Pet minuta i 55 sekundi iskorišćeno od vremena ovlašćenog predstavnika poslaničke grupe.
Da li neko želi reč u raspravi na amandman na član 33?
Ministar Dušan Petrović. Izvolite.

Još jednom ću reći, što sam kazao i malopre, izvinjavam se zbog toga što ne zvučim baš najbolje.  
Stručne službe u ministarstvu su, predlažući ovakvu izmenu, imali u vidu troškove koji su potrebni da bi jedan nov preparat ušao na tržište.
Reći ću još jednom da se radi o jednokratnom plaćanju, kao što se plaćaju takse, kada se nov lek ili sredstva za zaštitu zdravlja upisuju i puštaju na tržište, tako se i ovde isto vrši određena procedura koja naravno ima svoje specifičnosti, ima svoje troškove i to je jedna strana stvari.
Druga je, da se zaista radi o meri koja je sagledana prema ekonomskoj snazi obveznika plaćanja ove administrativne takse.
Želim, pre svega parlament i da javnost obavestim i o tome da, mi praveći korak po korak prema EU, širimo krug mera inspekcijskog nadzora koji u fitosanitarnoj oblasti sa jedne strane, ovde govorim o tome zato što se ove takse odnose na ovu oblast, ali isto tako i u oblasti veterine, to je neophodno da bismo ispunili sve potrebne standarde koji su propisani, pre svega Zakonom o bezbednosti hrane, za zaštitu stanovništva našeg.
Nije to samo pitanje EU ili čak nije pretežno pitanje EU, nego što zaštita bezbednosti potrošača, ali sa druge strane i obezbeđivanje naših ekonomskih interesa.
Dovoljno je, da se u jednoj ili dve pošiljke, pronađu određene štetne materije kod proizvoda koji su za nas izuzetno važni i da dođemo u opasnost da dobijemo zabranu spoljnotrgovinskog prometa takvih proizvoda.
Da bi se predupredile ovako jako teške i opasne stvari, neophodno je i mi to činimo iz meseca u mesec, da se poveća broj kontrola i mi povećavamo broj kontrola. Videli ste, sa druge strane da smo povećali broj preventivnih kontrola na otkupnim mestima i u otkupu maline i evo sada u otkupu pšenice.
Ovo nije sopstveni prihod Ministarstva poljoprivrede, dakle, ova taksa nego je opšti prihod budžeta, ali prosto želim da svi zajedno imamo predstavu o tome da postoje određeni troškovi koje država mora da ima da bi uspela da obezbedi i ekonomski okvir i okvir za očuvanje bezbednosti u prometu elementarnih životnih namirnica.
Ovo jeste ozbiljno povećanje, ali povećanje koje se plaća jednom, ozbiljno povećanje dažbina, ali dažbinu koju plaćaju proizvođači i trgovci, koji imaju ozbiljnu ekonomsku snagu i mislim da je ovo mera koja nije nepravična, i da svi zajedno neophodno je da podnesemo teret troškova koje država ima, srazmerno svojim ekonomskim moćima.

Da li još neko želi reč? (Da.)
Narodni poslanik Srđan Spasojević. Izvolite.

Uvažavajući neke stvari kada su potrebe države u pitanju, mogu da se složim sa  ministrom, ali zaista bih želeo da se još malo zadržimo na ovom amandmanu, bez obzira na ta povećanja.
Nova Srbija je, praktično svojim predlogom prihvatila čak povećanje od 60, 70%, ako su te potrebe. Ali, ministre da li je normalno da se izvrši povećanje sa 13.990 na 80.000? To je 600% više i povećanje sa 13.990 na 45.000, što je otprilike skoro 300%.
Dakle, država je funkcionisala i do sada sa ovim taksama.
Ako poveća nešto 60, 70% što nije u redu sa stopom inflacije, naš predlog je praktično u tom pravcu znamo da nećete prihvatiti da se ovo briše i zato smo išli u susret nekakvom ovakvom predlogu.
Zaista mi nije jasno kako je do sada država funkcionisala uz sve opravdano što ste rekli da treba da se pridružujemo EU, država ima određene potrebe itd, itd.
Konkretno, ministre, s obzirom da niste prošli put u raspravu u načelu bili, zaista od vas očekujem jedan amandman gde ćete možda prihvatiti i da ćete i da ćete naknadno intervenisati, ne znam da li vam je poznato da je taksa za tumačenje zakona sa 1.000 dinara povećana na 10.000?
Hajte, ako su ovo potrebe nekog dnevnog rada itd, ali ako nešto treba da protumači i pošalje zahtev, taksa za pravna lica je podignuta sa 1.070 dinara na 10.000 to stvarno nije ubičajeno.
Pazite, radi se o tumačenju zakona, ako je zakon potpuno jasan, nema razloga ni da se tumači, ako postoji određeni propusti svi ovde koji donose zakone znaju da neki put može nešto da bude jasno. Hajde, makar tu taksu ukinite, jer ona je stvarno, nije uopšte transparentna i nije u redu da se za tumačenje zakona podnese taksa od 10.000 dinara. Zahvaljujem.

Iskorišćeno je dva minuta i 20 sekundi od vremena ovlašćenog predstavnika poslaničke grupe.
Da li se još neko javlja za reč po amandmanu koji je podneo narodni poslanik Zoran Krasić? (Ne.)
Na član 33. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Zlata Đerić, Srđan Spasojević i Miroslav Markićević.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 37. amandman je podnela narodna poslanica Gordana Pop-Lazić.
Da li neko želi reč? (Da.)
Narodni poslanik Dragan Stevanović.

Gospodine ministre, kako rasprava odmiče i kako slušamo ove komentare, zaista se potvrđuje ono o čemu SRS govori, da se zaista nije ozbiljno pristupili niti analizi, niti izmenama, dopunama, kako god hoćete, ovih republičkih administrativnih taksi.
Dolazimo do jednog člana koji je se, po onome što suštinski predlaže SRS, upravo oslanja ili ste šlagvort za tako nešto dali vi kroz vašu priču pre par minuta. Vi kažete, gospodine ministre, da povećavate kontrolu, da je jako važno da se u kontigentu, u jednom, drugom ili trećem, ne nađe jedna stvar koja je loša zbog naših izvoznih opredeljenja, pa ste zbog toga dužni i obavezni da unapređujete fito sanitarnu i ostalu kontrolu, koja se odnosi na spoljnotrgovinski promet.
Sada pazite, uz svo vaše opredeljenje da unapredite naš izvoz poljoprivrednih proizvoda, pogledajte šta ste predložili – zahtev za vršenje kontrole bezbednosti hrane u spoljnotrgovinskom prometu - 410 dinara. Vi ste tu taksu povećali, pretpostavljam, za ovaj indeks, da li za inflaciju ili šta već, na šta se Vlada opredelila, i to ukazuje za SRS da se ovde zaista nije ozbiljno tumačilo kakav je smisao i uloga pojedinih taksi koje građani, odnosno eventualni potencijalni izvoznici trebaju da plaćaju.
SRS je predložila da se ovaj zahtev i ova taksa poveća. Oni koji su sposobni da se bave spoljnotrgovinskim izvozom, odnosno spoljnom trgovinom, odnosno da izvezu našu hranu i naše proizvode, smatramo da za njih zaista nije puno da za takav jedan zahtev, odnosno odobrenje plate 2000 dinara. Ovde se opet vraćamo na priču o tome što se plaća i zahtev da se podnese i rešenje koje se dobija. Ali, ovo zaista predstavlja jednu dobru osnovu za priču koju pokušavam da vam kažem. Znači, oni koji su sposobni da izvezu i koji danas imaju takvu mogućnost, za njih 410 dinara, morate da priznate, ne predstavlja ništa. To državu promoviše i predstavlja kao neozbiljnu. Nije obavezni zadatak države da samo naplati svoju uslugu, nego da vama kao ministru i nadležnima u državi da dovoljno mehanizma i argumente u ruci da kontrolišete te vaše inspekcije, pa da onome kome naplatite 2000 dinara neko rešenje zaista ta inspekcija, fito sanitarna ili kakva god hoćete da je, mora adekvatnu uslugu da pruži i svoj posao mora da radi kako treba.
Kakva je obaveza onoga ko za 410 dinara treba da naplati neku uslugu i da tu uslugu izvrši? Kako će se odnositi prema tome? Neće se odnositi nikako. Zato tražimo da se ovome pristupi ozbiljno i studiozno. Da ne bude da smo populisti, kao predstavnici Vlade, evo, tražimo da se ova taksa poveća. Duboko verujem, ako u poljoprivredni stvari stoje onako kako ste ih vi malopre predstavili, da za vas ovo neće biti neprihvatljivo. Ako sve raste, ako sve izvozimo, potencijali su nam ovakvi ili onakvi, onda za jednog izvoznika, koji izveze 200, 300 ili 500 tona maline, pšenice, nije bitno čega, 2000 dinara zaista ne predstavlja puno.
Nemojte, ministre, da činite uslugu našim poljoprivrednim proizvođačima i izvoznicima tako što ćete administrativnu taksu da im naplatite u jednom besmislenom iznosu, nego, gospodine ministre, garantujte kvalitetnu otkupnu cenu maline, garantujte kvalitetnu otkupnu cenu višnje, otkupnu cenu pšenice, kukuruza itd. itd. To je ono što morate da uradite. Garantujte im adekvatne subvencije, dajte im adekvatne subvencije, da struktura tih subvencija bude kakva treba, da momenat isplate tih subvencija bude kakav treba. To je ono što se od države očekuje, a ne da im izlazi u susret tako što će administrativne takse na jedan način da budu besmislene, a na drugi način da donosimo zakon o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana, gde kažemo da su oni neznatni, a onda ih predstavimo kao subvenciju u poljoprivredi. To zaista ovu državu promoviše kao neozbiljnu.
Ne može SRS da se složi sa vama kada kažete – istorijski rekordni izvozi. Vi jeste napravili možda u odnosu na godine pre ovih rekordan izvoz u sektoru poljoprivrede, ali, gospodin Krasić je malopre rekao, vi niste povećali obim proizvodnje. Gospodine Petroviću, imali ste sreću što su cene na berzama proizvoda koji ste dominantno izvezli otišle u nebo. U odnosu na isti period prošle godine 20,30 do 40% su cene porasle. Vi ste tu statističku akrobaciju izveli i zato ste spoljnotrgovinski bilans predstavili takvim kakvim jeste. To vam je dalo argument da poljoprivrednu proizvodnju i izvozni kapacitet u prošloj godini predstavite ovakvim kakvim jeste. Po zvaničnoj statistici 250 hiljada hektara u ovoj državi je neobrađeno.
Vi govorite o navodnjavanju, to je dobro. Opština iz koje ja dolazim, Surdulica, zaista u svemu tome može da prepozna svoj interes. Ima jedan sistem koji bi trebao da se stavi u funkciju i ukoliko bude sluha i razuma u Vladi to će da se sagleda. Ali, vi, gospodine ministre, ne želite da govorite o odvodnjavanju i problemima koje imamo u Banatu. Niko od predstavnika Vlade nije otvorio i podigao glas o vodi i natopljenom zemljištu u Banatu. Sa koliko manje obrađenim površina za proizvodnju i kukuruza i pšenice ulazite u ovoj godini nego što ste ušli u prošlu godinu?
Recite, ministre, zašto je izvezeno nešto što je bilo na režimu zabrane? Zašto smo izvozili pšenicu, a nismo smeli? Zašto je u prošloj godini izvezena pšenica u obimu i količini u kojoj nije trebalo? To ste malopre vi rekli, je li tako? Izvezli smo nešto, 650 hiljada tona. Toliko se nije planiralo da se izveze. Onda smo sopstveno tržište doveli u pitanje. Onda ste merama Vlade, reagujući na pekarsku industriju i proizvodnju hleba, pokušali da ispadnete veliki, Vlada Republike Srbije. To su apsurdi i nonsesi i to je nešto što ne sme da se dešava, ako hoćete strateški da projektujete stabilan izvoz, stabilnu proizvodnju itd, itd.
Prema tome, ovo je jedan amandman koji smo hteli da pokažemo da smo za razliku od Vlade možda ozbiljnije pristupili ovom i imamo hrabrosti da kažemo – da, ovo treba više naplatiti. Nemojte da vodite računa o poljoprivrednim proizvođačima tako što ćete nešto što njima objektivno treba naplatiti besmisleno malo, a sa druge strane oni koji proizvode treba da se tresu i na otkupne cene i na isplatu toga i na subvencije i na sve ostalo. Mislimo da je ovo neozbiljno. E, sada, da li hte prihvatiti ili ne, to od vas zavisi. Hvala.

Iskorišćeno je sedam minuta i 50 sekundi od vremena poslaničke grupe.
Reč ima ministar, Dušan Petrović.

Mi imamo različit politički pristup prema ovoj stvari. Ja sam i maločas rekao, tamo gde je jednokratno davanje i gde to ne predstavlja u masi ogromno opterećenje za onoga ko plaća taksu, te takse jesu povećane veoma mnogo. O tome smo maločas razgovarali.
Ovde se radi o velikom broju zahteva. Dakle, svaki put kada bi nešto trebalo da bude izvezeno mora da se plati taksa. Opredeljenje Ministarstva i Vlade je da se povećanje utvrdi u onom obimu da bi se očuvala vrednost novca. Dakle, ono što je manje više inflacija, toliko i jesu povećanja. To je naša politička pozicija. Uvažavam da vi imate drugo gledanje na tu stvar. Mi mislimo da ćemo na ovaj način postići najbolji mogući efekat.
Nije bilo nedozvoljenog izvoza pšenice, izvezeno je više pšenice nego što je planirano, ali od trenutka kada je Vlada donela odluku o zabrani izvoza pšenice nije izašlo ni zrno pšenice iz zemlje. Sa druge strane, dozvolili smo izvoz brašna da mlinarska industrija ne bi trpela štetu, pošto je imala ugovorene poslove i pokazalo se da smo održali bilans. Izvršili smo početkom juna uvid u rezerve. One su bile nešto malo preko 300 hiljada tona. Posle toga smo doneli odluku o prestanku zabrane izvoza pšenice, zbog toga što domaće tržište nije ugroženo. Naravno, potpuno uvažavam da postoje različiti pogledi na to da li smo doneli dobre mere ili ne.
Želim da ponovim, potpuno sam uveren da je određivanje maksimalne cene za hleb tipa "Sava", dakle za ovaj hleb koji je najjeftiniji, ispunilo svoju ulogu. To ograničenje, ili ta mera, je i danas na snazi. Očigledno je da se zarađuje na hlebu dosta i na toj ceni od 54, 22 dinara, u maloprodaji se zarađuje veoma mnogo. Cena brašna je pala, cena pšenice je pala, a kao što možete da vidite neki od proizvođača nisu spustili cenu hleba. Opet drugi jesu, što je pitanje njihovih poslovnih odluka i to, opet, nije stvar za neko administrativno dalje razmatranje.
Mislim, dakle, da smo sa zabranom izvoza pšenice, sa dozvolom izvoza brašna, sa maksimiranjem cene hleba potpuno stabilizovali tržište ove osnovne životne namirnice. Mislim da je i za druge osnovne životne namirnice to bila jedna dobra poruka. Kao što možete da vidite negde od marta meseca inflacija je potpuno stabilizovana. Neki proizvođači podižu cenu za neki procenat nekih osnovnih životnih namirnica, ali za iste te namirnice drugi proizvođači spuštaju cene. Dakle, ne ulazimo u poslovnu politiku bilo koga.
Želim i sada da pošaljem i proizvođačima i prerađivačima jednu poruku. Svako ko ima nekakve probleme u poslovanju koji proizilaze iz neefikasnosti, spremni smo da razgovaramo o tome i da nađemo način da te neefikasnosti budu otklonjene od poslovanja, ne zato što imamo mi želju da se mešamo u bilo čiji posao, nego zato što je nacionalni interes da prerađivači osnovnih poljoprivrednih proizvoda i proizvođači osnovnih životnih namirnica posluju što efikasnije i što bolje, jer je to jedini način da imamo kvalitetnije i jeftinije proizvode.
Dakle, uz dužan respekt prema različitim pozicijama, mi ćemo ostati na ovom stavu koji sada imamo iz ovih razloga koje sam sada izneo.

Da li se još neko javlja za reč? (Ne.)
Na član 38. amandman je podneo narodni poslanik Vladan Jeremić.
Da li neko želi reč?
Narodni poslanik Milorad Buha ima reč.

S pravom je gospodin Vladan Jeremić izvršio korekciju i smanjenje republičkih administrativnih taksi u članu 38. tarifni broj 79. Suština proizilazi iz vašeg obrazloženja koje ste dali u obrazloženju ovog predloga zakona, gde kažete da su republičke administrativne takse javni prihod koji Republika naplaćuje kao naknadu za konkretnu uslugu koju njeni organi pružaju fizičkim licima i privrednim subjektima na njihov zahtev.
Ako malo analiziramo ovu vašu definiciju republičke admiistrativne takse i sve ono što ste naveli obrazlažući suštinu i pravnu bit republičke administrativne takse, onda vidimo vašu nedoslednost, necelishodnost u svim odredbama koje ste ovde predložili. Zašto? Ako se radi o konkretnom radu, onda moramo imati kalkulaciju tog rada, moramo znati šta u konkretnom slučaju znači sprovođenje upravnog postupka, jer se ovde radi o upravnom postupku, da li se tu radi o većem broju minuta, sati, o složenosti posla, o drugim uslovima, o karakteru upravnog postupka, vrsti upravnog postupka koji se vodi itd. Da li mi imamo te kalkulacije? Nemamo.
Ovde ste ugradili predlog koji ste dobili od ministarstava u odredbe zakona, pa kažete: "na zahtev". Šta je zahtev? Zahtev je želja, interes zainteresovane osobe, fizičkog ili pravnog lica, za sprovođenje određenog upravnog postupka i određenog pravnog akta koji sledi nakon sprovedenog upravnog postupka, pa se tako upravni postupak završava rešenjem, zaključkom, potvrdom itd.
Vi kažete da se ovde plaća na zahtev. Da li je zahtev pravni akt? On predstavlja jedan pravni akt, ali na temelju zahteva se tek sprovodi upravni postupak. Mi ne znamo šta će na kraju upravnog postupka biti, da li rešenje ili zaključak o obustavi, odbacivanju postupka itd. na zahtev se ne plaća, nema konkretnog rada. Sam zahtev na pisarnici mora da se primi i pusti dalje u upravni postupak. Tog trenutka kreće upravni postupak.
Šta je suština? Suština je da vi u jednom istom tarifnom broju kažete – na zahtev, pa onda za izdavanje rešenja, za izdavanje uverenja, za izdavanje potvrde itd. Faktički, vi dva puta naplaćujete republičku administrativnu taksu.
U konkretnom slučaju ste rekli sledeće: "Za zahtev za izdavanje obavezne licence 15.000 dinara". "Za zahtev za produžetak trajanja obavezne licenca 18.000 dinara". Kada ste sproveli upravni postupak, doneli rešenje ili pravni akt kojim ste utvrdili određeno pravo ili obavezu, u ovom slučaju je to obavezna licenca, sve ste to završili jednim pravnim aktom i naplatili ste administrativnu taksu 15.000 dinara, ali pored toga ste naplatili i na zahtev. Znači, u ovom slučaju je konkretan rad bio u određenom broju minuta, sati, ili nekom vremenskom periodu rada administrativnog radnika, izdali ste upravni akt i naplatili.
U drugom slučaju, odmah sledeći stav je: "za zahtev za produžetak trajanja obavezne licence 18.000 dinara". U konkretnom slučaju, sproveden je postupak, obavezna licenca je uvedena u neku evidenciju, sada već njega imate, dobijate novi zahtev i ponovo naplaćujete taksu na tu obaveznu licencu. Faktički, imate u evidenciji, samo izvadite, to je daleko manji rad. Ako kažete u definiciji da je to konkretan rad državnog organa, onda u ovom slučaju ima manje rada, ne može biti više. To samo govori o jednoj neozbiljnosti. Predlagač je prihvatio bespogovorno sve ono što je napisalo nadležno ministarstvo, a obzirom da ima više ministarstava, onda vidimo šarenilo, u jednom slučaju na zahtev, a zahtev znači – pisarnica, pečat i tu se završava postupak i ekspedicija ide do nadležnog referenta. To je rad.
U konkretnim primerima ste vi, kod jednog zahteva je to 150, kod drugog 240, negde 3.000, negde 6.000 itd. za isti rad. To govori o nedoslednosti. Republičke administrativne takse i sami iznosi moraju odgovarati konkretnom radu. Obzirom da vi nemate procenu, nemate analizu konkretnog rada, ovo je sve proizvoljno. Odgovorno vam tvrdim da svaka lokalna samouprava daleko ozbiljnije pristupa ovom pitanju, da ima daleko bolje i usklađenije administrativne takse, jer vode računa da ne opterećuju građane. Ako mi znamo da su prihodi po osnovu administrativnih taksi pet, šest milijardi ove godine, a ukupni troškovi državne administracije su 220-230 milijardi, onda znamo da tu nema konkretnog rada. Znači, administrativna taksa treba da bude simbolična, ona mora biti mala, ona mora omogućiti svakom građaninu pravo da zatraži ono što je njegov interes, a tako isto i kod pravnih lica.
Vi kršite Ustav. Vi ste za istu radnju državnog organa za fizička lica utvrdili iznos od 1.070 dinara, za pravna lica 10.000 dinara, i to za tumačenja. To je, pre svega, nestručno, neodgovorno i neozbiljno. Hvala.