ČETVRTA SEDNICA, PRVOG REDOVNOG ZASEDANjA, 23.05.2011.

8. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

ČETVRTA SEDNICA, PRVOG REDOVNOG ZASEDANjA

8. dan rada

23.05.2011

Sednicu je otvorila: Gordana Čomić

Sednica je trajala od 10:15 do 17:30

OBRAĆANJA

...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
Tri minuta i petnaest sekundi je iskorišćeno od vremena poslaničke grupe.
Reč ima guverner Narodne banke.

Dejan Šoškić

Hvala lepo. Moram da vam priznam da smo dosta razmatrali ovu stvar i sagledavali je iz različitih uglova. Bili smo svesni činjenice da bilo kakva diskrecija na strani regulatora, s jedne strane, nije dobra, jer bi se to moglo tumačiti upravo na ovaj način koji ste vi spomenuli; s druge strane, takođe je činjenica da bi u nekim trenucima, kada je u pitanju finansijska stabilnost, bilo korisno da ovakva mogućnost postoji, u smislu da nema eksplicitne obaveze da se objavljuju ovi podaci. Međutim, moram da priznam da su vaši argumenti jaki i verujem da ti argumenti mogu da odnesu prevagu u odnosu na ovu korist koja može proisteći iz diskrecije regulatora da tu informaciju objavi ili ne objavi.
Drugim rečima, želeo bih da vas informišem da smo mi kao predlagač spremni da prihvatimo vaš amandman na član 45. stav 5. koji ste podneli vi, gospodine Mirko Munjiću, a koji glasi: U članu 45. stav 5. reči „može javno“ zamenjuju se rečima „javno će“. Hvala lepo.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
Konstatujem da je predlagač prihvatio amandman.
Narodni poslanik Mirko Munjić želi reč. Imate na raspolaganju osam minuta i petnaest sekundi. Izvolite.

Mirko Munjić

Srpska radikalna stranka
Kratko ću. Nadam se da će ovo prihvatanje našeg amandmana doprineti bar unekoliko da građani imaju više poverenja u neke davaoce finansijskih usluga. Verujte, vrlo je jak argument da oni idu tamo zato što im je nužda; idu u banke radi svoje gole egzistencije. Ukoliko vi ne objavite da je neki davalac finansijskih usluga prekršio zakonske propise, građani jednostavno ne bi mogli da se opredele za banku. Zato smatram da je prihvatanje ovog amandmana opravdano. Hvala.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
Iskorišćeno vreme od vremena poslaničke grupe je četrdeset sekundi. Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 45. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Donka Banović, Milica Vojić Marković, Milan Dimitrijević i Nikola Lazić. Da li neko želi reč? (Da.) Narodna poslanica Donka Banović.

Donka Banović

Demokratska stranka Srbije - Vojislav Koštunica
Hvala. Dobro je što je predlagač prihvatio amandman kolega iz Srpske radikalne stranke. To potvrđuje i činjenica da su, praktično, dve opozicione stranke, dakle i DSS, primetile da nije dobra formulacija koju je predlagač dao za ovaj zakon. Praktično su dve poslaničke grupe koje su opozicione došle do istog mišljenja, i dobro je što je guverner prihvatio ovaj amandman, samo se razlikuju reči.
Ponoviću, mada je kolega uglavnom veoma dobru argumentaciju upotrebio zašto je trebalo prihvatiti ovaj amandman. Rekla bih da su tu dva načina ili dva ugla razmišljanja. Na primer, vi smatrate da štitite finansijski sistem od negativnih efekata ukoliko imate diskreciono pravo, pa onda ne saopštavate na koji način davaoci krše tačke iz člana 50. Druga logika je da sve treba da bude dostupno javnosti zato što nedostatak javnosti vrlo često ima suprotan efekat, onda imate pravo da sumnjate u to diskreciono pravo. Ovako, kada objavite sve na sajtu, pa makar to bili nekada i sitni prekršaji, onda to vraća i uliva poverenje. Dobro je što ste prihvatili ovaj amandman. Hvala.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
Reč ima narodni poslanik Milan Dimitrijević.

Milan Dimitrijević

Demokratska stranka Srbije - Vojislav Koštunica
Zahvaljujem, gospođo potpredsednice.
Da niste prihvatili ovaj amandman kolege iz SRS, mislim da bi došao u opasnost član 5, znate, gde se govori o osnovnim načelima zaštite korisnika; bilo bi ugroženo pravo na ravnopravne odnose s davaocem finansijskih usluga, pravo na zaštitu od diskriminacije i pravo na zaštitu prava i interesa.
Na dva primera ću vam objasniti o čemu se tu radi. Sve banke svojim klijentima šalju raznorazne dopise u kojima ih pozivaju i daju im mogućnost uzimanja kratkoročnih i dugoročnih kredita, pozajmica itd. Vi dođete u tu banku, uzmete te obrasce, vratite se u ustanovu gde ste zaposleni, popunite podatke o visini primanja, o proseku, sve to overite, vratite se u tu banku, to ide na razmatranje i onda vam kažu – znate šta, ne možemo da vam damo taj kredit zato što ste zaposleni u jednoj političkoj stranci, ili ne možemo da vam damo zato što ste slobodni umetnik i nismo sigurni u vaša konstantna primanja.
Potpuno je u redu da na sajtu Narodne banke ovakve banke budu na izvestan način žigosane kao nesolventne i banke koje krše ovaj zakon o kojem danas raspravljamo. Ovo je samo još jedno pojačanje argumenta zašto je dobro da se ovaj amandman prihvati.
Dakle, građani moraju, kada uđu na sajt Narodne banke Srbije, da vide koje to banke na ovaj način diskriminišu građane Srbije stavljajući ih možda u građane drugog reda; nekom omogućavaju da uzme kredit, a nekom, zbog pripadnosti političkoj stranci, zaposlenosti u političkoj stranci ili zbog javne funkcije, ne dozvoljavaju da podigne kredit pod istim uslovima pod kojim ostali građani dobijaju kredite.
Dobro je što ste prihvatili ovaj amandman i mislim da ste potpuno razumeli u čemu je ta vrsta problematike. Zahvaljujem.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
Dva minuta i trideset sekundi iskorišćeno je od vremena poslaničke grupe. Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 50. amandman je podnela Narodna banka Srbije.
Odbor za finansije je prihvatio amandman. Zakonodavni odbor smatra da je amandman u skladu s Ustavom i pravnim sistemom, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 50. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Miroslav Markićević, Srđan Spasojević i Zlata Đerić.
Narodna banka Srbije je prihvatila amandman. Zakonodavni odbor smatra da je amandman u skladu s Ustavom i pravnim sistemom, ali Odbor za finansije se nije izjasnio.
Na član 50. amandman je podnela Vlada. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 50. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Krasić. Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić.
...
Srpska radikalna stranka

Zoran Krasić

Srpska radikalna stranka
Samo radi javnosti, član 50. ima naslov „Novčane kazne“. Posle člana 50. ide član 51 – „Kaznene odredbe“. Sada dolazimo do teme – ko kažnjava? Ko izriče kazne? Kazne se uvek izriču u nekom postupku. Ako je u pitanju prekršaj, kaznu izriče prekršajni sud, je lʼ tako? Odakle pravo Narodnoj banci da kažnjava?
Samo da vam skrenem pažnju, u ovom predlogu zakona čak nemate odredbu o tome da Narodna banka podnosi zahtev za pokretanje prekršajnog postupka. Bez takve izričite odredbe nećete moći da pokrenete nijedan prekršajni postupak. Ako mislite da je to obuhvaćeno odredbama člana 49. o nadzoru, grdno se varate. On ne pokriva onaj deo koji se odnosi na ovlašćeno lice za pokretanje prekršajnog postupka. Znači, nemate ni izričitu odredbu o pokretanju prekršajnog postupka.
Takva je situacija i sa Agencijom za borbu protiv korupcije. Oni vode prekršajne postupke, podnesu zahtev za pokretanje prekršajnog postupka i sudija za prekršaj odbaci zahtev, kaže – ne postoji u zakonu odredba koja vam daje za pravo da podnosite zahtev za pokretanje prekršajnog postupka. Ovde ćete imati isti problem. Ne pričam o Zakonu o bankama i o drugim propisima gde to postoji. U ovom propisu nemate izričito propisanu nadležnost pokretanja prekršajnog postupka.
To je više apropo člana 51, ali član 50. govori o tome da vi kažnjavate, znate. Ko može da izriče sankcije? Samo zakonom propisani i nadležni organi, sudovi, izuzetno inspekcijski organi, izuzetno, ali sa izričitom zakonskom odredbom gde se daje ovlašćenje inspekcijskom organu. To što Narodna banka vrši nadzor ne povlači po službenoj dužnosti ili po nekoj definiciji i pravo da novčano kažnjava.
Ako uđete u razloge za kažnjavanje iz člana 50. i prekršaje, kako su definisani u članu 51, vidite da postoji tanana razlika. Evo uzmite, recimo, šta se kažnjava po članu 50. iz člana 26, kaže – ako ugovori promenljivu nominalnu kamatnu stopu suprotno članu 26. st. 1 - 3. ovog zakona ili se ne pridržava ugovorenih uslova. To je tačka 9) stav 1. iz člana 50.
U članu 51, gde kažete da je prekršaj, imate situaciju, stav 1. tačka 21) – ako u svojim poslovnim prostorijama ne drži istaknuto obaveštenje iz člana 26. stav 4. ovog zakona. Za to je propisana novčana kazna za prekršaj od 500.000 do tri miliona dinara. A u članu 50. govorite o novčanom kažnjavanju u fiksnom iznosu od 500.000 dinara.
Sada pazite logiku: ako nema istaknuto, može da bude kažnjen sa tri miliona, a ukoliko se ne pridržava odredbe člana 26. st. 1 - 3. u odnosu na korisnika finansijskih usluga, onda se ne vodi prekršajni postupak nego oni jednostavno donesu rešenje o kažnjavanju i kazna je 500.000 dinara. Posledice nepoštovanja člana 26. st. 1 - 3. neuporedivo su teže od običnog obaveštenja koje treba da bude istaknuto u prostorijama, što je definisano članom 26. stav 4. Nema logike.
Da li ova vrsta kažnjavanja potpada pod neko preispitivanje? Gde vam je drugostepeni postupak? Pravo na žalbu, neprikosnoveno pravo? Kome žalbu?
Znate, član 50. iskače iz pravno-političkog sistema Republike Srbije. Da je to ovlašćenje inspekcijskog organa, to bi bila druga situacija, ali ovde nemate inspekciju, nemate inspekcijski organ. Hvala.