom postupku propisano da protiv rešenja donesenog u prvom stepenu stranka ima pravo na žalbu, te stoga nije prihvatljivo predloženo rešenje kojim se žalba omogućava samo na jednu vrstu rešenja odnosno na rešenje kojim se konstatuje neispunjenost propisanih uslova.
Pitam vas, gospodine Ćiriću, a vi pitajte vaše saradnike – u kojem roku se ovde podnosi žalba? Pozivate se na Zakon o opštem upravnom postupku. Je l' vi znate da Zakon o opštem upravnom postupku poznaje različite rokove? Ne postoji samo jedan rok za podnošenje žalbe u Zakonu o opštem upravnom postupku. Nemoguće je da se vi ovako neuko pozivate na Zakon o opštem upravnom postupku.
Imam utisak, već drugi put u toku ove rasprave i čitajući ova vaša obrazloženja, ovo zvuči samo kao da ste vi negde čuli u životu da postoji Zakon o opštem upravnom postupku i onda ste se pozvali na njega. Dakle, morate da vodite računa da u ovom konkretnom slučaju Zakon o opštem upravnom postupku ima više rokova za žalbe i da je neophodno da se i u ovom predlogu napiše koji je to rok.
Pošto niste prihvatili amandman, tražim da odgovorite narodnim poslanicima i javnosti kada stranka neće zakasniti sa žalbom, ako je podnese kojeg dana od dana dobijanja rešenja?
