Gospodine ministre, kako rasprava odmiče i kako slušamo ove komentare, zaista se potvrđuje ono o čemu SRS govori, da se zaista nije ozbiljno pristupili niti analizi, niti izmenama, dopunama, kako god hoćete, ovih republičkih administrativnih taksi.
Dolazimo do jednog člana koji je se, po onome što suštinski predlaže SRS, upravo oslanja ili ste šlagvort za tako nešto dali vi kroz vašu priču pre par minuta. Vi kažete, gospodine ministre, da povećavate kontrolu, da je jako važno da se u kontigentu, u jednom, drugom ili trećem, ne nađe jedna stvar koja je loša zbog naših izvoznih opredeljenja, pa ste zbog toga dužni i obavezni da unapređujete fito sanitarnu i ostalu kontrolu, koja se odnosi na spoljnotrgovinski promet.
Sada pazite, uz svo vaše opredeljenje da unapredite naš izvoz poljoprivrednih proizvoda, pogledajte šta ste predložili – zahtev za vršenje kontrole bezbednosti hrane u spoljnotrgovinskom prometu - 410 dinara. Vi ste tu taksu povećali, pretpostavljam, za ovaj indeks, da li za inflaciju ili šta već, na šta se Vlada opredelila, i to ukazuje za SRS da se ovde zaista nije ozbiljno tumačilo kakav je smisao i uloga pojedinih taksi koje građani, odnosno eventualni potencijalni izvoznici trebaju da plaćaju.
SRS je predložila da se ovaj zahtev i ova taksa poveća. Oni koji su sposobni da se bave spoljnotrgovinskim izvozom, odnosno spoljnom trgovinom, odnosno da izvezu našu hranu i naše proizvode, smatramo da za njih zaista nije puno da za takav jedan zahtev, odnosno odobrenje plate 2000 dinara. Ovde se opet vraćamo na priču o tome što se plaća i zahtev da se podnese i rešenje koje se dobija. Ali, ovo zaista predstavlja jednu dobru osnovu za priču koju pokušavam da vam kažem. Znači, oni koji su sposobni da izvezu i koji danas imaju takvu mogućnost, za njih 410 dinara, morate da priznate, ne predstavlja ništa. To državu promoviše i predstavlja kao neozbiljnu. Nije obavezni zadatak države da samo naplati svoju uslugu, nego da vama kao ministru i nadležnima u državi da dovoljno mehanizma i argumente u ruci da kontrolišete te vaše inspekcije, pa da onome kome naplatite 2000 dinara neko rešenje zaista ta inspekcija, fito sanitarna ili kakva god hoćete da je, mora adekvatnu uslugu da pruži i svoj posao mora da radi kako treba.
Kakva je obaveza onoga ko za 410 dinara treba da naplati neku uslugu i da tu uslugu izvrši? Kako će se odnositi prema tome? Neće se odnositi nikako. Zato tražimo da se ovome pristupi ozbiljno i studiozno. Da ne bude da smo populisti, kao predstavnici Vlade, evo, tražimo da se ova taksa poveća. Duboko verujem, ako u poljoprivredni stvari stoje onako kako ste ih vi malopre predstavili, da za vas ovo neće biti neprihvatljivo. Ako sve raste, ako sve izvozimo, potencijali su nam ovakvi ili onakvi, onda za jednog izvoznika, koji izveze 200, 300 ili 500 tona maline, pšenice, nije bitno čega, 2000 dinara zaista ne predstavlja puno.
Nemojte, ministre, da činite uslugu našim poljoprivrednim proizvođačima i izvoznicima tako što ćete administrativnu taksu da im naplatite u jednom besmislenom iznosu, nego, gospodine ministre, garantujte kvalitetnu otkupnu cenu maline, garantujte kvalitetnu otkupnu cenu višnje, otkupnu cenu pšenice, kukuruza itd. itd. To je ono što morate da uradite. Garantujte im adekvatne subvencije, dajte im adekvatne subvencije, da struktura tih subvencija bude kakva treba, da momenat isplate tih subvencija bude kakav treba. To je ono što se od države očekuje, a ne da im izlazi u susret tako što će administrativne takse na jedan način da budu besmislene, a na drugi način da donosimo zakon o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana, gde kažemo da su oni neznatni, a onda ih predstavimo kao subvenciju u poljoprivredi. To zaista ovu državu promoviše kao neozbiljnu.
Ne može SRS da se složi sa vama kada kažete – istorijski rekordni izvozi. Vi jeste napravili možda u odnosu na godine pre ovih rekordan izvoz u sektoru poljoprivrede, ali, gospodin Krasić je malopre rekao, vi niste povećali obim proizvodnje. Gospodine Petroviću, imali ste sreću što su cene na berzama proizvoda koji ste dominantno izvezli otišle u nebo. U odnosu na isti period prošle godine 20,30 do 40% su cene porasle. Vi ste tu statističku akrobaciju izveli i zato ste spoljnotrgovinski bilans predstavili takvim kakvim jeste. To vam je dalo argument da poljoprivrednu proizvodnju i izvozni kapacitet u prošloj godini predstavite ovakvim kakvim jeste. Po zvaničnoj statistici 250 hiljada hektara u ovoj državi je neobrađeno.
Vi govorite o navodnjavanju, to je dobro. Opština iz koje ja dolazim, Surdulica, zaista u svemu tome može da prepozna svoj interes. Ima jedan sistem koji bi trebao da se stavi u funkciju i ukoliko bude sluha i razuma u Vladi to će da se sagleda. Ali, vi, gospodine ministre, ne želite da govorite o odvodnjavanju i problemima koje imamo u Banatu. Niko od predstavnika Vlade nije otvorio i podigao glas o vodi i natopljenom zemljištu u Banatu. Sa koliko manje obrađenim površina za proizvodnju i kukuruza i pšenice ulazite u ovoj godini nego što ste ušli u prošlu godinu?
Recite, ministre, zašto je izvezeno nešto što je bilo na režimu zabrane? Zašto smo izvozili pšenicu, a nismo smeli? Zašto je u prošloj godini izvezena pšenica u obimu i količini u kojoj nije trebalo? To ste malopre vi rekli, je li tako? Izvezli smo nešto, 650 hiljada tona. Toliko se nije planiralo da se izveze. Onda smo sopstveno tržište doveli u pitanje. Onda ste merama Vlade, reagujući na pekarsku industriju i proizvodnju hleba, pokušali da ispadnete veliki, Vlada Republike Srbije. To su apsurdi i nonsesi i to je nešto što ne sme da se dešava, ako hoćete strateški da projektujete stabilan izvoz, stabilnu proizvodnju itd, itd.
Prema tome, ovo je jedan amandman koji smo hteli da pokažemo da smo za razliku od Vlade možda ozbiljnije pristupili ovom i imamo hrabrosti da kažemo – da, ovo treba više naplatiti. Nemojte da vodite računa o poljoprivrednim proizvođačima tako što ćete nešto što njima objektivno treba naplatiti besmisleno malo, a sa druge strane oni koji proizvode treba da se tresu i na otkupne cene i na isplatu toga i na subvencije i na sve ostalo. Mislimo da je ovo neozbiljno. E, sada, da li hte prihvatiti ili ne, to od vas zavisi. Hvala.